Претрага

Упит dcterms_subject_txt:ugljeni sloj

240 items

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... Glinoviti i alevritični sedimenti; 2. Peskovi i šljunkovi povlatne izdani; 3. Ugljena serija; 4. Peskovi međuslojne izdani; 5. Peskovi podinske izdani; 6.Glinoviti sedimenti Fizičko-mehanička svojstva zastupljenih geoloških slojeva prikazani su u Tabeli 4.2. Red 62 W E Red 103 ...
    ... 3. prikazan je kvalitet uglja po slojevima. Tabela 4.3. - Kvalitet uglja po slojevima KVALITET UGLJA PO SLOJEVIMA DTV (kJ/kg) Vlaga (%) Pepeo (%) Sumpor (%) Isparljivost (%) glavni sloj 6983 47.2 19.2 0.51 20.6 podinski sloj 7299 45.1 20.4 0.50 20.9 Na ...
    ... i model sa ukupno osam slojeva, posmatrano u vertikalnom profilu i to počev od površine terena. U Tabeli 4.1. dati su korespodentni slojevi modela i terena. 80 Tabela 4.1. – Korespodentni slojevi modela i terena Modelski sloj Litološki članovi Prvi ...

  • Optimizacija i planiranje površinskih kopova stohastičkim modelima

    Dejan R. Stevanović (2015-05-29)
    Savremeno rudarstvo izloženo je stalnom trendu pogoršanja uslova poslovanja.Mogućnost ostvarenja ekonomskih i drugih ciljeva rudarskog projektakompromitovana je stalnim pogoršanjem kvaliteta ležišta na kojima se vršieksploatacija, kao i značajnoj dozi neizvesnosti povezane sa geološkim,ekonomskim i tehničkim parametrima proizvodnje. U ovako kompleksnimuslovima poslovanja, matematički modeli sposobni da odgovore značajnimizazovima, odnosno ponude optimalna rešenja kojima se garantuje maksimalnoispunjenje projektovanih ciljeva, nameću se kao neophodnost.Trenutni, konvencionalni pristup optimizaciji i planiranju površinskih kopovazasniva se na algoritmima, razvijenim sredinom prošlog veka čije je opšteobeležje deterministički ...
    površinski kop, planiranje, optimizacija, stohastički modeli, kontrola kvaliteta uglja, neizvesnost.
    ... sadržaja sumpora po tehnološkim blokovima je vršena za svaki ugljeni sloj ukoliko se javlja u okviru razmatranog tehnološkog bloka metodom inverznog rastojanja. Ova procedura je ponovljena za svaki tehnološki blok u okviru svake otkopne ugljene etaže. Izolinije procenjenog sadržaja sumpora u ležištu su ...
    ... isporučenom uglju Planiranje upravljanja kvalitetom uglja na samom površinskom kopu, je prva faza u procesu kontrole kvaliteta. Svaki otkriveni ugljeni sloj (blok) mora biti eksploatisan bez obzira na njegov kvalitet. Metoda površinske eksploatacije ne dozvoljavada da ugalj lošijeg kvaliteta ostane neotkopan ...
    ... uglja Savremeni tehnološki sistemi eksploatacije uglja na površinskim kopovima, prvenstveno na kopovima lignita gde se javlja velika raslojenost ugljenih slojeva i promena parametara kvaliteta uglja u prostoru, obavezno podrazumevaju i deponije uglja, kao integralni deo tehnološkog sistema. U nastavku teksta ...

