Претрага

Упит dcterms_subject_txt:čvrstoća i deformabilnost

3204 items

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... do suphedralnih zrna i agregata cementovanih jalovinom, tačnije kvarcom (sl. 4.18). U značajnoj meri su ispucali i kataklazirani. Kontakt između arsenopirita i pirita, kao i njihov odnos prema jalovini je jasan i oštar. Arsenopirit i pirit mestimično prorastaju. Bizmutinit i samorodni bizmut su prisutni ...
    ... koordinisan sa jednim atomom sumpora i sa tri atoma gvožđa. Atomi Fe i S u oktaedru dele samo uglove; ii) Struktura markasita: sve je isto kao i kod pirita samo što Fe i S u oktaedru pored uglova dele i dve ivice u ravnima normalnim na (001); Strukture lelingita (iii) i arsenopirita (iv) mogu se izvesti ...
    ... ni peščari, laporci, alevroliti i krečnjaci) u kome su i smeštena rudna tela. Najveća rudna tela lokalizovana su u krečnjacima i karbonatnoj komponenti peščara. U gornjokredne sedimente utisnuti su kvarclatiti i dacitoandeziti u vidu malih štokova i dajkova, kao i granodiorit-porfiriti (Stojanović ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... 229 I II (ovk) III (Pl) I+II II+III I+II+III l/s 92 1409 158 422 11 176 2268 % 4 62 7 18 0 8 100 I z d a n UKUPNO UKUPNO izvorišta javnih vodovoda i MZ i industrija - zahvaćene količine I 4% III (Pl) 7% II (ovk) 62% I+II 19% I+II+III 8% I II (ovk) III (Pl) I+II II+III I+II+III l/s ...
    ... zahvaćene količine I z d a n UKUPNO III (Pl) 11% I 1% II (ovk) 67% I+II 20% II+III 1% I II (ovk) III (Pl) I+II II+III I+II+III l/s 82 594 30 175 0 171 1052 % 8 56 3 17 0 16 100 Industrija, podzemne vode, sopstveni vodozahvati - zahvaćene količine I z d a n UKUPNO I 8% II (ovk) 56% ...
    ... izgrađen i veliki broj naselja, u literaturi je poznata i kao "Varoška terasa". Na aluvijalnim ravnima i rečnim terasama Dunava i Tise, kao i na napuštenim fluvio- barskom dnu, obrazovani su ocedni rečni tokovi. To su slabi, uglavnom meandrirajući rečni tokovi, koji nastaju oceđivanjem bara i močvara ...

  • Uticaj geološke neizvesnosti u razvoju rudarskih projekata

    Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković (2023)
    Rudarstvo je industrija koja se nosi sa različitim vrstama neizvesnosti i rizika zbog svoje prirode i specifičnosti. Neizvesnost u rudarstvu može poticati iz različitih izvora i uticati na različite aspekte rudarskih projekata. Kao jedan od dominantnih faktora, ističe se geološka neizvesnost. Geološka neizvesnost igra ključnu ulogu u rudarstvu i može značajno uticati na procenu resursa i rezervi, planiranje eksploatacije, ekonomsku isplativost i upravljanje rizicima. Ova neizvesnost se ne može eliminisati, ali se uz primenu adekvatnih standarda i zakona može ...
    ... ih analiza, • „Metodologija modeliranja ležišta i procene sadržaja i • „Ocena mogućnosti i načina cksploatacije (srednji i granični sadržaji, i dr). U svetskoj praksi razvijeno je nekoliko sistema za klasifikaciju i kategorizaciju resursa, od kojih su najznačajniji (Emery X., Ortiz J., Rodriguez ...
    ... menja i usklađuje sa internacionalnim standardima i praksom. Međutim, veliki broj ležišta, aktivnih kopova i rudnika u Srbiji, poseduje upravo geološki elaborat u kome je klasifikacija i kategorizacija resursa i rezervi urađena po pravilniku iz 1979. godine. Prema stepenu istraženosti i stepenu ...
    ... razvrstavaju se u bilansne i vanbilansne rezerve. Rezerve čvrstih mineralnih sirovina kategorija C>, Di i D», smatraju se kao potencijalne i ne razvrstavaju se u klase (bilansne i vanbilansne) (Pravilnika o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi čvrstih mincralnih sirovina i vođenju evidencije o njima) ...

