Претрага
200 items
-
Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)... amplituda oscilacija izdašnosti ~ 40-11.000 l/s. U dubokim sifonalnim kanalima ovog vrela instalisane su pumpe velikog kapaciteta. Na osnovu rezultata izvedenog crpenja sa kapacitetom od 250 l/s, pretpostavlja se da će kontinualno zahvatanje podzemnih voda ove izdani u malovodnom periodu biti moguće ...
... prihranjivanja izdani za eksploatacione kapacitete izvorišta (slika 22). Radi se o poluzatvorenoj strukturi u trijaskim krečnjacima u podini neogenih naslaga, sa otežanim uslovima prihranjivanja. Slika 22: Dijagram opadanja pijezometarskih nivoa u funkciji ukupnog kapaciteta na izvorištu „Nepričava“ za period ...
... Najveći sistem za regulaciju karstne izdani je izrađen za Bor, regionalni rudarski i industrijski centar. Ovaj sistem je u funkciji od 2002.god. a optimalno zahvatanje voda na izvorištu (slika 17) u poređenju sa minimalnom izdašnošću prirodnog vrela (Mrljiš) je povećano skoro četiri puta. 62 Slika ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić. "Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive" in Naših 40 godina, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet (2011): 49-77
-
Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije
Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacijaJelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar. "Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije" in 11. Međunarodna konferencija “Ugalj i kritični materijali" CCM 2023, Zlatibor, 11-14. oktobar 2023., Beograd : Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2023)
-
Ostvarivanje dobiti pri uvođenju sistema agregatnih zamena na osnovnoj rudarskoj mehanizaciji površinskih kopova EPS
Jedan od osnovnih zadataka na površinskim kopovima uglja je ostvarivanje zadovoljavajućeg vremenskog i kapacitetnog iskorišćenja kontinualnih sistema. Da bi se to postiglo, neophodno je izvršiti izmene u postojećoj strategiji održavanja. Preduslov je uvođenje agregatne zamene vitalnih delova na rudarskim mašinama. Benefiti su višestruki. Očekivani rezultati ovakvog pristupa su: smanjenje zastoja i povećanje vremena rada; direktne materijalne uštede; bolja organizacija rada; racionalizaciju radioničkih i magacinskih kapaciteta; povećanje vrednosti mašina. Da bi se uvela agregatna zamena neophodne su investicije za nabavku ...Predrag Jovančić, Ignjatović Dragan, Đenadić Stevan. "Ostvarivanje dobiti pri uvođenju sistema agregatnih zamena na osnovnoj rudarskoj mehanizaciji površinskih kopova EPS" in X Međunarodna konferencija UGALJ, Zlatibor, Srbija, 13-16. Oktobar 2021., Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2021)
-
Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)... grani ni uslovi: • infiltracija padavina • evapotranspiracija • opšti nivo podzemnih voda (engl. "General Head Boundary") • granica zadatog kapaciteta • grani ni uslov "drenaža" (engl. "Drainge Boundary") • granica konstantnog potencijala • grani ni uslov reka (engl. "River Boundary"). Grani ...
... ih podataka. Na podru ju severne Ba ke, infiltracija padavina, granica konstantnog potencijala, grani ni uslov "reka" i grani ni uslov zadatog kapaciteta su zadavani u nestacionarnim uslovima sa vremenskim korakom od mesec dana, dok su svi ostali grani ni uslovi zadavani u stacionarnim uslovima ...
... slede¢i grani¢ni uslovi: e infiltracija padavina © evapotranspiracija © opSti nivo podzemnih voda (engl. "General Head Boundary") granica zadatog kapaciteta grani¢ni uslov "drenaza" (engl. "Drainge Boundary") granica konstantnog potencijala grani¢ni uslov reka (engl. "River Boundary"). Grani¢éni_ uslovi ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić. "Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela" in Vodoprivreda 42 no. 04-Jun, Beograd : Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje (2010): 223-235
-
Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"
Tomislav Trpković (2024)Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod... pumpa I stepena A kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 20,6 m Snaga: 1000kW Masa:18886kg 2TFI2DO Recirkulaciona pumpa I stepena B kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 20,6 m Snaga: 1000kW Masa:18886kg 2TF21DO Recirkulaciona pumpa II stepena A kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 22 ...
... pumpa II stepena B kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 22,1 m Snaga: 1075kW Masa:19112kg 2TF31DO Recirkulaciona pumpa III stepena A kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 23,6 m Snaga: 1150kW Masa:19312kg 2TF32DO Recirkulaciona pumpa III stepena B kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 23 ...
... je počeo s radom krajem 1983. godine, dok je blok B2 pušten u pogon krajem 1985. Ukupan planirani kapacitet elektrane bio je 4 x 620 MW, uz pojedinačne pomoćne sisteme prilagođene konačnom kapacitetu elektrane. Termoelektrana je projektovana za rad u osnovnom delu dijagrama opterećenja Elektroprivrede ...Tomislav Trpković. Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B", 2024
-
Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji
Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...... инсталисаних капацитета топлотних пумпи са различитим стандардним вредностима COP на основу употребе 90% укупно испуштене воде (разлика у расипању и рециркулацији) за произвољне вредности температурних разлика су приказани у Табели 3. Табела 3. Пројекције инсталисаних капацитета топлотних пумпи ...
... виши COP. Међутим, топлота за погон апсорпционих топлотних пумпи може бити доступна по ниским ценама и у том случају, овакви системи могу бити оптималан избор. 4 ИНТЕГРАЦИЈА СИСТЕМА ЗА ПРЕРАДУ ОТПАДНИХ ВОДА У СИСТЕМ ДАЉИНСКОГ ГРЕЈАЊА У ШАПЦУ 4.1 Тренутно стање СДГ у Шапцу ...
... топлотних пумпи које се инсталирају у системе даљинског грејања су: Топлотне пумпе које користе неки извор на температури спољашње средине. Типичан капацитет ових инсталација је 1 до 10 MW инсталисане топлотне снаге, а температура разводне воде је 80˚C.. Најчешће су са механичким компресором и угљен- ...Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević . "Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji" in Stručno-naučna konferencija TOPS 2019, Poslovno udruženje toplana Srbije (2019)
-
Eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje
U radu su analizirani eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje. Period analize je prvih šest meseci tekuće godine. Analiza je vršena sa aspekta ostvarene proizvodnje, kvaliteta uglja, efektivnog vremena rada, kapacitetnog i vremenskog iskoršćenja i zastoja sistema. Za poređenje podataka različitih parametara koji po svojoj prirodi nisu međusobno uporedivi, u radu su korišćene metode višekriterijumskog odlučivanja.... brojem, najčešće suprotstavljenih kriterijuma [6.7]. U VKO svi faktori koji utiču na odluku posmatraju se kao kriterijumi čije vrednosti treba da budu optimalne. Za primenu višekriterijumskog odlučivanja postoji više različitih metoda: · PROMETHEE metoda, · VIKOR metoda, · TOPSIS metoda, · ELECTRE metoda i ...
... a, najpre, izdvajaju se količine i kvalitet otkopanog uglja. Za eksploataciju uglja na površinskim kopovima angažovani su rotorni bageri velikih kapaciteta [1]. Na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje eksploatacija uglja vrši se putem četiri BTD sistema sa strukturom opreme prikazanom u tabeli 1.1 ...
... sistem međuslojne jalovine. Kako bi se ispunili minimalni zahtevi termoelektrane, usled promena u pogledu kvalitetu uglja, neophodno je uskladiti kapacitete prilikom otkopavanja uglja. Toplotna moć tamnavskog uglja kreće se u opsegu od 6.000 do 8.000 kJ/kg. Termoelektrane koje sagorevaju lignit iz Tamnave ...Marko Lazić, Filip Miletić, Milena Lekić, Veljko Rupar, Željko Petrović, Lazar Žujović . "Eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje" in 10th International Conference Coal 2021, Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju, Zlatibor (2021)
-
Efekti regeneracije bunara na primeru Grabovičkog polja kod Kladova
Na mnogim izvorištima podzemnih voda javljaju se problemi smanjenja eksploatacionog kapaciteta kao posledica starenja bunara. Bunar tokom vremena menja svoje performanse, bilo da je u eksploataciji ili van radnog procesa. Na njegovo starenje utiče veliki broj faktora. Kao posledice javljaju se ekonomski, privredni i socijalni problemi. Regeneracija bunara je u praksi pokazala najbolje efekte za rešavanje ovih pitanja. Na prostoru Kladovskog ključa u priobalju Dunava koristi se drenažni sistem bunara za odbranu od visokih vodostaja. Prilikom provere stanja bunara ...Ivana Cvejić, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Tijana Vinčić. "Efekti regeneracije bunara na primeru Grabovičkog polja kod Kladova" in Tehnika , Savez inženjera i tehničara Srbije, Beograd (2022). https://doi.org/10.5937/tehnika2204431C
-
Efikasnost različitih tipova glina Srbije za adsorpciju metilen plavog
Maja D. Milošević (2016-12-09)Adsorpciona efikasnost različitih uzoraka glina sa lokaliteta Srbije određenaje njihovim tretiranjem različitim koncentracijama rastvora metilen plavog (MP).Detaljna mineraloška karakterizacija ispitivanih glina i rezultati njihove interakcijesa rastvorima MP dobijeni su primenom optičkih, rendgenskih, hemijskih, DTA ispektroskopskih metoda.Na osnovu formiranja MP agregata u izmenljivim pozicijama i površiničestica gline, razlikuju se dva tipa glinovitih minerala: visoko naelektrisani(smektiti) i nisko naelektrisani (kaoliniti). Dimeri se stvaraju na naelektrisanimpovršinama, a granica njihovog razvoja omogućuje determinaciju mineralne vrste.Molekuli MP stoje pod uglom od 21.5o kada se ...minerali glina, metilen plavo, kristali metilen plavog, difuznarefleksija, adsorpcija, flokulacija, naelektrisanje slojeva... površinu. Kapacitet katjonske izmene zavisi od brojnih činilaca (priroda katjona, kristalinitet, veličine čestica) pa se često izražava kao opseg vrednosti. Grim (1953) iznosi tabelarni prikaz kapaciteta katjonske izmene kod važnijih minerala iz grupe glina (tabela 1). Tabela 1. Kapacitet katjonske ...
... glina (Grim, 1953) Mineral Kapacitet katjonske izmene (meq/100g) liskuni (biotit, muskovit) do 5 kaolinit 3 – 15 halojzit * 2H2O 5 – 10 sepiolit, paligorskit 20 - 30 ilit 10 – 40 halojzit * 4H2O 40 - 50 montmorijonit 70 – 120 vermikulit 130 – 210 Kapacitet katjonske izmene se može izraziti ...
... potrebno je imati veoma kratko rastojanje između susednih negativnih naelektrisanja. Zapažena su znatna neslaganja između kapaciteta katjonske izmene (KKI) kod glina i adsorpcionog kapaciteta boje na glini. Na primer, količina adsorbovanog MP na sepiolitu je za četri puta veća nego njegov KKI (Rytwo et al ...Maja D. Milošević. "Efikasnost različitih tipova glina Srbije za adsorpciju metilen plavog" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-12-09)
-
Минерагенија зеолитских туфова Србије
Vladan Kašić (2018-02-05)Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...... (обично Ca, Mg, Na i K) су слабо везани у алумосиликатној мрежи. Капацитет катјонске измене већине природних зеолита се креће од 200 до 300 mmolM + /100g. Поред укупног капацитета катјонске измене, зеолите карактерише и спољашњи капацитет катјонске измене, који представља суму изменљивих катјона на ...
... и елемената у траговима, методом атомско апсорпционе спектроскопије (ААS); одређивање капацитета катјонске измене-одређивање измењивих катјона Ca2+ , Mg 2+ , Na + и K+ и одређивање укупног капацитета катјонске измене (KKИ) и методe термичке карактеризације– термогравиметријска и дифере ...
... термичке стабилности испитиваног зеолитског туфа разликујемо Ca-клиноптилолите и Ca-хојландите. Капацитети катјонске измене наших зеолитских туфова имају вредности од 122 до 166 meq/100 g, а спољашњи капацитети се крећу од 8,0 meq/100 g до 10,5 meq/100 g. У оквиру ове дисертације дата је детаљна ка ...Vladan Kašić. "Минерагенија зеолитских туфова Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2018-02-05)
-
Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava
Sara Nikolić (2024)Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...... q – ugao unutrašnjeg trenja. 3. ODREĐIVANJE KAPACITETA MES Studijom ekonomske opravdanosti za podzemnu eksploataciju preostalih rezervi boksita u ležištu definisan je kapacitet proizvodnje rude iz jame od Qrod=150.000t/god. Proračun kapaciteta MES izvršen je za ovu proizvodnju i odgovarajući ...
... potrebno je: Ta=Q : Qnu=30t : 14t/h=2,14h, usvojeno Ttii=2,15h (6.32) Smenski kapacitet iznosi: Qsm=Qh; · tsm = 14t/h · 6h/sm=84,0t/sm (6.33) Dakle, jedna utovarno-transportna mašina CAVO 310 zadovoljava traženi kapacitet transporta. 41 Prosečan normativ potrošnje sabijenog vazduha za utovar ...
... gasovitih, a otrovnih ili zagušljivih produkata eksplozije; e) Toplotno dejstvo eksplozije. Od navedenih dejstava eksplozije, za određivanje optimalnog bezbednog rastojanja između komora u magacinu i magacina i susednih objekata, dolaze u obzir dejstva navedena pod a, b i c i svako od njih ce ...Sara Nikolić. Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava, 2024
-
Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte
Dunja Milojević (2024)Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...... parafina. Takođe mogu obuhvatati i ispitivanja kombinovanih aditiva u cilju iznalaženja optimalnih rešenja. Koncentracija dodavanih aditiva, njihova cena i efekti primene čine osnovu za utvrđivanje optimalnog tehnoekonomskog aditiva za konkretan tip nafte. Pored laboratorijskih ispitivanja uobičajeno ...
... bezbedan, ekonomičan je i ekološki prihvatljiv, obezbeđuje transport nafte velikog kapaciteta na velike daljine. Analiza ekonomičnosti transporta sirove nafte ı njenih produkata, raznim načinima je godišnji kapacitet transporta iznad pet miliona tona (Tolmač, 2020, str. 7). Primaran cilj transporta ...
... snage. Nakon podizanja zadate radne temperature umesto da se sistem isključuje on prelazi u radni režim sa 1/3 snage. Na ovaj način sistem radi optimalno jer se ne isključuje u potpunosti već ostaje u režimu dogrevanja nafte. Kada se temperatura smanji ispod zadate vrednosti, sistem se ponovo vraća ...Dunja Milojević. Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte, 2024
-
Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda
Željko Savić (2024)Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.... stenskog, materijala koji se otkopava i potrebnog, godišnjeg kapaciteta kopa na uglju i otkrivci. Otkrivka će se otkopavati sa 2 BTO sistema kapaciteta od po 6600 m?/h, i jednim BTO sistemom na međuslojnoj jalovini, takođe kapaciteta 6600 mž/h. Odlaganje otkrivke je previđeno sa 4 odlagača. Prostorni ...
... Kostolac, koji je po prvi put detaljnije definisan, koncipiran je za kapacitet od 8*10% t uglja godišnje, koji će obezbediti stratešku dugoročnu stabilnost u proizvodnji uglja odgovarajućeg kvaliteta za postojeće i buduće termo kapacitete u A.D. Elektroprivreda Srbije. Površinske i podzemne vode, pored ...
... termoelektranama i široku potrošnju. Koeficijent otkrivke (m”/t) u prve dve godine do dostizanja punog kapaciteta iznosi 6,67 odnosno 4,6 m?/t da bi u periodu od 5-10. godine, kada kop radi punim kapacitetom (8*10% t uglja) smanjio na 3,5. U nastavku eksploatacije koeficijent otkrivke se smanjuje, u periodu ...Željko Savić. Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda, 2024
-
Hidrodinamički proračun zaštite površinskog kopa Drmno od podzemnih voda u periodu 2018-2022. godina
Površinski kop lignita Drmno nalazi se u blizini velikih reka (Dunav i Mlava), zbog čega eksploatacija otkrivke i lignita u velikoj meri zavisi od sistema zaštite od podzemnih voda. Ukoliko je sistem zaštite od podzemnih voda dobro isplaniran, a njegov kapacitet dobro proračunat, onda će se eksploatacija obavljati u suvoj sredini, što podrazumeva sigurnu proizvodnju otkrivke i lignita. U današnje vreme uz primenu adekvatnih softvera olakšano je kvalitetno planiranje i proračunavanje sistema za zaštitu površinskih kopova od podzemnih voda. ...Dušan Polomčić, Tomislav Šubaranović, Zoran Stojićević. "Hidrodinamički proračun zaštite površinskog kopa Drmno od podzemnih voda u periodu 2018-2022. godina" in Zbornik apstrakata sa 9. Međunarodne konferencije Ugalj, Zlatibor, 2019., Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2019)
-
Menadžment podzemnih vodnih resursa
Zoran Stevanović (2011)Zoran Stevanović. Menadžment podzemnih vodnih resursa, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2011
-
Proizvodnja električne energije iz elektrana na ugalј i prateća emisija CO2: komparacija EU-27 i Srbije
Velike elektrane su i u trećoj deceniji 21. veka i dalјe odgovorne za više od polovine proizvodnje električne energije u Evropi. U svom radu pretežno koriste fosilna goriva, što rezultira emisijom zagađujućih materija u vazduh. Stoga, zahvalјujući direktivama EU, kao i poremećajima na tržištu, emisije uglјen-dioksida iz velikih postrojenja za sagorevanje u EU-27 intenzivno se smanjuju u poslednje dve decenije. Iako je upotreba uglјa, posebno u zemlјama Evropske unije, u stalnom padu, ima prostora za dodatno smanjenje. Autori su ...Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Miroslav Crnogorac. "Proizvodnja električne energije iz elektrana na ugalј i prateća emisija CO2: komparacija EU-27 i Srbije" in Energija, ekonomija, ekologija (2023). https://doi.org/10.46793/EEE23-2.44M
-
Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A
Isidora Veljanoski (2024)U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta... 22,76 miliona dolara, kapacitet izdvajanja 100000 t ugljen-dioksida po godini, o efikasnosti izdvajanja nema podataka i ovaj projekat je relevantan za projekat Rafinerije 2. Projekat PREEM (2019-2022) koji se realizuje u Švedskoj. U pitanju je pilot projekat, kapacitet izdvajanja 600000-1600000 ...
... cija, kapacitet izdvajanja 1200000 t ugljen-dioksida po godini, efikasnosti izdvajanja Je 99% i projekat nije relevantan za Rafineriju. 4. Projekat Quest (2015-2019) realizuje se u Kanadi. U pitanju je retrofit implementacija, CAPEX (kapitalni troškovi) je 811 miliona dolara, kapacitet izdvajanja ...
... e ı prečišćavanje gasa sa 7 polja, projektni kapacitet 800 hiljada m?/dan, ulazni pritisak 2-3 bara, izlazni pritisak maksimalno 90 bar. Pored jedinice za prečišćavanje amina, sastav uključuje: Jedinicu za dehidraciju i blok kompresora. Kapacitet ležišta sa ograničenjem je 855 miliona mš. Ek ...Isidora Veljanoski. Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A, 2024
-
Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom
Jovana Milošević (2024)Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...... kiseline poput sirćetne CHsCOOH i mravlje kiseline CHCOOH. Organske se koriste u slučaju više ležišne temperature. Projektovane vrednosti optimalnog kapaciteta upumpavanja i potrebne zapremine kiselinskog rastvora moraju da se prate u trenutku koriguju u skladu sa situacijom. Najjednostavniji model ...
... nastajanja tih kanala je proporcionalna kapacitetu upumpavanja rastvora u porni prostor. Kod obrade kalcita preporučljivo je koristiti maksimalni kapacitet upumpavanja rastvora, dok kod obrade dolomita trebalo bi koristiti niže kapacitete. Jer sa nižim kapacitetom dobijamo sporiju višu temperaturu ...
... dijagramu dobijamo presečnu tačku čija projekcija na x-osu predstavlja optimalnu proizvodnju bušotine. Prva IPR kriva dobijena odmah nakon opremanja bušotine je referentna kriva sa kojom poredimo svaku sledeću.. Poređenjem optimalne produktivnosti bušotine dobijene računanjem IPR ı TIC krive, sa trenutnom ...Jovana Milošević . Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom, 2024
-
Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2
Kristina Gavrilović (2024)Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...... istraživanja doprineli bi definisanju optimalnih kapaciteta eksploatacije, što je od ključnog značaja za očuvanje resursa za buduće generacije. Nedostatak informacija ili nepravilno korišćenje mogu dovesti do trajne degradacije izvora, kao i do rizika smanjenja kapaciteta ili kvaliteta vode.Osmatranje ...
... zavisi od četiri glavna karstna vrela: • vrelo "Kavak", kapaciteta 70-100 l/s (Qsr= 80 1/s) • vrelo "Krupac 1", kapaciteta 150-1000 I/s(Qsr= 200-220 1/s) • vrelo "Krupac 2", kapaciteta 40-600 I/s(Qsr= 80 1/s) • vrelo "Gradište", kapaciteta 105-800 UI/s(Qsr= 105 1/s) Vrela Krupac 1 i Krupac 2 ...
... 1986. godine utvrđeno je da pri kapacitetu ponora od 60 l/s i velikim izdašnostima svih osmatranih vrela, poniruće vode ostvaruju vezu sa vrelom "Gradište", "Krupac 1 i 2" pa čak i sa vrelom "Klok" u selu Krupac (Čubrilović & Palavestrić, 1997). Pri malom kapacitetu ponora od 15 l/s ı malim izdašnostima ...Kristina Gavrilović. Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2, 2024
-
Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima
Nenad M. Marić (2016-09-26)Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...... Biodegradacioni kapacitet (EBC) treba posmatrati kao potencijal, tj količinu zagađujuće supstance koju određeni mehanizam može da razgradi na osnovu redoks kapaciteta podzemnih voda (Wiedemeier et al., 1999). Isti autori daju i formulu za proračun biodegradacionog kapaciteta: Pri čemu ...
... predstavlja donor elektrona, dok neorganske komponente predstavljaju elektron akceptore. Optimalne karakteristike sredine definisane su dovoljnom količinom vlage, prihvatljivom kiselošću sredine, optimalnom temperaturom i dovoljnom količinom hranljivih materija-nutrijenata. Vlažnost mora biti prisutna ...
... biološke stimulacije u zatvorenom sistemu, sa adsorpcijom u spoljnoj jedinici (slika 4.58). Prosečan eksploatacioni kapacitet iznosio je 0,5 l/s, dok je nalivanje vršeno kapacitetom od 0,25 l/s po bunaru. Remedijacioni postupak je trajao 60 dana, tokom kojih je 1158 m 3 podzemne vode tretirano. ...Nenad M. Marić. "Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-26)