Претрага

Упит dcterms_subject_txt:istočni obod vardarske zone.

544 items

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... ne-normalan kontakt paleozojske tvorevine Lužničke zone sa permskim crvenim peščarima i mezozojskim sedimentima gornjačko-suvoplaninske zone. Gornjačko-suvoplaninska zona se nalazi istočno od moravske dislokacije i Lužničke zone, uz istočni obod lista Lapovo, i predstavljen je mezozojskim karbo ...
    ... četiri tektonske jedinice: kristalasto jezgro, lužnička zona, gornjačko-suvoplaninska zona i pokrovna jedinica. Kristalasto jezgro pripada Srpsko-makedonskoj masi, dok lužnička i gornjačko-suvoplaninska zona pripadaju Karpato-balkanidima istočne Srbije, a pokrovna jedinica pokriva sve tri starije Jedinice ...
    ... Lugavčine je dokazana izdan sa 3 horizonta na dubinama: od 58-64 m, od 106- 108 miod 110-128 m. Uslovi prihranjivanja su ograničeni. Zone hranjenja su obično po obodima tercijarnih kotlina, najčešće maskirane mlađim aluvijalnim i terasnim naslagama. Uslovi isticanja su takođe nepovoljni ı nedovoljno ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    arhitektonsko-građevinski kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... Prema dosadašnjim pojavama trusni udari stižu u Jagodinsko polje iz istočne i zapadne zone koje korito Velike Morave grubo odvaja. Sudeći po jednom od najznačajnijih zemljotresa velike jačine 1910. godine, epicentar istočne zone leži u Resavi. 5. GEOTEHNIČKI USLOVI REKONSTRUKCIJE OBJEKTA ...
    ... tektonske potoline, koje su ispunjene neceogenim sedimentima. Ove potoline su nastale komadanjem Srpsko-makedonske mase, Karpato-balkanida i Vardarske zone duž dva osnovna sistema raseda: longitudinalnih, pružanja SSZ-j JI i transverzalnih, pružanja ISI-ZJZ. U neogenu se mopgu razlikovati tri ...
    ... facija verovatno su u diskordantnom položaju, a često sc direktno naslanjaju na starije formacije oboda basena. U ovoj jedinici mogu se razlikovati dve kategorije sedimenata. U neposrednoj blizini oboda, na južnim padinama Crnog vrha i oko Juhora, nalaze se sočiva i slojevi krupnozrnih i slabo sortiranih ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... naziv ovaj basen, nalazi se u istočnoj Srbiji (istočno od Despotovca, Ćuprije i Paraćina). Na dužini od oko 35 km, prostire od sela Lipovca i Panjevca na severu, do Čestobrodice i Samanjca na jugu (slika 14.). Prosečna širina basena iznosi oko 9 km. Duž istočnog oboda resavsko- moravskog basena ...
    ... području resavsko-moravskog basena imaju i “ravanički krečnjaci” (slika 15.). Za razliku od njih, tzv. “istočni krečnjački pojas” (karstni masivi Kučaja i Beljanice), koji se protežu duž istočnog oboda ovog basena, čini istovremeno i paleoreljef ugljonosnoj miocenskoj seriji (slika 15.). Tokom procesa ...
    ... nalazi u istočnoj Srbiji i prostire se duž jugoistočnog oboda planinskog masiva Kučaja (slika 20.). Sam basen ima površinu od oko 32 km2. Administrativno pripada opštini Boljevac. Zbog složene morfologije paleoreljefa, bogovinski uljeni basen je uslovno podeljen na zapadno i istočno polje. Ova ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... godini, su: u Jadarskoj zoni: Vrelo Orlovac. u masivu Tare i Zlatiborskom masivu: Perućačko vrelo (k1), Sušičko vrelo, Vrutačka vrela (danas potopljena akumulacijom Vrutci). u masivu Zlatara, Babina i Jadovnika: Klak, vrelo Bučje, vrela Seljašnice (k), Vrela Sopotnice. na i po obodu Pešterske visoravni: ...
    ... su: e _u Jadarskoj zoni: Vrelo Orlovac. e umasivu Tare i Zlatiborskom masivu: Perucacko vrelo (k!), Susi¢ko vrelo, Vrutacka vrela (danas potopljena akumulacijom Vrutci). * u masivu Zlatara, Babina i Jadovnika: Klak, vrelo Budje, vrela Seljagnice (k), Vrela Sopotnice. e nai po obodu Pesterske visoravni: ...
    ... Dinarida), 4. region zapadne Srbije (zapadni Dinaridi), 5. region centralne Srbije (srpsko-makedonski masa i šumadijsko-kopaoničko-kosovska zona), 6. region istočne Srbije (Dakijski basen i Karpato-balkanidi Srbijie) (slika 2). Slika 2: Hidrogeološki regioni Srbije (prema Vodoprivrednoj osnovi Srbije) ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... potoline formirane u Pomoravlju i njenom obodu, usled izdizanja Karpato-balkanida. MIOCEN (M) U istočnom delu područja obuhvaćenim geološkom kartom (Prilog: 1) miocenske tvorevine imaju značajno rasprostranjenje (obod Paraćinsko-jJagodinskog basena), dok u zoni koja predstavlja predmet proučavanja ...
    ... godine (desno) područja istraživanja (preuzeto od Jemcov, 2000) 26 Statistička analiza pored zone Ravaničkih krečnjaka, obuhvatila je i širu zonu područja istraživanja. Istočni deo obuhvata obod kučajsko-beljaničke antiklinale, dok zapadni deo obuhvata neogene tvorevine paraćinske glavice. ...
