Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Mehanička svojstva stena

486 items

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... 2008, WHO 2003, Aggarwal 1999). Prilikоm hеmiјskоg rаspаdаnjа stеnа, bоr prеlаzi u rаstvоr u оbliku оrtоbоrnе kisеlinе i rаstvоrlјivih bоrаtа, dа bi, nа krајu, biо trаnspоrtоvаn dо mоrа. Kао pоslеdicа mеhаničkоg rаspаdаnjа stеnа, bоr sе tаlоži u sеdimеntimа, sаčinjеnim prvеnstvеnо оd minеrаlа ...
    ... Smedley 2005). Jedan od najzastupljenijih minerala fluora u prirodi, fluorit, prilično je otporan na mehaničko i hemijsko raspadanje. Ipak, deo fluorita iz magmatskih i sedimentnih stena biva rastvoren, formiraju se rastvorljivi alkalni fluoridi i na taj način se fluor transportuje do mora ...
    ... doprinela njegovom mehaničkom razlaganju. Zato je kristalasti SiO2 najtipičniji sastojak svih terigenih sedimenata. Mnogi peščari se sastoje od 70–90% kvarca, a kvarciti (nastali metamorfozom kvarcnih peščara sa silicijskim vezivom) često su takoreći monomineralne stene (Đorđević, Đorđević i ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... najpovoljnija svojstva za formiranje izdani imaju stene devonske starosti. 4.6.1. Karstni tip izdani U okviru Kučajsko-beljaničkog masiva, karstni tip izdani dominira i to u krečnjacima i dolomitičnim krečnjacima mezozojske starosti (gornja jura i donja kreda). Karbonatne stene se odlikuju ...
    ... 0011 do 0.0119 gr za period od 18 meseci, a najveći gubitak u masi uočen je na površini terena, što može biti posledica udružene mehaničke i hemijske erozije stene. Pločice postavljene u vazduhu i u vodi u pećini, pokazale su drugačije uslove rastvorljivosti. Naime, količina rastvorenog karbonata ...
    ... jske karakteristike, a unutar karbonatnih stena mogu se akumulirati velike količine podzemnih voda, što je idealno sa aspekta vodosnabdevanje. S druge strane, karakteriše ih izrazita ranjivost na zagađivanja, zbog slabih samoprečišćavajućih svojstava sredine, i velika neravnomernost isticanja. ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... 005 | 0,249 | 0,179 | 2,372 | 0,373 | 0,045 | 0,108 | 0,007 | 0,358 Tabela 2.3. Rezultati kompletnog ispitivanja fizičko-mehaničkih osobina Redni broj Fizičko-mehaničko svojstvo Srednja vrednost u suvom stanju 110,89 1. Čvrstoća na pritisak u MPa u vodom zasićenom stanju 102,36 posle smrzavanja ...
    ... se pri detonaciji 1 kg eksplozivnog punjenja, gotovo trenutno razvija snaga od nekoliko desetina miliona kilovata, dok se pri mehaničkim postupcima razaranja stena, realizovana snaga meri samo stotinama kilovata. Geometrija miniranja, veličina probušenja i potrošnja eksploziva po m? ili (t) ...
    ... DOKR Dolomitični krečnjak 2,55 Mineralna Sırovina 4. RAKR Raspadnuti krečnjak 1,30 Jalovina 5. MIOC Miocen 2,20 21 Fizičko-mehanička karakteristike pomenutih stena su slične, parametri bušenja i miniranja uglavnom imaju zajedničke vrednosti. Sama stenska masa se diskontinualno menja, ili je ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... Mineralne primese koje su u unutrašnjem pepelu uglavnom dolaze iz uglja i ne uklanjaju se iz njega u procesu mehaničke pripreme. Spoljašnji pepeo potiče od epigenefskih mineralnih primesa i stena koje čine povlatu i podinu ugljenog sloja. Količina spoljašnjeg pepela je u direktnoj zavisnosti od načina ...
    ... moramo znati i da je ugalj sedimentna stena te kao takva leži u obliku slojeva između neorganskih sedimenata koje nazivamo povlata i podina. Povlatu i podinu najčešće sačinjavaju glinovite stene (gline, glinci i peskovite gline), ali i peščarske i krečnjačke stene. Zona prelaza između podine i povlate ...
    ... zasniva na činjenici (koja je doduše teško ostvarljiva pogotovo na lignitima) da je teorijski moguće odstraniti sve neorganske nečistoće prilikom mehaničkih postupaka pripreme uglja. Sa druge strane neorganski pepeo nastaje od mineralnih (neorganskih) primesa koje postoje u rovnom uglju. Te primese ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... картиран као дијабаз-рожначка формација), који се налази испод метаморфних ђонова обдукованих офиолита, представља мешавину стена доње плоче које су од ње одвојене механичким путем и припојене горњој плочи, и гравитационо таложених олистолита који потичу са горње плоче. Финалне фазе обдукције офиолита ...
    ... термални ефекти које је ова маса узроковала према околним стенама (Vasković and Knežević 1995). Наведене разлике у старости и саставу ових стена могу се такође пратити и у одговарајућим вулканским стенама, без обзира на то што за вулканске стене недостају радиометријска датирања велике прецизности ...
    ... најстаријих стена које дискордантно леже преко офиолита (Prela 1994; Chairi et al. 1994; Marcucci et al. 1994; Marcucci and Prela 1996), старост перидотита и магматских стена у оба појаса је средњо- до рана горњојурска (келовејска до рано-титонска). Ранг старости одређених за метаморфне стене метаморфисане ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... картиран као дијабаз-рожначка формација), који се налази испод метаморфних ђонова обдукованих офиолита, представља мешавину стена доње плоче које су од ње одвојене механичким путем и припојене горњој плочи, и гравитационо таложених олистолита који потичу са горње плоче. Финалне фазе обдукције офиолита ...
    ... термални ефекти које је ова маса узроковала према околним стенама (Vasković and Knežević 1995). Наведене разлике у старости и саставу ових стена могу се такође пратити и у одговарајућим вулканским стенама, без обзира на то што за вулканске стене недостају радиометријска датирања велике прецизности ...
    ... најстаријих стена које дискордантно леже преко офиолита (Prela 1994; Chairi et al. 1994; Marcucci et al. 1994; Marcucci and Prela 1996), старост перидотита и магматских стена у оба појаса је средњо- до рана горњојурска (келовејска до рано-титонска). Ранг старости одређених за метаморфне стене метаморфисане ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... daleko nadmašuju ostale sastojke. Drugi primarni sastojak je plagioklas — andezin. Akcesorni sastojci u ovim stenama su kvarc i metalični minerali. Sastojci koji se pojavljuju u svojstvu sekundarnih minerala su amfibol (aktinolit-tremolit), hlorit, kalcit, podređeno sericit, i oksidi i hidroksidi ...
    ... magmatske, tako i sedimentne stene, a među prvom grupom granodioriti, sveži do promenjeni daciti i andeziti, bazalti ı mineta. Tokom kenozoika u SI delu lista imamo dominaciju magmatskih stena — granodiorita, i podređeno dacita i lamprofira. Najveći deo ovih stena nastao je naravno tokom Alpske ...
    ... dominacija osnovne mase. Očito se radi o plitko utisnutoj steni. Struktura stene je hipokristalasto-porfirska ı oligofirska, sa elementima sitaste, serijalne, glomeroporfirske i pojkilitske strukture. Kao vodeći fenokristali u steni se nalaze flogopit, biotit i plagioklas. Akcesorni minerali ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... radovi. 2.5. Fizičko-mehaničke osobine rude boksita i pratećih stena Na osnovu rezultata izvršenih laboratorijskih ispitivanja,u tabeli br. 2.1 prikazane su prosečne vrednosti osnovnih fizičko-mehaničkih osobina. Za izradu Oovog projekta, od značaja su fizičko-mehaničke osobine podinskog krečnjaka ...
    ... oslabljene stene, · y=25,20 kN/m* – zapreminska težina stene. Za hodnike (GH): · b:=2,20 m – širina hodnika, · ax=1,10 m – polovina širine hodnika. 44 a) Visina svoda prirodne ravnoteže: bi=2'K =LŽ'3=1,16m (6.35) (6.36) Dužina sidara Da bi došla do izražaja nosiva svojstva ankera, dužina ...
    ... GEOLOŠKA GRAĐA LEŽIŠTA 2.2. OPIS LEŽIŠTA.. 2.3. TEKTONIKA LEŽIŠTA 2.4. HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEŽIŠTA. .. 2.5. FIZIČKO-MEHANIČKE OSOBINE RUDE BOKSITA I PRATEĆIH STENA al aeaaaaakaaatNk 4 ODREĐIVANJE KAPACITETA MES al aaaeaaaaaaaaeaaaaeaaeaaaaeaeaaeaaaaeaeaaeaaaaeaaaae av aeaaeaeaaeaeaaeaeaaeeee ...

  • Promena mehaničkih osobina transportnih traka u toku rada i utvrđivanje pogodnosti za dalju upotrebu

    Nenad Đukanović (1995)
    Transportne trake, mehaničke osobine, upotreba

  • Izučavanje ponašanja ugljene mase sa stanovišta njenog razaranja mehaničkim sredstvima

    Nebojša Vidanović (1996)
    Ugljena masa, razaranje mehaničkim sredstvima

  • Petrolska i tehnička svojstva Mezozojskih i karbonatnih svojstva srbije

    Vesna Matović (2009)

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... molibdenita i ređe olova i cinka. • U serpentinitima kao okolnim stenama hidrotermalnih ležišta, duž sturktura razlamanja obrazovani su Žični i žično-impregnacioni tipovi orudnjenja. • Karbonatne stene (prvenstveno krečnjaci ali i druge stene u kojima je visok udeo karbonatne supstance) su veoma značajne ...
    ... kaolinisane magmatske stene (u manjoj meri i sericitizacija, javljaju se najčešće u blizini rudnih tela), sekundarni kalcit (nastaje u procesu karbonatizacije stena, široko je rasprostranjen, dok se siderit stvara samo na višim temperaturama), hloritizacija magmatskih stena i piritizacija. Osim ...
    ... cija. Udeo Pb-Zn minerala daleko zaostaje za magnetitom i halkopiritom. • Kontaktno-metamorfne stene i kontaktno-metasomatski produkti koji su nastali termičkim uticajem granitoida na okolne stene ili postmagmatskim fluidima u oreoli Kopaoničkog granitoida, su sredine u kojima su obrazovana kontatno ...

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... otvora može biti pravougli ili romboidan. Spajanje može biti termičko, mehaničko ili hemijsko. Slika 2.2 — Oblici geomreža Mopgu da poseduju anizotropna svojstva prije svega kada je u pitanju čvrstoća jer se izrađuju mehaničkim izvlačenjem ispod valjaka a posledica ovakvog načina izrade su jednoosne ...
    ... str 2 TABELARNI PREGLED REZULTATA LABORATORIJSKIH ISPITIVANJA PETLJA "VRANJSKA BANJA" NA DRŽAVNOM PUTU A REDA A1 (E75) OSNOVNA FIZIČKA SVOJSTVA MEHANIČKA SVOJSTVA ZBIJANJE I NOSIVOST OZNAKA prirodna ISTRAŽMŽNOG GGRANULOMETRIJSKI SASTAV ZAPREMINSKA MASA vlažnost KLASIFIKACIJA TLA |___Parametri čvrstoće ...
    ... aaadatttt 9 3.1.2. Površinska masa.......aaaaaaaaa a naaneoaaaaataaaaaaaka e 9 3.1.3. Debljina.......caaaaaaaaa a eaaaaaataaaaakatoa e 9 3.2. Mehanička svojstva........aaaaaaanaaaa da neaanaaatataataakataoati 9 3.2.1. Čvrstoća na zatezanje i izduŽenje ......aaaaaaaaaaaaaaaanaa ii addiiaiaaikainı 9 ...

  • Ispitivanje elastičnih svojstava stenskih masa primenom tomografije

    Marko Nenadović (1988)
    Stenska masa, elastična svojstva, tomografija

  • Površinska svojstva i flotabilnost kolemanita i haulita

    Igor Miljanović (1999)
    Površinska svojstva, flotabilnost, kolemanit, haulit

  • Razmatranje dinamičkih svojstava terena in situ

    Hranislav Bogdanović (1983)
    Dinamička svojstva, in situ

  • Tehnička i petrološka svojstva latita Fruške gore

    Vesna Matović (1998)
    Tehnička, petrološka svojstva, latit, Fruška gora

  • Petro-fizička svojstva mezozojskih karbonata zapadnog djela Republike Srpske

    Mira Milić (2000)
    Petro-fizička svojstva, karbonati, Republika Srpska

  • Reološka svojstva koherentnog tla sa posebnim osvrtom na viskozne i taksotropne osobine

    Milena Cvetković (1973)
    Koherentno tlo, reološka svojstva