Претрага

Упит dcterms_subject_txt:метода најмањих квадрата

475 items

  • Groundwater gravitational circulation of Karst Veliko Vrelo and Malo Vrelo springs by isotope and the noble gas method: case study of the Beljanica Massif

    Ljiljana Vasić, Laszlo Palcsu, Huang Fen (2019)
    Earth-Surface Processes, Geology, Pollution, Soil Science, Water Science and Technology, Environmental Chemistry

  • Испитивање магнетске сусцептибилности прашине антропогеног порекла

    Дубравка Новичић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... koji mogu imati uticaj na pojavu procesa starenja drenova i njen manje ili više intenzivan razvoj tokom eksploatacije bunara. Imajući u vidu da su novi drenovi utisnuti na detaljno analiziranom bunaru RB‒5m formirani prema Projsag metodi (Božović et al, 2020a; Mitrinović et al., 2021), koja podrazumeva ...
    ... zahtevno matematički inkorporirati u analitičkim modelima, zbog čega se po pravilu koristi manje verodostojan uslov ravnomernog proticaja, tj. doticaja duž filterske konstrukcije bunara. U slučaju numeričkih metoda u oblasti hidrodinamičkih istraživanja bunara sa horizontalnim drenovima (i uopšteno h ...
    ... na primeni jedne od numeričkih metoda rešavanja sistema parcijalnih diferencijalnih jednačina. Najčešće numeričke metode zastupljene u primenjenom modeliranju podzemnih voda su: metoda analitičkih elemenata, metoda konačnih razlika, metoda konačnih elemenata i metoda konačnih zapremina (Bear & Cheng ...

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... Arheološkog instituta u pećinama Mala Balanica i Mirosava pronađen jJe samo po jedan pršljen salamandrida. Mala Balanica nalazi se u blizini sela Sićevo u Sićevačkoj klisuri (jugoistočna Srbija), dok se pećina Mirosava nalazi u centralnoj Srbiji istočnood Ćuprije. U Maloj Balanici pronađeni pršljen ...
    ... Institute in the Mala Balanica and Mirosava caves, only one salamander vertebra was found. Mala Balanica is located near the village of Sićevo in the Sićevo Gorge (southeastern Serbia), while the Mirosava cave is located in central Serbia east of Ćuprije. The vertebra found in Mala Balanica belongs ...
    ... identifikovan kao 7ifurus cf. karelinii. Identifikacija fosilnih pršljenova iz Male Balanice i Mirosave urđena je na osnovu poređenja sa komparativnim osteološkim materijalom ı pomoću podataka iz literature. Pršljen iz Male Balanice ima tipične karakteristike vrste Salamandra salamandra. 42 III ...

  • Modern self-propelled surface drill rigs for drilling small diameter holes in mining and construction operations

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak (2021)
    Приликом одређених рударских или грађевинских радова потребно је извршити минирање применом бушотина малог пречника. Раније, бушење бушотина малих пречника се изводило углавном ручним бушилицама или лаким лафетним бушилицама нa одређеним нoсачима. Проблеми у овим случајевима били су капацитет бушења, бушење већих дужина бушотина и посебно безбедност оператера на неприступачним теренима, где је његово присуство било неопходно. Данас постоје модерне самоходне бушилице за бушење минских бушотина малог пречника, које су у потпуности даљински управљане. Радио даљинска контрола омогућава да се ...
    Бушилице,бушотине малог пречника, бушење, минирање,изградња,минирање негабарита, радио даљинска контрола

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara

  • Matematičko modeliranje manjih energetskih sistema

    Toma Tanasković (1983)
    Matematičko modeliranje, energetski sistemi

  • Uloga hidrogeoloških uslova u formiranju malih voda , srednjih i malih vodotoka u Srbiji

    Zoran Nikić (2001)
    Hidrogeološki uslovi, vodotok, vode, Srbija

  • Neeksplozivni generatori bušotinskog pritiska kao zamena eksplozivnih punjenja

    Kričak Lazar, Negovanović Milanka, Mitrović Stojan, Marković Jovan, Milanović Stefan, Simić Nikola (2018)

  • Određivanje pritisaka na konstrukcije izvedene u konsolidovanim glinama i laporima u uslovima malog pomeranja

    Radoje Petrović (1982)
    Pritisak, glina, lapor, mala pomeranja

  • Metodološki postupak izbora i ocena podzemnog proizvodnog sistema pri eksploataciji malih ležišta mineralnih sirovina

    Branko Gluščević (2010)
    Podzemni proizvodni sistem, metodološki postupak (izbor i ocena), eksploatacija, mala ležišta mineralnih sirovina.

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде
    ... алтернатива у односу на критеријуме, прелази се на рангирање алтернатива применом метода Предуслови и ограничења развоја наводњавања у Србији 240 TOPSIS. Овај метод као најбољу алтернативу дефинише ону која има нај- мање растојање од идеалног позитивног (најбољег) и највеће растојање од идеалног ...
    ... проценила њихова погодност за производњу здравствено безбедне хране. 2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ За одређивање места узорковања земљишта, на постојећој педоло- шкој карти Војводине (Р=1:50.000) постављена је мрежа квадрата димензија 4 x 4 км а тачке узорковања су одређене у пресеку хоризонталних и верти- ...
    ... (Богдановић и сар., 1993). Органску материју у земљишту мањим делом чине живи организми (земљишна фауна и микроорганизми), а већим делом изумрла органска маса углавном од биљних остатака – хумус. Садржај хумуса је одређен међународно признатом методом по Тјурину (оксидација органске мате- рије земљишта ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS

  • Утицај похабаности резних елемената роторног багера на ниво вибрација погона за копање

    Филип Милетић (2023)
    У докторској дисертацији је анализиран утицај похабаности резних елемената роторног багера на потрошњу електричне енергије и ниво амплитуде вибрација погона за копање. Креиран је модел који у функцији стања резних елемената дефинише зависност разматраних физичких феномена. За развој модела примењене су једначине теорије осцилација и Ватметарска метода [1] којом се одређује потрошња електричне енергије. За верификацију модела извршена су мерења на роторном багеру SRs2000.32/5+VR ангажованом на откопавању откривке на површинском копу Тамнава–Западно поље. Обављено је пет мерења. Резни елементи су ...
    роторни багер, резни елементи, хабање, вибрације, потрошња електричне енергије

  • Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi

    Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević (2024)
    Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...
    jamski magacini, eksplozivi, bezbednosna rastojanja
    ... prostorije 15 15 Udaljenosti navedene u Tabeli 1 mogu biti i manje ako se proračunom na osnovu otpornosti stene prema udarnim talasima, određene ispitivanjem stenc ili na osnovu potrebe konstrukcije magacina utvrdi da je dovoljna i manja udaljenost, vodeći računa da život ljudi i bezbednost objekta ...
    ... u praksi pokazalo kao neznatno jer su dobijenc vrednosti višestruko manje nego vrednosti propisane minimalnim rastojanjem između komora koje iznosi [3] propisanih 6 m. U međunarodnoj praksi ovo rastojanje, koje ne sme biti manje od 5 m, računa se po obrascu [8]: D=0·6'Ž/č (4) Napomena uz obrazac ...
    ... masovne eksplozije. Za neometano funkcionisanje rudnika, u kome se izrada podzemnih prostorija i otkopavanje korisne mineralne sirovine izvodi metodom bušačko-minerskih radova, neophodno je konstruisati magacin ! Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet, Đušina 7, Beograd; e-mail: luka ...

  • Izdvajanje vode iz prirodnog gasa

    Dejan Nedeljkov (2024)
    U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...
    prirodni gas, separatori, separacija, grejači, čileri, tačka rose, Wobbe indeks
    ... kontakta sa gasnom smešom i da pri tome ostane inertna prema drugim komponentama gasne smeše ili da ih vrlo malo rastvara. ? S. Šević: Efikasnost separacije sistema tečno- tečno metodom koalescentne filtracije, Doktorska disertacija, Tehnološki fakultet, Novi Sad, 1992., str. 83 ? Metodika rasčeta ...
    ... dolazi ukoliko u gasu ima ugljen- dioksida i sumpor-vodonika. Metode koje se koriste u procesu dehidracije gasa su: • metoda apsorpcije primenom tečnih apsorbenata, • metoda adsorpcije primenom čvrstih adsorbenata i • „metoda promene veličine stanja (hlađenjem)% 5.3.1.1. Dehidracija prirodnog ...
    ... ima što manje gubitke pritiska prilikom proticanja fluida. Mali gubici pritiska u bušotinskim vodovima daje duži eruptini rad bušotine, manju specifičnu potrošnju gasa kod rada bušotine sa gas liftom, veći učinak rada dubinske pumpe od bušotina koje rade pumpanjem. Za postizanje što manjeg gubitka ...

  • Mikroplastika u peloidima iz Srbije i Slovenije

    A. Šajnović, G. Gajica, F. Prosenc, S. Stojadinović, G. Veselinović, P. Trebše, P. Dabić, B. Jovančićević (2023)
    ... 1. Peloid iz Rusande sadrži najveću (13,9 MP/kg suvog peloida), dok uzorak iz banje Vrujci najmanju (1,4 MP/kg suvog peloida) 101 ENVIROCHEM2023 kontaminaciju mikroplastikom (Tabela 1). lako je malo verovatno da će mikropalstika dimenzija između 1 i 5 mm preći barijeru ı pokazati bilo kakav ...
    ... kakav fizički i toksični efekat na ljude, njihovo prisustvo ukazuje na to da je kontaminacija manjim mikro- i nanočesticama verovatna i moguća u ovim uzorcima. Male frakcije nanoplastike mogu izazvati toksični efekat [3]. Pored toga, oni takođe mogu da izazovu hemijske toksične efekte preko hemikalija ...
    ... i vodu. Uticaj čestica plastike više i bolje je proučavan u uzorcima iz vodene sredine, kao ı na organizme koji u njoj žive, dok je pažnja bila manje usmerena na transformacije, transport i sudbinu plastike u kopnenim i podzemnim sredinama. U kategoriju slabije proučavanih geoloških supstrata ...