Претрага

Упит dcterms_subject_txt:srednji deo toka.

620 items

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... posledica ovog procesa stvara se prstenasti strujni tok oko Zemlje. Uspostavljeni strujni tok je dijamagnetičan i utiče na smanjenje intenziteta magnetnog polja Zemlje, odnosno on određuje magnitudu ili rang geomagnetnih bura. Pojačavanje prsenastog strujnog toka je glavni indikator pojavljivanja geomagnetnih ...
    ... najslabijim, gotovo da nemaju uticaja na rad električnih uređaja, i njhova frekvencija pojavljivanja tokom sunčevog ciklusa od 11 godina je najveća. Oluja nivoa G2, takođe, spada u kategoriju slabih do srednjih bura. Nivo G3 jJe jaka oluja koja direktno utiče na sisteme napajanja i uzrokuje poremećaje u ...
    ... nehomogenostima u dubljim delovima Zemljine unutrašnjosti. Zbog ovih nehomogenosti linije magnetnog polja neposredno uz površinu Zemlje, mogu biti deformisane i nesimetrično rasporedjene. To dovodi do pojave magnetnih anomalija. Spoljašnje polje je posledica elektromagnetnih tokova u jonosferi i magnetosferi ...

  • Просторна анализа епикарста у оквиру карстног система источног дела Суве планине

    Бранислав Петровић, Зоран Стевановић, Вељко Мариновић, Снежана Игњатовић (2022)
    Епикарст представља највиши део стенске масе који је изложен карстификацији, при чему су главне карактеристике епикарста акумулирање подземне воде и стварање услова за формирање концентрисаних токова у подини ове зоне. У досадашњој пракси истраживања епикарста углавном су коришћене индиректне методе: даљинска детекција, анализа хидрограма карстних врела, хидрохемијске и изотопске анализе, па чак и опити трасирања, док је са друге стране јако мали број истраживача изучавао епикарст директним теренским истраживањима. У раду je приказана иновирана методологија истраживања епикарста, која користи ...
    епикарст, даљинска детекција, геоелектрична истраживања, Сува планина

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... doneti vodenim tokom ove reke budući da se nalaze u blizini toka Gajtanske reke. Konfiguracija terena je takva, da odlomci juvelirskog kamena, lako, relativno kratkim gravitacionim transportom, dospevaju do rečnog toka. Deo rudnog materijala koji potiče sa ležišta Rasovača svojim tokom verovatno ...
    ... Velikom Kosanicom čini najveći vodeni tok koji protiče kroz lecki kompleks. On drenira veliki deo centralnog, celokupan zapadni, a preko Prolomske reke i, značajno područje severnog dela kompleksa. Tokom izrade disertacije izvršena je geološka prospekcija rečnog toka i aluvijona Kosanice. Osnovni ...
    ... rezistentni silicijski minerali. Gazdarska reka preko svojih pritoka drenira veliki deo leckog vulkanskog kompleksa. Gajtanska, odnosno, Golema reka, kako se u svom donjem delu toka naziva, drenira značajan deo vulkanskog kompleksa i uliva se u Gazdarsku reku oko 1 km pre pojave Pusto Šilovo. ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... utvrđenja. Tokom 20.tog veka, na osnovu vizuelnih osmatranja, bez detaljnih petroloških analiza i kompleksnih istraživanja, iznosila su se mišljenja o vrsti kamena ı njegovom poreklu (Stevanović, 1988). Pretpostavlja se da je za gradnju Beogradske tvrđave, u antici ı tokom srednjeg veka, korišćen ...
    ... predstavljen nanosima povremenih vodenih tokova koji su izgrađeni od slabo zaobljenih, nesortiranih, srednje ı sitnozrnih šljunkova, peskova i suglina. U okviru aluvijuma razvijene su dve facije od koje jednu čini facija korita (alp) koju predstavljaju srednje do krupnozrnim šljunkovima i sivim s ...
    ... gradnje (Stevanović, 1988). Međutim, za zidanje utvrđenja u svim fazama, neosporno je da su najvećim delom korišćeni litotamnijski badenski krečnjaci (Pantić, 1988). Prilikom restauracije objekata, tokom XX\ veka, korišćen Jje sarmatski krečnjak iz Barajeva (Pantić, 1988). Pored sarmatskog krečnjaka ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... nastale povlačenjem Panonskog jezera, a usečene koritima pritočnih reka. U reljefu kraja, sem ovog dela koji bi izdvojili kao središnji i ravničarski u srednjem toku Velike Morave i donjih tokova njenih pritoka, možemo izdvojiti još dve predeone celine. To su istočni planinski predeo koji pripada ...
    ... kompletnog zadnjeg dela objekta viši je od ostalog dela poda za ~ 1.00 m. U toku rekonstrukcije koja je sprovedena 1983. godine, pod bine je izveden od armiranog betona, a ispod njega je formiran depo, dok je iznad izvedena nova međuspratna konstrukcija, gde je takođe formiran deo sadašnjeg depoa ...
    ... vidljiva sleganja na tom delu objekta. • iIstražne jame su projektovane u zonama sa najvećim deformacijama, odnosno na mestima najmarkantnijih tj najizraženijih pukotina. • Najveće deformacije i pukotine na objektu vidljive su na delu gde je ranije bila bina, i gde je u toku rekonstrukcije izvedena ...

