Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Fandi Emad I. M.

3262 items

  • Tехничко решење заштите површинског копа Дрмно од површинских вода у 2025. години

    Иван Јованчевић (2024)
    Објекти одводњавања површинског копа морају поуздано обављати своју функцију, а да су при томе економични. Једна од функцијуа им је и да спрече доток површинских вода у радну контуру површинског копа, као и да воде које доспеју у радну контуру, прихвате и спроведу до водосабирника, а затим је одатле одстране ван радне контуре површинског копа. Овим завршним радом је сагледано постојеће стање система одводњавања површинских вода на површинском копу лигнита Дрмно у 2024. години, и дато по мом мишљењу једно ...
    Одводњавање, површински коп, лигнит, Дрмно
    ... (3.2.27) rne je: a= 1.000*a*F*i, (3.2.28) IIpBH H3BOJI OBE (DyHKLHje o T je: Qa: = m*a*T! – q, (3.2.29) a npyrH H3BOJI Qa' = m*(m-1)*a*Tm-2ž, (3.2.30) Kako Je m < 1, ro je i Qa< 0, mro 3Hauu a (b)yHkuja H8Ma MaKCHMJyM 34: E T=(__)m, (3.2.31) mua na he MaKc. KOJIHUHHa HeHCIIyMIIaHC ...
    ... peutetbe saumume nospuuHcko2 kona /{pno oO nospuuHckKux 6oda y 2025. zo0unu BucMHa akyMynmanuje je 0,4 m waHal KoTe BomocaOMpHuMKa (K-70 m ) ca HIOBpIHHHOM OJ 5900 m? i cxojiHo ToMe pananHKa oJl 2300 m? je akyMyJTanoHH IIDOCTOp. Hs BonocaOupHuKa BC-3-2, BC-3- 3 a BC-3-4 Bonna ce npeko HyMIHHx arperaTa ...
    ... Q-Q», (m), (3.2.26) rne je: Q> = q*(T-to) - komiuHHa HcnyMnaHe BoOJIe (m*), q - KananireT IyMnasba (m?/min), to – BDEMC KaIIIPbeFba IIOueTKa IIyMHaMba OJI mlOueTKa najnaBHHa (30-45 min.). IIpeMa ToMe, KananuTeT BOJJOCaOHpHHKa Tpe0Oa Jta OyJne: Qa = 1.000*F*i*T" – q(T-to) = a*T"-q(T-to)(m*), (3 ...

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... dubinske pumpe i klipnih šipki Oštećenje gas-lift ventila Pogrešno projektovan sistem za mehaničku metodu eksploatacije Loša cementna obloga Začepljenje tubinga 22 6. PROGRAMIRANJE REMONTNIH RADOVA U NAFTNIM I GASNIM BUŠOTINAMA P R O G R A M I R A N J E R E M O N T N I H R A D O ...
    ... je dno 800,7 m ı novi perforirani interval na 796 - 797,5 m. (slika 15) Nakon osvajanja klipovanjem, ugrađen jJe gravel pack ı spuštena klipna dubinska pumpa. (slika 16) |-| F| CEMENTNI ČEP Slika 14, RIR i HOB i cementacija 24 OTVORENI WNTERVAL Slika 15, Bušenje čepa, i nov interval ...
    ... postrojenja i dopremanja radnog fluida, slojne vode 30 m*, gustine 1,01 kg/m” , dobija se komisijska dozvola za rad postrojenja i pristupa se gušenju bušotine. Gušenje je vršeno indirektno spajanjem linije za gušenje na kezing. Što znači da je teži radni fluid upumpan kroz kezing i na taj način ...