  • Optimizacija i planiranje površinskih kopova stohastičkim modelima

    Dejan R. Stevanović (2015-05-29)
    Savremeno rudarstvo izloženo je stalnom trendu pogoršanja uslova poslovanja.Mogućnost ostvarenja ekonomskih i drugih ciljeva rudarskog projektakompromitovana je stalnim pogoršanjem kvaliteta ležišta na kojima se vršieksploatacija, kao i značajnoj dozi neizvesnosti povezane sa geološkim,ekonomskim i tehničkim parametrima proizvodnje. U ovako kompleksnimuslovima poslovanja, matematički modeli sposobni da odgovore značajnimizazovima, odnosno ponude optimalna rešenja kojima se garantuje maksimalnoispunjenje projektovanih ciljeva, nameću se kao neophodnost.Trenutni, konvencionalni pristup optimizaciji i planiranju površinskih kopovazasniva se na algoritmima, razvijenim sredinom prošlog veka čije je opšteobeležje deterministički ...
    površinski kop, planiranje, optimizacija, stohastički modeli, kontrola kvaliteta uglja, neizvesnost.
    ... sadržaja sumpora po tehnološkim blokovima je vršena za svaki ugljeni sloj ukoliko se javlja u okviru razmatranog tehnološkog bloka metodom inverznog rastojanja. Ova procedura je ponovljena za svaki tehnološki blok u okviru svake otkopne ugljene etaže. Izolinije procenjenog sadržaja sumpora u ležištu su ...
    ... isporučenom uglju Planiranje upravljanja kvalitetom uglja na samom površinskom kopu, je prva faza u procesu kontrole kvaliteta. Svaki otkriveni ugljeni sloj (blok) mora biti eksploatisan bez obzira na njegov kvalitet. Metoda površinske eksploatacije ne dozvoljavada da ugalj lošijeg kvaliteta ostane neotkopan ...
    ... uglja Savremeni tehnološki sistemi eksploatacije uglja na površinskim kopovima, prvenstveno na kopovima lignita gde se javlja velika raslojenost ugljenih slojeva i promena parametara kvaliteta uglja u prostoru, obavezno podrazumevaju i deponije uglja, kao integralni deo tehnološkog sistema. U nastavku teksta ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... glinovitim pješčarima, u kojima su konstatovana Još dva ugljena sloja: prvi i drugi krovinski ugljeni sloj, koji su znatno manje debljine od glavnog (Mojsilović i saradnici, 1977). Slika 9. Povlatni laporci i prvi krovinski ugljeni sloj. U centralnom dijelu fotografije je gravitacioni rasjed ...
    ... ugljenog sloja. U raznovrsnim sedimentima podinske neproduktivne serije nisu pronađeni pouzdani fosilni ostaci (Čičić i saradnici, 1991). Debljina ove jedinice kreće se od 20 do 100 m. 4.13.2. Egerski ugljevi i klastiti Gornji, produktivni dio serije ĆMi!) počinje glavnim ugljenim slojem, ukupne ...
    ... ukazuje na floru subtropskog tipa donjomiocenske starosti koja je dala materijal za stvaranje glavnog ugljenog sloja (Milošević i saradnici, 2017). | Slika 8. Glavni ugljeni sloj sa proslojcima ugljevitih glina i laporaca. 19 U njegovoj povlati se nalaze dobro uslojeni glinoviti laporci ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... vidu hidrodinamičkog sloja broj IV. U slučaju okolnih bunara sa horizontalnim drenovima, sledeći isti princip šematizacije slojeva, dominantno prisutan slabije propusan sloj je zadat na modelu (bio on četvrti, sedmi ili deveti sloj u hidrogeološkoj šematizaciji), a slojevi bez realnog prisustva ...
    ... Litofacija korita drugog pleistocenskog ciklusa (sloj 8) je zadata kao sloj broj V, dok su najstariji rečni sedimenti (sloj 10) na hidrodinamičkom modelu predstavljeni slojem broj VI. Imajući u vidu litološki sastav i debljinu, tvorevine hidrogeološkog sloja broj 11 se sa sigurnošću smatraju vodonepropusnom ...
    ... predstavljeni jedinstvenim slojem broj II. Po istom principu, naslage korita najmlađeg ciklusa pleistocenske sedimentacije (slojevi 5 i 6) su predstavljene slojem broj III u hidrodinamičkoj šematizaciji. Slabije propusni sedimenti facije povodnja šematizovani kao 7. sloj na hidrogeološkom modelu su ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Praktikum za vežbe iz Informatike 1

    Ranka Stanković, Ivan Obradović, Olivera Kitanović, Mirjana Banković (2014)
    informatika

  • Dvodimenzionalna geometrijska morfometrija prvih gornjih molara hominina sa teritorije Srbije - taksonomska i metodološka analiza

    Predrag N. Radović (2022)
    Primarni cilj ove studije tiče se taksonomske identifikacije fosilnih prvih gornjih molara (M1) hominina pronađenih u Srbiji, primenom metoda dvodimenzionalne (2D) geometrijske morfometrije. U prvoj (metodološkoj) fazi istraživanja ispitana je efikasnost 16 različitih pristupa (geometrijskih modela) u klasifikaciji M1 neandertalaca i anatomski modernog čoveka. Modeli su testirani na dva seta okluzalnih projekcija krunica (n = 34 i n = 64) dobijenih orijentisanjem digitalnih 3D modela u virtuelnom okruženju ili fotografisanjem fizičkih primeraka zuba. Prilikom testiranja primenjena je klasifikacija zasnovana ...
    2D geometrijska morfometrija, prvi gornji molar (M1), taksonomska identifikacija, neandertalci, anatomski moderni ljudi, Pešturina, Velika Balanica, Srbija

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena

    Željana Novković, Nevena Andrić -Tomašević, Vladimir Simić, Dragana Životić (2022)
    Donjemiocenski ugljonosni Ibarski basen se nalazi u južnoj Srbiji. Intramontanski ektenzivni basen, izdužen u pravcu severozapad-jugoistok ispunjen je slatkovodnim sedimentima koji su formirani kao deo Dinarskog neogenog jezerskog sistema. Paleoreljef basena izgrađen je od paleozojskih amfibolskih škriljaca, sericit-hloritskih škriljaca, krečnjaka, mermera i metabazičnih stena, mezozojskih peščara, laporca, laporovitih krečnjaka, krečnjaka, dolomita, ofiolita i oligo-/miocenskih magmatskih stena. Tercijarne magmatske stene izgrađene su od oligocenskih dacito-andezita i neogenih kvarctlatita/riodacita i piroklastičnih stena. Miocenski sedimenti izgrađeni su od aluvijalnih breča, konglomerata, peščara, ...
    ugalj, macerali, refleksija vitrinita, Ibarski basen

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... i srednjih paludinskih slojeva. (Čučulić-Trifunović & Rakić 1977). Gornji paludinski slojevi su otkriveni samo u dubokim bušotinama Vojvodince 8 (Rundić et al. 2016), dok se pretpostavlja da su na prostoru Fruške gore erodovani tokom izdizanja. Donji paludinski slojevi su izgrađeni od glina zelenih ...
    ... a i sočivima peska. Od fosilne faune pronađeni su mekušci Vivipara neumayri, Hydrobia pupila, Melanopsis lanceolata ı drugi. Srednji paludinski slojevi su izgrađeni uglavnom od peskova i peskovitih glina i alevrita sa ostacima Unio sibinensis, Vivipara cf. bifarcinata (Čučulić-Trifunović & Rakić ...
    ... između isplake i vode koja se nalazi u okolnim stenama (Asquith & Krygowski 2004). Sopstveni potencijal se koristi za određivanje vodopropusnih slojeva (pesak) i njihovih granica, određivanje količine glina u peskovima, pronalaženje ugljovodonika, kao i za korelaciju između bušotina. Korelacije ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... и делимично чврстих седиментних стена, основне хидрогеолошке структуре су: слој, хоризонт и комплекс, док су структуре регионалног карактера представљене хидрогеолошким басенима. Слој угљокиселе воде представља слој стене који карактерише једнородност литофацијалног састава, постојаност у плану ...
    ... мезозојски комплекс седиментних и метаморфних стена са пробојима магматита, 2. протерозојски комплекс метаморфних стена, 3. гранитно – метаморфни слој, 4. базалтни слој, 5. минимална дубина повољних геотемпературних услова за геохемијске процесе генерисања угљендиоксида, 6. део литосфере са око 93 % формираних ...
    ... профилу и једнородност филтрационих својстава и издашности. Хоризонт угљокиселе воде представља један или више водоносних слојева који залежу између водонепропусних слојева. Комплекс угљокиселих вода представља неколико водоносних хоризоната, који су одвојени слабопропусним или водонепропусним ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... formiraju se nakon kreiranja samog ugljenog sloja, tjJ. posle dijageneze i metamorfizma, sa izlučivanjem minerala u prsline i međuslojne prostore ugljenog sloja. Epigenetske mineralne tvorevine po svojem karakteru su izrazito infiltracione. Minerali se u ugljenim ležištima javljaju u prevlakama, tankim ...
    ... kaolin, kvarc i dr. I na kraju u rovnom uglju koji se otkopava postoje i komadi i zrna koji vuku poreklo iz povlate i podine ugljenog sloja. Podinu ugljenih slojeva uglavnom grade gline, glinac i peskovita glina, ređe peščari i krečnjaci, a povlatu gline, ređe peščari i krečnjaci. U dostupnoj ...
    ... dominira zbijeni tip koji je formiran u peskovitim sedimentima. Navedeni peskoviti segmenti se po svom položaju nalaze ispod, između i iznad ugljenih slojeva (slojeva koji su i predmet analiza), gde predstavljaju tzv. podinske, međuslojne i krovinske izdani. Kada posmatramo hemijski sastav podzemnih ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... ерозијом делимично или скоро потпуно истањен рудни слој. Зеолитски слој благо тоне у правцу ССЗ под углом од 5-10°. Зеолит је жућкасто беле до крем боје. Боја зависи од густине лимонитских превлака. Местимично у подинском делу зеолитског слоја налази се снежно бели зеолит чија дебљина варира у ...
    ... Специфична величина канала омогућава зеолиту да делује као молекуларно сито и селективно адсорбује гасове као што су амонијак, водоник сулфид, угљен-моноксид, угљен-диоксид, сумпор-диоксид, водена пара, кисеоник, азот, формалдехид и други. Власници кућа са домаћим љубимцима имају легла-касете која узрокују ...
    ... бушотина рађени су и истражни раскопи. На основу ових истраживања издвојен је слој жућкасто-белог зеолитског туфа правца пружања СЗ-ЈИ, са падом према југозападу, дужине од 600 и ширине од 400 m са средњом дебљином слоја од 2 m. Утврђено је да подину туфа изграђују тамносиви, компактни лапорци, а ...

  • Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada

    Mariја Bošković (2024)
    Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...
    prašina, elektrolučna peć, cink, teški metali, reciklaža
    ... reakciju dekarbonizacije sa rastvorenim ugljenikom, pri čemu se formiraju mehurići ugljen-monoksida (CO), što pomaže uklanjanju drugih rastvorenih gasova. > Penušanje šljake: Mehurići CO koji prolaze kroz sloj šljake izazivaju njeno penušanje, a taj proces se pojačava dodavanjem praha uglja. ...
    ... Rezultati Jasno pokazuju da se količina kapljica sloja proizvedenih tokom jednog pucanja mehurića značajno povećava sa veličinom mehurića. Za najmanje mehuriće, ispod 4.0 mm u prečniku, nijedna kapljica sloja nije otkrivena. Preciznije, količina kapljica sloja bila je toliko mala da nije mogla biti d ...
    ... kapljica sloja po 1 mž ubrizganog gasa takođe se povećava sa veličinom mehurića dok je ova veličina manja od 11 mm. Iznad ove veličine, primećuje se stabilizacija ili blago smanjenje količine kapljica sloja. Bilo bi zanimljivo dalje istražiti ovaj fenomen i povezati količinu kapljica sloja sa masom ...

  • Sorpcija herbicida na neorganski i organski modifikovanom prirodnom montmorionitu iz Bogovine

    Lazar M. Kaluđerović (2018-01-17)
    fikasnost prilikom sorpcije S-metolahlora i klomazona od strane neorganskih iorganski modifikovanih montmorionita sa lokaliteta Bogovina odreĎena je metodombach adsorpcije. Uzorci montmorionita su tretirani prvo rastvorom NaCl a zatim irazličitim koncentracijama organskih kompleksa. Adsorpcione izoterme su dobijenetretiranjem uzoraka različitim koncentracijama herbicida. Detaljna mineraloškakarakterizacija uzoraka uraĎena je metodom rendgenske difrakcije. Rezultati interakcijemontmorionita sa organskim kompleksima i herbicidima dobijeni su primenomrendgenskih, optičkih, termičkih i spektroskopskih metoda.Na osnovu rezultata rendgenskih ispitivanja uzoraka, utvrĎeno je prisustvoorganskih kompleksa i herbicida u meĎuslojnom prostoru montmorionita.Montmorioniti modifikovani ...
    adsorpcija, montmorionit, heksadeciltrimetilamonijum bromid,feniltrimetilamonijum hlorid, S-metolahlor, klomazon
    ... uglja sloţene graĎe, na meĎusobnom rastojanju od 5 do 25 m. Stariji, Glavni ugljeni sloj ima promenljivu debljinu koja se kreće od 0,10 do 7,20 m (Milenković i Ramović, 2005). MlaĎi, povlatni ugljeni sloj je sloţene graĎe sa čestim smenjivanjem tankih proslojaka uglja i belih laporaca, debljine od 0 ...
    ... tetraedara, dok su katjoni u oktaedarskom listu Al3+, Fe3+ ili Mg2+. U podklasi filosilikata razlikuju se filosilikati sa 1:1 slojevima od filosilikata sa 2:1 slojevima. U sloju 1:1 filosilikata postoji nekoliko različitih podgrupa minerala (podgrupa kaolinita i podgrupa serpentina). Kaolinit je mineral ...
    ... 1963). Filosilikati sa 2:1 slojevima su izgraĎeni od dva tetraedarska i jednog oktaedarskog lista. Ovakve jedinice su meĎusobno slabo povezane u kristalu Van der Walsovim silama (talk, pirofilit) ili meĎuslojnim katjonima (liskuni, smektit). Unutar nabrojanih slojeva dalja razlika postoji izmeĎu ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... drugu. Ove krljušti dobile su ime po čvrstom, sedefastom sloju nazvanom ganoin, koji predstavlja modifikaciju dentina. Pored ganoina, u strukturi se nalaze i dva druga sloja: kosmin, koji ima kanaliće za ćelijske nastavke, ı izopedin, najdeblji sloj slojevitog koštanog tkiva. Površina ganoidnih krljušti ...
    ... tog vremena, stena se vadi i potapa u koncentrovanu sumpornu kiselinu koja se kuva 15-20 minuta radi jače redukcije, čime se šećer pretvara u crni ugljeni prah. Nakon vađenja, objekat se mora pažljivo oprati vodom, a zatim se dodaje crna boja, pri čemu se tamnija nijansa koristi za porozniji materijal ...
    ... izražena Je selektivna fluvijalna erozija (Filipović i dr. 1967). 4.GFOLOŠKA GRAĐA U granicama lista Šabac, oko 80% terena pokriva kvartarni sloj, što otežava geološka istraživanja koja se oslanjaju na manji broj otkrivenih izdanaka i podatke dobijene bušenjem (Filipović i dr. 1967). Geološka ...