Претрага

Упит dcterms_subject_txt:čvrstoća,  pritisak

218 items

  • Turbidity simulation for short-term prediction: case study of the karst spring Surdup (Bor, Serbia)

    Marina Pešić, Vesna Ristić Vakanjac, Boris Vakanjac, Kostadin Jovanov (2016)
    Из перспективе снабдевања пијаћом водом, квалитет воде карстних издани је међу највишим, и често захтева само њихову дезинфекцију пре употребе. Међутим, карстне подземне воде изложене су одређеним притисцима. Током сушних периода углавном има мало воде, а током кишних периода има изненадних променa и квалитета и количине воде. Реакција слива на падавине је често брза и варијације у параметрима квалитета и квантитета (истицање, ниво вода, замућеност, укупан број микроорганизама, суспендовани нанос, итд.) су нестабилни. Ово захтева праћење истицања и ...
    водоснабдевање, карстно врело, истицање, мутноћа, симулациони модели

  • Анализа рада гас лифта на нафтном пољу К

    Тамара Бркан (2024)
    Анализа рада гас лифта укључује детаљну процену перформанси, идентификацију проблема, симулацију и моделирање, као и опримизацију и прилагођавање система. Циљ је осигурати да гас лифт функционише ефикасно уз повећање производње и уз што мање оперативне трошкове. У даљем тексту биће описана анализа рада гас лифта на нафтном пољу К, као и поређење најекономичнијег решења.
    поврмени гас лифт, континуални гас лифт, оперативни вентил, компримован гас
    ... J ——— PRITISKA ; l | VENTILI SA NEURAVNOTEŽEN ; MEHOM IVENTIL KOJI ı ISPUNJENI | —K REAGUJENA -— |, VENTILI SA MEHOM KOMPRIMOVANIM PRITISAKU 7 ISPUNJENI AZOTOM GASOM (AZOTOM) MEĐUPROSTORU | ' VENTILI SA URAVNOTEŽENI ! MEHOM VENTIL KOJI l NAPUNJENI REAGUJENA —K ! TEČNOŠĆU SA PRITISAK U || ...
    ... || OPRUGOM BEZ MEĐUPROSTORU |j PRITISKA ! | PILOT VENTIL SA MEHOMI a OPRUGOM VENTILI SA VENTILI KOJI ! MEHOM, REAGUJU NA ı ISPUNJENI | —K PRITISAK U ! KOMPRIMOVANIM TUBINGU l GASOM l | || VENTILI SA || MEHOM ISUNJENI DIERENCIUALNMI __ L PILOT VENTIL SA KOMPRIMOVANIM OPRUGOM GASOM SA ...
    ... rpeceky KpuBe H TaHreHTe ouHTaBa Ce OHTHMAaJIHa IIpOH3BOJUa H IOTpeOaH rpHrTHcak yTHCKHBaMba. Pl an ir an i pr it is ak (b ar ) Izbor pritiska i proizvodnje fluida - Sadašnji (Vogel) 0,0 0,5 1,0 1,5 2,0 Planirana prozvodnja likvida (m3/dan) [:] ov CuHKa 8.2 – H36op npHTHcKa H I ...

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... вредности притиска варирају између 100 и 500 бара. На основу дијаграма односа притиска и температуре приказаним у Fournier (1999) и у Redmond et al. (2004), овај притисак одговара варирањима између литостатичког и хидростатичког притиска на дубинама између 1 km и 2 km. Израчунате вредности притиска и т ...
    ... и 43 теж.% NaCl екв. Израчунате вредности притиска при којем је дошло до кључања и депоновања минерала у систему Чукару Пеки варирају између 100 и 500 бара. Ове вредности притиска одговарају варијацијама између литостатичког и хидростатичког притиска на дубинама између 1 и 2 km од палеоповрши терена ...
    ... хидротермалних раствора и рудних елемената из примарног извора потиче од термалне енергије магме и разлике између унутрашњег притиска хидротермалних флуида и литостатичког притиска. На основу склопа и дубине Борског рова, може се закључити да је дужина преноса рудних компоненти од примарног огњишта до ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... zapreminska masa .........aaaaaaaaaannn 18 2.3.3. Otvorena i ukupna poroznost.....aaaa a anaaanaaaaaataetot 21 2.3.4. Upijanje vode pri atmosferskom pritisku ... 22 2.3.5. Kapilarno upijanje vode.......c.aaaaaaaanaaaaeaanaaaaaatetot 24 3. SPECIJALNI DEO ......aa a naaaaaaaaaaaaaeaaaataotot 26 3.1 ...
    ... merenje specifične ı prividne zapreminske mase stena, ukupne ı otvorene poroznosti, kao ı analizu sposobnosti upijanja vode pri atmosferskim pritiskom i putem kapilara. Na osnovu rezultata ispitivanja zaključeno Je da rezane površine kamena imaju veću moć upijanja vode, u odnosu na polirane površine ...
    ... u okviru fizičkih osobina ispitivale su se specifična i prividna zapreminska masa, otvorena i ukupna poroznost, upijanje vode pri atmosferskom pritisku i kapilarno upijanje vode. Sve fizičke karakteristike stena su se analizirale u skladu sa evropskim standardima. 2.3.1. Optička ispitivanja ...

  • Потреба за израдом биланса и оценом расположивих резерви подземних вода Републике Србије

    Зоран Стевановић, Вељко Мариновић, Бранислав Петровић (2021)
    Природне карактеристике Србије, просторна дистрибуција ресурса водe и њихових корисника, као и међусобна интеракција коришћења, заштите вода, као и заштите од вода, условиле су да се подземне воде на читавој територији морају посматрати интегрално, јединствено, комплексно и рационално. Међутим, тренутно је у Републици Србији могуће дефинисати само одлике појединих издани и/или изворишта услед непостојања довољних података за свеобухватну анализу стања ресурса. За оцену притиска на квантитет ресурса подземних вода, што је обавеза према Оквирној директиви о водама ЕУ (ОДВ) ...
    подземни водни ресурси, биланс, расположиве резерве, одрживо управљање, Република Србија

  • Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi

    Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević (2024)
    Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...
    jamski magacini, eksplozivi, bezbednosna rastojanja
    ... prikazani su u Tabeli 3. Tabela 3. Osnovi podaci o radnoj sredini, eksplozivu i magacinu Parametar Vrednost Vrsta stenske mase Jednoosna čvrstoća na pritisak Zapreminska masa Prsta eksploziva koji se skladišti Gustina eksploziva Brzina detonacije eksploziva Toplota eksplozije Broj komora za ...
    ... debljine pregrade s obzirom na razorno dejstvo i na osnovu formule: (6) Gde je: B, - debljina pregrade, m Q - težina eksploziva, kN G. - čvrstoća materijala pri kojoj dolazi do razaranja stene, kN/cm? E - modul elastičnosti, kN/cm? Ur - radni faktor eksploziva, kKNm/kg y - zapreminska težina ...
    ... između dve komore jamskog magacina eksploziva, definisano je da udaljenost ne sme biti manja od 6 m i da prilikom proračuna treba u obzir uzeti čvrstoću stenskog masiva. U Poglavlju 4 prikazani su finansijski efekti izrade magacina u skladu sa domaćom i međunarodnom praksom odakle se može zaključiti ...

  • Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    arhitektonsko-građevinski kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... aktuelno do danas. Osnovni problem u vodosnabde- vanju, naročito izražen tokom leta, predstavlja zna- čajnije opadanje pritiska u vodovodnoj mreži udalje- nijih naselja i smanjenog pritiska vode u hipsometrijski višim zonama. Kao razlog se ističe sumnja u nedo- voljne rezerve podzemnih voda na izvorištu ...
    ... neposredno nakon poplava, kojima je zahva- tano 443 l/s uz sniženja od 5.56 m predstavljaju enor- mno velike količine za ovo izvorište. Hidrauličiki pritisci usled visokih vodostaja, uticali su na intenziviranje veze površinskih i podze- mnih voda, ali ovako velike količine vode dobijene su i zahvaljujući ...

