Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Opasnost od požara

720 items

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... temperature (najčešće od 55-600C zbog opasnosti od sagorevanja nekih materijala na većim temperaturama). Kod ispitivanja vlažnosti otpada, trebalo bi navesti njegov sastav i veličinu čestica. Neki od autora (npr. Zeccos*, 2005), predlažu da se vlažnost određuje na česticama sitnijim od 20 mm i da se naznači ...
    ... kubnih metara. Primera radi, jedan grad od oko 100 000 stanovnika, dnevno proizvede prosečno od 80 – 100 tona otpada (prosečno od 0.8 – 1.0 kg po stanovniku). Ako se za prosečni vek deponije uzme period od oko 20 god, to znači da na deponiji treba smestiti od 600 000 do 750 000 tona otpada, odnosno ...
    ... izmerena vrednost od preko 130%. Međutim, ima i drugačijih slučajeva jer Coumoulos i dr. (1995), navode da u deponiji Ano Liosia u Atini u Grčkoj, vlažnost opada sa dubinom, počevši od maksimalne vrednosti od 150 % u površinskom delu, preko prosečne vrednosti od 60 % na dubini od 15 m, a sa porastom ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... temperature (najčešće od 55-600C zbog opasnosti od sagorevanja nekih materijala na većim temperaturama). Kod ispitivanja vlažnosti otpada, trebalo bi navesti njegov sastav i veličinu čestica. Neki od autora (npr. Zeccos*, 2005), predlažu da se vlažnost određuje na česticama sitnijim od 20 mm i da se naznači ...
    ... kubnih metara. Primera radi, jedan grad od oko 100 000 stanovnika, dnevno proizvede prosečno od 80 – 100 tona otpada (prosečno od 0.8 – 1.0 kg po stanovniku). Ako se za prosečni vek deponije uzme period od oko 20 god, to znači da na deponiji treba smestiti od 600 000 do 750 000 tona otpada, odnosno ...
    ... izmerena vrednost od preko 130%. Međutim, ima i drugačijih slučajeva jer Coumoulos i dr. (1995), navode da u deponiji Ano Liosia u Atini u Grčkoj, vlažnost opada sa dubinom, počevši od maksimalne vrednosti od 150 % u površinskom delu, preko prosečne vrednosti od 60 % na dubini od 15 m, a sa porastom ...

  • Merenje i praćenje temperature u cevovodima

    Jelena Plećaš (2024)
    U završnom radu pod naslovom „Merenje i praćenje temperature u cevovodima“ istražuje se značaj merenja temperature u industriji. Opisuje se kako je merenje temperature ključno za efikasno upravljanje procesima i održavanje sigurnosti.Postoje i razvijene su brojne metode merenja temperature, od kojih svaka ima svoju specifičnu primenu, u određenim oblastima. Rad obuhvata pregled razvoja termometrije, različite temperaturne skale, kao i detaljan prikaz instrumenata za merenje temperature. Posebna pažnja posvećena je greškama dodirnih termometara i metodama korekcije.Na kraju,rad se fokusira na ...
    temperatura, instrumenti, senzori, termometri, cevi
    ... fakultet. * Isto. 12 za opseg temperatura od -200 "C do +350 *C. Kao termometarske tečnosti se koriste lako isparljive tečnosti kao što su: propan (od -40 *C do +40 *C), dietiletar (od +40 •C do +195 *C), etanol (od +85 "C do +290 *C) i ksilen (od +150 "C do +360 *C). Ova vrsta termometara se ...
    ... Rezervoar od mesinga ili legiranog čelika, povezan Je sa kapilarnom cevi, prečnika 0,1 mm do 0,36 mm ı dužine od 10 m do 40 m, za Burdonov manometar ili neki drugi manometar sa malom mrtvom zapreminom. Sistem se puni azotom ili helijumom pod pritiskom od 10 bar do 30 bar. Opseg merenja iznosi od -75 ...
    ... otpornog termometra su izolovane Jedna od druge i od omotača. Krajevi termoelektroda su zavareni i formiraju topli spoj, a omotač jJe na tom kraju zatvoren sa tzv. čepom za mantele, koji je napravljen od istog materijala kao i omotač mantela. Topli kraj Je izolovan od omotača mantela, ali može biti, prema ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... (IPCS 2004). У домаћој литератури једна од дефиниција хазарда је следећа: „универзални термин који подразумева опасност поступака или непредузимања мера, које могу изазвати штетне последице по животну средину. Представља опасност или могућу опасност на посматраном терену. Хазард не узима у обзир ...
    ... подземних вода. Међутим, иако је процењен средњи степен ризика од директног загађивања подземних вода у самој зони напуштених рударских радова, присутна је опасност од посредног угрожавања квалитета подземних вода низводно од самих радова, путем инфилтрације загађених површинских вода у издан ...
    ... вредности параметра O Вредности од 0,4 придружене су теренима изграђеним од барских седимената и алевролита. Вредност параметра O од 0,5 додељене су теренима изграђеним од претежно ситнозрних-глиновитих седимената (глинци и алевролити). У теренима изграђеним од метаморфних, киселих интрузивних ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... hermetički spojene sa vatroprovodnim cevčicama. Čaure za detonatore mopgu biti izrađene od Al i od Cu u zavisnosti od vrste agresivnih voda u rudniku. Dužine detonatora se kreću od 45 mm do 95 mm, što zavisi od vremenskog detonatora koji Je ugrađen, Nonel detonator za iniciranje eksploziva i pojačnika ...
    ... specifična potrošnja eksploziva (q) kreće u granicama od 300 g/m? do 600 g/m*. Generalno za kop Čokoće po proračunima i u praksi specifična potrošnja se kreće od 300 g/ m* do 550 g/m* odnosno od 150 g/t do 250 g/t. Linija najmanjeg otpora Od linije najmanjeg otpora (LNO) zavisi u mnogome ı kvalitet ...
    ... Delay” se sastoji od bušotinskog detonatora sa usporenjem od 300 + 500 ms, nonel cevčice ı na drugom kraju površinskog usporenja od 17, 25, 42 ms itd, tj. usporenja koje se izabere. Nonel sistem iniciranja pravilnom primenom ima prednosti u odnosu na druge sisteme iniciranja. Neke od prednosti su: ...

