Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Fandi Emad I. M.

3262 items

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... d o N P V ( m ) 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 T em p. p od z. v od a (0 C ) Bajmok - NPV (m) Subotica - NPV (m) Mali I još - NPV (m) Senta - NPV (m) Bajmok - T (0C) Subotica - T (0C) Mali I još - T (0C) Senta - T (0C) Slika 8: Prikaz oscilacija nivoa i temperature podzemnih ...
    ... Teletke i predstavljeni su peS¢arima, laporcima, laporima, konglomeratima i glinama. Panon (M;’) - Na istrazivanom podrucju sedimenti panona leZe diskordantno preko tvorevina paleozoika ili konkordantno u odnosu sa sedimentima sarmata. Deblji- na panona je neujednaéena i krece se od 7 m do 100 m. Pont ...
    ... DuSan Poloméic¢ i saradnici 20 20 18 + + 18 16 + + 16 1g Fae SSE Ep tee peepee per _ aaa “Px 114. Eo pcb Seta oppo Key - tha > 124 ie teen cement +12 8 =I } Zz > S 10 10 3 s a. =I . 25 WN. a ait YH, nA 1s 2 3 hal I a 6 wa of aneed | « Poy fare tetas err 44 4 Bajmok - NPV (m) Subotica - NPV (m) Mali Idjos ...

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... 1 (E75) Koordinate: Dubina (m): | Datum izvođenja: | Razmjera: | Garnitura: Tip bušenja: x: 7580777.7. y:4714810.1 z:367.1 20.0 31.10.2022. 1:100 FRASTE rotaciono FPRIFME -i Grafički i isvoj Š s |NPV/ -d s|. m |_ e P -i i Naziv, sastav i svojstva EI = .8 Š· y- Š i EI prikaz litoloških članova y- ...
    ... Mokedonijom, > i od nekoheretnog moterijala — peska, šljunka i lucgnika. H~ c|= p 20070 = Š -E Mluvijalne (al) prašinasto-peskovite i šljunkovite noslage 3O_ 0+800.00 — =|= WIRCAtı ; { al V L i %I % ii <= = { šljunkoviti peskovi (al”*), peskoviti i qlinoviti šljunkov {al%) m —— ——— uuuA — i ses·wo: ...
    ... 89.724, 39.923 J Resisting Moment=12021.6 kN-m - Driving Moment=7330.01 kN-m O; zi O_– O o; P aitai, Shear i i, ~| Support Name |Color Type Force Application D':Ia::::“ Adhesion F;·:t·loe i Strength Ori:(r,\:::ion Anchorage o:'::: SI::::;· i i y Ć | Model 59 | Bisector of li suppori | ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... dubini 1- 4.5 m i ekranima izrađenim miniranjem sledećih parametara: prečnik bušotina ekrana 0.11 - 0.35 m, rastojanje između bušotina ekrana 0.8 - 2 m, dužina ekrana 9 - 22.5 m i dubina ekrana 2 - 4.5 m, jasno su uočena dva faktora koji utiču na intenzitet talasa pri miniranju ispred i iza ekrana: ...
    ... a, b i konstantnu vrednost r koje predstavljaju ulazne veličine (INPUT). Tabela 5-12. Vrednosti maksimalne brzine oscilovanja za slučajne vrednosti Q, l, lp, W, a, b i konstantnu vrednost r Ulazne veličine (INPUT) Izlazna veličina (OUTPUT) Q (kg) r (m) l (m) lp (m) W (m) a (m) b (m) Vmax ...
    ... r (m), dužine minske bušotine l (m), dužine minskog punjenja lp (m), linije najmanjeg otpora W (m), rastojanja između bušotina u redu a (m) i rastojanja između redova minskih bušotina b (m). Izlazne promenljive fazi modela su: maksimalna brzina oscilovanja Vmax (mm/s), frekvencija f (Hz) i dominantna ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... dubini 1- 4.5 m i ekranima izrađenim miniranjem sledećih parametara: prečnik bušotina ekrana 0.11 - 0.35 m, rastojanje između bušotina ekrana 0.8 - 2 m, dužina ekrana 9 - 22.5 m i dubina ekrana 2 - 4.5 m, jasno su uočena dva faktora koji utiču na intenzitet talasa pri miniranju ispred i iza ekrana: ...
    ... a, b i konstantnu vrednost r koje predstavljaju ulazne veličine (INPUT). Tabela 5-12. Vrednosti maksimalne brzine oscilovanja za slučajne vrednosti Q, l, lp, W, a, b i konstantnu vrednost r Ulazne veličine (INPUT) Izlazna veličina (OUTPUT) Q (kg) r (m) l (m) lp (m) W (m) a (m) b (m) Vmax ...
    ... r (m), dužine minske bušotine l (m), dužine minskog punjenja lp (m), linije najmanjeg otpora W (m), rastojanja između bušotina u redu a (m) i rastojanja između redova minskih bušotina b (m). Izlazne promenljive fazi modela su: maksimalna brzina oscilovanja Vmax (mm/s), frekvencija f (Hz) i dominantna ...