  • Stabilnost kosina u stenskoj masi - savremeni koncepti i metode proračuna

    Zoran Berisavljević, Dušan Berisavljević, Miloš Marjanović (2021)
    Stabilnost kosina
    ... se stene javljaju kao ispucale sredine Sto je posledica uslova formiranja same stenske mase, koja je kroz geolosku istoriju bila izlozena visokim pritiscima i temperaturama. U tom pogledu, a za razliku od tla (koje se uspeSno moze modelirati principima mehanike kontinuuma) ili veStacékih materijala (beton ...
    ... blokova. U petom poglaviju prikazana je metodologija osmatranja kosina, pri Cemu su obradeni principi merenja deformacija, opterecenja i pornih pritisaka. Sesto poglavlje se bavi konceptom mekih stena i vremenski zavisnim ponaSanjem stenske mase. Obradene su sledece celine: raspadanje mekih stenskih ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... smanjenje pritisaka na zidove otkopa. Nakon primene, mokri materijali očvršćavaju i pružaju dodatnu čvrstoću i stabilnost, što omogućava bezbedno dalje otkopavanje i eksploataciju. Neke od prednosti primene mokrih materijala su izuzetna čvrstoća ı stabilnost, mogu podneti visoke pritiske, dugotrajnost ...
    ... nakon 28 dana očvršćavanja dostiže minimalnu čvrstoću od 40 MPa. Sadržaj čvrstih komponenti u smeši iznosiće 80 %, pri čemu se sadržaj Jalovine kreće od 74 do 77 %, a cementa od 3 do 6 %. Količina cementa u smeši zavisiće od potrebne čvrstoće na pritisak. 6.5.1 Priprema otkopa za zapunjavanje ...
    ... rudnicima zlata Witwatersrandu, radovi se izvode na dubinama preko 3000 m otvorenim otkopima i sigurnosnim stubovima. Zbog veće čvrstoće krovinskih stena i velikog pritiska, mogu nastati nenadani podzemni udari i eksplozivno prskanje sigurnosnih stubova koji su u prenapregnutom stanju, što stvara ...

  • Analysis and Calculation of MMRS and Primary Gas Distribution Network in Urban Environment – Case Study Kučevo

    Aleksandar Madžarević, Pavle Janković (2022)
    Oblast primene prirodnog gasa je veoma široka. Kao energent može se koristiti za proizvodnju energije u elektranama, toplanama i postrojenjima za kombinovanu proizvodnju energije ili za zadovoljavanje različitih toplotnih potreba u industriji i širokoj potrošnji. Gas se može upotrebiti i kao sirovina u hemijskoj i petrohemijskoj industriji, a tokom poslednjih decenija nalazi primenu i u saobraćaju kao pogonsko gorivo u SUS motorima. Sa ekološkog stanovišta, prirodni gas predstavlja najprihvatljiviji izvor energije u poređenju sa drugim fosilnim gorivima. Pri sagorevanju ...
    distribucija gasa, projektovanje gasovoda, analiza potrošnje