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ... Anđelković M.  i  Anđelković J. (1997) su u svom radu badenske sedimente Srbije podelili u dva ciklusa sedimentacije, gornji i  donji. Prema njihovom shvatanju, facije tašmajdanskih krečnjaka i rakovičkih klastita, koji su u fokusu ovog  rada, pripadaju gornjem ciklusu, a facije višnjičkih glina i konjar ...
    ... Anđelković, M., 1987. Geologija šire okoline Beograda – Geologija  i geodinamika. Zavod za  regionalnu  geologiju i paleontologiju Rudarsko‐geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 428 pp.  Anđelković, M., 1989a. Geologija šire okoline Beograda – Paleoekologija. Zavod za regionalnu geologiju i  paleo ...
    ... enata su detaljno vršena  tokom XX veka, u okviru Osnovne geološke karte SFRJ, kao i projekata Geologija Srbije (Petković, 1977) i  Geologija šire okoline Beograda (Anđelković M., 1987, 1989a, 1989b).     MATERIJAL I METODE    Terenskim  istraživanjima vezanim  za badenske  sedimente Beograda proučavane  ...

  • Пример мерења издашности потопљених карстних извора на примеру бране XE Вишеград

    Милан Петровић (2024)
    Главница предстојећег рада, састоји се од обраде и интерпретације података прикупљених током теренских хидрогеолошких истраживања у мају 2024. налокацији бране XE Вишеград.
    хидрогеологија, карст, брана, извори, процуривање
    ... L — —. —— 29 | TO E I I — HE O —— 30 |___- r (EARRORRURROM Mssop8. MHssop 18B ... XAAPOMETP/UCKV TIPOPAMyHA . Tipwwiep Mepetoa M3nauiHOCTM nOTOny;beHWMX KapcTHWX M3BOpa Ha npMiepy 6paHe XE Baueerpan 1 AncrTpakT [naBHMua npeancrojeher pana, cacTojM ce on o6pane M MHTepnperTauuMje nonaTaka ...
    ... npMiepy 6paHe XE Baueerpan rpaBvirauMoHuM pacen uiMpMHe M3MeT)y 5 M 10 m. [lonoxaj MabbMX noHopa naeTeKkTOBaHMX y BeCHOM 60Ky Ce Be3yje 38 KOHTaKT eKCXyMauMOHe HaB;1ake Ca /HOM peuHor kopwura (/MB/T JapocnaB depHu, 2009) DMRjip,i Caiua 6: IpezneonHa zeonciuka kapma nucma Buuezpao (Tyau sa nucm ...
    ... izvora ob abiln |23.10.2000 ___|Vehki-I ___ |7 _____ |38' _____|4 3 2.09 2.23 | 23.10.3%000 ___J8 _____ _ _|* ___ |I7 ___ _ |177 _23.10.2009____| 18b_______|5______ |75 ______|08? m Naziv / oznaka | Broj merenja Max. broj | Brzna · isticanja :zwm obrtaja hrila m/s _15.06.2013 ___|Vehlki-1 _ ___|8 ...

  • Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi

    Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević (2024)
    Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...
    jamski magacini, eksplozivi, bezbednosna rastojanja
    ... komori Konglomerat 60 MPa 2,59 t/m? Riohit LS 1,15=1,35 kg/m? 4.700=5.500 n/s 3.385 kJ/kg 2 1 10t 20.000 17,05 m? 18,31 m Torkret d = 7 cm + ankeri 72 8,13 P r**- -+0= am o| -Ž , Fik i — 3 |-- 47 70 5. \ 101.79- Slika 2. Izgled i dimenzije u skladu sa međunarodnom ...
    ... od vrste stenske mase i zapremine skladištenog eksploziva (Tabela 2). Tabela 2. Koeficijent koji zavisi od stenske mase i zapremine skladištenog eksploziva Opis stenske mase i zapremine skladištenog eksploziva Vrednost k Čvrsta stenska masa, zapremina skladištenja < 30kg/m? 1,0 Peščar, sve zapremine ...
    ... komora koje iznosi [3] propisanih 6 m. U međunarodnoj praksi ovo rastojanje, koje ne sme biti manje od 5 m, računa se po obrascu [8]: D=0·6'Ž/č (4) Napomena uz obrazac (4) je da ukoliko komore magacina poseduju podgradnu konstrukciju rastojanje može da se smanji i da iznosi D = 0,3 · Ž/č 3.2. ...

  • Димензионисање транспортера на спољашњем одлагалишту повшинског копа Западни Костолац

    Петар Миловановић (2024)
    У савременом рударству, површински копови угља наилазе на различите проблеме које треба превазићи зарад добијања потребне количине угља. Као највећи потрошачи овог енергента су термоелектране, на основу овога можемо да закључимо колико су блиско повезани добра и континуирана производња на површинском копу и рад термоелектрана. Са задатком да се обезбеди стабилна и континуирана производња, потребно је да се направи добар одабир транспортера. У овом раду, за димензионисање потребног транспортера са траком, коришћен је програмски пакет Helix.Програмски пакет Helix представља један ...
    транспортна трака, снага погона, затезна чврстоћа, угаљ, Западни Костолац, Helix
    ... Teopercku kanannrer (m*/h) 8500 TapaHroBaHu Kananurer (m3/h) 8500 Bucuna (m) 30 ZlyxxaHa (m) 135 Maca (t) 1286 BucuHa Hacunabba (m) 22 Bp3uHa rpancnopra (m/min) 6 IIlupnana rpake (m) 2.0 Bp3uHHa rpaka (m/s) 5 ZlyxxuHa HcToBapHe crpezne (m) 60 44 I BTO cucreM I BTO cucreM he Oaru ...
    ... TpaKe Kanaunrer BucuuHcka paganika, m IlipaHa Tpakc Bpoj Opucaua St3150 902.5 N/m I BTO: B-2000 J-I-1 J-I-2 J-I-3 J-I-4 J-I-5 1700 1780 2090 1785 1320 4.65 m/s 1.8m 1500.9 N 3.0m 1422.4 N 35524 kg 53956 kg St2000 St3150 St2000 809.3 N/m 902.5 809.3 10500 t/h 3 0 50 0 0 ...
    ... Bpauna Tpake liiunpuna MHncranucana CucreM Tpancnoprep p ( m/s)p Tpal·l(cnop)Tepa Tun rpake ((t:;\l;i)l mm Max J-I-1 St3150 4x1000 J-I-2 St2000 -l- IBTO JL3 4.65 2000 St3150 _|_ J-I-4 St2000 -l- J-I-5 St2000 -l- Max JFH-I 4x1000 J-II -2 -l- II BTO JI -3 4.65 2000 St3150 — J-II ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Хазард од клизишта у Србији у 21. веку

    Biljana Abolmasov (2019)
    клизишта, хазард од клизишта, промене климе
    ... Filipovi� D., Kostadinov S., Risti� R., Novkovi� I., † G., Abolmasov B., ·e�erov V. & ¶ur‡i� S. (2011). Natural Hazard A Land-Use Planning in Serbia. Int. J. Environ. Res., 5(2): 371�380. [2] Mihali� Arbanas, S., Arbanas, †., Abolmasov, B., Miko�, M., Komac M. (2013). The ICL Adriatic-Balkan Network: �nalysis ...
    ... Andrejev K., Kru�i� J., ¶uri� U., Marjanovi� M., Abolmasov B. (2017). R Landslide Risk Assessment for the City of Valjevo. In: M. Miko� et al Culture of Living with Landslides, Proceedings of 4 � World Land Ljubljana 29 May � 02 June 2017. Springer International Publishing. V [21] Marjanovi� M., ¶uri� U ...
    ... .ba.t Andrejev K., Kru i J., @Wuri U., Marjanovi M., Abolmasov B. (2 Landslide Risk Assessment for the City of Valjevo. In: M. Miko et a! Culture of Living with Landslides, Proceedings of 4 World Lan Ljubljana 29 May 02 June 2017. Springer International Publishing. Marjanovi M., @uri U., (2016) From ...

  • Određivanje sadržaja kiselih funkcionalnih grupa na površini biougljeva primenom Boehm-ovih titracija

    Aleksandar D. Krstić, Aleksandar Đ. Lolić, Marija A. Ilić, Aleksandar M. Mijatović, Snežana J. Zlatanović, Zoran P. Nedić, Vesna M. Pavelkić (2015)
    Biougalj se dobija pirolizom iz organskog otpada. Smatra se ,,modifikatorom'' zemljišta i koristi se kao đubrivo i kao rezervoar za skladištenje ugljenika. Kvantifikacija funkcionalih grupa je važna zbog hemijske reaktivnosti biougljeva koji imaju uticaj na svojstva zemljišta. U istraživanju su korišćena 3 uzorka biouglja različitog porekla i jedan referentni, aktivni ugalj. Sadržaj kiselih funkcionalnih grupa je određivan titracijom po Boehm-u na dva načina: uvođenje N2 tokom titracije i tretman sa BaCl2. Optimizovan je način pripreme tri Boehm ova rastvora ...
    ... Aleksandar M. Mijatović, Snežana J. Zlatanović, Zoran P. Nedić, Vesna M. Pavelkić | 52. savetovanja Srpskog hemijskog društva | 2015 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/item/0005644 Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду омогућава приступ издањима Факултета и радовима ...
    ... A. li, Aleksandar M. Mijatovi¢*, ‘Snezana J. Zlatanovi¢'*, Zoran P. Nedi¢***, Vesna M. Pavelki¢**** Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Studentski trg 12-16, Beograd, Srbija; *Rudarsko-geoloski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Dusina 7, Beograd; **Institut 2a opStu i fizicku hemiju, Studentski ...
    ... Beogradu, Studentski trg 12-16, Beograd ‘*++*Institut 2a hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Njegoseva 12, Beograd Biougalj se dobija pirolizom iz organskog otpada. Smatra se ,,modifikatorom" zemljista i Koristi se kao dubrivo i kao rezervoar za skladistenje ugljenika. Kvantifikacija funkcionalih ‘grupa ...

  • Gate Road Support Deformation Forecasting Based on Multivariate Singular Spectrum Analysis and Fuzzy Time Series

    Luka Crnogorac, Rade Tokalić, Zoran Gligorić, Aleksandar Milutinović, Suzana Lutovac, Aleksandar Ganić (2021)
    Underground mining engineers and planners in our country are faced with extremely difficult working conditions and a continuous shortage of money. Production disruptions are frequent and can sometimes last more than a week. During this time, gate road support is additionally exposed to rock stress and the result is its progressive deformation and the loss of functionality of gate roads. In such an environment, it is necessary to develop a low-cost methodology to maintain a gate road support system. ...
    deformacije podgrade, lasersko skeniranje, višekanalna singularna spektralna analiza, prognoza, klasterisanje fuzzy vremenskih serija
    ... approximation of Y(i) obtained from the diagonal averaging step. If ỹ(i)mn stands for an element of a matrix Ỹ(i), then the jth term of the reconstructed series X̃(i) Ni =( x̃(i)1 , . . . , x̃(i)j , . . . , x̃(i)Ni ) is achieved by arithmetic averaging ỹ(i)mn over all (m, n) such that m + n− 1 = j. The ...
    ... corresponds to the series X(i) Ni (i = 1, . . . , M); consider ŶV = [ Ŷ1 : . . . : ŶK ] = ∑r i=1 UVi U T Vi YV the reconstructed matrix achieved from r eigentriples: ŶV =  Ŷ(1) ... Ŷ(M) , (9) consider matrix Ỹ(i) = H× Ỹ(i) = H Ỹ(i) (i = 1, . . . , M) as the result of the Hankelization ...
    ... marker m over time correspond to one channel time series. If we take into consideration the total number of markers is M, then we are faced with an M-channel time series. Consider an M-channel time series with a series length of Ni; V(i) Ni = ( v(i)1 , . . . , v(i)Ni ) , (i = 1, . . . , M), where ...

  • Identification of alginite and bituminite in rocks other than coal: results of Round Robin Exercises of the Identification of Dispersed Organic Matter Working Group of the ICCP

    Kus J., Araujo C.V., Borrego A.G., Flores D., Hackley P.C., Hámor-Vidó M., Kalaitzidis S., Kommeren C.J., Kwiecińska B., Mastalerz M., Mendonça Filho J.G., Menezes T.R., Misz-Kennan M., Nowak G.J., Petersen H.I., Rallakis D., Suárez-Ruiz I., Sýkorová I., Životić Dragana (2017)

  • Стање квалитета амбијенталног ваздуха на подручју града Панчева

    Александар Маринковић (2024)
    Квалитет ваздуха је кључни фактор за здравље људи и очување животне средине. У овом завршном раду анализирано је стање амбијенталног ваздуха на територији града Панчева како би се сагледали извори загађења, ПЛН мониторинга и изазови у погледу квалитета ваздуха са којима се суочавају сви становници. Кроз примену савремених метода праћења, идентификовани су главни извори загађења и анализирана је дистрибуција загађујућих материја у урбаном окружењу.Праћењем концентрације загађивача као што су честице PM10, PM2.5, сумпор-диоксид (SO2), азот-диоксид (NO2) и други, ...
    мониторинг, загађивачи, здравље, Панчево, квалитет ваздуха
    ... eGpyapa H MakcHMajnHa ]-uacoBHa koHneHTpanuHja Cmax = 294 ug/m? WaMepeHa 17. Mapra. Cpe;uba rojuHnba Bpe/iHocT HHje rmpekopaunna I B (40 nag/m*) H BaHOCH Csrva = 34,0 ug/m. Ha MepHOoM MecTy Crapueno ykynan 0poj naga ca rpekopauemeM I B (50 ug/m*) je 6ao (45), mro jJe rpeko rpaHune J(03BOJbeHor Opoja ...
    ... ro/lMHYy 140 120 100 80 60 40 Ko Hu eH Tp au jj ja SO , 2I o m —a Average of BojnoBMua 0 II II II II II ll II " II I I I —— Average of CrapueBo Ć o & Ž < > M \šZ'Q QQ&\ v@\ _\Q?· ·\AQ -- (?5\ d i o > +9 + Average of Llapa Meceun fiyuiaHa ~ Cauka 8.4.1 Makcuanna 24-uacoena ...
    ... 3a 2023. ronWMHy 250 200 150 100 M — Average of BaTporacHM nOM ——— Average of I || II II BojnoBMua —— Average of Ulapa K o H u e H T p a u y u j a PM y, u e c r M u a jaH eG mapranpMn Maj jyH OMT HOB mneu A\yulaHa MECELLI/I Average of CrapueBo Cnnuka 8.1.1 Makcuannia ...

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ... V 1m IV 1m III 1m II 1m I m V m IV m III m II m I V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m F F F F F x ∆Q F ∆Q ...
    ... III 1m II 1m I m V m IV m III m II m I V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m F F F F F x ∆Q F 0000 0 ∆Q F 000 00 ∆Q F 00 000 ∆Q F 0 0000 ∆Q F V IV III II I           (143)    ‐ 68 ‐ Дејан Бркић, Докторска дисертација      У претходном изразу  (m)  представља б ...
    ... ⎪⎪ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ ⎬ ⎫ ∂ ∂ = ∂ ∂ ∂ ∂ = ∂ ∂ ∂ ∂ = ∂ ∂ ∂ ∂ = ∂ ∂ IV 1-m V 1-m II 1-m III 1-m I 1-m III 1-m I 1-m II 1-m ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F VIV IIIII IIII III M                     (153)    У конкретном примеру за мрежу са слике 30, овај ...

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ... V 1m IV 1m III 1m II 1m I m V m IV m III m II m I V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m F F F F F x ∆Q F ∆Q ...
    ... III 1m II 1m I m V m IV m III m II m I V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m F F F F F x ∆Q F 0000 0 ∆Q F 000 00 ∆Q F 00 000 ∆Q F 0 0000 ∆Q F V IV III II I           (143)    ‐ 68 ‐ Дејан Бркић, Докторска дисертација      У претходном изразу  (m)  представља б ...
    ... ⎪⎪ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ ⎬ ⎫ ∂ ∂ = ∂ ∂ ∂ ∂ = ∂ ∂ ∂ ∂ = ∂ ∂ ∂ ∂ = ∂ ∂ IV 1-m V 1-m II 1-m III 1-m I 1-m III 1-m I 1-m II 1-m ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F VIV IIIII IIII III M                     (153)    У конкретном примеру за мрежу са слике 30, овај ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... konačnim granicama, po završetku faza 1 i 2. Slika 3.1 - 3D prikaz deponije po završetku faze 1 i 2 Po Glavnom projektu deponije pepela i šljake IRM Bor 2013.god.) završna kota deponije iznosi 940 m. Trenutno dostignute kote na deponiji pepela su od 936 m do 938 m. Po GRP-u deponija se formira na već ...
    ... eventualni negativni uticaj pepela i šljake na radnu i životnu sredinu. Na osnovu preporuke Direktive posle završetka odlaganja pepela i šljake (kota 940 m), na celokupnoj površini deponije postavljaju se tri završna sloja, koja imaju ulogu zaštite, kao i pripremu za biološku rekultivaciju. ...
    ... e kosine i ujedno popravlja zemljište. Može da uspeva na ekstremnim nagibima terena i na nadmorskoj visini do 1000 m. Pored zaštitne životne sredine bagrem ima i druge uloge kao što Je doprinos razvoju pčelarstva. Za sadnju koristiti sadnice sa umereno razvijenim nadzemnim delom i dobro ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... (Slika 23e), analitičko produţenje polja naviše na visinu od 100 m i 500 m (Slike 23f i 23g ), kao i kombinacija analitičkog produţenja polja naviše sa izvodom nagiba na visinu od 100 m i 500 m (Slike 23h i 23i), utvrĎen je poloţaj i granice plutonita Valja Strţ, koji je uzročnik ove anomalije. Na ...
    ... nalazi severno i severozapadno od Bora. Koordinate centralne oblasti istraţnog područja su 48° 10' severne geografske širine i 22° 00' istočne geografske duţine, a u Gaus-Krigerovim kordinatama istraţno područje se nalazi izmeĎu 7568600 m i 7594000 m, kao i izmeĎu 4874570 m i 4905300 m. Sa zapadne ...
    ... pruţanje u dubinu i/ili u širinu i gube se detalji. Podaci dobijeni u ravni u kojoj su vršena aeromagnetska merenja (visina od 75m) produţenjem polja naviše su pomerena na površi, koje se u odnosu na površ merenja nalaze na visini od 100 m, 200 m, 300 m, 400 m, 500 m i 1000 m. Na anomalijskoj ...

  • Microscopical characterization of carbon materials derived from coal and petroleum and their interaction phenomena on making steel electrodes, anodes and cathodes blocks

    Predeanu G., Panaitescu C., Balanescu M., Bieg G., Gómez Borrego A., Diez M.A., Kwiecińska B., Marques M., Mastalerz M., Misz-Kennan M., Pusz S., Suárez Ruiz I., Rodriguez S., Singh A.K., Varma A., Zdravkov A., Životić Dragana (2013)

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... između izmerenih i sračunatih vrednosti nivoa podzemnih voda u slučaju primene pravilne pravougaone umetnute mreže, Nested grid Sračunati nivoi podzemnih voda Pravougaona umetnuta mreža (Nested grid) 8 x 8 m 4 x 4 m 2 x 2 m Pijezometar Razlika (m) Razlika (m) Razlika (m) RB‒5m/P‒1 0.4169 ...
    ... 174 Pušić M., Dimkić M., Vidović D., Dotlić M., Oparušić I., 2012. Analiza uticaja nekih hidrogeoloških parametara na početni kapacitet bunara sa horizontalnim drenovima. Vodoprivreda. 44 (258–260), 175-180. 175 Pušić, M., Dimkić, M., 2016. Primer analize uticaja propusnosti rečnog dna i međusloja ...
    ... ijom. Analizirana su polja dimenzija 8 x 8 m, 4 x 4 m i 2 x 2 m u planu u zoni predmetnog bunara (slika 20). Poređenje diskretizacije prostora u užoj zoni bunara u profilu pravilnom i nepravilnom pravougaonom umetnutom mrežom je prikazano na slikama 21 i 22. Slika 20: Prikaz ispitanih varijanti ...

  • Дефинисање геотехничких параметара еолских седимената земуснког платоа на основу лабораторијских и теренских SPT испитивања

    Ђорђе Крзман (2024)
    Циљ овог рада је био да се одреде геотехничке караткеристике предметног терена што представља полазну основу за рационално пројектовање и градњу. Истражним бушењем утврђено је да предметни терен изграђују четри лесна хоризонта и три слоја погребене земље до дубине од 22-23 m. Лабораторијским испитивањем добијени су ефективни параметри смичуће чврстоће, где се кохезија најчешће креће између c’=14 и 18 kPa, а угао унутрашњег трења f'= 25 - 30 °. Теренска SPT испитивањем уз коришћење прихваћених корелација у геотехничкој пракси ...
    лес, лабораторија, SPT, корелације, параметри
    ... ješ| i=| š o 6 & -i o i _'_X_._ S ž - il - i r ~ _ 8 t -803 m r - LO k žž = => ın < — --l o -~ O ! IE s .E > i -3 Đs d _Š | Ž E rutaci U jž s = S <«: X2 _ = == o o . FMk:) o ~ = a m => s S -- “ i NI M F 95 Ž E= 5··—· = qš o =SW ... ekyažav | E JB OvR w i 6| ...
    ... mpodun cacroju H3 anyBHjamHor cJIOJa ca E BpceJIHOCTHMa Vao 3a Tum I s /I M ca MeOJBMHOM KoOja Bapupa H3Meby oko 5 m u 20 m, ucnoji Kkojer je Kpyhe TJIO ca V. > 800 m/s /lenoa3naru kojut ce cacToje HH Cajip?ke cJ1OJ 0J1 OapeM 10 m [0;] eOJBHHC MCKMX TJIHHa/MyJba Ca BHCOKMM HHJICKCOM < 100 -- 10 ...
    ... T A P O C T G E O L O G I C A L AG E, T E H E T C K M TV IT G E N E S I S o + [0] Tw-15 A \X v P E L I E H T H A R E C E N T T E X H O T E H M AR TI FI CI A! AnyBujanHe Hacnare dpauuje Alluvial deposits - flood facies A L L U V I A L TipauinHa neckoBMTa ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... ukupno procenjenih 67 m 3 /s. U radu su prikazane rezerve i stanje aktuelnog zahvatanja podzemnih voda po zastupljenim tipovima izdani. Primenom prihranjivanja i regulacijom izdani obezbediti dodatnih 40 m 3 /s vode. U radu je prezentovan presek stanja po pitanju kvaliteta i uslova zaštite podzemnih ...
    ... ukupno procenjenih 67 m/s. U radu su prikazane rezerve i stanje aktuelnog zahvatanja podzemnih voda po zastupljenim tipovima izdani. Primenom vestackog prihranjivanja i regulaciiom izdani moze obezbediti dodatnih 40 m/s vode. U radu je prezentovan presek stanja po pitanju kvaliteta i uslova zaSstite podzemnih ...
    ... oko 600x10° m*/god, odnosno oko 19 m*/s. lako postoje moguénosti za Siroku primenu, veStacko prihranjivanje ove izdani u Srbiji je relativno skromno (ukupno oko 1000 I/s). Sanitarna kontrola kvaliteta vode za pice u nadleznosti je Ministarstva zdravija i Republi¢kog zavoda za javno zdravlje i njegovih ...