Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Napon stenskog masiva

162 items

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... toliko od Skoplja, a 400 kilometara od Beograda. Ova planina pripada rodopskom planinskom masivu. Rodopske planine pružaju se istočno i zapadno od Južne Morave. Rodopske planine su nastariji planinski masiv na Balkasnkom poluostrvu. Rodopi su planine građene od kristalnih škriljaca, sa mermerom, ...
    ... Vranjska Banja. Masiv je najvećim dijelom granodioritskog sastava. To su stijene sa ortoklasom obično krupnijim od ostalih sastojaka (kada je ta pojava izražena, kartirani su kao "porfiroidni granodioriti"), svjetlosive boje. Slaba paralelna tekstura Javlja se u obodnom delu masiva, koji je ponekad ...
    ... Preovlađujući bojeni sastojak je biotit, retko arnfibol; pojave amfibolskog varijeteta nisu vezane isključivo za obod, ali su pri obodu češće nego unutar masiva. Stijena se sastoji od kvarca, plagioklasa (27-40%), ortoklasa, biotita i anfibola, sa akcesornim apatitom, sfenom, magnetitom, ortitom i metaličnim ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Funkcionisanje i uticaj epikarsta na režim, bilans i kvalitet podzemnih voda istočnog dela karstnog sistema Suve planine

    Branislav Z. Petrović (2020)
    Epikarst je deo karstne izdani koji se nalazi u okviru nadizdanske zone i predstavlja kompleksnu tačku dodira i mešanja nekonsolidovanog materijala sa površine terena, ostataka karbonatnih stena izmenjenih korozivnim delovanjem vode, živog sveta i njihovih ostataka, koja je delimično zasićena podzemnom vodom. Kompletan sud o stepenu razvoja i prisustva epikarsta na nekom krečnjačkom terenu moguće je doneti uz multidisciplinarna i obavezna detaljna hidrogeološka istraživanja. Poligon za sprovedena istraživanja je bio karstni masiv Suve planine, koja u geološkom i geografskom smislu ...
    epikarst, karstni sistem, podzemne vode, procesi samoprečišćavanja, hidrohemijski i mikrobiološki procesi u podzemnoj vodi

  • Groundwater gravitational circulation of Karst Veliko Vrelo and Malo Vrelo springs by isotope and the noble gas method: case study of the Beljanica Massif

    Ljiljana Vasić, Laszlo Palcsu, Huang Fen (2019)
    Earth-Surface Processes, Geology, Pollution, Soil Science, Water Science and Technology, Environmental Chemistry

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Грот је смештено у Сурдуличком гранитоидном масиву које припада четвртом структурном спрату. Овај масив карактерише јака испуцалост коју формирају једнако изражена три система пукотина које преко равних површина ломе стене у угласте блокове. У масиву су јаче развијена два система пукотина који ...
    ... правцу С–Ј. Просторно, масив је смештен од Сурдулице на северу до Петрове горе на југу. Палеомагнетна испитивања узорака дацита и биотитских гранодиорита са сурдуличког масива оријентационо указују на неогену старост (Симић, 2001). По једним ауторима, сурдулички масив је током алпског циклуса ...
    ... појаве у Караманици. Илић (1939, 1940, 1950 и 1954) истражује петрохемијски састав сурдуличког масива, еруптивних пратиоца, околиних кристаластих шкриљаца и појаве минералних сировина унутар масива. Према истом аутору, плутон је утиснут између креде и терцијара, а еруптиви у две фазе. Прву фазу ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Грот је смештено у Сурдуличком гранитоидном масиву које припада четвртом структурном спрату. Овај масив карактерише јака испуцалост коју формирају једнако изражена три система пукотина које преко равних површина ломе стене у угласте блокове. У масиву су јаче развијена два система пукотина који ...
    ... правцу С–Ј. Просторно, масив је смештен од Сурдулице на северу до Петрове горе на југу. Палеомагнетна испитивања узорака дацита и биотитских гранодиорита са сурдуличког масива оријентационо указују на неогену старост (Симић, 2001). По једним ауторима, сурдулички масив је током алпског циклуса ...
    ... појаве у Караманици. Илић (1939, 1940, 1950 и 1954) истражује петрохемијски састав сурдуличког масива, еруптивних пратиоца, околиних кристаластих шкриљаца и појаве минералних сировина унутар масива. Према истом аутору, плутон је утиснут између креде и терцијара, а еруптиви у две фазе. Прву фазу ...

  • Definisanje strukturnih odnosa primenom postupka horizontalni gradijent

    Snežana Ignjatović, Ivana Vasiljević, Natalija Jovanović (2019)
    Različiti postupci matematičkih transformacija se mogu primeniti na gravimetrijskim i magne tometrijskim podacima, kako bi se na istražnom terenu definisali strukturno-tektonski odnosi. U radu su prikazani rezultati dobijeni korišćenjem postupka horizontalni gradijent i ukupni horizontalni gradijent na gravimetrisjkim podacima. Navedeni postupci su pomogli da se detektuju kontakti sa velikim padnim uglom (vertikalni ili subvertikalni kontakti), koji se mogu interpretirati kao rasedi. Za test područije uzet je istražni prostor koji se nalazi na jugoistoku Srbije u okolini Vranjskog basena. Položaji ...
    gravimetrijski podaci, matematičke transformacije, rased, Vranjski basen
    ... izvesna odstupanja. U jugoistočnom delu karte (slika 9) defi- nisan kontakt najverovatnije ukazuje na granicu masivnog magmatskog tela (Surdulički masiv) sa oko- lnim metamorfnim stenama. U ostalom delu karte defi- nisani kontakti ukazuju na postojanje raseda koji su stariji, dublji i prekriveni ...
    ... raseda na istražnom prostoru, u jugoistočnom delu detektovani su i kontakti koji predstavljaju granicu masivnog magmatskog tela (Surdulički masiv) sa okolnim metamorfnim stenama terena, dok su ostali definisani kontakti najverovatnije stariji, neaktivni rasedi. LITERATURA [1] Vasiljević ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... 11 - Sadržaj glavnih oksida (%) i elemenata 'Vrednosti primitivnog omotača u tragovima (ppm) dobijem putem XRF bulk analize (A)iC! hondrita (B) stenskog materijala; po Sun & McDonough (1989) Lokalitet: Kolarička reka Tip stene: · mineta Uzorak: 24KROl 24KRO2 24KR03 A B SiO> (%) 58.63 58.63 ...
    ... ranijem shvatanju, smatralo se da su lamprofirski dajkovi nastali u jednoj od poslednjih faza ovog procesa. Granodioriti su ovde predstavljeni masivom Boranje, koji na list Ljubovija prelazi samo južnim delom. Ovde su autori lista primetili izraženo površinsko raspadanje ı grusifikaciju. Granodiorit ...
    ... Žujović (1893), Urošević (1903) i Loszy (1924). Značajni naučni radovi iz tog vremena uglavnom pripadaju S. Uroševiću koji je obradio granodioritski masiv Boranje i J. Žujoviću koji je pisao o izlivnim stenama u podrinjskoj oblasti. Geomorfologiju terena podrinjske oblasti zatim opisuje Cvijić (1924) ...

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja

  • Soil oscillation law parameter determination with the application of Lagrange’s theorem at “Kovilovača“ open pit

    Suzana Lutovac, Nebojša Vidanović, Čedomir Beljić, Zoran Gligorić (2015)
    ... brzine oscilovanja tla i osnovnih parametara koji utiču na njenu veličinu, a to su: količina eksploziva, rasto- janje od mesta miniranja, osobina stenskog materijala i način izvođenja miniranja, najčešće se koristi jednačina M. A. Sadov- skog, gde je brzina oscilovanja v data u obliku: n RKv , ...
    ... Za uspostavljanje korelacione veze između brzine oscilovanja i tri osnovna para- metra koji utiču na njenu veličinu: količine eksploziva, osobine stenskog materijala i rastojanja, u svetu je razvijeno više modela. Jedan od najčešće korišćenih modela je jednačina Sadovskog, koja definiše zakon promene ...
    ... oscilovanja stenske mase i osnovnih parametara koji utiču na njenu veličinu, a to su: količina eksploziva, rastojenje od mesta miniranja, osobina stenskog materijala i način izvođenja miniranja, najčešće se ko- risti jednačina profesora M. A. Sadovskog. U ovom radu parametri n i K u zakonu Sadovskog ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... strukture od velikog značaja za nastanak ovog vulkanskog masiva. Prvu strukturu predstavlja Tupalska dislokacija koja se pruža preko istočnog dela leckog masiva, nastavljajući se preko tupalske andezitske mase i dalje preko Bujanovačkog masiva. Drugu regionalnu razlomnu strukturu čini Merdarska ...
    ... melanžu. Može se pratiti od leckog masiva preko Novog brda do Bučima u Makedoniji i Halkidika u Grčkoj (Serafimovski, 1990). Tupalska dislokacija se pruža preko istočnog dela leckog masiva, nastavljajući se preko tupalske andezitske mase i dalje preko Bujanovačkog masiva u Makedoniju. Duž ove Mi ...
    ... alteracije nisu utvrđene. 12.8. MINERAGENETSKA REONIZACIJA „Ispitivanjem litološkog sastava masiva, njegovog tektonskog sklopa i metalogenije dobijeni su rezultati koji ukazuju na činjenicu da lecki andezitski masiv, posmatran u celini, predstavlja sasvim izolovanu geološko-tektonsku i metalogenetsku ...

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... 2240 KW Radni naponi: Dovod energije............ a addadtoı 6 KW-50 Hz Niski napon snage.............n dt 380 V 42 Diplomski rad Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet Motorni napon voznog mehanizma.......................... 420V jednosmerni Motorni napon kružnog kretanja ...
    ... kretanja.................annn... 420V jednosmerni Napon za osvetljenje................. cc 380/220V naizmenicni Baterijski napon za sigurnosno osvetljenje..................... 110V jednosmerni Komandnhi napon.................. da 220V Jednosmerni 4.8. Radna masa i pritisak na tlo Radna masa celokupne ...
    ... regulacijom Sa kontinualnom regulacijom Slična podela se može prezentirati po vrsti struje i naponu. Primenjuju se motori naizmenične struje, a retko motori Jednosmerne struje. Standardni naponi na bagerima su 380, 500 i 6000 V za napajanje motora rotornog točka. 61 Diplomski rad Univerzitet ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... obzirom da pripada Zlatiborskom masivu, kao i prethodno opisani krečnjak „Skržut“, šira geologija područja je slična, sa paleozojskim, trijaskim, jurskim, krednim ı miocenskim stenskim masama. Paleozojske stene se nalaze sa severoistočne i istočne strane Zlatiborskog masiva, a u okviru njih se najviše ...
    ... rs/o_nama.html). Površinski kop „Ploča“ se nalazi u centralnoj Srbiji, u selu Bukovik, a od Aranđelovca je udaljen 5,5 km zapadno. Pripada granitoidnom masivu Bukulje i pruža se po njegovom severoistočnom obodu. Put koji vodi do površinskog kopa je asfaltiran i dobro povezan sa saobraćajnicom Aranđelovac ...
    ... prolazi kroz ovo područje, međutim ne ometa samu cksploataciju kamena Jer Je najčešće bez vode u letnjem periodu (Erić, P., et al. 2000). Granitoidni masiv Bukulje se Javlja u vidu sočivastog magmatskog tela koje je u zapadnom delu utisnuto u devon — karbonske škriljce, a u istočnom delu u sedimente ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... može imati na odziv modela pri 2D modelovanju. Oblik anomalije ukazuje na to da se ovaj masiv prostire zapadno i ulazi u područje istraživanja. Ne može se isključiti mogućnost i većeg rasprostranjenja ovog masiva, kao što se može i pretpostaviti da andeziti i ostali vulkaniti mogu biti prisutni u ...
    ... jedno telo, koje bi trebalo da pripada istom masivu i koje je najverovatnije intrudovano u SMM (Slika 41, označeno sa L), ali koje ne izbija na površinu (andezitski sil ?). Na osnovu dobijenog modela izvodi se i zaključak da je sam Lecki vulkanogeni masiv ispod površine terena većeg rasprostranjenja ...
    ... analizom. Specifičnost, odnosno prednost, u ovom modelovanju jeste što 49 su u njega uklјučeni podaci dobijeni geofizičkim merenjima na uzorcima stenskog materijala ofiolita IVZ, koji su direktno uzorkovani na terenu. Bilo je neophodno uključiti sve vrednosti, gustine, susceptibilnosti, inklinacije ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... редовни професор MILANOVIĆ P., ZAJIĆ B., 1992: Uticaj stepena ispucalosti stenskog masiva na stabilnost podzemnih prostorija. Podzemni radovi, br. 1, RGF, Beograd. MILANOVIĆ P., TORBICA S., 1993: 3-D analiza napona u sigurnosnim stubovima. Rudarski radovi, No. 2, Beograd. MILANOVIĆ P., TORBICA ...
    ... рао је 1962. године на Универзитету у Београду - Рударско-геолошком факултету. Докторску дисертацију под називом: "Прилог одређивања напона стенског масива при реша- вању специфичних проблема у ру- дарству", одбранио је 1965. године на истом факултету из уже научне области Механика стена. За ...
    ... Теренске методе истраживања стенског масива 2+2 6 Извоз вертикалним и косим просторијама 2+2 6 Израда подземних инфраструктурних објеката 2+2 6 Изборни блок 12 Геостатистичко моделирање лежишта 2+2 6 Напонско стање у стенском масиву 2+2 6 Изборни блок 13 ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... primenu AN-FO eksploziva koeficijent radne sposobnosti iznosi: ki = 400/360 ki=1,11 k - koeficijent uticaja pukotina u masivu, koji karakteriše uticaj pukotina u rudnom masivu a određuje se po formuli: ko = (Ip/dk)wd lp- srednje rastojanje između vidljivih pukotina (0,6) dk- veličina komada ...
    ... rudnog tela na površini pripremao, odnosno otkopavao materijal za zapunjavanje praznog prostora pri podzemnom otkopavanju rude. Skidanjem ovog stenskog materijala iznad rudnog tela znatno je ubrzan početak otkopavanja rude na površinskom kopu, koja se spuštala rudnim oknima na nivo otkopavanja ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... paralelnog Južnoj Moravi vezuju se zone intenzivnog razlamanja stenskog kompleksa granita, granodiorita, andezita, škriljaca, itd., duž kojih se ostvaruje cirkulacija mineralnih voda, što za posledicu ima silifikaciju i kaolinizaciju stenskog matriksa (Petrović Pantić, 2014). Zastupljeni tipovi izdani šireg ...
    ... 627a 10n Trenutno bez namene Radaljska Banja Magmatogeni masiv/Unutrašnji Dinaridi zapadne Srbije Pukotinskic Više izvora i istražnih bušotinac 100-400c 2,7-3,1c Balneoterapijska primena – kupanje i piće Brestovačka Banja Magmatogeni masiv/Karpato- balkanidi Pukotinskio 16 izvora i česme, 2 pliće ...
    ... Lukovska Banja Magmatogeni masiv/Šumadijsko-kopaoničko-kosovska zona Pukotinsko- karstnic Više izvora i bunarac 100-870c >20c Balneoterapijska primena – uglavnom kupanjema; Hidrogeotermalne svrhe – zagrevanje hotelskih objekatap Vranjska Banja Magmatogeni masiv/Srpsko- kristalasto jezgro ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... HorizontaLlnih i Kosih Jamskih Prostorija Tehnologija izrade horizontalnih i kosih jamskih prostorija zasnovana Je na klasičnom sistemu iskopa stenskog materijala metodom bušačko-minerskih radova. 1 .Bušenje: [} Oprema: Bušenje minskih bušotina na čelu prostorije vrši se pomoću bušaćih kola ...
    ... 3.3.1. Raspored otkopnih hodnika u I eksploatacionom pojasu Tehnologija izrade otkopnih hodnika (OH) zasnovana Je na klasičnom sistemu iskopa stenskog materijala bušačko-minerskim radovima, i obuhvata: bušenje minskih bušotina, punjenje bušotina eksplozivnim materijalom, miniranje, provetravanje ...
    ... Es I n03=n=n–--n=n Slika 3.2.6. Model karakterističnog preseka pripremnih prostorija (klasa I) 33 Slika 3.2.7. Ukupna pomeranja u stenskom masivu (klasa I) Slika 3.2. 8..()k–u}–7r–za pomeranja na konturi pn'premnž'h prostorija 34 3.9 Ventilacija pripremnih prostorija U toku procesa izrade ...