Претрага

Упит dcterms_subject_txt:zapadni pojas Vardarske zone

527 items

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... ležišta. Zona hidrotermalno izmenjenih stena: Ova zona leži ispod površinske zone i prostire se do samog raseda, koji Je granica između hidrotermalno izmenjenih stena ı konglomerata. Granica između stena i konglomerata je tektonska. Ova zona predstavlja nastavak hidrotermalno izmenjene zone koja se ...
    ... Je identifikovati dve ključne geološke zone koje čine građa ležišta: Površinska zona: Ova zona je sastavljena od stena pelitske serije, uključujući pelite, tufove, tufite, laporce i breče, koje su pretežno prisutne u zapadnom delu ležišta. Ispod ove zone nalaze se hornblenda-biotit andeziti, ređe ...
    ... u kockama dimenzija 20 x 20 m a što se poklapa sa visinom otkopnih blokova (pojasa) odnosno visinom otkopnih komora. Geomertrija u oba eksploatacina zahvata Je takva da iznosi po 60 m sa po tri otkopna bloka (pojasa) visine od po 20 m. Eksploatacioni zahvati su visinski odvojeni zaštitnom pločom ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... dni deo Dinarida) 3. region jugozapadne Srbije (jugozapadni deo Dinarida), 4. region zapadne Srbije (zapadni Dinaridi), 5. region centralne Srbije (srpsko-makedonski masa i šumadijsko-kopaoničko-kosovska zona), 6. region istočne Srbije (Dakijski basen i Karpato-balkanidi Srbijie) (slika 2). Slika ...
    ... Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (Službeni glasnik RS 135/04), Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće (Službeni glasnik RS 92/08), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu ...
    ... odbrane od poplava, itd.). Pravni akt koji ima veliki uticaj na zaštitu podzemnih voda za piće je Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće (Službeni glasnik RS 92/08). Oblast zaštite podzemnih voda nije bila zakonski adekvatno ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... obzirom na to da su ofioliti nabušeni sa obe strane raseda (verovatno kontakt zone između istočnog i zapadnog Vardara) (slika 9.5). Kontakt između dve zone na istoku je lociran u blizini zapadne granice zrenjaninske depresije (slika 9.7), gde bušotine ukazuju na lateralnu ...
    ... PANONSKOG BASENA I NJEGOVOG JUGOISTOČNOG OBODA (BANAT) Panonski ekstenzioni basen okružen je planinskim pojasom Alpa, Karpata i Dinarida. Region Mediterana predstavlja široku zonu konvergencije evroazijske i afričke ploče, čija je kinematika dovela do višefazne istorije deformacija celog ...
    ... kada je ovaj region već „potopljen“, ovaj sistemski pojas je veoma teško razdvojiti od sistemskog pojasa faze rane maksimalne riftogeneze. Osim sistemskog pojasa početka riftogeneze, izdvojeni su rani (S3a), srednji (S3b) i kasni (S3c) sistemski pojas maksimalne riftogeneze. U grabenima sa manjim tonjenjem ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... e zone: 1-zona aeracije (ili “nadizdanska zona”) i 2- zona zasićenja slobodnim PV (ili “izdanska zona”) (slika 9.1). Slika 9.1. Vertikalni raspored podzemnih voda [59, 38, 20 – delimično izmenjeno]: 1- zona aeracije: I- rudinski pojas; II- prelazni pojas; III- kapilarni pojas; 2 (IV) ...
    ... šeme (profili terena) sa prikazom vertikalnog rasporeda podzemnih voda, odnosno, rasporeda tipičnih zona/pojaseva. Osnovna podela je na: nadizdansku zonu (ili zonu aeracije) i izdansku zonu (ili zonu zasićenja podzemnim vodama). U uvodu poglavlja 10 definisan je pojam izdani, njihove opšte karakteristike ...
    ... 2/prelazni i 3/ kapilarni Rudinski pojas je najviši pojas zone aeracije, koji je debeo najčešće do nekoliko metara, izuzetno i 10-20 m, u tropskim predelima. U ovom pojasu voda je slobodna samo neposredno po izlučivanju padavina, kada se infiltrira ka zoni zasićenja, pri čemu se jedan deo zadržava ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta Strahinja Petković Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta | Strahinja Petković ...
    ... 4,50 1,00 10 4,00 3,00 1,00 109,00 84,00 25,00 Šema bušenja minskih bušotina R=1:100 'Nagiblepeze bušotina u pojasu miniranja: 90" Prečnik bušotina (mm): 76 Površina pojasa miniranja (m*): 22335 Ganmitura za bušenje: Tipa SIMBA (SOLO) Tabela bušenja |Bušotina| Centar |Dužina | Broj | Ummo ...
    ... geoloških perioda. Ispod ove površinske zone nalaze se hornblenda, biotitski andeziti, ređe daciti, kao i njihovi vulkanoklastiti, koji čine osnovne stene ležišta. Druga zona ležišta obuhvata intenzivno hidrotermalno izmenjene stene andezitskog sastava. Ova zona je posebno značajna jer uključuje donji ...

  • Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom

    Saša D. Bošković (2016-09-09)
    Otkopavanje materijala rotornim bagerom je veoma sloţen fiziĉko-mehaniĉki proces. Pokazatelji efektivnosti tog procesa zavise od velikog broja raznovrsnih ĉinilaca od kojih se posebno mogu istaći: fiziĉko-mehaniĉke karakteristike materijala koji se otkopava, reţim rada bagera i izbor tehnoloških parametara bloka, odreska i reza, geometrije vedrica i zuba itd. Poseban problem se javlja kod otkopavanja materijala povećane ĉvrstoće, što je ĉest sluĉaj na našim površinskim kopovima. Dimenzionisanje specifiĉne sile kopanja bagera prema manjim masama izuzetno ĉvrstog materijala je neracionalno i rešenje ...
    rotorni bager, parametri reza, otpor na kopanje, dinamika bagera, kapacitet, optimizacija, specifična potrošnja energije
    ... Vertikalna podela na pojaseve pri kombinovanom radu sa vertikalnim i horizontalnim rezovima koja se primenjuje na Površinskom kopu Gacko: 1. pojas: 3,25 m – vertikalni rezovi, 2. pojas: 9 m – horizontalni rezovi, 3. pojas: 2,75 m – vertikalni rezovi; - Vertikalna podela na pojaseve pri radu sa vertikalnim ...
    ... (3.99) gde su:N - broj pojaseva na visini bloka, N = H/(0,5  0,7)D, n - broj rezova na duţini bloka, n = Lb/d, i - broj pojasa, j - broj reza, tr - vreme otkopavanja reza, tpr - vreme promene reza, tp - vreme promene pojasa, tb - vreme promene bloka. 84 ...
    ... sa konstantnom brzinom do kraja okretanja. Sledi manevar spuštanja rotora za visinu pojasa na sledeći niţi pojas, pa se cela operacija ponavlja sekvencijalno do potpunog otkopavanja bloka na svim pojasevima, odnosno po visini etaţe. Tada poĉinje ponavljanje celog ciklusa. Ovo pokazuje da je ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... pratilja. U svakoj polusferi Sunca, polarnost vodećih pega se poklapa sa polarnošću primarnog, unipolarnog ı magnetnog pojasa, koji egzistira u oblasti severne, odnosno južne polarne zone Sunca. Slika 2.1.4. Sunčeve pege (https://scied.ucar:edu/sites/default/files/styles/extra__large/public/media/ ...
    ... helijum što predstavlja dominantan vid oslobađanja energije); radijacijska zona (zona u kojoj je povećan fluks gama-zraka nastalih u jezgru koji interaguju sa materijom i dalje se emituju sa manjom cnergijom) i konvektivna zona (zona u kojoj se Javlja konvektivno kretanje materije, zbog fluksa toplote ...
    ... e klopke. To su poznati Van Alenovi radijacioni pojasevi (Slika 4.3.3). Otkriveni su 1958. godine, prilikom letova prvih veštčkih satelita, u oblastima (1-2) Rz-prečnika Zemlje i (3-4) Rz. Neki autori tvrde da postoji i treći radijacioni pojas i to u oblasti (6-12) Rz (Gajić, 2005). Outer Radiation ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... postojanje kontakta, odnosno rasedne zone, čiji je pravac pruţanja jugozapad-sevroistok (upravno na pruţanje uzročnika). U centralnom delu karte zapaţa se zona B, koja se razlikuje po intezitetu anomalija u odnosu na anomalijske zone, koje se nalaze sa njene zapadne, odnosno istočne strane. Vrednosti ...
    ... razvijala duţ dva subparalelna magmatska pojasa, kojima pripadaju Timočki magmatski kompleks na istoku i Ridanjsko-krepoljinska zona na zapadu. Magmatiti Timočkog magmatskog kompleksa su turonsko-kampanske starosti, dok su magmatiti ridanjsko-krepoljinske zone kampansko-masrtihtske starosti (Pecskay ...
    ... podaci o izotopskoj starosti vulkanskih stena Ridanjskokrepoljinske zone (istočna Srbija). Zapisnici SGD za 1992. god., Beograd, 49-55. Pejović, D., Pašić, M., 1962. Gornja kreda (unutrašnji i središnji Karpato-balkanski pojas). Vodič za eskurziju kroz istočnu Srbiju. Sav. geol. dr., V savetovanje ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... uticaj na zaštitu podzemnih voda za e je Pravilnik o na inu odre ivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za pi e. Donet 2008.god. ovaj pravilnik propisuje uvo enje tri zone sanitarne zaštite oko izvorišta podzemnih voda koje se odre uju respektuju i specifi ...
    ... uticaj na zaStitu podzemnih voda za pice je Pravilnik o nacinu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne zaStite objekata za snabdevanje vodom za pice. Donet 2008.god. ovaj pravilnik propisuje uvodenje tri zone sanitarne zaStite oko izvori8ta podzemnih voda koje se odreduju respektujuci specifiénosti ...
    ... kategorizaciji rezervi podzemnih voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi e (1998), Pravilnik o na inu odre ivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za pi e (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... u okolini Rudnjaka. 2.2.5. Rudne pojave Golije Rudni rejon Golije predstavlja zapadni deo Kopaoničke rudne oblasti, Kao deo Drinsko- ivanjičkog pojasa smešten je duž kontakta unutrašnjih Dinarida i Vardarske zone. U ovoj oblasti poznate su uglavnom ecndogence mineralizacije, stvarane u širokom ...
    ... asocijacije Pb, Zn, Fe, Sb, Cu, Ag, As (Kula-Kaludra). 3. Hidrotermalna orudnjenja dislokacionih zona bez jasne veze sa magmatskim centrima. Vezana su za prelazni pojas između Dinarida i Vardarske zone. Predstavljaju kontinuirani nastavak endogenih rudnih polja subvulkansko-vulkanskih centara u pravcu ...
    ... zelenih škriljaca). U gornjoj kredi dolazi do deponovanja flišnih sedimenata. Krajem mezozoika i početkom kenozoika obrazuje se ofiolitski melanž Vardarske zone, praćen mobilizacijom i aktivacijom magmatskih ognjišta. Istovremeno dolazi do regionalnih transkurentnih i reversnih kretanja blokova duž pravca ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... nadizdanskoj zoni, osim lebdećihizdani, posle obilnijih padavina javlja se ı „lutajuća” slobodna voda. Ova voda se veoma brzo, skoro vertikalno naniže, proceđuje u izdan.. Na kontaktu izdanske i nadizdanske zone postoji izraženi pojas kapilarnog penjanja. Pretpostavlja se da debljina zone kolebanja ...
    ... fizičko-hemijskih procesa. U nadizdanskoj zoni, osim „lebdećih” izdani, posle obilnijih padavina javlja se 1,„lutajuća” slobodna voda, koja se veoma brzo, skoro vertikalno naniže, proceđuje u izdan. Na kontaktu izdanske i nadizdanske zone postoji izraženi pojas kapilarnog penjanja. Lesna zaravan ...
    ... iznad nivoa podzemne vode, ili zone oscilacije Dunava. Hidrogeološka svojstva terena U terenu se jasno izdvajaju izdanska zona slobodne vode i nadizdanska zona sa pretežno fizički vezanom vodom. Pojave slobodne vode mestimično su utvrđene i u nadizdanskoj zoni, kao lokalne „lebdeće” izdani. Ovakve ...

  • Jurske radiolarije Dinaritskog ofiolitskog pojasa između Nove varoši i Sjenice(JZ Srbija)

    Nevenka Đerić (2002)
    Jurske radiolarije, ofiolitski pojas, Dinaridi

  • Određivanje karstnih hidrogeoloških sistema u ofiolitskom pojasu unutrašnjih Dinarida SR Srbije

    Neven Krešić (1987)
    Hidrogeološki sistemi, karst, ofiolitski pojas, Dinaridi

  • Why classical sequence stratigraphy doesn't work in Pannonian basin?

    Dejan Radivojević (2018)
    basen iza ostrvskog luka, detačment, miocen, Panonski basen, riftogeneza, sekvenciona stratigrafija
    ... ovaj region već „potopljen“, ovaj sistemski pojas je veoma teško razdvojiti od sistem‐ skog pojasa faze rane maksimalne riftogeneze.  Osim sistemskog pojasa početka  riftogeneze,  izdvojeni su  rani  (S3a), srednji  (S3b)  i kasni  (S3c)  sistemski pojas maksimalne riftogeneze. U grabenima sa manji ...
    ... sistemskih  pojaseva može izostati. Oni se verovatno nalaze ispod nivoa seizmičke rezolucije, tako da njihovo izdva‐ janje nije bilo moguće. Sistemski pojas rane maksimalne riftogeneze obično se završava progradacionim  rubom  (downlap) na pretercijarne formacije  ili na sistemski pojas početne riftogeneze ...
    ... su  često  veoma  iskošeni.  Sistemski pojas  faze  kasne maksimalne  riftogeneze  (S3c)  razlikuje  se od pojasa  faze  srednje  maksimalne riftogeneze (slika 1) po širenju sedimentacije na (često delimično erodovan) podinski blok.  Pored toga, u sistemskom pojasu faze kasne maksimalne riftogeneze  i ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... gornjojurskoj obdukciji i nastanku ofiolitskog pojasa, navučenog preko pasivne margine Adrije (Stefanović & Krstekanić, 2024). Ofiolitski pojas navučen u dinaridskom domenu preko jedinica kontinentalnog afiniteta je poznat kao Zapadna Vardarska zona (Schmid et al., 2008, 2020; Stefanović & Krstekanić ...
    ... preko jedinica Prekarst i Zona bosanskog fliša. čiji se tektonski prozori takođe nalaze na istraživanom području karte (Stefanović & Krstekanić, 2024). Stene karbonske starosti predstavljaju najstarije tvorevine na području karte i rasprostranjene su u tri pojasa, u okolini Mojkovca, severoistočnom ...
    ... goistok, predstavljajući prelaznu zonu između Alpa, Albanida i Helenida (van Unen et al., 2019; Stefanović & Krstekanić, 2024 i tamošnje reference). Jedinice Adrijskog alohtons u Alpima i zapadnim Karpatimz ZBM Gomja Austroalpska i unutračnja jedinica zapadne Karpatsko gomje ploče E Donja Au ...

  • Petrološke karakteristike Motajičkog granita i njegovog kontaktno-metamorfnog pojasa

    Drago Varičak (1965)
    Petrologija, metamorfizam, Motajički granit

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... prikazana je na Slici 6.2. 105 Donji pojas Gornji pojas Bočni zid Slika 6.2. - Čelična rešetkasta konstrukcija strele, izgled donjeg pojasa, gornjeg pojasa i bočnog zida Osim rešetkaste čelične konstrukcije strele u obzir su uzeti ...
    ... Wz (cm3) Podužna greda 1. Donji pojas (Sl.6.1) 192 130 58 256 36710 11360 128 2225 701 2. Gornji pojas (Sl.6.1) 91 64 27 64 13180 2136 40 819 214 Poprečna greda 3. Donji pojas (Sl.6.1) 63 40 23 18 10630 1335 18 686 134 4. Gornji pojas (Sl.6.1) 44 29 15 8 5575 778 10 419 ...
    ... pojedinačnih rezova po dubini bloka čime se formira pojas, koji se otkopava u jednom nastupanju bagera po njegovoj osi kretanja. Dužina pojasa, odnosno, nastupanja po dubini bloka posle koje se bager vraća nazad za prelazak u sledeći niži pojas, zavisi od visine bloka, ugla nagiba čeone kosine ...

  • Klizišta, odroni i problemi stabilnosti padina u jugoistočnom dijelu spoljašnjih Dinarida (Primorski pojas od Bojane do Splita)

    Staniša Ivanović (1979)
    Klizišta, odroni, stabilnost padina,Dinaridi

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... kategorizaciji rezervi podzemnih voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pice (1998), Pravilnik o naéinu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne za&Stite objekata za snabdevanje vodom za pice (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu ...
    ... podzemnih voda u Republici. Pravni akt koji ima veliki uticaj na zastitu podzemnih voda za pice je Pravilnik o nacinu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne za&tite objekata za snabdevanje vodom za pice. Donet 2008.god. ovaj 17 P ...
    ... Poloméié, Zoran Stevanovic, Petar Dokmanovié, Vesna Ristié Vakanjac, Bojan Hajdin, SaSa Milanovic, Dragoljub Baji¢ pravilnik propisuje uvodenje tri zone sanitarne zaStite oko izvori$ta podzemnih voda koje se odreduju respektujuci specifi€nosti pojedinih tipova izdani kako je to ucinjeno u nizu sliénih ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... ju se zone sanitarne zaštite i to: 1. Zona neposredne zaštite ili zona I podrazumeva ograđeni prostor oko objekta prečnika 10 m. Razmere I oblik teritorije ovog pojasa ne zavise od hidrogeoloških uslova već mogu biti najčešće definisani fizičkom zaštitom. 2. Uža zona zaštite ili zona II. Osnovni ...
    ... Osnovni cilj ove zone je preduzimanje mera u cilju sprečavanja mogućnosti slučajnog ili namernog zagađivanja podzemnih voda nu neposrednoj okolini objekta. 3. Šira zona sanitarne zaštite ili zona III se nadovezuje na drugu zonu i zahvata širu teritoriju. Ovaj pojas je ograničen neutralnom linijom ...
    ... ovog pojasa je otklanjanje mogućnosti pojave Žarišta zagađenja u tom delu terena, odnosno vodonosnog sloja koji će se iskorišćavati za zahvatanje voda. Pored ove dve zone određuje se i zona neposredne fizičke zaštite oko samog eksploatacionog bunara ili izvorišta, koje predstavlja prvu zonu. ...