Претрага
179 items
-
Geochemical investigation as a toll in determining of the potential hazard for soil contamination (Kremna Basin, Serbia)
Perunović Tamara, Stojanović Ksenija, Kašanin-Grubin Milica, Šajnović Aleksandra, Simić Vladimir, Jovančićević Branislav, Brčeski Ilija (2015)Perunović Tamara, Stojanović Ksenija, Kašanin-Grubin Milica, Šajnović Aleksandra, Simić Vladimir, Jovančićević Branislav, Brčeski Ilija. "Geochemical investigation as a toll in determining of the potential hazard for soil contamination (Kremna Basin, Serbia)" in Journal of the Serbian Chemical Society 8 no. 80, :Serbian Chemical Society (2015): 1087-1099. https://doi.org/10.2298/JSC140917108P
-
Transboundary groundwater resource management: needs for monitoring the Cijevna River Basin (Montenegro–Albania)
The transboundary Cijevna River Basin shared between Albania and Montenegro has a surface area of 650 km2. It is extremely important for water management, especially in the country of Montenegro which is downstream. Due to the high permeability of both the karst and intergranular aquifers that exist in the basin, the River Cijevna sinks along the length of its riverbed and in summer months it usually dries up completely at the confluence section. Hydrometry surveys undertaken during a drought ...Upravljanje međugraničnim vodama, ranjivost podzemnih voda, monitoring mreža, karstne izdani, Albanija, Crna GoraMomčilo Blagojević, Zoran Stevanović, Milan Radulović, Veljko Marinović, Branislav Petrović. "Transboundary groundwater resource management: needs for monitoring the Cijevna River Basin (Montenegro–Albania)" in Environmental Earth Sciences, Springer Science and Business Media LLC (2020). https://doi.org/10.1007/s12665-020-8809-8
-
The Flow Conditions in the Epikarst Zone of a Karst Aquifer. Case Study: Suva planina Mt., East Serbia
Branislav Petrović (2023)The epikarst as a part of the karst aquifer represents a complex point of contact and mixing of unconsolidated material from the terrain surface, carbonate rocks altered by “corrosive” water, flora and fauna (and remains of), which is partially saturated with groundwater. Significant amounts of (plant accessible) water, and other solutes and particles, can be stored in this zone for extended periods of time. Thus, attenuation or biochemical processes could start in this layer and change quality of infiltrated ...Branislav Petrović. "The Flow Conditions in the Epikarst Zone of a Karst Aquifer. Case Study: Suva planina Mt., East Serbia" in International Scientific Conference "Man and Karst 2022", CIRS - Centro Ibleo di Ricerche Speleo-Idrogeologiche (2023)
-
The Flow Conditions in the Epikarst Zone of a Karst Aquifer. Case Study: Suva planina Mt., East Serbia
Branislav Petrović (2022)The epikarst as a part of the karst aquifer represents a complex point of contact and mixing of unconsolidated material from the terrain surface, carbonate rocks altered by “corrosive” water, flora and fauna (and remains of), which is partially saturated with groundwater. Recharge of karst aquifers, usually, occurs via the unsaturated zone which uppermost part could be epikarst zone. Significant amounts of (plant accessible) water, and other solutes and particles, can be stored in this zone for extended periods ...Branislav Petrović. "The Flow Conditions in the Epikarst Zone of a Karst Aquifer. Case Study: Suva planina Mt., East Serbia" in International Scientific Conference - Man and Karst 2022, Custonaci, Italy, 12-16.09.2022, Gruppo Grotte Ragusa - C.I.R.S. (2022)
-
Примена ауторегресионих модела за потребе краткорочних прогноза истицања карстних врела
Вељко Мариновић, Весна Ристић Вакањац, Саша Милановић, Љиљана Васић, Бранислав Петровић, Душан Поломчић, Радисав Голубовић (2023)Модел вишеструке линеарне регресије је најчешће примењивани модел за симулације, односно прогнозе одговарајућих случајно променљивих величина. Као најједноставнији модели примењују се ауторегресиони (АР) модели који симулирају истицање карстних врела на основу издашности врела регистрованих претходних дана. АР модели примењени су на примерима Великог врела за шестогодишње периоде осматрања, односно врела Бање и Гостиљског врела за десетогодишње периоде осматрања. Укључивањем више независних величина, коефицијенти корелације безначајно расту, те је препорука да се максимално 3 независне променљиве укључе у симулациони модел. ...Вељко Мариновић, Весна Ристић Вакањац, Саша Милановић, Љиљана Васић, Бранислав Петровић, Душан Поломчић, Радисав Голубовић. "Примена ауторегресионих модела за потребе краткорочних прогноза истицања карстних врела" in 50. симпозијум о операционим истраживањима - SYM-OP-IS 2023, Тара, 18–21. септембар 2023., Београд : Медија центар „Одбрана” (2023)
-
Примена аутокорелационе анализе издашности врела са циљем разумевања карстних хидрогеолошких система
Весна Ристић Вакањац, Вељко Мариновић, Саша Милановић, Љиљана Васић, Бранислав Петровић, Петар Војновић, Радисав Голубовић (2023)Карстна издан у највећој мери се прихрањује на рачун падавина. Међутим, чест случај је да режимска осматрања истицања појединих врела, не прате и осматрања метеоролошких парамeтара (на првом месту падавина, дебљине снежног покривача и температуре ваздуха). У овим случајевима аутокорелационе анализе нам умногоме могу помоћи да разумемо сам механизам истицања карстног врела, да ли се ради о узлазном или силазном режиму истицања, као и да имамо информацију о томе какве су анализиране године биле (сушне или кишне) и да ...Весна Ристић Вакањац, Вељко Мариновић, Саша Милановић, Љиљана Васић, Бранислав Петровић, Петар Војновић, Радисав Голубовић. "Примена аутокорелационе анализе издашности врела са циљем разумевања карстних хидрогеолошких система" in 50. симпозијум о операционим истраживањима - SYM-OP-IS 2023, Тара, 18–21. септембар 2023., Београд : Медија центар „Одбрана” (2023)
-
Модел миграције нитрата у епикарсту: лабораторијски експеримент
Бранислав Петровић (2022)Епикарст је део карстног изданског система који се налази у зони аерације и представља сложену област додира и мешања неконсолидованог материјала са површине терена, остатака карбонатних стена измењених корозивном водом, флоре и фауне и њихових остатака, који је делимично и повремено засићен подземном водом. Подручје истраживања примењених мултидисциплинарних истраживања био је карстни масив Суве планине (ЈИ Србија), односно подручје око мале пећине Печ, настале у епикарсту. Између осталих истраживања, опит трасирања (На-флуоресцеин) у пећини Печ помогао је у одређивању ...Бранислав Петровић. "Модел миграције нитрата у епикарсту: лабораторијски експеримент" in XVI Српски симпозијум о хидрогеологији, са међународним учешћем, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2022)
-
Просторна анализа епикарста у оквиру карстног система источног дела Суве планине
Епикарст представља највиши део стенске масе који је изложен карстификацији, при чему су главне карактеристике епикарста акумулирање подземне воде и стварање услова за формирање концентрисаних токова у подини ове зоне. У досадашњој пракси истраживања епикарста углавном су коришћене индиректне методе: даљинска детекција, анализа хидрограма карстних врела, хидрохемијске и изотопске анализе, па чак и опити трасирања, док је са друге стране јако мали број истраживача изучавао епикарст директним теренским истраживањима. У раду je приказана иновирана методологија истраживања епикарста, која користи ...Бранислав Петровић, Зоран Стевановић, Вељко Мариновић, Снежана Игњатовић. "Просторна анализа епикарста у оквиру карстног система источног дела Суве планине" in XVI српски симпозијум о хидрогеологији са међународним учешћем, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2022)
-
Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)
Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2023)Reka Resava zbog veličine sliva i količine vode koju daje Velikoj Moravi predstavlja jednu od najznačajnijih njenih desnih pritoka. U okviru njenog sliva jasno se izdvajaju gornji, geomorfološki raznolik deo sliva, koji je uglavnom izgrađen od karbonatnih sedimenata, i donji deo koji pripada Velikomoravskom basenu. Proticaj reke Resave se beleži u profilima Manastir Manasija koji kontroliše gornji deo sliva u iznosu od 358 km2 i Svilajnac, koji se nalazi na oko 3.5 km pre njenog ušća i koji kontroliše ...Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović. "Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)" in Zbornik radova III Kongresa geologa Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem, Neum, 21-23.9.2023. , Ilidža : Udruženje/udruga geologa u Bosni i Hercegovini (2023)
-
Complex geophysical survey on solving the problem of water loss in the karst terrain reservoir
Branislav Sretković, Dejan Vučković (2023)Geophysical surveys in karst terrain are always a specific challenge. Each of them requires a careful consideration of the problem, specific conditions on the ground, the selection of adequate methods applicable in that specific and unique karst area. But they should have one thing in common: a complex approach and looking at the problem from wider to narrower, with a gradual narrowing of the investigation area, increasing the spatial precision and resolution of the obtained data. On the example of ...Branislav Sretković, Dejan Vučković. "Complex geophysical survey on solving the problem of water loss in the karst terrain reservoir" in 8th Symposium Geoscience 2023, Bucharest, 9-11. November 2023, Bucharest : Editura Cetatea de Scaun (2023)
-
Примена дискретног ауторегресивно – кросрегресивног модела покретног просека за прогнозу дневних вредности издашности врела Мокра и Дивљана
Бранислав Петровић, Вељко Мариновић (2021)Аутокорелациона и кроскорелациона анализа временских серија падавина и истицања подземних вода карстних врела Мокра и Дивљана (Сува планина, ЈИ Србија) извршена је ради формирања стохастичког ауторегресивно-кросрегресивног модела (ARCR) и прогнозе дневних вредности издашности. Будући да је тешко предвидети просторну дистрибуцију подземних вода у оквиру карстног хидрогеолошког система услед постојања хетерогености и анизотропности карстне издани (тј. кречњачких стена у овом случају), апликативност детерминистичких модела је минимизирана, па је примена стохастичког модела у овом случају учинковитија. Овим моделом могуће је дати ...карстно врело, стохастички модел, анализа временских серија, ауторегресивно-кросрегресивни модел (ARCR)Бранислав Петровић, Вељко Мариновић. "Примена дискретног ауторегресивно – кросрегресивног модела покретног просека за прогнозу дневних вредности издашности врела Мокра и Дивљана" in Записници Српског геолошког друштва, Српско геолошко друштво (2021)
-
Transboundary groundwater resources of Serbia - present status and future needs for sustainable management
Republic of Serbia is located at the crossroads of Southeast and Central Europe and belongs to the Central Balkans. With its 88,360 km2, Serbia is one of the larger countries of the Balkan Peninsula. It borders 8 countries and has at least one transboundary aquifer (TBA) with each of them. According to evaluation conducted for UNECE in 2008, Serbia has a total of 17 TBAs, out of which 15 are shared with one neighboring country, while two aquifers are shared with two or three ...Veljko Marinović, Branislav Petrović, Zoran Stevanović. "Transboundary groundwater resources of Serbia - present status and future needs for sustainable management" in Second International UNESCO Conference on Transboundary Aquifers, “ISARM2021: Challenges and the way forward”, Paris 2021, United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization, 7, place de Fontenoy, 75352 Paris 07 SP, France (2021)
-
Tektonski sklop granitoida Bukulje
Branislav Trivić (1992)Branislav Trivić. Tektonski sklop granitoida Bukulje, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1992
-
Prilog poznavanju otpornosti na smicanje čvrstih stenskih masa
Branislav Čolić (1973)Branislav Čolić. Prilog poznavanju otpornosti na smicanje čvrstih stenskih masa, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1973
-
Numerička interpretacija rezultata geoelektričnog sondiranja metodom sukcesivne inverzije
Branislav Glavatović (1979)Branislav Glavatović. Numerička interpretacija rezultata geoelektričnog sondiranja metodom sukcesivne inverzije, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1979
-
Proučavanje seizmičnosti južnog Jadrana simultanom obradom grupe zemljotresa
Branislav Glavatović (1988)Branislav Glavatović. Proučavanje seizmičnosti južnog Jadrana simultanom obradom grupe zemljotresa, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1988
-
Tektonski sklop metamorfnog oboda granitoida Bukulje
Branislav Trivić (1998)Branislav Trivić. Tektonski sklop metamorfnog oboda granitoida Bukulje, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1998
-
Uticaj koncentracije rada na kapacitet i ekonomiku podzemnog otkopavanja slojevitih ležišta uglja
Branislav Genčić (1970)Branislav Genčić. Uticaj koncentracije rada na kapacitet i ekonomiku podzemnog otkopavanja slojevitih ležišta uglja, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1970
-
Utvrđivanje optimalnog tehnološkog toka rude u cilju postizanja rentabilne proizvodnje u jami Bor
Branislav Mihajlović (2000)Branislav Mihajlović. Utvrđivanje optimalnog tehnološkog toka rude u cilju postizanja rentabilne proizvodnje u jami Bor, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2000
-
Потреба за израдом биланса и оценом расположивих резерви подземних вода Републике Србије
Природне карактеристике Србије, просторна дистрибуција ресурса водe и њихових корисника, као и међусобна интеракција коришћења, заштите вода, као и заштите од вода, условиле су да се подземне воде на читавој територији морају посматрати интегрално, јединствено, комплексно и рационално. Међутим, тренутно је у Републици Србији могуће дефинисати само одлике појединих издани и/или изворишта услед непостојања довољних података за свеобухватну анализу стања ресурса. За оцену притиска на квантитет ресурса подземних вода, што је обавеза према Оквирној директиви о водама ЕУ (ОДВ) ...Зоран Стевановић, Вељко Мариновић, Бранислав Петровић. "Потреба за израдом биланса и оценом расположивих резерви подземних вода Републике Србије" in Записници Српског геолошког друштва, Српско геолошко друштво (2021)