Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Abrazija,meljuća tela ,mlinovi

196 items

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... primarnih rudnih tela odvojeni i mehanički prineti u vulkansku breču. U ležištu Stari Trg postoji veći broj rudnih tela (uglavnom stubastog oblika, žična i sočivasta) koja se mogu grupisati u a) centralna, b) rudna tela “severnog krila” i c) rudna tela “južnog krila”. Prostorno, rudna tela su nastala ...
    ... rudnom ležištu rasprostranjen je gornjokredni fliš (konglomeratični peščari, laporci, alevroliti i krečnjaci) u kome su i smeštena rudna tela. Najveća rudna tela lokalizovana su u krečnjacima i karbonatnoj komponenti peščara. U gornjokredne sedimente utisnuti su kvarclatiti i dacitoandeziti u vidu ...
    ... pepelom (Vuković, 1964/65). U breči se mestimično nalaze i rudna tela, silicijske mase i ostale tvorevine nastale nakon njenog obrazovanja. Polimetalično ležište Rudnik obuhvata preko 90 tipova skarnovskih i hidrotermalnih rudnih tela, smeštenih u sedimentima krede i nešto ređe u oligocenskim dajkovima ...

  • Primena aeromagnetskih i gravimetrijskih podataka pri izrad geofizičkog-geološkog modela dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana Ignjatović (2023)
    Geofizičke metode istraživanja imaju veoma veliki značaj pri definisanju Zemljine potpovršine, pošto podaci dobijeni geofizičkim merenjima mogu da se koriste za izradu geofizičko – geološkog modela za prostor koji se istažuje. Na primeru sevrnog dela Timočkog magmatskog kompleksa (TMK) u radu je prikazano kako se primenom geofizičkih (aeromagnetskih i gravimetrijskih) i geoloških podataka može napraviti model istažnog terena u cilju definisanja potpovršine. TMK predstavlja najveće vulkansko područje u Srbiji, koje se nalazi u istočnoj Srbiji. Rezultati geofizičko-geološkog ...
    geofizički podaci, model, severni deo Timočkog magmatskog komleksa

  • Mogućnost korelacije zatezne čvrstoće i dinamičkih svojstava belog venčačkog mermera

    Jelena Majstorović, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar, Nebojša Gojković (2022)
    Zatezna čvrstoća se koristi pri dimenzionisanju komora (raspona između stubova), određivanju rezne sile na bagerima, izračunavanja efekata miniranja itd. Iskustvo je pokazalo da zatezna čvrstoća stena predstavlja 10-15% jednoosne č vrstoće na pritisak. Za preciznije određivane ovog parametra pristupa se laboratorijskim ispitivanjima, direktim ili indireknim metodama. U ovom radu su prikazana ispitivanja zatezne čvrstoće indirektnom metodom na uzorcima belog meremera ležišta Venčac. Pre utrđivanja zatezne čvrstoće, na svakom probnom telu izvršeno je merenje brzine longitudinalnih elastičnih talasa. Na osnovu ...
    mermer, zatezna čvrstoća, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, indirektna metoda

  • Дефинисање археолошких објеката на локалитету Кремените њиве применом Ојлерове 3Д деконволуције на магнетометријске податке

    Весна Цветков, Илија Васиљевић, Бранислав Сретеновић, Весна Дамњановић (2018)
    ... bljine, na manjoj i većoj dubini zaleganja, kao  i model na kome je prikazano više  tela na različitim dubinama, koja se nalaze u sredini koja ima različitu vrednost magnetske susceptibilosti  u odnosu na zadata tela. Za formiranje sintetičkih modela korišćene su  izmerene vrednosti zapremiske  magnetske  ...
    ... ile dobro definisane. Nešto  bolji rezultat za Lociranu O3DD je dobijen kada su podaci prvo redukovani na pol.   Kod modela na kome se nalazi više tela različitih dubina pokazano je da se bolji rezultati sa obe  metode postižu nakon redukcije na pol. Time se postiže da granice svih uzročnika anomal ...
    ... bilo moguće  jasno  odrediti  ivice  uzročnika  anomalija, nad podacima  sa  lokaliteta Kremenite njive one nisu  jasno naglašene.  Imajući u  vidu da su tela koja su uzročnici anomalija nepravilnog oblika, takav rezultat nije  iznenađenje. Izuzetak  predstavlja jedino rezultat u jugoistočnoj anomalijskoj zoni ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... rudimentarnih struktura u svojim telima (Bogićević, 2018). 32 15.1 Klasa PISCES (ribe) Klasa riba predstavlja raznovrsnu grupu vodenih kičmenjaka koji tokom celog života imaju škrge. Ove Žživotinje naseljavaju slatke vode i mora, a njihov torpedni oblik tela je prilagođen kretanju u vodi. Ribe ...
    ... kod različitih organizama mogu se klasifikovati prema poreklu, funkciji i izgledu (Bogićević, 2018). Homologija se odnosi na dva ili više delova tela koji dele zajedničko poreklo. Analogija se odnosi na delove (organe) koji služe sličnoj funkciji. Homoplazija na delove koji izgledaju slično, Tako ...
    ... Pavlović, 1980). Glaveni skelet čini rskavičava ili koštana lobanjska čaura i visceralni aparat. Lobanja je nepomično spojena sa kičmom; vratni deo tela kod ovih kičmenjaka ne postoji (Mitrović i Pavlović, 1980). Peraja su široki kožni nabori poduprti hrskavičavim ili koštanim zracima. Leđno peraje ...

  • Definisanje strukturnih odnosa primenom postupka horizontalni gradijent

    Snežana Ignjatović, Ivana Vasiljević, Natalija Jovanović (2019)
    Različiti postupci matematičkih transformacija se mogu primeniti na gravimetrijskim i magne tometrijskim podacima, kako bi se na istražnom terenu definisali strukturno-tektonski odnosi. U radu su prikazani rezultati dobijeni korišćenjem postupka horizontalni gradijent i ukupni horizontalni gradijent na gravimetrisjkim podacima. Navedeni postupci su pomogli da se detektuju kontakti sa velikim padnim uglom (vertikalni ili subvertikalni kontakti), koji se mogu interpretirati kao rasedi. Za test područije uzet je istražni prostor koji se nalazi na jugoistoku Srbije u okolini Vranjskog basena. Položaji ...
    gravimetrijski podaci, matematičke transformacije, rased, Vranjski basen
    ... x i y pravca. Maksimalna vrednost ukupnog horizontalnog gra- dijenta se nalazi iznad ivice uzročnika anomalije, a nula vrednost je iznad težišta tela, koje je uzročnik anomalije. Na karti ukupnog horizontalnog gradijenta kontakti sa velikim padnim uglom se detektuju kao izduženi maksimumi 6 ...
    ... se da postoje i izvesna odstupanja. U jugoistočnom delu karte (slika 9) defi- nisan kontakt najverovatnije ukazuje na granicu masivnog magmatskog tela (Surdulički masiv) sa oko- lnim metamorfnim stenama. U ostalom delu karte defi- nisani kontakti ukazuju na postojanje raseda koji su stariji, dublji ...
    ... Osim neotektonskih raseda na istražnom prostoru, u jugoistočnom delu detektovani su i kontakti koji predstavljaju granicu masivnog magmatskog tela (Surdulički masiv) sa okolnim metamorfnim stenama terena, dok su ostali definisani kontakti najverovatnije stariji, neaktivni rasedi. LITERATURA ...

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... čvrstoće konstrukcije Najviše u upotrebi su sledeće konstrukcione forme za izvođenje tela rotornog točka: > telo rotornog točka sa dvostrukim zidovima, > telo rotornog točka sa jednim zidom i paocima, i > telo rotornog točka u obliku zarubljene kupe sa jednim zidom. 30 Diplomski rad Univerzitet ...
    ... Prstenasti prostor, 5. Gumena traka, 6. Vedrica, 7. Telo rotornog točka, 8. Vratilo rotornog točka, 9. Reduktor, 10. elektromotor 29 Diplomski rad Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet 3.3.6.1. Telo rotornog točka Zadatak tela rotornog točka Je da obezbedi čvrstu vezu između vratila ...
    ... bi se sve sile i momenti preneli između ova dva elementa. Takođe, funkcija tela rotornog točka je da obezbedi, uz minimalna prosipanja, odvođenje materijala iz vedrica preko kliznih površina na prijemni transporter. Telo rotornog točka izvodi se zavarivanjem od čeličnih limova kao jednostavna noseća ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... odabrana su dva vulkanska tela. Prvo vulkansko telo probija sedimentne stene u vidu dajka u bušotini 330A/18, dok je za drugi uzorak 313/18 izabrano nabušeno vulkansko telo, na udaljenosti oko 5 kilometara severozapadno od ispitivanog područja. Iz ova dva vulkanska tela izdvojena je mineralna separacija ...
    ... sedimente kredne starosti. Ovaj izdanak je opisan kao apikalni deo neotkrivenog plutonskog tela. Prisustvo stene sa zrnastom strukturom potkrepilo je ideje da se ispod planine Rudnik nalazi veće plutonsko telo koje je prouzrokovalo intenzivan kontaktni metamorfizam krednih sedimenata. Metamorfne ...
    ... magmatskog intruziva, dubina na koju se magmatsko telo utiskuje (pritisak i temperaturni kontrast), kao i učešće fluida. Kontaktno metamorfne stene mogu nastati na 84 najrazličitijim dubinama Zemljine kore: neposredno uz plutonska magmatska tela, duž raseda i zona smicanja, u plitkim geotermalnim ...

  • Geohemija

    Dejan Prelević (2021)
    geohemija

  • Modeliranje buke u zoni površinskog kopa Ljubija ležišta Ciganuša - Škorac

    Teodora Kaličanin (2024)
    Svaki neželjeni zvuk u prirodi se može definisati kao buka. Buka svakodnevno utiče na ljude i predstavlja pretnju po ljudsko zdravalje. Zbog toga su nastale mnoge metode za merenje, proračun i saniranje ovog problema.Tema ovog završnog rada master studija je modeliranje buke u zoni površinskog kopa ''Ljubija''. Opisani su pojam buke i zvuka kao osnov za kasnije iznesene podatke, kao i tipovi i različiti izvori buke. Prikazane su metode merenja buke i uređaji koji se u tom procesu koriste. Obrađen ...
    buka, modeliranje, uticaj na čoveka, površinski kop
    ... Ležište Ciganuša-Škorac se sastoji od rudnih tela izgrađenih od limonita i rudnih tela izgrađenih od karbonata gvožđa siderit-ankerita koja su daleko većih 36 razmera od limonitnih tela. U višim nivoima ležišta nalaze se, uglavnom, limonitna tela. Rudna tela na Ciganuši i Škorcu su bila zahvaćena ...
    ... je tri puta brza u helijumu nego u vazduhu; C tvrsta telaŽ> C tečnostŽ> C gas 5 Jača elastična veza između čestica čvrstih tela utiče da brzina zvuka kroz čvrsta tela bude najveća. • Temperature sredine Kod idealnih gasova, kao što je vazduh, pri adijabatskim procesima brzina zvuka je jednaka: ...
    ... 1992. godine. Deo rudnih tela Škorac je eksploatisan u zahvatu površinskog kopa Škorac-Gradina, južno od brda Škorac. Na ovom kopu je završena eksploatacija i služio je kao odlagalište jalovine, a u dubljem delu ovog površinskog kopa formirala se akumulacija vode. Rudna tela su smeštena na prostoru ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... terena koje bi ukazale na širenje kliznog tela i time intenziviranje procesa kretanja stenskog masiva. Prethodno predstavlja samo trenutno stanje i isto se vrlo brzo može promeniti usled povećanih količina padavina. Infiltracijom veće količine vode u telo kosine i stenski masiv u zaleđini kosine ...
    ... sprečavaju pojave erozije stenskog materijala na kontaktu nasutog materijala i podloge, pojavu sufozije materijala u telu nasipa, a što može da ima za posledicu pojavu nestabilnosti u telu nasipa. 80 Nikola 4nđelić 4.1. Sanacija kosine pristupnog puta jugoistočnom delu površinskog. kopa "Ćeramide" ...
    ... geološke građe, odnosno sadrži manji broj geoloških članova. Pored istraživanih dacita u blizini ležišta, na istočnom obodu se nalazi jedno manje telo tamnih krednih peščara. Na površini se u većem delu nalazi površinski pokrivač zemljasto-glinovitog sastava ispod koga se nalazi grusificirani sloj ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... rezervi čvrstih mineralnih sirovina ı vođenja evidencije o njima“. Prema ovom Pravilniku, rudna tela bakra se razvrstavaju u četiri grupe. Ovo rudno telo Je svrstano u prvu grupu, odnosno rudno telo porfirskog tipa, velikih razmera, izometričnog oblika, kod kojih je raspodela bakra ravnomerna do ...
    ... Čedomir Beljić, redovni profesor, član Rudarsko-geološki fakultet Datum odbrane: Rezime: Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin ...
    ... intruzijama andezitskog, dacitskog i dioritskog sastava. U vulkanitima i vulkanoklastitima se nalaze i sočiva sedimenata od kojih je jedno od najvećih telo laporaca i finozrnih klastita. Magmatizam je pretežno vulkanski, submarinski i eksplozivnog karaktera sa pretežnim učešćem vulkanoklastičnih produkata ...

  • Model za optimizaciju graničnog saržaja metala u rudi u funkciji dugoročnog planiranja površinskih kopova

    Daniel P. Kržanović (2016-06-14)
    Optimizacija graničnog sadržaja metala u rudi jedan je od osnovnih koraka u planiranju i dizajniranju površinskih kopova i ima za cilj postizanje maksimalne neto sadašnje vrednosti (NPV). Iz tog razloga, optimizacija graničnog sadržaja i danas je predmet mnogih istraživanja u rudarskoj nauci, sa ciljem rešavanja praktičnih problema u eksploataciji ležišta.Dugoročno planiranje eksploatacije na površinskim kopovima podrazumeva sagledavanje svih relevantih parametara i faktora (geologije rudnog ležišta, tehnologije proizvodnog procesa, kapaciteta otkopavanja i prerade, troškova, cena metala, iskorišćenja i dr) kako ...
    površinski kop, dugoročno planiranje, optimizacija graničnog sadržaja, maksimizacija neto sadašnje vrednosti (NPV).
    ... kompanija u regionu, slika 6.1. Slika 6.1. Ležište Kraku Bugaresku Cementacija sa izdvojenim rudnim telima „C1“, „C2“, „C3“ i „C4“ Rudno telo „C2“ Rudno telo „C3“ Rudno telo „C1“ Rudno telo „C4“ 244 Ovo ležište pripada tipu porfirskih ležišta, koja se karakterišu sekundarnim sulfidnim ...
    ... izgradnja i puštanje postrojenja drobljenja na površinskom kopu koštala 10 miliona $. Ukoliko bi rudnik bio zatvoren iz bilo kog razloga, u danu zatvaranja mlin će imati određenu vrednost – ta vrednost se naziva vrednost spašene imovine (engl. Salvage value), i neka iznosi recimo 6 miliona $. U ovom slučaju ...
    ... model rudnog tela retko pod uticajem onoga što sledi, konstrukcija konačne granice kopa, dugoročno planiranje otkopavanja i optimizacija graničnog sadržaja može u značanoj meri da utiče jedno na drugo. Ciljevi su takođe različiti za predstavljene tri grupe. U kreiranju modela rudnog tela, cilj je da ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... na serpentinitima (Slika 6.2). Bazalna jedinica je izgrađena od tela gruboklastičnih sedimenata. Geometrija tela odgovara nepravilnim zdepastim sočivima (Slika 6.3). Dužina tela je veća od 15 m, a debljina 1.5 do 3 m. Između tela gruboklastita su slojevi i proslojci srednjozrnih (do 10-tog m u ...
    ... 5 do 1.5 m. Radi se o telima složene građe kako vertikalno tako i Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 66 lateralno. Zbog prirode terena nije bilo moguće lateralno pratiti geometriju tela koja izgrađuju ovu litofaciju. Verovatno su tela sočivaste forme. ...
    ... ili pod nekim uglom, jedan ili više slojeva krečnjaka su najveća pojedinačna konkreciona tela. To su valjkasta tela sa dužinom koja može biti veća od 1 m, a sa debljinom ne većom od 50 cm. Ova konkreciona tela, najčešće nisu u potpunosti izgrađena od Si-minerala. Na upravnim presecima se ističe ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... uzorku 24KR03 pronađene su vrlo male količine leukoksena i hornblende. Veoma neobična je pojava reliktnog kumulatnog tela nalik na nodulu u mikroskopskom preparatu uzorka 24KR01. Ovo telo deluje znatno promenjeno ı delimično procesuirano; nosi gnezda aktionolita, biotita i metaličnih minerala nalik ...
    ... Pored ksenokristala kvarca, plagioklasa i biotita prisutnih u svim uzorcima, u uzorku 24KR03 opažena su alterisana kumulatna relitkna tela nalik na anklave. Ova tela sadrže gnezda aktinolita, biotita, plagioklasa i 44 sulfidnu mineralizaciju. lako olivin i klinopiroksen nisu opservirani ni jednom ...
    ... vulkanskoj formaciji zapadne Srbije čija je starost oligocenska do ranomiocenska. U njoj se lamprofiri pojavljuju u vidu brojnih malih intruzivnih tela, najčešće dajkova. Tri primerka lamprofirskih stena uzorkovanih u slivu Kolaričke reke obrađena su sa više metoda — terenskim ispitivanjem, pol ...

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... и уз доливање воде уводи у процес млевења. Млински бункер је запремине 1,710 m3. Млевење руде је двостепено. Први степен је у млину са шипкама, а други у млину са куглама. Приликом извођења другог степена млевења обавља се и први степен класирања. Други степен класирања одвија се у хидроциклону ...
    ... васта рудна тела, 2. рудна тела неправилног облика у кречњацима, мермерима и у фолијацији шкриљаца, Божидар В. Ђокић Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија) 49 3. жична рудна тела у пукотинама и раседима, 4. рудна тела у виду омањих ...
    ... (Симић, 2001). Ово рудно поље се састоји од више рудних тела. Генерални пад серије је према североистоку под углом до 200 (Симић, 2001). У рудном пољу су констатоване раседне структуре смера СЗ-ЈИ и ЗСЗ- ИЈИ. У зависности да ли су рудна тела настала селективном метасоматозом карбонатних интеркалација ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... и уз доливање воде уводи у процес млевења. Млински бункер је запремине 1,710 m3. Млевење руде је двостепено. Први степен је у млину са шипкама, а други у млину са куглама. Приликом извођења другог степена млевења обавља се и први степен класирања. Други степен класирања одвија се у хидроциклону ...
    ... васта рудна тела, 2. рудна тела неправилног облика у кречњацима, мермерима и у фолијацији шкриљаца, Божидар В. Ђокић Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија) 49 3. жична рудна тела у пукотинама и раседима, 4. рудна тела у виду омањих ...
    ... (Симић, 2001). Ово рудно поље се састоји од више рудних тела. Генерални пад серије је према североистоку под углом до 200 (Симић, 2001). У рудном пољу су констатоване раседне структуре смера СЗ-ЈИ и ЗСЗ- ИЈИ. У зависности да ли су рудна тела настала селективном метасоматозом карбонатних интеркалација ...

  • Merenje pritiska u bušotinskom cevovodu

    Ratko Matija (2024)
    Merenje pritiska ima veliki značaj u naftovodima i gasovodima. U ovom završnom radu analizirane su različite metode merenja pritiska , kao što su merenje pritiska manometrima sa tečnostima, kapacitivnim manometrima, električnim manometrima nekim drugim. Objašnjena je kalibracija senzora pritiska koja u velikoj meri utiče na tačnost merenja. Navedeni su i objašnjeni elementi cevovoda i u vezi s tim pad pritiska, čije je merenje tema ovog završnog rada.
    merenje pritiska, manometri, kalibracija, elementi cevovoda, pad pritiska
    ... (ako Je poznata gustina druge tečnosti i ako se tečnosti ne mešaju). Usled delovanja hidrostatičkog pritiska na potopljeno telo deluje sila potiska koja teži da istisne telo iz tečnosti (gasa). I )r) I)u p a Slika 3. Hidrostatički pritisak u spojenim sudovima 3. MERENJE PRITISKA Pored temperature ...
    ... zavisi od toga šta smo obuli. Ako smo na noge stavili skije, manje ćemo tonuti. Nisu se promenili ni masa ni težina (sila), nego površina na koju se telo oslanja. Pojam pritiska, sreće se u svakodnevnom životu kada se pominje atmosferski pritisak, prtisak pare u kotlu, pitisak vode u vodovodnoj cevi ...
    ... znači voda. Hidrostatički pritisak je pritisak u homogenoj mirnoj tečnosti. Pritisak se prenosi ı kroz tečnosti ı gasove, ali za razliku od čvrstih tela, gde se pritisak Javlja samo u smeru delovanja sile normalne na podlogu, kroz tečnosti ı gasove se pritisak prenosi u svim pravcima. Uzrok za ovakvo ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... peskovite gline i dr. 2.2. Opis ležišta Eksploataciono polje čini ležište boksita, koje je sastavljeno od tri rudna tela ito: = rudnotelo l, " rudnotelo2i " rudno telo 3. Ležište ima površinu od oko 200.000m? čija se nadmorska visina kreće od 700-800 metara. Linija terena se od Jugoistoka ...
    ... nalaze se kredni krečnjaci, nepravilno slojevitog je oblika i rasedima ispresecano. Rudno telo zaleže prema jugozapadu pod uglom koji se kreće od 20-50*, a ponegde i više. Prosečna debljina rudnog tela je oko 28 metara. Na osnovu izvedenih istražnih radova i njihove interpretacije, može se ...
    ... ških ispitivanja šire okoline. Diskordantno preko trijaskih krečnjaka leži ĐoAsit (bx), ispunjavajući udubljenja u paleoreljefu. Moćnost rudnog tela je veoma ncujednačena i kreće se od 1,5-82 metra (u proseku 28m). Bazalni kredni sedimenti (Ki) koji su ranije tretirani kao "neogen" leže di ...