  • Microscopical characterization of carbon materials derived from coal and petroleum and their interaction phenomena in making steel electrodes, anodes and cathode blocks for the microscopy of carbon materials working group of the ICCP

    Predeanu G., Panaitescu C., Bălănescu M., Bieg G., Gómez Borrego A., Diez M.A., Hackley P., Kwiecińska B., Marques M., Mastalerz M., Misz-Kennan M., Pusz S., Suárez Ruiz I., Rodrigues S., Singh A.K., Varma A.K., Zdravkov A., Životić Dragana (2015)

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... kada su i ustanovljene glavne karstifikovane zone i to na dubinama 75.4-78.2 m, 103.8-116.8 m, 137-148.4 m, 182-201.6 m, 276-304 m, koje su najvećim delom i potvrđene snimanjem videoendoskopskim sistemom. Karotažna merenja su i izvedena do 382.6 m, pri čemu su od 300 m ustanovljeni i blago ...
    ... bušotine, manje pukotine i kaverne registrovane su na dubini od 199 m, 212 m i 215 m (slike 7.81. i 7.82.). Blagi skok u povećanju temperature je još zabeležen i u karstifikovanoj zoni na dubini od 199 m, da bi se nakon toga temperaturni rast konstantno uočavao, do 291 m dubine, gde je zabeležena ...
    ... Sericitski Skriljci i metapeSéari eee [| i p : : pr, Proluvijum iS Sco, Zeleni Skriljci i metamorfisani vulkaniti ) s, Sipar || Yab Plagiograniti t Terasa iy T , Skarnovi C1 M... Klastiti miocena |_| FAvPz:, Filiti i argilofilit 1,2) |_| M,P"+PI,, Sliunkovi i peskovi [ Olg, Laporci i bigroviti krecnjaci ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... sa pećinskim ulazom širine 8 m i visine 1.2 m, iza koga se nalazi prostrana dvorana dužine 40 m i širine 15 m. Iza kanala nastavlja se prostrana dvorana dužine 40 m i širine 15 m. Iza dvorane se nastavlja kanal dužine 57 m. Ukupna dužina Alovske pećine iznosi 143 m. 34 5. Pećina na vrelu Grze ...
    ... se na oko 5 m iznad suve doline, u desnoj obali. Sam ulaz se nalazi u podnožju odseka visine oko 8 m, složen je i sastoji se iz dva ulaza. Glavni ulaz je grubo trougaonog oblika, visine 2 m i širine u dnu 1.5 m. Drugi sekundarni ulaz je u vidu široke pukotine visine 2 i širine 0.53 m. Glavni kanal ...
    ... se na visini od 200 m iznad toka Crnice (621 mnm). Ulaz u pećinu ima oblik kalote širine 4 m i visine 3 m. Pećinu čini kanal čija visina postepeno opada, da bi nakon 14 m iznosila manje od 0.4 m. Kanal je jednostavnog oblika orjentacije Z-I. Ukupna dužina kanala iznosi 14 m. Pećina nema aktivnu ...

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... 14.1 ug/m?/d, srednje godišnje vrednosti kadmijuma od 0.03 ung/m”/d je zabeleženo na više mernih mesta do 0.25ug/m?/d, srednje godišnje vrednosti arsena od 0.61 ug/m?/d do 5.66 ug/m?/d i srednje godišnje vrednosti nikla od 0.9 ug/m?/d do 3.8 ag/m?/d. 45 Tabela 9.2 Rezultati sadržaja pH, električne ...
    ... vrednosti SOa~ su se kretale od 3.8 mg/m”/dan do 19.2 mg/m?/dan. Što se tiče čvrste faze, rezultati nerastvorenih materija su se kretali od 17.5 mg/m?/dan do 110.8 mg/m?/dan, srednje godišnje vrednosti sagorivih materija su se kretale od 15.9 mg/m?/dan do 91.1 mg/m?/dan i srednje godišnje vrednosti pepela ...
    ... end_ars a Imeseci za 3% do dostizanja 0% do| _ i čestice PM,. godina |D1.01.2019. STADIJUM 2. 3 3 20 pg/m 20 hg/m 01.01.2024. Ukupne Jedan dan 120 ug/m: suspendovane Kalendarski čestice alendarska godina 70 pg/m* Olovo Jedan dan 1 ug/m 1 ug/m 01.01.2016. 48 100 % od granične vrednosti ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... dubini 495 m, zatim nešto dublje kod Bajmoka, 678 m (bušotina Ba-1/H) i Moravice 893 m. Na području Kule u dubokim bušotinama na dubini 1055 m (Kl-1) i 852 m (Kl-2) konstatovane su kisele magmatske stene. U zoni Bečeja palezojske stene nalaze se na dubini 1420 m (Bč-7) odnosno 1521 m (Bč-3), p ...
    ... tercijarne i kvartarne starosti. P r e k a m b r i j u m (?) i P a l e o z o i k (Pz) Prekambrijumske i paleozojske tvorevine predstavljaju najstarije stene na istraživanom području. One čine bazu (osnovno gorje) mlađim sedimentnim stenama. Pod uticajem visokih temperatura i pritisaka ...
    ... između 780 i 920 m. Litološki sastav im je veoma promenljiv, sa čestim horizontalnim i vertikalnim smenjivanjima. Izgrađeni su od glina i peskova, u raznim oblicima i odnosima. Pesak je različite granulacije i često zaglinjen. Javlja se u paketima od 10 - 20 m. Glina se javlja kao čista masna i češće ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... H(m) H(m) 900 300 | Cmica Crnica -600 LEGENDA KARTIRANIH JEDINICA: ·al· ·| Aluvijum Slojeviti i bankoviti krečnjaci - Formacija crvenih peščara Terasni sedimenti i :.i i dolomiti Bankoviti i masivni krečnjaci - Piroksenski gabro t2 - i krečnjaci i kimeridž) škriljci, filiti i tufovi ...
    ... Milic, M. Zeremski, M. Kostic i R. Ršumovic (1969), P. Stevanovic (1977) ı M. Rakic (1977) proučavali su: kvartarne sediment, savremene morfološke oblike reljefa, hidrografske i klimatske karakteristike ove oblasti. Ž. Petronijević (1953, 1967) i A Ćirić (1962) fosilne sisare levačkog i beličkog ...