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... zavisnost je uglavnom vezana za promenu parcijalnog pritiska odnosno fugaciteta kiseonika (ƒO2) kao jednog od osnovnih faktora koji diktira obrazovanje faza na datim temperaturnim rasponima (Frost, 1991). Jako velike vrednosti parcijalnog pritiska kiseonika pogoduju formiranju hematita (gvožđe je ...
    ... radova je napisan na temu magmatski obrazovanog magnetita i to posmatrano kroz procese vezane za sastav matične magme, temperature, pritisaka, hlađenja, parcijalnih pritisaka kiseonika i sumpora, silikatno/sulfidne aktivnosti (Buddington & Lindsley, 1964; Ghiroso & Sack, 1991; Haggerty, 1991; Mollo et ...
    ... teksturnom sklopu (kao i mnoge druge teksturne karakteristike) zavise od fiziko-hemijskih (termodinamičkih) uslova poput temperature, pritiska, koncetracije, parcijalnog pritiska volatilnih komponenata, itd, ali isto tako u značajnoj meri i od režima hlađenja minerala odnosno stene. Eksperimentalnim ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... (MPa): 4 • Zapreminska težina, y (kKN/m*): 23 • Ugao unutrašnjeg trenja, q (*): 60 23 • Geološki indeks čvrstoće: 65 • Čvrstoća na pritisak, oc (MPa): 70 • Indeks čvrstoće,f: 7 Stabilnost horizontalnih prostorija se može odrediti prema kriterijumu po Moru: (1 + sin o)? y:·H·(1 – ...
    ... karakteristike radne sredine Karakteristike radne sredine Oznaka/jed. Vrednost Jednoaksijalna čvrstoća na pritisak cci (MPa) 70 Indeks čvrstoće f 7 Zapreminska težina Y (kN/m*) 23 Geološki indeks čvrstoće GSI 65 Kohezija C (MPa) 4 Ugao unutrašnjeg trenja q(") 60 32 Tabela 4.7. Horizontalna ...
    ... Maks. Prltlsžik Koef. a Tangencgalna Cvrstoć Koef. ; : gornjih | zasvođeni naprezanja po ana < | i presek | Dubina ; .. . čvrstoće masa profil konturi prostorije | pritisak F[m?] Him] | p[KN/m?] n [0}] 0% | 45 | 90% op f 34. | 21. 10,29 540 13.200 2 0,07 927 | 291 25.399 | 60.000 6 10,63 540 ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... Srednje čvrstoće Od 9 do 30 za svaki jednorodni sloj Na priboru kosog smicanja po metodologiji VNIMI 3. Triaksijalni pritisak Male i srednje čvrstoće Dopuna ispitivanju na smicanje Nedrenirana ispitivanja u triaksijalnom aparatu kod bočnog pritiska do 0,4 H 4. Jednoosni pritisak Pešč ...
    ... materijala i specifičnih uslova rada na površinskom kopu. Na oblik i konstrukciju bitno utiče dozvoljeni nagib kosina, čvrstoća materijala koji se otkopava i dozvoljeni specifični pritisak na tlo. 3.2. Kostruktivni delovi rotornog bagera Rotorni bager ima osnovne i pomoćne uređaje (Slika ...
    ... Utiče na čvrstoću i razvoj osipanja Kod proračuna uglova kosina površinskog kopa i etaža i razrade mera protiv deformacija 5. Bubrenje i raskvašavanje Smanjuje otpor na smicanje Kod proračuna uglova kosina i razrade mera protiv deformacija H id ro g eo lo šk i 1. Hidrostatički pritisak Pokazuje ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... nepoznat gasni pritisak ali bi trebalo da bude manji od pritiska za arsenopiritsku invariantnu tačku. Na ovoj tački koegzistiraju arsenopirit, lelingit, arsen, tečnost i gas što se prikazuje sledećim izrazom: Arsenopirit + arsen <> lelingit + tečnost ili para. Idući ka višim pritiscima odvija se reakcija ...
    ... ispod 400 ?* C. Zatim, utvrđeno je da ograničeni pritisak ima veliki efekat na stabilizaciju sumporom bogatih arsenopiritskih sastava. Arsenopiriti bogatiji sumporom nastaju ili na nižim temperaturama pri stalnom pritisku, ili pri višim ograničenim pritiscima na datoj temperaturi. Nadovezujući se na ...
    ... ustanovljeno da je, pored temperature, sastav arsenopirita zavistan i od pritiska u sistemu. Da bi se arsenopirit mogao koristiti kao geotermo(baro)metar potrebno je odrediti sastav arsenopirita u funkciji tempcrature i pritiska u svakoj od parageneza ovog minerala (Kretschmar and Scott, 1976). U ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... (Богомолов, 1975). Дренирање ових структура на површину може бити условљено хидростатичким притиском, притиском гаса или водене паре. Извори који истичу под притиском паре дејствују периодично, јер притисак водене паре на одређеној дубини расте постепено док не достигне снагу довољну да потисне водени ...
    ... g/l. Приликом бушења, код угљокиселих вода Суве Чесме, јављао се енорман притисак гаса и воде на прелазу из терцијарних седимената у кристаласте шкриљаце. (Покрајац, 1978). У бушотини дубине 180 m регистровани су притисци од око 10 бара, са количином воде 38 у моменту ерупције од преко ...
    ... до 1 - 8 m, са пулсацијом од 12-15 минута. Након што је завршена дубока бушотина (1232 m) измерен је артески притисак од 7,4 бара (7,4 m изнад нивоа терена), који је одражавао притисак из интервала дубине испод 360 m. Издашност разломне зоне набушене овом дубоком бушотином до 360 m износила је ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... dijagram stabilnosti mineralnih faza u zavisnosti od temperature i pritiska. Iako se kontaktni metamorfizam generalno odigrava u plitkim nivoima Zemljine kore gde je pritisak praktično zanemarljiv, za potrebe modelovanja zadat je pritisak do 1 kbara. Fazni dijagram je modelovan koristeći komponente dobijene ...
    ... konstruisanje termodinamičkih dijagrama korišćen je za definisanje uslova pritisaka i temperatura na kojima su se desile metamorfne promene. Termodinamički dijagrami sa poljima stabilnosti mineralnih faza zavisno od temperature i pritiska se konstruišu upotrebom rezultata hemijskih analiza koje su urađene ...
    ... metamorfizma tokom kristalizacije granata. Termobarometrijskim modelovanjem dobijen je dijagram stabilnosti koji ukazuje na temperaturu od 430±30° C i pritisak do 800 bara. Tokom prve faze progradnog metamorfizma formirani su granati i pirokseni, a u drugoj retrogradnoj fazi formiraju se epidot i hlorit ...