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... је мигрирао за 228 у правцу севера тј. северозапада. Овај транспорт проузроковао је пеглање инклинације за угао од 3815. Ротација Јадарског блока од 638 у смеру супротном од кретања казаљке на сату (counterclocwise - CCW) у односу на позицију РП Стабилне Европе, представља Афрички (Гондвански) ...
    ... магнетизацију насталу услед индуктивог дејства магнетног поља Земље. Стена може имати више врста магнетизација, што зависи од физичких и хемијских услова који су деловали на стену од времена њеног формирања до времена узорковања. Код палеогеографских и палеотектонских реконструкција применом палеомагнетне ...
    ... тренутку када стене стичу магнетизацију, док је угао инклинације у функцији од географске ширине на којој су стене формиране. Уколико су већ формиране стене биле изложене тектонским покретима њихова палеодеклинација различита је од нуле. Правац вектора ChRM најчешће се приказује преко положаја палеомагнетног ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Ca2+ u vodi subtermalnog izvora u Suvom Dolu se kreće od 32.45 do 50.42 mg/l, a sadržaj HCO3 - od 128.15 od 204.14 mg/l (tabela 107). U Krepoljinskoj banjici se vrednosti Ca2+ u vodi kreću od 27.25 do 43.64 mg/l, dok se vrednosti HCO3 - kreću od 120.47 do 163.78 mg/l (tabela 108), što je niže u ...
    ... vrela na nadmorskoj visini od 1053 m. Pored Radovanske reke, jednu od većih pritoka Crnog Timoka predstavlja i Zlotska reka, koja se formira od voda Beljevine i Lazareve reke i dugačka je svega 30 km. Obzirom da se radi o rečnim tokovima koji uglavnom nastaju od najvećih karstnih vrela r ...
    ... Peći je 360 m, a visinska razlika od ulaza do kraja pećine je +10 m. Od ulaza, koji je širine 2 m i 3 m visine, se prostire glavni kanal ka jugozapadu, od kojeg se na više mesta javlja račvanje. Kanal je celom dužinom blago uzlazni, bez većih pregiba. Na 189 m od ulaza dolazi se do većeg račvanja ...