  • Procena aktivnosti upravljanja održavanjem opreme za dubinsko bušenje nafte i prirodnog gasa

    Iva Filipov (2024)
    Primarni fokus održavanja je sprečavanje zastoja u radu, koji može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka. Redovne provere i monitoring performansi opreme omogućavaju pravovremeno otkrivanje problema i smanjenje rizika od havarija. U ovom kontekstu, korišćenje naprednih tehnologija, poput softverskih alata za upravljanje održavanjem, igra značajnu ulogu u optimizaciji procesa. Osim tehničkog održavanja, obuka osoblja o pravilnoj upotrebi opreme i sigurnosnim procedurama je od suštinskog značaja. Efikasna komunikacija između članova tima i jasne smernice za rad doprinose smanjenju rizika i povećanju produktivnosti. Upravljanje održavanjem takođe zahteva analizu troškova, kako bi ...
    održavanje, zastoj, oprema, upravljanje, efikasnost, ekonomičnost
    ... kaše, trošak zamene delova je minimalan u odnosu na trošak usled zastoja procesa bušenja uzrokovanog kvarom/otkazom. Dakle, uz stalni nadzor i kontrolu rada opreme i delova bušaćeg postrojenja, te pravovremenu zamenu potrošnih delova, mopguće Je ostvariti značajne uštede tokom procesa izrade bušotine ...
    ... čeličnog lima, plastike ili gume. Mogu imati navoj ili se navlače. Štitnici se montiraju navojnim spojem na muški deo ili unutar ženskog dela spojnice, pokrivajući navoj ı dosjedna ramena tokom skladištenja, manipulacije i transporta. Štitnici za navlačenje izrađuju se isključivo od gume, imaju levkast ...
    ... ne bušotine, • Duboke strukturne bušotine, i • Tehničke bušotine. (1) Prema dubini, odnosno dužini, bušotine se uslovno dele na: • Plitke (do 500 m), • srednje dubine/dužine (do 1000 m), • ı duboke (preko 1000 m) (1) 2.3 Bušaća postrojenja Današnja najnaprednija postrojenja mogu izraditi ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... a frakcija pripada sitnom do srednjem šljunku (2-10 mm i 10-25 mm). Ove varijacije su verovatno posledica periodičnih promena u dinamici transporta sedimenta. Ovi rezultati potvrđuju prisutnost promena u sedimentacionim uslovima tokom kvartarne epohe u ovom delu Srbije, što Je u skladu sa prethodnim ...
    ... od C (glina) (I) (srednja) | plastičnost 0.075mm O (organsko tlo) H visoka Vlaknasta struktura Pt (treset) Slika 6. Prikaz primenjene klasifikacije. 2.4.3. Ekvivalent peska U cilju izrade ovog diplomskog rada izvršeno je i ispitivanje geometrijskih svojstava agregata — Deo &8: Ocena sadržaja ...
    ... org/sr/geografija Srbije) Područje Dunava u Srbiji predstavlja obodni deo Panonskog basena i zahvata površinu koja se proteže od ravničarskog severa do brdovitog Juga, pružajući raznovrsne geomorfološke karakteristike. Njegov tok stvara široke aluvijalne ravni, meandre, rukavce, i mrtvaje, što doprinosi ...

  • High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples

    Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)
    Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...
    изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина
    ... садржаја P (1182 узорка) MIRESCU et al , 2019 Источни део Гетских навлака (Румунија) Седам стартиграфских секција Дебљина седимената је 160-1200 м кимериџ - валендин (~13 милиона година) У оквиру двадесет секвенци "средњег" ранга издвојена је 71 секвенца нижег ранга Укупно ...
    ... фазама под утицајем гравитације и дејством других агенаса може нарушити равнотежа депонованих седимената и они се затим редепонују у дубље делове басена. Током даље еволуције карбонатне платформе може доћи до поновног успостављања режима високог нивоа (highstand; HS), а CATUNEANU (2006) наглашава ...
    ... примени методе секвенционе стратиграфије високе 75 резолуције и делом циклостратиграфије на плитководне карбонатне седименте настале на платформама Тетиса (острво Мајорка, Швајцарски Алпи, Румунија, Трарас планине у Алжиру) током периода јуре и креде. Број секција у издвојеним радовима варира од ...

  • Испитивање магнетске сусцептибилности прашине антропогеног порекла

    Дубравка Новичић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... Primarne čestice su one koje se emituju u obliku čvrste faze tokom sagorevanja gasova na visokim temperaturama. Značajan deo ovih čestica je sastavljen od poluisparljivih jedinjenja koji formiraju organske aerosole. Sekundarne čestice nastaju tokom nukleacije, kondenzacije i koagulacije azotovih i sumpornih ...
    ... Dalmacija“, 2019. U praksi se one dele na: PM10 čestice (torakalne čestice prečnika manjeg od 10 μm koje mogu da dospeju u gornje delove respiratornog sistema; PM2,5 čestice (respirabilne čestice prečnika manjeg od 2,5 μm, koje mogu da dospeju u donje delove respiratornog sistema); i PM0,1 čestice ...
    ... monitoring. Uvod Zagađujuće materije u vazduhu se dele na primarna jedinjenja koja se emituju direktno iz izvora i sekundarna jedinjenja koja nastaju interakcijom dva ili više primarnih jedinjenja ili u reakciji sa sastavnim delovima atmosfere. Većina primarnih zagađujućih jedinjenja, uključujući ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... retkog muskovita. NEOGEN Tvorevine neogene starosti izgrađuju najveći deo istražnog područja ı leže transgresivno 10 preko starijih stena, a stratigrafski pripadaju srednjem i gornjem miocenu. JEZERSKO-KONTINENTALNI SREDNJI MIOCEN ČM») Predstavlja klastičnu kontinentalnu seriju stvaranu u uslovima ...
    ... i alevriti sa dosta karbonatnih i getitsko-limonitskih konkrecija. Sedimenti su slabo do loše sortirani. Glinovito-alevritski delovi sadrže faunu donjeg dela srednjeg pleistocena. Sastavljeni su od peskovito-glinovitih alevrita sa sadržajem prašinaste komponente od 35 do 60%. Iznad ovih sedimenata ...
    ... reku koja pripada Srbiji. Istočno od Smedereva uliva se u Dunav. Dužina Velike Morave je 245 km, dok dužina dela Velike Morave koji obuhvata istražno područje iznosi 138,74 km. Pravac toka je od Bagrdana ka Dunavu, odnosno pravac jug-sever. Istražno područje pripada slivu Velike Morave koji se prostire ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... trijas zastupljen samo donjim i srednjim delom, dok prisustvo gornjeg trijasa paleontološki nije utvrđeno. Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 64 Jura (J) Jurski sedimenti su nastajali u toku srednje i gornje jure. Taloženje je počelo u srednjoj juri, odnosno u dogeru transgresivno ...
    ... Mlake. Ponor guta vode površinskog toka, ali je tok u većem delu godine suv. Maksimalni kapacitet gutanja ovog ponora je oko 50-80 l/s. Utvrđena veza sa vrelom Crnog Timoka čini ga izuzetno važnim sa aspekta utvrđivanja izmene kvalitativnih karakteristika voda tokom cirkulacije podzemnih voda od zone ...
    ... pećine kao vrelskog objekta ima značajno drugačiji režim od prethodno obrađivanih vrela, odnosno iz pećine se formira tok samo pri srednjim i visokim vodama (usled poniranja toka u pećini) te on ne može biti relativan za definisanje režima funkcionisanja karstne izdani formirane u okviru Kučajs ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Definisanje strukturnih odnosa primenom postupka horizontalni gradijent

    Snežana Ignjatović, Ivana Vasiljević, Natalija Jovanović (2019)
    Različiti postupci matematičkih transformacija se mogu primeniti na gravimetrijskim i magne tometrijskim podacima, kako bi se na istražnom terenu definisali strukturno-tektonski odnosi. U radu su prikazani rezultati dobijeni korišćenjem postupka horizontalni gradijent i ukupni horizontalni gradijent na gravimetrisjkim podacima. Navedeni postupci su pomogli da se detektuju kontakti sa velikim padnim uglom (vertikalni ili subvertikalni kontakti), koji se mogu interpretirati kao rasedi. Za test područije uzet je istražni prostor koji se nalazi na jugoistoku Srbije u okolini Vranjskog basena. Položaji ...
    gravimetrijski podaci, matematičke transformacije, rased, Vranjski basen
    ... u cen- tralnom i zapadnom delu karte ukazuju na spuštene delove podloge, odnosno u ovom delu terena se nalazi basen. Minimum u centralnom delu karte ima pravac pružanja severoistok-jugozapad, dok se minimum u zapadnom delu prostire u pravcu severozapad-jugois- tok. Na karti Bugeovih anomalija ...
    ... ukupni horizontalni gradijent. Vranjski basen se nalazi u jugoistočnom delu Sr- bije, a formiran je kao depresiona struktura tokom neo- gena i kvartara. Vranjski rov je složen depresioni pro- stor sa dominatnim centralnim delom, koji se sastoji od jedne relativno uzane zone spuštene od 1000-1500 ...
    ... slici 9 primećuje se da postoje i izvesna odstupanja. U jugoistočnom delu karte (slika 9) defi- nisan kontakt najverovatnije ukazuje na granicu masivnog magmatskog tela (Surdulički masiv) sa oko- lnim metamorfnim stenama. U ostalom delu karte defi- nisani kontakti ukazuju na postojanje raseda koji su ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... njih ı jednom pločom u krovinskom delu. Visina bloka je 60m, sa po tri visine od po 20m i pločom između njh, · moćnosti 15m. Prvi otkopni blok, od K-150m do K-9Om (donji, srednji i gornji otkopni nivo); Drugi otkopni blok, od K-225m do K-165m (donji, srednji i gornji otkopni nivo). Visina malog ...
    ... dnu mineralizaciju u obliku sočiva i spleta žica u višim delovima, dok je u dubljim delovima identifikovana porfirsku mineralizaciju. Da bi se definisala kontura rudnog tela, sprovedeni su podzemni istražni radovi iz stare Jjame, tokom kojih su rađeni pristupni hodnici, uskopi i niskopi. Ovim ...
    ... iznosio Je 5 m, dok je u mineralizovanim stenama taj interval bio 2 m. Postavljen je granični sadržaj bakra od 0,3%, zbog čega su delovi istražnih radova sa srednjim sadržajem ispod te granice isključeni iz rudnog tela. Analiza prospekcijskih bušenja pokazala Je da je rudno telo porfirskog tipa ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... analize unutar granica sadržaja od 0,3% Cu tretirane su kao deo rudnog intervala. Delovi sa sadržajem bakra ispod ovog praga ostali su van granica rudnog tela, osim gde je prostorni kontinuitet zahtevao njihovo uključivanje u proračune srednjeg sadržaja. 2.5.Mineralni sastav Najzastupljeniji rudni ...
    ... ODVODNJAVANJE U TOKU OTKOPAVANJA LEŽIŠTA Oblast u kojoj se nalazi ležište bakra ima kontinentalnu klimu sa toplim letima ı hladnim zimama. Padavine su ravnomerno raspodeljene tokom godine, s maksimalnim količinama u proleće i scekundarnim maksimumima u jesen ı početkom zime. Srednje količine padavina ...
    ... zona se sastoji od sedimentnih i vulkanskih stena, uključujući pelite, tufove, laporce i breče. Ove stene čine gornji deo ležišta i predstavljaju sloj prekrivača koji je formiran tokom različitih geoloških perioda. Ispod ove površinske zone nalaze se hornblenda, biotitski andeziti, ređe daciti, kao ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... Borski klastiti: Donji deo leži na laporcima gornje krede ı dominiraju peščari sa horizontalnom laminacijom. Debljina paketa je od 70 do 130 m. Srednji deo uključuje konglomerate i peščare sa debljinom slojeva do 1,5 m i ukupnom debljinom do 120 m. Gornji deo sadrži sekvence konglomerat-peščar ...
    ... prostorija i smanjili potencijalni problemi tokom rada. Slika e-1. Uprošćeni geološki profil po trasi niskopa Trasa niskopa sa Južne strane omogućila bi da se niskopi u najvećem delu izrađuju kroz vrlo povoljnu radnu sredinu, borske konglomerate, zatim delom kroz laporce koji su 15 nešto nepovoljnija ...
    ... uklanjanje vode iz otkopanih područja. • Istovremeni rad u više otkopnih hodnika: Omogućava simultano izvođenje radova u različitim delovima ležišta. Za pripremanje „srednjeg“ otkopnog pojasa, iz prostorija razrade (EH ı PEH), izrađuje se transportni hodnik (TH) sa padom od 0,5 %. Ovim se, kao i u prethodnom ...

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... uslova i načina sagorevanja goriva. Zbog različitih transformacija tokom sagorevanja, masa i sastav pepela nikada nisu identični početnim mineralnim materijama. Nesagoreli deo goriva čini pepeo i šljaka, koja se transformiše tokom sagorevanja. Pepeo se fizički sastoji od praškastog ostataka sagorelog ...
    ... Toplotna moć 5.600-10.200 kJ/kg (srednja vrednost 7.170 kJ/kg) Sadržaj vlage 22-54 % (srednja vrednost 45,7%) Sadržaj pepela 6-46 % (srednja vrednost 19,8%) Sadržaj ukupnog sumpora 0,3-0,8 % (srednja vrednost 0,44%) Sadržaj sagorivog sumpora 0,04-0,45 % (srednja vrednost 0,19%) Osnovne kar ...
    ... Toplotna moć 5.200-14.000 kJ/kg (srednja vrednost 8.370 kJ/kg) Sadržaj vlage 30-55 % (srednja vrednost 48,7%) Sadržaj pepela 8-19 % (srednja vrednost 13,2%) Sadržaj ukupnog sumpora 0,38-1,32 % (srednja vrednost 0,71%) Sadržaj sagorivog sumpora 0,15-1,23 % (srednja vrednost 0,52%). Toplotna moć ...

  • Tectonothermal evolution of an asymmetric extensional system: the Juhor Mts in Central Serbia (Northern Serbomacedonian massif)

    Miloš Radonjić, Uroš Stojadinović, Elco Luijendijk, Dejan Radivojević, Željko Golubović, Nikola Vuković (2018)
    асиметрична екстензија, панонски басен, српско‐македонски масив, термохронологија
    ... издигнутим  пределима  у Моравском  рову,  као што  су Црни  Врх, Мојсињске  и Послонске  планине,  чине  се‐ верни део Српско‐македонског масива. Српско‐македонски масив се одликује средње до високо  метаморфисаним фацијама представљеним гнајсевима, дволискунским шкриљцима и амфиболи‐ тима  (Dimitrijević ...
    ... вацијом контакта Српско‐ма‐ кедонског масива и Супрагетикума  током миоцена.  Реактивација  се  догодила дуж екстензионог  детачмента  у  чијој  подини  се налазе метаморфити  Јухора док  је  у  повлати дошло до  таложења  доње до средње миоценских наслага у Моравској депресији (Моравски детачмент п ...
    ... структурно  највише  делове  Дакијске  јединице  која  се  одликује  Европским  тек‐ тонским  афинитетом  (Matenco and Radivojević, 2012).  Новија  термохронолошка  истраживања  на  југоистоку Србије и у околини указују да се врхунац метаморфизма у Српско‐македонском масиву  одиграо  током  варисцинског  циклуса  ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... opštine Zemun (meteoblue, 12.05.2024) Srednje maksimalne padavine zabeležene su u julu (oko 260 mm), dok su srednje minimalne zabeležene u oktobru (<1 mm). Prosečna relativna vlažnost u Zemunu iznosi 67.7% (najveća Je tokom decembra sa 79% a najmanja tokom aprila sa 60.8%) (Grupa autora, RHMZ ...
    ... prostire se duž celog istražnog terena. Svi sedimenti na ovom delu terena su rečnog karaktera. Prihranjivanje slojeva vrši se većinom preko infiltracije rečnih voda, osim u delu terena koji nema direktne veze sa rečnim tokom (lesni deo Zemuna), gde se vrši infiltracijom atmosferskih padavina. Ovaj ...
    ... i 2.). Najveći deo istražnog terena izgrađen je od terasnih sedimenata holocenske starosti i lesnih tvorevina pleistocenske starosti. U okviru terasnih sedimenata zapažaju se i sedimenti recentnih bara formiranih kao posledica meandriranja površinskih tokova. Na većem delu terena prisutan je ...