  • Geofizičko reflektivno sondiranje kao test integriteta betonskog šipa

    Jovo Jakišić (2024)
    Temelj predstavlja izuzetno bitan element svakog građevinskog objekta. Zbog toga je neophodno poštovati odgovarajuće standarde, u projektovanju i izvođenju temeljne konstrukcije.Šipovi predstavljaju jedan od načina dubokog fundiranja tj. temeljenja. Za svaki izvedeni šip pojedinačno neophodno je izvesti kontrolu kvaliteta. Postoji više postupaka kojima je mogućeizvršiti kontrolu kvaliteta, a jedan od njih je test integriteta šipa malom silom, koji je prikazan u ovom radu.Ovaj postupak se izvodi seizmometrijskom metodom, postupkom refleksije, koji je definisan međunarodnim standardom ASTM D5882.Podaci koji su prikazani ...
    temelj, šip, seizmometrijska metoda
    ... performansi ili pritiske, veličine pumpe i bilo koju specijalnu opremu za instalaciju, - poslupavkt&mramašlpa, - naziv šipa, - tip i dimenzije šipa, uključujući projektovanu i izvedenu dužinu i prečnik, ili oboje, - datum izrade, livenja ili postavljanja ispitivanih šipova ili čvrstoće betona, ili ...
    ... Starost betona (dani) Slika 5. Funkcija zavisnosti brzine od marke (čvrstoće) i starosti betona U betonu starom 20 dana, čvrstoće 25 MPa brzina seizmoakustičkog talasa iznosi 4000 m/s, dok je u betonu iste starosti, a čvrstoće 40 Mpa, brzina seizmoakustičnog talasa 4350 m/s. To znači da varijacije ...
    ... signala moguće je Šipovi se mogu testirati nakon što beton dobije određenu čvrstoću, najčešće nakon 7 ili više dana od trenutka izlivanja. Brzina prostiranja seizmoakustičkog talasa u betonu direkto zavisi od marke (čvrstoće) betona i njegove starosti (zrelosti) (Slika 5.). ~ ~ = = < ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... konstatovani od 175 m do 195 m dubine (Bogdanović, 2008). U zoni Ugrinovaca konstatovano je nekoliko vodonosnih slojeva pod pritiskom. U okolini Ugrinovaca kaptiran je sloj pod pritiskom u intervalu od 158 m do 161 m. (Milojević i dr., 1975). Profil terena karakterističan za severozapadne delove terena ...
    ... tek na 175 m, što potvrđuje teoriju o tome da se na većim dubinama nalaze i vodonosni slojevi sa vodom koja ima pozitivni pritisak, od čega potiče ı naziv "slojevi pod pritiskom". Ovaj bunar je nazvan anomalijom u poređenju sa ostalima zato što pre 175-tog metra nije kartiran ni Jedan drugi vodonosni ...
    ... loatacionih bunara kreću se do oko 100 m. Bunari čije dubine dostižu 200 m kaptiraju podzemne vode formirane u okviru peskovitih slojeva pod pritiskom (u Ugrinovcima, kao i bušotina u fabrici "Coca-Cola" u Zemunu). Velik deo bunara pomenutih dubina rađen je pre više od 50 godina, zbog čega su ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina