Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Mijatović Aleksandar

588 items

  • Kristalografsko proučavanje strukturne desimetrizacije granata grosularsko-andraditske izomorfne serije

    Pavle I. Tančić (2016-09-21)
    U ovoj Doktorskoj disertaciji proučavano je pet različitih zona makroskopski zonarnog grandita sa lokaliteta Meka Presedla (Kopaonik, Srbija). Pomoću hemijske i elektronske analize mikroprobe preračunati su relativno visoko homogeni sastavi zona, t.j.: Grs64±1Adr36±1Sps2 (A), Grs62±1Adr38±1Sps2 (B), Grs59±2Adr40±2Sps2 (C), Grs58±2Adr41±2Sps2 (D) i Grs58±1Adr41±1Sps2 (E). Glavne promene u sastavima izražene formulom: Ca2,93-2,97Mn0,05-0,06Mg0,00-0,01Al1,14-1,26Fe3+0,72-0,83Ti0,00-0,02Si2,97-3,02O12 ukazuju da je jedina značajnija varijacija ustanovljena samo kod Al-Fe3+ raspodela u oktaedarskom položaju. Ovakav hemijski sastav je potvrđen i sa matematičkim proračunima iz IC i Raman analiza. Urađena ...
    Macroscopically zoned grandite, chemical analysis, electron microprobe analysis, Raman, Rietveld, structure, dissymmetrization, space group

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори

  • Sinteza i karakterizacija nanoprahova u CeO2-Bi2O3 sistemu

    Marija D. Prekajski (2014-04-04)
    Nanoprahovi kristalnih faza iz serije čvrstih rastvora u pseudo-binarnom sistemuCeO2-Bi2O3 sintetisani su primenom jednostavne i ekonomične samopropagirajućemetode na sobnoj temperaturi korišćenjem nitrata metala i natrijum-hidroksida kaopolaznih supstanci. Osim krajnjih članova niza, CeO2 i niskotemperaturne polimorfnemodifikacije α-Bi2O3, sintetisani su i čvrsti rastvori nominalnog sastava Ce1-xBixO2-δ,gde je x = 0,1; 0,2; 0,3; 0,4; 0,5; 0,6; 0,7; 0,8; 0,9. Rezultati proučavanja metodomrendgenske difraktometrije na polikristalnom materijalu i ramanske spektroskopskeanalize pokazali su da su sintetisani prahovi sa nižim sadržajem bizmuta (x = 0,1 ...
    nanostrukturni materijali, čvrsti rastvori, CeO2, Bi2O3, rendgenskadifraktometrija praha, Ritveldova metoda, mikrostrukrurna analiza

  • Sistem poslovne inteligencije za upravljanje zaštitom na radu u rudarskoj industriji

    Ljiljana R. Kolonja (2016-09-23)
    Postojeća organizacija zaštite na radu na površinskim kopovima uglja često nije umogućnosti da blagovremeno i tačno ukaže na nedostatke, koji mogu u bližoj ilidaljoj budućnosti da budu uzrok narušavanja bezbednosti radnika, ali i uzrokoštećenja materijalnih dobara rudnika. Nemogućnost donošenja pravovremenihodluka je moguće izbeći uvođenjem softverski podržanih sistema za praćenje ianalizu bezbednosti i zaštite na radu.Osnovni cilj ove doktorske disertacije je definisanje metodologije i razvoj modelasistema upravljanja zaštitom na radu, koji će omogućiti savremen, adekvatan isveobuhvatan način praćenja i analize ...
    rudarstvo, bezbednost i zdravlje na radu, poslovna inteligencija,tehnička zaštita, ontologije

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Modeliranje i simulacija energetske tranzicije u sektoru domaćinstava

    Boban S. Pavlović (2022)
    Aktuelnu energetsku tranziciju odlikuje ubrzanje procesa dekarbonizacije energetskih sistema, unapređenje energetske efikasnosti, razvoj čistijih tehnologija baziranih na obnovljivim izvorima energije i održivije korišćenje prirodnih resursa. Da bi se napravio ovako krupan zaokret u postojećim energetskim sistemima, osim promene postojećih tehnologija, potrebno je u planiranje energetske tranzicije uključiti i političke, sociološke, ekonomske i ekološke aspekte, a pre svega obrasce ponašanja i donošenja odluka krajnjih potrošača. Predmet istraživanja u disertaciji je energetska tranzicija sektora domaćinstva, preciznije tranzicija u grejanju domaćinstava, imajući u ...
    energetika, energetska tranzicija, energetsko planiranje, energetsko modeliranje, obnovljivi izvori energije, domaćinstva, ponašanje potrošača

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење