Претрага

Упит dcterms_subject_txt:trijaski mermeri

54 items

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... imaju pravac pružanja SZ - JI i zauzimaju centralni deo područja istraživanja. TRIJAS (T) Trijaska transgresija nastupa posle prekida u sedimentaciji, preko geološki dosta raznovrsnog paleoreljefa. Trijaski sediment nalaze se u nekoliko oblasti, koje su prvobitno činile celinu. Paleontološki je ...
    ... karbonatnih tvorevina. Trijaske naslage počinju serijom “šarenih” peščara konkordantno preko crvenih permskih peščara. Preko terigenih subarkoznih sedimenata najčešće leže krečnjaci sajskog kata (Jovanović, 1958). Na padinama planine Babe najbolje su razvijeni trijaski laporovito — peskoviti ı ...
    ... članovi preko kojih leže serititsko-hloritski škriljci sa metmorfitima, spilitskim tufovima, argilošisti i filiti sa metamorfisanim peščarima i mermeri. PALEOZOIK (Pz) SILUR (S) Tvorevine silurske starosti konstatovane su u jugozapadnom delu područja istraživanja u podnožju Samanjca. Silurske ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... vulkanitima izdvojenim od glavne mase leckog vulkanskog kompleksa. Postoji mogućnost da su hidrotermalni rastvori na svom putu naišli na krečnjake ili mermere, koji su predstavljali izvor karbonata. Temperature hidrotermi u dubljim nivoima su više od 175°C (Fournier i Rowe, 1966. iz Herdianita et al. ...
    ... naglaskom na formiranje nalazišta mehaničkih sedimenata (po Iliću, 2004). 1. metamorfiti (gnajsevi, leptinoliti, mikašisti, kvarciti, amfiboliti, mermeri); 2. andeziti; 3. piroklastiti; 4. silicijska naslaga („ploča”) oko termalnog izvora; 5. kvarcna žica; 6. fragmenti plemenitih silicijskih minerala; ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... centralnoj Srbiji, u neposrednoj blizini Aranđelovca, 80 km južno od Beograda. To je planina vulkanskog porekla, sa brojnim kamenolomima za eksploataciju mermera. U jednom od napuštenih kamenoloma, Kamenjak, 1980. i 1989. godine u fisuri pronađen je bogat fosilni materijal. Kamenolom Kamenjak nalazi se na grebenu ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... severnim padanima planine Jadovnik (najčešće na kontaktina trijaskih i jurskih sedimenata). Središnji tok Veljušnice protiče kroz miosenske sedimente Aljinovića polja, a onda zaseca brdoviti predeo Varvarina, jurski melanž i trijaske sedimente (krečnjaci), praveći klisuru (Slika Ljiljana V ...
    ... Slika 88. Geolokalitet - Vrelo Grabovice: A - deo puta koji vodi do vrela Grabovice; B - vodenica na kontaktu trijaskih sedimenata i ofiolitskog melanža; C - krečnjaci trijaske starosti; D - blokovi krečnjaka u ofiolitskom melanžu; E - kaptirani objekat i vodenica na Grabovici; F - slapovi ...
    ... andezit, crvena opeka, peščar, bigar (svod crkve je obložen sigom zbog akustike). U muzeju crkve izloženi su spomenici pravljeni od studeničkog mermera (Slike 42, 43). Slika 42. Mermerni spomenici od XVI - XIX veka u muzeju Petrove crkve, foto Ljiljana Grujičić - Tešić Ljiljana V. ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... sirovina stekao zvanje diplomiranog inženjera rudarstva. Magistarski rad pod nazivom Geomehanički procesi pri površinskoj i podzemnoj eksploataciji mermera ležišta Venčac-Aranđelovac, uspešno je odbranio januara 1995. godine na istom fakultetu. Položio je Stručni ispit 1993.godine iz oblasti rudarstva ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... састоји од три стратиграфска члана: пермског, тријаског и кредног. Пермске јединице су у својим нижим деловима састављене од слабо метаморфисаних глинаца и пешчара, а у вишим деловима од слојевитих до банковитих битуминозних кречњака. У доњим деловима тријаских чланова доминирају кречњаци са повећаним ...
    ... јединица). Источно од овог шава, на Јастрепцу се налазе нискометморфисане стене горњокредног – палеогеног флиша, преко којих леже зелени шкриљци, мермери и мета-пелити. Ове стене, које такође припадају Сава зони, указују на то да су источно-вергентне навлаке у Карпато-Балканидима заузимале вишу тектонску ...
    ... одвајања мега-јединица Tisza и Dacia од европског континента почетком горње јуре (оксфордски кат, 156 Ма). У исто време се дешавала субдукција тријаског океана Meliata – Maliac ка југоистоку, испод јурских делова Неотетиса, од којих су касније формиране Западна и Источна Вардарска офиолитска јединица ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... састоји од три стратиграфска члана: пермског, тријаског и кредног. Пермске јединице су у својим нижим деловима састављене од слабо метаморфисаних глинаца и пешчара, а у вишим деловима од слојевитих до банковитих битуминозних кречњака. У доњим деловима тријаских чланова доминирају кречњаци са повећаним ...
    ... јединица). Источно од овог шава, на Јастрепцу се налазе нискометморфисане стене горњокредног – палеогеног флиша, преко којих леже зелени шкриљци, мермери и мета-пелити. Ове стене, које такође припадају Сава зони, указују на то да су источно-вергентне навлаке у Карпато-Балканидима заузимале вишу тектонску ...
    ... одвајања мега-јединица Tisza и Dacia од европског континента почетком горње јуре (оксфордски кат, 156 Ма). У исто време се дешавала субдукција тријаског океана Meliata – Maliac ка југоистоку, испод јурских делова Неотетиса, од којих су касније формиране Западна и Источна Вардарска офиолитска јединица ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... formiran karstni tip izdani. Predstavljene su delimično trijaskim, a dominatno srednje i gornjejurskim, kao i donjokrednim tvorevinama. Rasprostranjenje karbonatnih tvorevina ujedno zauzima najveću površinu istražnog prostora. Trijas (T) Trijaski sedimenti u okviru Kučajsko-beljaničkog masiva nisu ...
    ... argilošista J2, Konglomerati i peskovito šljunkoviti krečnjaci J3, Neraščlanjeni krečnjaci gornje jure J3 1+2, Slojeviti krečnjaci sa rožnacima i mermerima J3 3, Masivni i bankoviti sprudni i subsprudni krečnjaci K1 1+2, Bankoviti i slojeviti krečnjaci K1 3+4, Bankoviti i masivni krečnjaci K1 4, Peščari ...
    ... |__| K,8, Glaukonitski kreénjaci _ J3°, Masivni i bankoviti sprudni i subsprudni kreénjaci 4882000 iS J3'*?, Slojeviti kreénjaci sa roznacima i mermerima iS Js, NeraSélanjeni kreénjaci gornje jure |_| Jang, Dolomiti i dolomitiéni kreénjaci i J», Konglomerati i peskovito Sljunkoviti kreénjaci 4873000 ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... osnovnih geomorfoloških i geoloških jedinica. Pored toga, bavi se kristalastim stenama Pelagonijskog masiva, pri čemu izdvaja gnajseve, mikašiste, mermere i druge nisko metamorfne stene kao najstarije stene. G. Bončev u svojim radovima (1920) daje mineraloški i petrografski opis metamorfnih i magmatskih ...

  • Praktikum za vežbe iz Informatike 1

    Ranka Stanković, Ivan Obradović, Olivera Kitanović, Mirjana Banković (2014)
    informatika

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... Карбонатној геолошкој средини припадају лежишта у чијој грађи доминирају седиментне стене, пре свега: кречњаци, лапорци, пешчари и конгломерати, као и мермери. Иако у саставу конгломерата и пешчара могу да преовлађују силикатни минерали, јаловишта изграђена од ових стена најчешће нису подложна генерисању ...
    ... средину, сврстани су рудници угља и поједини рудници полиметаличних минералних сировина на простору западне Србије, у подручју распрострањена тријаских кречњака. Силикатна геолошка средина је везана за лежишта формирана у оквиру магматских и метаморфних стена: андезита најчешће хидротермално ...
    ... свега 8 % категорији високог и веома високог ризика. Ови задњи (високог ризика) претежно су везани за руднике угља и полиметалична лежишта у тријаским кречњацима западне Србије. У односу на подземне воде, на основу индекса ризика од загађивања површинских вода већи број радова (25 %), сврстан ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... Б. Алексић В. Недељковић, Б. Прстојевић 29. Лазић М. Предраг 08.12.1994. Утврђивање корелације између физичко - механичких својстава мермера и ефеката дробљења ПМС Н. Ћалић М. Цветковић, Н. Магдалиновић 30. Петровић Б. Ненад 25.11.1994. Упоредна анализа напонског стања сигурносних ...
    ... Глушчевић, П. Милановић Љ. Спасојевић 31. Петровић Бранко 12.01.1995. Геомеханички процеси при површинској и подземној експлоатација мермера лежишта Венчац, Аранђеловац Механика стена М. Цветковић П. Милановић, П. Локин, Д. Елезовић 32. Јовановски Д. Стојан 06.04.1995. Очврсли ...
    ... ИЛМС М. Илић Б. Стојевић, Д. Бабич, А. Антоновић 168. Цветковић Р. Жељко 17.06.2005. Минералошке карактеристике и порекло боје венчачких мермера Мин. инд. прод. М. Логар С. Ђурић, Д. Бабич, Љ. Цветковић, Љ. Јакшић 169. Вулић Ј. Предраг 11.07.2005. Кристалографско испитивање ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... krečnjaci gornjeg trijasa; T2 – krečnjaci srednjeg trijasa; C – karbonski peščari; SF – argilošisti, fliti i peščari karbona; F – filiti karbona; M – mermeri karbona; ------ - resed; - kontura rudarskih radova Karbonatne tvorevine gornjeg trijasa (T3), čine jednim delom paleoreljef ugljonosnoj ...
    ... usled navlačenja, odnosno usled potisaka koje je stvarala kruta srpsko-makedonska masa iz pravca zapada, uslovila je istočnovergento kretanje trijaskih stena i njihovo navlačenje duž labilne krepoljinsko-senjske zone u pravcu istoka, čime je došlo do prekrivanja ugljonosne miocenske serije (Grubić ...
    ... javljaju kampilijski slojevi (2T1) predstavljeni laporovitim peščarima koji naviše prelaze u peskovite krečnjake, dolomitične krečnjake i dolomite. Trijaska serija se završava ladinskim i anizijskim katom srednjeg trijasa (T21+2), izgrađeni od uslojenih i peskovitih krečnjaka u nižim partijama i b ...