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... u nekoliko kategorija (tabela 3). Klase rizika od zagađivanja PV difuznim zagađivačima i proistekle ocene pritisaka na (G)TPV prikazane su u tabeli 4 i na slici 2. Tabela 3. Klasifikacija hazarda od zagađenja PV difuznim zagađivačima Hazard od zagađenja podzemnih voda Indeks rizika Praktično ...
    ... je nepostojanje zvanično usvojene metodologije kvantifikacije hazarda/rizika od punktuelnog zagađivanja. Tabela 4. Klase rizika od zagađenja PV difuznim zagađivačima i proistekle ocene pritisaka na (G)VT Rizik od zagađenja podzemnih voda Indeks rizika Ocena pritiska Praktično bez rizika ...
    ... RHMZ-a, dok se 213 odnosi na obaveze osmatranja od strane postojećih aktivnih izvorišta PV. Kada su u pitanju objekti pod neposrednom ingerencijom RHMZ-a, za period do 2020. godine, u funkciji treba da bude 73 objekta, od čega je 59 postojećih (od toga i 6 karstnih vrela). To znači formiranje 14 ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... eksplozivni događaji u Sunčevom sistemu. Unutar svake od klasa, brojevi od 1-10 označavaju relativnu snagu baklje. Po prvi put od 2003. godine, geomagnetna oluja je postigla Jačinu G5, a Dst indeks je dostigao vrednosti od -412 nT. Ovo je bila jedna od najjačih geomagnetnih oluja moderne ere, nadmašivši ...
    ... BURA OD 10. DO 13. MAJA 2024. GODINE .......aaananannana 16 5.1. Uzrok nastanka bura od 10. do 13. maja 2024. godine ......čaaaaaaaaanaaaaanaaannee 16 5.2. Karakteristike bura od 10. do 13. maja 2024. godine.......caaaaaanananaaaaaaaaaakee 18 5.3. Globalni uticaj i uticaj na Balkanu bura od 10. ...
    ... jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi od sunčeve aktivnosti koja se menja tokom ciklusa od 11. godina. Trenutno se približavamo maksimumu 25. sunčevog ciklusa. Kao rezultat ovoga, početkom maja 2024. godine registrovana Je prva geomagnetna bura Jačine G5 od 2003. godine. Njeni efekti primećeni ...

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... transportu kamionima, pa čak i vozovima. Dodatno, budući da nije potrebno osoblje za njihov rad, i obično su udaljeni od naseljenih područja i saobraćajnih ruta, potencijalne opasnosti se značajno smanjuju. Ekološki uticaj Je takođe manji jJer kopneni ı morski transport proizvode zagađenje i buku ...
    ... (parafinski vosak) Je Jedna od važnih komponenti sirove nafte. Nafte sa visokim sadržajem parafina, obično imaju visoku tačku tečenja, ı zbog svojih karakteristika, stvaraju odredjene probleme prilikom transporta. Veličina i karakter ovih problema zavisi od sastava sirove nafte, od koncentracije parafina ...
    ... zagrevati iznad te temperature i povremeno mehanički čistiti od parafina posebnim uređajima (tzv. „skrejperi“). Visoke tačke stinjavanja parafinskih nafti se kreću od 20, pa do preko 35 "C. Temperatura topljenja individualnih čvrstih parafina jJe od 22%'" do 85"%C. (Prstojević, Priprema nafte, gasa ı ...

  • Modeliranje buke u zoni površinskog kopa Ljubija ležišta Ciganuša - Škorac

    Teodora Kaličanin (2024)
    Svaki neželjeni zvuk u prirodi se može definisati kao buka. Buka svakodnevno utiče na ljude i predstavlja pretnju po ljudsko zdravalje. Zbog toga su nastale mnoge metode za merenje, proračun i saniranje ovog problema.Tema ovog završnog rada master studija je modeliranje buke u zoni površinskog kopa ''Ljubija''. Opisani su pojam buke i zvuka kao osnov za kasnije iznesene podatke, kao i tipovi i različiti izvori buke. Prikazane su metode merenja buke i uređaji koji se u tom procesu koriste. Obrađen ...
    buka, modeliranje, uticaj na čoveka, površinski kop
    ... a ranaaaaaaaaeaaaaeaaaaakatoaoi 42 8.4 _ Procena potencijalne opasnosti i očekivanog uticaja buke na životnu sredinu ....43 8.5 Lokacija površinskih kopova Ciganuša i Škorac sa odlagalištima jalovine......... 44 8.6 Mere zaštita od buke.......aaaaaaa a aaaaaaeaaaaaaaaakatate 53 9. Zaključak. ...
    ... duž odgovarajućih trasa na površinskom kopu. Budući da prostor oko navedenih kopova nije zoniran u smislu Zakona o zaštiti od buke, za potrebe procene potencijalne opasnosti ı očekivanog uticaja buke na životnu sredinu koristiće se Zona 6 — Industrijsko, skladišno, servisno ı prometno područje ...
    ... rudarskih radova na P.K. Ciganuša – Škorac Ležište Ciganuša-Škorac se sastoji od rudnih tela izgrađenih od limonita i rudnih tela izgrađenih od karbonata gvožđa siderit-ankerita koja su daleko većih 36 razmera od limonitnih tela. U višim nivoima ležišta nalaze se, uglavnom, limonitna tela. ...

  • Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu

    Aleksa Petrović (2024)
    Ovaj diplomski rad analizira daljinsko merenje temperature na bušotinskim cevovodima, koje je od velike važnosti za kontrolu i nadzor nad industrijskim procesima posebno u ekstremnim uslovima kao što su visoke temperature i pritisci u bušotinama. Opisane su različite vrste temperaturnih senzora, kao što su termoparovi, bimetalni i otpornički termometri, kao i senzori na bazi optičkih vlakana, koji se primenjuju za kontinualno merenje temperature duž cevovoda u realnom vremenu. Daljinsko merenje temperature omogućava pravovremeno otkrivanje curenja i nepravilnosti, što je ...
    temperatura, daljinsko merenje temperature, bušotinski cevovodi, DTS sistemi, infracrveni senzori, bežične mreže
    ... iju promena temperature bez zavisnosti od atmosferskog pritiska. Slika 1 Galilejev termometar Florentinski termometar, razvijen u Italiji, bio je jedan od prvih tečnih termometara. Ovaj uređaj koristio je alkohol kao tečnost, koja je manje zavisila od promena atmosferskog pritiska u poređenju ...
    ... prenosa, poput Zigbee, LoRaWAN, Sigfox ili Bluetooth, u zavisnosti od zahteva 25 aplikacije. Bežični senzori često imaju kućište koje ih štiti od spoljašnjih uticaja kao što su prašina, vlaga ili ekstremne temperature. Sastoje se od sledećih delova: 1. Senzor za merenje temperature: Detektor koji ...
    ... procesa, od atmosferskih promena do industrijskih reaktora. Razvoj instrumenata za merenje temperature ima dugu istoriju. Još u 16. veku, Galileo Galilej je razvio prvi tormoskop, prethodnik modernih termometara, kojim je mogao da posmatra temperaturne promene na osnovu širenja vazduha. Od tada, ...

  • Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini Doma zdravlja u Pančevu

    Stefan Mandić (2024)
    Prisustvujemo epohi gde buka predstavlja veoma rasprostranjen i moderan fenomen koji možemo deklarisati kao problem. Svedoci smo toga da moderni problemi zahtevaju malo drugačiji pristup nego u prošlosti, odnosno zahtevaju moderna rešenja. Samim tim, vremenom je došlo do modernizacije alata,u ovom slučaju došlo je do razvoja modela za rasprostiranje buke koji su se vremenom unapređivali pa tako danas imamo jedno moćno sredstvo za borbu protiv buke u vidu kompjuterskog softvera.Ovaј master rad, pod nazivom „Modeliranje buke u urbanoj sredini ...
    buka, zvuk, saobraćaj, modeliranje, merenje buke
    ... smanjio efekat refleksije od tela, i na visini od 1.5m, da se smanji uticaj refleksije od tla. Kod posebnih mernih zadataka ili posebnih uslova na terenu (zaklonjenost zidom, nagib terena, veliko prigušenje tla i sl.) mikrofon se može postaviti na visini 4m od tla. Refleksije od operatora mogu da prouzrokuju ...
    ... odgovara talasnoj dužini najniže frekvencije koja se meri, u zavisnosti od toga koje je od ova dva rastojanja veće. Kada se izvor buke nalazi u zatvorenom prostoru, karakter zvučnog polja zavisi od rastojanja od izvora. Oblast u neposrednoj blizini izvora buke naziva se blisko polje. Veličina ove oblasti ...
    ... zavisnosti od ugla posmatranja, kao i korekciju u zavisnosti od rastojanja između izvora buke i prijemnika (receptora). Upotrebljeni model za proračun rasprostiranja buke oko Osnovne škole računa intenzitet buke generisan od strane aktivnosti koje se odvijaju na određenoj lokaciji. Buka se širi od izvora ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Primena programa UVSZ pri zaštiti od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić, Jelena Majstorović, Luka Crnogorac, Rade Tokalić (2021)
    Primena energije eksploziva tj. miniranje, predstavlja osnovni način eksploatacije čvrstih mineralnih sirovina u rudarstvu. Miniranjem se postižu vrlo povoljni tehnoekonomski pokazatelji, koje nažalost prate i negativni efekti miniranja. U cilju zaštite životne sredine potrebno je za svaku radnu sredinu odrediti jednačinu oscilovanja stenske mase pri miniranju. Ova jednačina definiše promenu brzine oscilovanja stenske mase u zavisnosti od rastojanja, količine eksploziva, uslova izvođenja miniranja i geoloških karakteristika stenske
    Program UVSZ, miniranje, potres, zaštita životne sredine
    ... tim i na stepen opasnosti koje potres izaziva. Oni predstavljaju osnovne dinami ke parametre potresa. Kao parametar za ocenu seizmi kog dejstva miniranja naj eš e se primenjuje brzina oscilovanja pobu ene stenske mase. Smatra se da brzina oscilovanja najbolje odre uje opasnost od potresa i šteta koje ...
    ... samim tim i na stepen opasnosti koje potres izaziva. Oni predstavljaju osnovne dinamic¢ke parametre potresa. Kao parametar za ocenu seizmickog dejstva miniranja najéeSée se primenjuje brzina oscilovanja pobudene stenske mase. Smatra se da brzina oscilovanja najbolje odreduje opasnost od potresa i Steta koje ...
    ... standardi za zaštitu od potresa bazirani na podacima koji se odnose na brzinu oscilovanja. Industrija 4.0 — mogucnosti, izazovi i reSenja za digitalnu transformaciju privrede udaljenjem od centra eksplozije udarni talas ima sve manji intenzitet. U zavisnosti od udaljenja od centra eksplozije, dolazi ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... desna pritoka Suvača. Nizvodno od sela Lešje, Grza ponovo ulazi u dolinsko proširenje do sastava sa Crnicom. Na ovom delu Grza prima samo Jednu pritoku sa leve strane, koja dolazi od Plane. Sliv Ravanice zauzima površinu od 161.2 km? (18.3%o) sa gustinom rečne mreže od 922 m/km?, što predstavlja ...
    ... obroncima Kučajskih planina u Šarenom kladencu, severoistočno od Senjskog Rudnika. Za Ravanicu je karakteristično da najveći deo vode dobija od izvora koji se Javljaju između manastira “Ravanica” i Senja, a ne od pritoka. Nizvodno od manastira, Ravanica ulazi u Velikomoravsku kotlinu, u kojoj sa ...
    ... generalno padaju prema zapadu i jugozapadu pod uglom od 30 — 40* čineći direktnu podinu mezozojskim i tercijarnim tvorevinama. Širina ovog pojasa varira od 2 do 8 km. Debljina ovih tvorevina je promenjiva i kreće se od 50 — 500 m, sa prosečnom debljinom od oko 250 — 300 m (Jovanović, 1958). MEZOZOIK ...

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори
    ... температуре. Узорци су синтеровани при притиску од 4,0±0.2 GPa, односно 3,5±0.2 GPa и температури 1200±50 °C, односно 1100±50 °C. Показало се да највећу релативну густину има узорак синтерован на температури од 1200 °C и притиску од 4,0±0.2 GPa (99,99 % од теоријске вредности). Ритвелдовом методом ...
    ... Овај инструмент испитује честице од 20 nm до 2 mm. За PSA (од енглеских речи Particle size analysis) мерења, прахови су мешани са дестилованом водом, у ултразвучном купатилу (ултразвук слабијег интензитета, на фреквенцији од 40 kHz и снаге 50 W) у трајању од 5 минута. 3.2.2. Термичка анализа ...
    ... функција која апроксимира ефекте зависне од инструменталних параметара, као и ефекте који зависе од самог узорка, ybi - интензитет базне линије. Одређивање профилне функције је један од основних проблема Ритвелдове методе. Облик дифракционог пика зависи од више фактора: извора зрачења, расподеле ...

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори
    ... температуре. Узорци су синтеровани при притиску од 4,0±0.2 GPa, односно 3,5±0.2 GPa и температури 1200±50 °C, односно 1100±50 °C. Показало се да највећу релативну густину има узорак синтерован на температури од 1200 °C и притиску од 4,0±0.2 GPa (99,99 % од теоријске вредности). Ритвелдовом методом ...
    ... Овај инструмент испитује честице од 20 nm до 2 mm. За PSA (од енглеских речи Particle size analysis) мерења, прахови су мешани са дестилованом водом, у ултразвучном купатилу (ултразвук слабијег интензитета, на фреквенцији од 40 kHz и снаге 50 W) у трајању од 5 минута. 3.2.2. Термичка анализа ...
    ... функција која апроксимира ефекте зависне од инструменталних параметара, као и ефекте који зависе од самог узорка, ybi - интензитет базне линије. Одређивање профилне функције је један од основних проблема Ритвелдове методе. Облик дифракционог пика зависи од више фактора: извора зрачења, расподеле ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... (слика 6), на дубини од 230 до 287 m. На једној од бушотина уласком у кречњаке на 240 m добијен је самоизлив (око 5 l/s), са водом температуре 20,5 0C и хидростатичким притиском од 3,5 m изнад површине терена. Бунари су минималне издашности од 4,5 до 9,9 l/s, а максималне од 5,3 до 17 l/s. За ...
    ... Гојбуље су HCO3 – Na или NaCa типа, укупне минерализације од 2,19 до 2,71 g/l, pH 6,3, са садржајем угљендиоксида од 75 0,88 до 1,12 g/l, повишеним садржајем радона од 20 до75,8 Bq/l и мало повишеним радијума 0,16 Bq/l и урана од 1 од 3,5 µg/l. Угљокиселе воде Љуште јављају се на ободу хорст ...
    ... у интервалу од -8,5 до -2,5 ‰ (за 9 појава) а у хидрокарбонатима од -10,03 до +1,78 ‰ (13 појава) (Перић и Mиливојевић, 1990, фонд. докум.). Осим у хидротермалном лежишту Пајн – Појнт где је вредност 13C ‰ од -8 до +10, за сва остала ова лежишта ова вредност се налази у границама од -12 до +34 ...

  • Sorpcija herbicida na neorganski i organski modifikovanom prirodnom montmorionitu iz Bogovine

    Lazar M. Kaluđerović (2018-01-17)
    fikasnost prilikom sorpcije S-metolahlora i klomazona od strane neorganskih iorganski modifikovanih montmorionita sa lokaliteta Bogovina odreĎena je metodombach adsorpcije. Uzorci montmorionita su tretirani prvo rastvorom NaCl a zatim irazličitim koncentracijama organskih kompleksa. Adsorpcione izoterme su dobijenetretiranjem uzoraka različitim koncentracijama herbicida. Detaljna mineraloškakarakterizacija uzoraka uraĎena je metodom rendgenske difrakcije. Rezultati interakcijemontmorionita sa organskim kompleksima i herbicidima dobijeni su primenomrendgenskih, optičkih, termičkih i spektroskopskih metoda.Na osnovu rezultata rendgenskih ispitivanja uzoraka, utvrĎeno je prisustvoorganskih kompleksa i herbicida u meĎuslojnom prostoru montmorionita.Montmorioniti modifikovani ...
    adsorpcija, montmorionit, heksadeciltrimetilamonijum bromid,feniltrimetilamonijum hlorid, S-metolahlor, klomazon
    ... onita pokazuju tri koraka gubitka mase (slika 40). Prvi korak od 9,5% zabeleţen je u intervalu od 20 do 240°C i sastoji se od DTG maksimuma na 100°C i ramena na 185°C. Drugi korak gubitka mase od 6,4% zabeleţen je u intervalu od 250 do 600°C sa dva mala maksimuma na 494 i 545°C. Ovi maksimumi ...
    ... basen nalazi se oko 220 km jugoistočno od Beograda, izmeĎu Paraćina i Zaječara, odnosno 12 km severno od Boljevca kod sela Bogovina i zahvata površinu od oko 70 km2 (slika 1). Duţina basena u pravcu I-Z iznosi 30 km, a širina mu je oko 3-4 km. Basen se prostire od istočnih obronaka Kučajskih planina ...
    ... horizonta varira od 0,80 do 15,80 m (Cvetićanin i Novković, 1975). U Istočnom polju, ugljonosni horizon je izgraĎena je od laporaca, glina i peskova sa dva sloja uglja sloţene graĎe, na meĎusobnom rastojanju od 5 do 25 m. Stariji, Glavni ugljeni sloj ima promenljivu debljinu koja se kreće od 0,10 do 7 ...