  • Optimizacija utovarno-transportnih sistema u funkciji planiranja površinskog kopa

    Mirjana V. Banković (2018-07-13)
    Profitabilna eksploatacija sve složenijih ležišta je težak zadatak koji zavisi odtemeljnog procesa analize, planiranja i projektovanja rudnika. Izvodljiv strateškiplan mora da zadovoljava društvena, regulatorna, tehnološka, geometrijska iekonomska ograničenja. Kako bi se postigao osnovni cilj, odnosno profitabilnost iodrživost rudarskog projekta na duži period, neophodno je unapređenjematematičkih modela i informatičke podrške procesima planiranja i optimizacijekoji će omogućiti efikasnu realizaciju ovih ciljeva...
    tehnološki model, integralni model, planiranje, optimizacija,utovarno-transportni sistem, neto sadašnja vrednost projekta
    ... ostale materijale sa čvrstoćom do 20 MPa. Svakako da i dalje postoji tendencija povećanja domena upotrebe rotornih bagera i u materijalima veće čvrstoće. Sve veća rasprostranjenost kontinualnog rada na površinskim kopovima povlačila je za sobom i proizvodnju produktivnijih rotornih bagera, tako da je vremenom ...
    ... širila i oblast primene bagera u pogledu čvrstoće materijala koji se može direktno otkopavati. Do sada se raspon čvrstoće materijala u kojima su primenljivi rotorni bageri kretao u granicama od VI do X grupe materijala po Protođakonovu (Jovančić, 2004), što podrazumeva pesak, šljunak, glinu, lignit i ostale ...
    ... klasama dat je u tabeli 3.6 (Ignjatović, 2012). Veličina, oblik i konstrukcija rotornih bagera zavise od nekoliko parametara, a posebno od zahtevanog kapaciteta, načina utovara materijala, nagib kosina, čvrstoća otkopavanog materijala, kao i specifični pritisak na podlogu. Tabela 3.6 Karakteristike bagera ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... ka: Osipaonici, Svilajncu, Petrovcu i Žagubici, Velikom Gradištu i Golupcu, Kostolcu, Zabeli i Dubravici. Putnički i teretni saobraćaj između Beograda i Požarevca najčešće je drumski. Slična je situacija u pogledu putničkog i teretnog saobraćaja između Požarevca i drugih značajnijih centara u Srbiji ...
    ... i - sedimenti kvartara (aluvion i terasa) u povlati neogena, – peskovima slabije vodopropusnosti i peskovima sa glinama i alevritima – sedimenti gornjeg ponta (kompleks između prvog i drugog i drugog i trećeg ugljenog sloja u neogenu), – gline sa alevritima i ugalj u okviru gornjeg ponta su slabe ...
    ... stuba iznad II uljenog sloja prikazana Je na slikama 3.19 i 3.20. || Ovodnjenost {u m}) 40 47 00 0 4 04 80 00 4 04 00 00 4 05 00 00 40 51 00 0 4 95 20 00 W E E E K K E E K E T Z S E E I T E H H đ Ć I T I T Ć I I I + ] 40 46 00 0 ~ š Slika 3.19. Ovodnjenost (visina ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... pripreme i razrade ležišta, nabavku opreme i izradu infrastructure, u obzir treba uzeti i vlasničke investicije (otkup zemljišta, izrada studija i projektne dokumentacije, dobijanje potrebnih odobrenja i dozvola, donacija lokalnoj zajednici, obuka zaposlenih, osiguranje i ostali opšti troškovi i ulaganja) ...
    ... ocene. Geološki faktori imaju značaj i u toku eksploatacije ležišta i u oceni ležišta koja se vrše na bazi rezultata prethodnih i detaljnih geoloških istraživanja. Najznačajniji geološki faktori su: ekonomski tip ležišta i rude, moćnost i razmere rudnih tela i morfološke karakteristike ležišta. ...
    ... sa visokim koncentracijama bakra i zlata (1 - 10 g/t Au). U ovoj zoni su uočene i diskontinuirane, ali visoke anomalne vrednosti sadržaja Pb i Zn (vezane su za disiminacije ili prožilke galenita i sfalerita), kao i samorodni sumpor u vidu prožilaka u pukotinama i u vidu disiminacija. Na pomenutu ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... BR-JM-4 1240 Andezitska breča BR-JM-5 1641,1 Andezit BR-JM-6 1695,1 Andezit 20 W j 3 B -| 5 - 0 1 W . . |- š – I I I I I – - I E I I A I I I I I I – |_ | _ | | | | ı l | | | | ı— – | | | ı | | | Slika 8.- Geološki profil ležišta bakra Borska reka ...
    ... 20 3.1. METODE ISPITIVANJA al a iii iii i ii iii iii ii iii da i ii ii ii iii ii akki kk 20 3.1.1. TERENSKA ISPITIVANJA al iii iii iii iiil iii di iii ii iii i i kiukkaRkaı 20 3.1.2. LABORATORIJSKA ISPITIVANJA al iii iaaia iii iii ii diii ii iii iii i i tiukkaRkaı 24 KNKJ 0.0:30.J 500341 470. ...
    ... smernica i stručnih saveta master rad ne bi bio urađen u ovom obliku. Zahvalnost dugujem i profesorima dr Vladimiru Simiću i dr Bojanu Kostiću, koji su mi pomogli u toku pripreme preparata i radom na njima. Takodje se zahvaljujem Departmanu za Mineralogiju, kristalografiju, petrologiju i geohemiju ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... пријатељима и колегама др Александри Даковић и руководиоцима центра за ПМС и Сектора за ПМС и НТ др Владану Милошевићу и др Љубиши Андрићу на показаном интересовању, подршци и корисним саветима датим у току израде дисертације. Свим колегама и сарадницима са Института за технологију нуклеарних и других ...
    ... нуклеарних и других минералних сировина (ИТНМС) у Београду започео пре више година развој нових савремених технологија и нових материјала за пољопривреду (акцептора, коректора, донора и модулатора – за биљну и сточарску производњу), као и материјала за фертилизацију и мелиоризацију деградираних и ко ...
    ... туфа Топоница, када је и урађен Елаборат о резервама и квалитету Зеолитског туфа Топоница код Kосовске Каменице (Дедић, 1990; Дедић и Симић, 1990). Поред лежишта, налазишта и појава зеолитисаних туфова, у Србији су у прошлости истраживана па и експлоатисана лежишта и појаве пуцоланских туфова ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... класа: сулфидна и (силикатна, оксидна, оксидна и карбонатна, оксидна и силикатна, силикатна и оксидна, силикатна и карбонатна), фосфатна и (карбонатна), силикатна и (оксидна), оксидна (силикатна, сулфидна и силикатна, силикатна и карбонатна), карбонатна (оксидна, фосфатна, сулфидна и силикатна, ...
    ... на животнo окружењe. Бројне су студије, пројекти и радови који анализирају ову проблематику (Tkatcheva и др 2000, Rukezo 2003, Diehl и Kathleen, 2003, Mladenova и Zlatev 2004, Sexsmith и Wagner 2004, Gleisner, 2005, Mendoza и др., 2005, Wade и др., 2006, Conde Bueno P.и др., 2009 ...) Сл ...
    ... брда са рудничком и ручно пребираном јаловином, и ниже са јаловином преосталом након дробљења и сепарације. Садржаји Zn, Cu, Cd и Ni у водама на врху Бобије су изнад дозољених за трећу и четврту класу. У близини рудника уоћени су локалитети са водом црвене и зелене боје (Ђокић и Јовановић, 2009) ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... класа: сулфидна и (силикатна, оксидна, оксидна и карбонатна, оксидна и силикатна, силикатна и оксидна, силикатна и карбонатна), фосфатна и (карбонатна), силикатна и (оксидна), оксидна (силикатна, сулфидна и силикатна, силикатна и карбонатна), карбонатна (оксидна, фосфатна, сулфидна и силикатна, ...
    ... на животнo окружењe. Бројне су студије, пројекти и радови који анализирају ову проблематику (Tkatcheva и др 2000, Rukezo 2003, Diehl и Kathleen, 2003, Mladenova и Zlatev 2004, Sexsmith и Wagner 2004, Gleisner, 2005, Mendoza и др., 2005, Wade и др., 2006, Conde Bueno P.и др., 2009 ...) Сл ...
    ... брда са рудничком и ручно пребираном јаловином, и ниже са јаловином преосталом након дробљења и сепарације. Садржаји Zn, Cu, Cd и Ni у водама на врху Бобије су изнад дозољених за трећу и четврту класу. У близини рудника уоћени су локалитети са водом црвене и зелене боје (Ђокић и Јовановић, 2009) ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... Q industr (l/s) Ada I Mol I Ada Izme u Ade i Mola I 78 100 Apatin Apatin I 100 200 Ba ka Topola Ba ka Topola I 35 30 Be ej Be ej I 108 120 oka oka I 60 30 Horgoš I II 66 40 Kanjiža Kanjiža I II 100 60 Crvenka ...
    ... 40 Kula (Štolc) K1 I 57 Kula Kula (Krsturski put) I 35 50 Mali I oš Mali I oš I 15 20 Novi Be ej Novi Be ej I 90 80 Novi Kneževac Novi Kneževac II 50 50 Senta Sever I Senta Senta Jug I 58 40 Sombor Jaroš I 210 50 Sombor ...
    ... Backa Topola Backa Topola I 35 30 Beéej Beéej I 108 120 Coka Coka I 60 30 Kanjiza Horgos I II 66 40 Kanjiza I II 100 60 Crvenka Crvenka Il 31 40 Kula Kula (Stolc) KI I 57 50 Kula (Krsturski put) I 35 Mali Idos Mali Idos I 15 20 Novi Beéej Novi Beéej I 90 80 Novi KneZevac Novi Knezevac Il 50 ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... foraminifera i 25 vrsta ostrakoda, kao i ostaci otolita, dijatomeja, spikule spongija i dr. Na osnovu pronađene mikrofaune definisani su sedimenti donjeg, srednjeg i gornjeg badena. U novijim radovima (2019) Rundić & Renovica potvrđuje transgresivan i diskordantan odnos između donjeg i srednjeg ...
    ... pješčara, alevrolita i šljunkovitih i pjeskovitih glina. Poslednji u ovoj seriji je paket pločastih hemogenih krečnjaka ĆM ). Često bočno isklinjavaju i prelaze u laporce ilaporovite gline (Čičić i saradnici, 1991). 4.16. Badenski klastiti i krečnjaci U sjevernom i sjeverozapadnom dijelu basena ...
    ... osnovu kojih je urađena statistička i kinematska analiza. U manjem broju opservirani su i reversni i transkurentni rasjedi, a prikupljeni su i podaci o pukotinama. 6.1. Statistička analiza rupturnog sklopa Na osnovu elemenata pada rasjednih struktura i pukotina, kao i na osnovu njihovih pružanja ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... Sombor M A Đ A R S K A R U M U N I J A S R B I J A H R V A T S K A HERCEG O VINA BO SNA I 50 km250 22212019 FRUŠKA GORA PLANINE VRŠAČKE/VĂRADIA BUKULJA D I N A R I D I A P U S E N I J U Ž N I K A R P A T I CER Bukovac PlH MkD AyH ...
    ... asfaltnih puteva I i II reda i prugu normalnog koloseka, kojima su sva veća naselja istražnog područja povezana sa gradovima u Vojvodini. Postoji dobra drumska i železnička veza sa Beogradom i sa susednim zemljama. Magistralni putevi su Zrenjanin–Kikinda–Senta i Novi Bečej – Kikinda ...
    ... su obrađene i nafte sa polja Čoka, pisali su Šaban i koautori (1990). Značajan rad o litofacijalnim oblicima i depozicionim procesima za vreme miocena i donjeg ponta u severnom Banatu objavila je Ruža Kemenci (1991), dok su Kirin i koautori (1991) objavili rad o seizmostratigrafiji i sedimentologiji ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... sedimenata varira i iznosi oko 100-350 metara, a krečnjaci su pretežno kriptokristalasti bankoviti i slojeviti, a javljaju se i konglomerati, peščari, peskoviti i laporoviti krečnjaci, kao i peskoviti laporci. (K1 3+4) Barem i apt karakterišu bankoviti i slojeviti krečnjaci sprudnog i subsprudnog ...
    ... sa jonima Ca2+ i HCO3 - i SO4 2- na Belosavcu i Belosavcu 2, uočava se drugačija zavisnost, odnosno sa povećanjem proticaja, povećava se i sadržaj SO4 2-, dok sadržaj Ca2+ i HCO3 - opada, i obrnuto (slike 7.43. i 7.44.). Porast sadržaja sulfata, a manjih koncentracija kalcijuma i hidrokarbonata ...
    ... prenošenju stručnog znanja i iskustva i na velikoj pomoći pri terenskim, laboratorijskim i kabinetskim radovima, kao i na korisnim savetima i usmeravanjima u radu na disertaciji. Na kraju, želim da izrazim neizmernu zahvalnost Neni, Mikici i Mimi na strpljenju, ljubavi i konstantnoj podršci koju su ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... tako i van nje na razumevanju i podršci tokom izrade doktorske disertacije. Veliko hvala mojoj majci, bratu i sestrama na bezgraničnom razumevanju i podršci. Na kraju veliko hvala mojoj Katarini na pomoći pri proveri i sređivanju finalnog teksta, a posebno na iskrenoj podršci, strpljenju i razumevanju ...
    ... Milošu Radonjiću sam zahvalan na prijateljstvu, kolegijalnosti, podršci i pomoći tokom terenskih, fakultetskih i laboratorijskih aktivnosti. Zahvalan sam Milu Đuriću na iskrenoj prijateljskoj i kolegijalnoj podršci, kao i za pomoć i sugestije pri finalnom sređivanju teksta doktorske disertacije. ...
    ... područja suture Dinarida i Karpato-balkanida. Kabinetske metode su uključivale pregled dosadašnjih proučavanja istraživanog prostora i detaljnu analizu dostupne literature vezane za problematiku i idejna rešenja geološke građe, kao i odnosa među različitim litološkim i tektonskim jedinicama, u ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... oslanjaju na manji broj otkrivenih izdanaka i podatke dobijene bušenjem (Filipović i dr. 1967). Geološka struktura uključuje neogene sedimente, silifikovane i dolomitične krečnjake iz donjeg i srednjeg trijasa, ultrabazite iz Jure, kao i krečnjake i peščare iz krede. Istražna bušenja su otkrila ...
    ... preparisanju fosila iz jurskih i krednih krečnjaka, posebno kada je razlika u mineralizaciji veća. Međutim, nije pogodna za laporovite i gvožđevite stene (Spajić i dr., 1984). 13 Slika 4 - Bunzenova lampa (i ) 10.3 Zamrzavanje i otapanje Metoda zamrzavanja i otapanja koristi princip širenja ...
    ... su radijus i ulna, kao i tibija i fibula, vertikalni i formiraju prav ugao sa proksimalnim delovima. Kičmenica amfibija se sastoji od različitih pršljenova, a kod starijih oblika je prisutna i dobro razvijena horda. Ona se razlikuje od kičmene ribe po jačanju neuralnih lukova i diferencijaciji ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... W K I I 1 y c n o B I I 1 e K c n n o a T a Y l l 1 j e K a M e H I I 1 X 1 1 1M p K I I 1 X y r J b e B a C p 6 1 1 1 j e • pesyrrrar concrseuor I I 1 C T p a ) f ( I I 1 B a 4 K O r p a a a , • n a n p e n n o x e s a g l l 1 c e p T a 4 1 1 1 j a Y 4 e n l l 1 H I I 1 H I I 1 Y A e n O B I I 1 M ...
    ... Prilikom zarušavanja krovine nakon otkopa sloja uglja, zarušava se direktna povlata (Gupta i Farmer 1983). Ako indirektnu povlatu izgrađuju stene sa boljim fizičko-mehaničkim svojstvima (većom čvrstoćom), njeno zarušavanje se ne ostvaruje onda istovremeno sa direktnom povlatom. Zarušavanjem ...
    ... n O T n I l 1 C a H I I 1 - a --------~~~~~~~~~~~----------------------- 6 p a H K O P . M l I 1 n a A I I 1 H O B V l n 6 p o j A l I 1 c l I 1 j e a - - '- 1 3 : = ; . . . 4 - '- - _ l-13ja BIb yje M A a j e A O K T O p C K a A I I 1 C e p T a 4 1 1 1 j a n O A H a c n O B O M X I I 1 A P O r ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... 4.1. Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama……... 32 4.1.1. Magnetit i hemoilmenit sa lokaliteta Krivelj (I vulkanska faza)…………………….. 32 4.1.2. Magnetit i hemoilmenit sa lokaliteta Majdanpek (I vulkanska faza)………………... 37 4.1.3. Magnetit i hematit lokaliteta ...
    ... Čoka Marin i Bresotvac (I vulkanska faza)…………... 42 4.1.4. Magnetit lokaliteta Jasikovo, Brestovačka banja i Bučje (II vulkanska faza)………. 43 4.1.5. Zrnasti i igličasti magnetit sa područja Zlota………………………………………... 44 4.2. Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u alterisanim i mineralizovanim ...
    ... prvi tip (tip I) izdvajen je magnetit sa lokaliteta Čukaru Peki koji se javlja u paragentskom odnosu sa bornitom (Bn) i halkopiritom (Cp). Drugi tip (tip II) je značajno rasprostranjeniji i on je zastupljen na lokalitetima Čukaru Peki i Leskovo, kao i u porfirskim ležištima Veliki Krivelj i Majdanpek ...