    ... oksford-kimeridžki i titonskom katu. Oksfordski i kimeridžki kat (J:-'?) pripada seriji dobro uslojenih sivih i žućkastih krečnjaka sa rožnačkim kvrgama, debljine od 100 do 200 m, ređe dolomitima i dolomitičnim krečnjacima. Titonski kat (J5) karakterišu bankoviti sprudni i supsprudni krečnjaci ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... mineralnih čestica i odgovarajućih jJona flotacionih reagenasa. Prečnik kondicionera Pb ıi Cu koji se nalaze u pogonu flotacije rudnika "Rudnik" iznosi D = 3,0 m, a njihova visina je H = 3,0 m. Prečnik kondicionera Zn u ovom pogonu Je D = 2,5 m i njegova visina Je H = 2,5 m. 2.4.3.2 Flotacijska ...
    ... 10-12% vlage – koncentrat cinka sa oko 47 % i oko 3500 g/t Cd sa oko 10 % vlage Skladištenje koncentrata Za skladištenje koncentrata konstruisani su betonski bunkeri, dužine L = 5 m, širine B = 6 m i visine H = 4 m, koji se nalaze ispod svakog filtera kao i posebna zgrada sa četiri betonska boksa ...
    ... parametar F [um] i masa M [g] zapremine 700 cm? polaznog uzorka. Izračunava se masa idealnog proizvoda mlevenja M / 3,5 = IPM [g]. Uzorak mase M se šaržira u mlin i melje za proizvoljan broj obrtaja mlina (Ni = 50 ili 150[ob] ). Nakon mlevenja uzorak se prosejava na komparativnom situ i određuje se ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... perifernim delovima basena : Ljuta strana (364 m), Drenjak (379 m), Gudura (376), Stubički vis (393 m), Vrovine (376 m), Karaula (312 m), Obrenovo (250 m) i Vranče brdo (240 m) . Kolubarski basen i okolno brdovito zemljište razuđeni su razgranatom mrežom dolina i kotlina, koje pripadaju slivu Kolubare ...
    ... do 35 m,ugljevite gline, gline sa proslojcima i sočivima peska, sloj dijatomejske zemlje debljine do 1 m, i raznobojne gline i peskovi. U Zeokama preko ugljenog sloja koji dostiže debljinu i do 50 m, leže žuti i beličasti peskovi različite granulacije. U okolini V. Crljana , Junkovca i dr., pontiski ...
    ... (sedam meseci), i u martu, julu i septembru ako se posmatra na mesečnom nivou Tabela 25. Rezultati koncentracija nerastvornih taložnih aerosedimenata u (mg/m2dan) MERNO M E S E C MESTO IIII iIV IV I VI VVII VVII I IIX XX XXI XXI I I I II K - 1 255 ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... perifernim delovima basena : Ljuta strana (364 m), Drenjak (379 m), Gudura (376), Stubički vis (393 m), Vrovine (376 m), Karaula (312 m), Obrenovo (250 m) i Vranče brdo (240 m) . Kolubarski basen i okolno brdovito zemljište razuđeni su razgranatom mrežom dolina i kotlina, koje pripadaju slivu Kolubare ...
    ... do 35 m,ugljevite gline, gline sa proslojcima i sočivima peska, sloj dijatomejske zemlje debljine do 1 m, i raznobojne gline i peskovi. U Zeokama preko ugljenog sloja koji dostiže debljinu i do 50 m, leže žuti i beličasti peskovi različite granulacije. U okolini V. Crljana , Junkovca i dr., pontiski ...
    ... (sedam meseci), i u martu, julu i septembru ako se posmatra na mesečnom nivou Tabela 25. Rezultati koncentracija nerastvornih taložnih aerosedimenata u (mg/m2dan) MERNO M E S E C MESTO IIII iIV IV I VI VVII VVII I IIX XX XXI XXI I I I II K - 1 255 ...

  • Израда хидрогеолошких објеката за потребе захватања подземних вода из алувијона Саве на локацији Мајур (Шабац)

    Лука Обрадовић (2024)
    За потребе формирања изворишта за водоснабдевање фабрике у селу Мајур (град Шабац) технолошком, техничком, санитарном и водом за потребе противпожарне заштите,спроведена су примењена хидрогеолошка истраживања која су обухватила израду две истражне бушотине ЗКИБ-1 и ЗКИБ-2 ,директном методом бушења, са уградњом пијезометарске конструкције и израду једног истражно-експлоатационог бунара. Бунар је израђен реверсном методом бушења уз примену чисте воде као радног флуида.Пројектовани бунар је дубине 30 метара чији капацитет износи 32,67 l/s. Захвата подземне воде формиране у овкиру алувијаних слојева реке ...
    израда бунара, истражно бушење, хидрогеолошка истраживања, Мајур
    ... = B E E R E E E E : v M i o „ u o „ o | o . . „ o „ . „ o „ . „ o „ . „ o „ . „ „ „„ L „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ o L L L D D || 6 N R I B E R I E B I B A B M I „ p v ?g D o O . 2 0 . 00. 0 0 0 0 0 J i K O K I G R o o o o o o ...
    ... ' ' o Ob ' ' ' s| || U R U K O K E N K S K I E E S E N E : I ) . ) . ) . ) . ) ) . ) · o o o o o t |0 o o v o p o o o p 0 o g o p ? o | L L L č č a a HE AEI HE AEI HE AEI i a T o I m D R a a a n d ) ? ) ? ) ) ? ) ) ? ) ??)?) ...
    ... 01 1,04 0,44 1,77 0,94 -0,16 To nv iu it ba cy Ma n a n a B M H a (M M) – N [ 7 _ = [* u] o ~ o o o o o o o o o o o o o o o [ — — — — • G I — — >= : — — — Cuuka 2.2 - Yucmozopaw zoo0uuutbux cyvMa ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... Komore za eksploziv (KE) i ima dimenzije b=3,1 m, h=2,5m i L=3m. Na slici br. 4.2. date su lokacije i položaj OK, a na slici br. 4.5. dimenzije i poprečni profil OK-1, OK-2, OK-7 i OK-8. Poprečni presek OK-3 i OK-6 prikazan je na slici br. 4.6., poprečni presek OK-4 i OK-5 prikazan je na slici ...
    ... Vwpa0o=20m · (6,37-4,7)m?=33,40m3 (7.3) Za eventualno armiranje koriste se obostrano nosive armaturne mreže o-8mm sa okcima dimenzija axa=150x150mm i oznakom Q-335, težine m=5,44kg/m?. Potrebna količina armature iznosi: m=20m · 6m2/m! · 5,44 kg/m?=652,8, usvaja se m=660kg. Potrebna količina ...
    ... poprečni presek isti kao i komore za eksploziv (KE). OK predstavljaju nastavke projektovanih prostorija i ose im se poklapaju. OK treba da se izrade prema standardu SRPS B.ZO.203 na niski svod sa sledećim dimenzijama: svetla širina b=2,0 (2,2)m, visina h=2,5 m i dužina L=3,0 m. OK-5, koja je locirana ...

  • Organoselenium functionalized oxacycles as ligands in some trans-palladium(II) complexes: biological evaluation and interaction with small biomolecules

    I. Raković, D. Ćoćić, O. Milošević-Djordjević, I. Radojević, M. N. Živanović, K. Virijević, J. Pavić, J. Tubić Vukajlović, A. Marković, J. S. Marjanović, M. D. Kostić, P. Čanović, A. Mijatović, V. M. Divac (2023)
    In this article, the biological evaluation and interaction of three selenium-based trans-palladium complexes (Pd–Se1, Pd–Se2, and Pd–Se3) with small biomolecules were performed. The UV–Vis kinetic studies on substitution reaction of synthesized complexes with selected biologically important N- and S-bonding ligands (LCys, GSH, L-Met, 50-GMP, L-His) has emphasized greater affinity of sulphur-based ligands for complex-binding, while the general order of the reactivity was L-Cys > GSH > L-Met > 50-GMP > L-His. The complex reactivity toward small biomolecules is influenced ...
    Materials Chemistry, Physical and Theoretical Chemistry

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... ca=17 kN/m 422 Mv=6000 kN/m* Les III horozont (I 3) ys=17 kN/mŠ cs=18 kN/mš (ps=20“ Mv=6500 kN/m? ZT7 = 16.6m • ha=1m Z8 = 18.75me hg=3.3m Z9= 20.4m * Pogrebena zemlja III horizont (pz 3) ye=18 kN/m? ca=19 kN/m? Qg-29 Mv=7000 kN/m? Les IV horizont (I 4) y;=17 kN/m? c;=15 ...
    ... tla sa klasifikacijom = gl a # M |3 O8 n 0 0.70| n Debljna nasipa vaa ikreće se o 0.8mao 22 o I 1 2 3m I 3 h Les (prvi horizont) 10 4 I 5 6.00 i 7 7.60 pzi Pogrebena zemlja(prvi horizont) 630 8 l? NE 10 b Les (drugi horizont) I 11 1213_0 13m I 14 pzo Pogrebena zemlja(drugi horizont) ...
    ... w Č -i 9 — [y ke] 5 „ = E ” = H = = = 6 | 5 E [:*] E o E „ o [:s] o '= o .N [ 6 e i N [} N m N = [ 5 o | - [} -i | = [u] S S = |-- 'O [- = S : . 5 ŠJ = [ [:] :5 [0 > o Č o -i i o o ' ...

  • Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру ПК „Тамнава Западно Поље“ РБ Колубара

    Вељко Божић (2024)
    Површинска експлоатација угља захтева управљање целокупним простором експлоатационог поља, како производњом угља, тако и одлагањем откривке. Рекултивација и реструктуирање ових маса нуди бројне могућности у избору и структуирању земљишта за потребе и циљеве човека и његове животне околине. Избор пост-експлоатационог начина коришћења земљишта треба заснивати на функционалним и социокултуралним потребама заједнице и окружења. Рекултивација представља комплекс рударских, инжењерских и пољопривредних мера које се спроводе за обнављање, па чак и побољшање, биолошке продуктивности и пољопривредне вредности терена нарушеног површинском експлоатацијом. ...
    Површинска експлоатација, Тамнав-Западно поље, техничка рекултивација, биолошка рекултивација, заштита животне средине
    ... šE sšE E š šh 3El i * dB š F WWNNEE | -i E i dE E iž | 1 \ · \%m [7 m n š -- 7 7 ___OVA 8F6"= 9dH O 966 9E = dy ZGb Z6Z= m š \ \ \ M o @ o c u q a \ \ š \ \ m m _ . w a u m M N \ \ \ \ oAel{|peu yd eZ JOpluOyi O0pasau 1 H3JABA O AYTOPCTBY ...
    ... 3 +I TI H Š o tl _ . : \ , Š yO H H m 8 i # .1 r:a (: || < __ ; - _ _ EI š a < 8 š i| · ) F ; i ” [:5 bi i e Fj fod * ž> |s ||5 < Hri ) 3|| | | a i š biJE" q ZJ BJJE | o RIA " | " 8 MI [ EII e ||= • ||R _ s||:||z f fi HH : : z} a || - | <| IBIG J || i|| ||i #| ||i : || ...
    ... BajbeBy u O0GpeHoBiiy. V HenocpenHoj OmaaaHu cy H6Capcka Marucrpaja H npyra Beorpaji – Bap. AMBMCOUDMIDTMGOMWMW I M JMB MIULIUMMNMN OO P MO O B M 8 M T M M W YWWWWIRF M YN Ž M E I T R E N E = Cnnuka 3.1 - Kony6apcku 6aceh ca JeoiculamuMa 14 3.1.2. IipopauyH Maca u reoMeTpujcKa aHajm3a ...

  • Белешка о дигитализацији речника

    Душко М. Витас, Цветана Ј. Крстев, Ранка М. Станковић (2019)
    У раду ће се анализирати ограничења која проистичу из линеарног процеса традиционалне израде речника на примеру Речника САНУ. Начин да се превазиђу ова ограничења се састоји у формирању електронске лексикографске базе која не представља само пуку дигиталну транскрипцију папирног издања речника. Посебно се указује на чињеницу да текст речника може представљати корпус и приказују се одабрани примери анализе таквог корпуса формираног из текстове 1. и 19. тома Речника САНУ.
    лексикографија, рачунарска лексикографија, информатика, информациони систем
    ... дигитализацији речника Душко М. Витас, Цветана Ј. Крстев, Ранка М. Станковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Белешка о дигитализацији речника | Душко М. Витас, Цветана Ј. Крстев, Ранка М. Станковић | Српски језик и његови ресурси | 2019 | | 10 ...
    ... Душко М. Витас, Цветана Ј. Крстев, Ранка М. Станковић50 наликује на однос какав постоји између језика који имају писмо и језика који су остали без њега. Квалитетан речнички ресурс за српски језик би могао бити Речник САНУ (РСАНУ 1959–2019, даље само Речник), али, као што је показано у (Витас и др ...
    ... обим речничког чланка, избор, број и дужину примера итд. 1 Тек у 3. тому постоје подаци о штампарији. 2 Овде под употребом се подразумева архивирање, модификовање и дистрибуција дигиталне верзије одштампаног тома. Душко М. Витас, Цветана Ј. Крстев, Ранка М. Станковић52 3. Дигитални облици српских ...

  • Stratigraphy and Microfauna (Radiolarians and Foraminifera) of the Upper Cretaceous (Upper Santonian–Lower Campanian) Carbonate Deposits in the Area of Struganik Village, Western Serbia)

    Liubov Bragina, Nikita Bragin, Luidmila Kopaevich, Nevenka Đerić, Nataša Gerzina Spajić (2020)
    Santonian, Campanian, radiolarians, planktonic foraminifera, biostratigraphy, limestones, Struganik, Serbia