    ... dokazano istražnim radovima u više oblasti. U zapadnom obodu Ravaničkih krečnjaka, karbonatne stene zaležu ispod neogenih sedimenata u užoj zoni, mada njihovo rasprostranjenje u široj zoni ostaje nepoznato. Duž ridanjsko-krepoljinske zone navlačenja karbonatni sedimenti zaležu ispod crvenih peščara ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... esavski i Bogovinski basen), gornjokrednih vulkanogeno-sedimentnih formacija i magmatita u krepoljinsko-senjskoj zoni i timočko- tektonskog rova, odnosno po zapadnom i istočnom obodu masiva. Hidrogeološka svojstva ovog tipa izdani ogledaju se kroz nejednaki stepen vodopropusnosti u vertikalnom ...
    ... 01 l/s. Izvire u podini jednog od krečnjačkih vrhova sa istočnog oboda Suvodolskog kanjona. Pretpostavlja se da vreme koje voda provede u podzemlju nije dugo, te ima značaj za utvrđivanje geneze voda koje cirkulišu u pripovršinskim zonama, kao i izmene fizičko-hemijskih parametara vode i jonskog ...
    ... Jesen 48.56 0.6472 1.986 1.041 0.05 0.9018 4.5215 15.1744 131.15 Na kraju se može izvesti zaključak da vode sistema Istočnog oboda, čija je analiza obuhvatila vode ponorske zone ponora Vojal, Zlotska vrela (Zlotsko vrelo i Zlotsko vrelo ispod pećine), i vrela Beljevine (Gaura Mika i Gaura Mare) ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... stene). M. Teofilović (1966) godine, vrši istraţivanja u juţnom delu Pelagona ukazujući na postojanje alpskih struktura duţ zapadnog ruba Vardarske zone i istočnog ruba Pelagona. M. Karajovanović i T. Ivanovski (1979) izvode geološko kartiranje terena za potrebe izrade Osnovne geološke karte listova ...
    ... gornjepliocenskim sedimentima. Podinu i neposredni obod basena čine prekambrijumske kristalaste stene (gnajsevi i mikašisti). Pomenute stene okruţuju Suvodolsko leţište sa severne, severoistočne i istočne strane, leţište “Brod-Gneotino” sa istočne strane, a leţište “Ţivojno” sa severoistočne strane ...
    ... voda. U zoni juţne granice leţište „Suvodol“ iz krovinske zone imamo oticaj podzemnih voda oko 9,5 l/s u vodonosne sredine neogenog kompleksa, dok iz podinske zone (III-treći modelski sloj), kao rezultat rada bunara imamo doticaj podzemne vode i to oko 6,5 l/s u leţište. Sa istočne strane u ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... 3NBPAREH TPMCTIVI HEGADOCEHNA. M38OPIIIITE KABAK: Slika 5.3. Zona neposredne zaštite izvorišta Kavak (levo) i kaptaža vrela Kavak (foto Gavrilović K.) Vrelo Gradište Vrelo Gradište (Slika 5.4.) nalazi se na istočnom obodu Pirotske kotline, u selu Gradište, ispod planine Vidlič, na koti 414 ...
    ... voda u zoni Krupačkog jezera. Čubrilović se bavi istraživanjima vrela Gradište (1986) i vrela Klok (1995). Isti autor sa Palavestrićem (1997) prikazuje karstne izdani šireg oboda Pirotske kotline. 32 Stevanović (1987, 1988) analizira kvalitativna svojstva karstnih izdanskih voda istočne Srbije ...
    ... isključivo od ovih sedimenata, kao i jedan deo Vidliča. Postoje određene razlike između razvoja Jurskih tvorevina na jugozapadnom obodu Stare planine (visočka zona), i u vidličkoj zoni. Donja jura Hetanž Iznad trijaskih i retolijaskih tvorevina Stare planine novi sedimentacioni ciklus počinje već u ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... nalaze u zonama spajanja (suture zone) ili smicanja (shear zone) (slika 4.2). Uz to, na ovom prostoru se nalaze i dve ofiolitske zone (zapadna i istočna Vardarska zona) koje su Poglavlje 4 Prikaz opšte građe terena 26 obdukovane u vreme gornje jure. Razdvajanje istočnih i zapadnih ...
    ... Korelacija između postojećih bušotina u centru i na istočnom obodu Mako troga (Tulucan, 2007) ukazuje na to da je nakon badenskog tonjenja sledila glavna panonska faza normalnog rasedanja. Pre‐miocenski sedimenti Mako troga (i njegovog istočnog produžetka) predstavljeni su debelim gornjokrednim ...
    ... dijagnostični s obzirom na to da su ofioliti nabušeni sa obe strane raseda (verovatno kontakt zone između istočnog i zapadnog Vardara) (slika 9.5). Kontakt između dve zone na istoku je lociran u blizini zapadne granice zrenjaninske depresije (slika 9.7), gde bušotine ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... M. N., (1975a): "DIJABAZ-Ro2NACKA FORMACIJA" OFIOLITSKOG POJASA I VARDARSKE ZONE: 'GBNETSKO UPOREDENJE. Acta Geologica VIII, Zagreb. Dimitrijević M. D., Dimitrijević M. N., (1975b): OFIOLITSKI MELAN2? DINARIDA I VARDARSKE. ZONE: GENEZA I GEOTEKTONSKO ZNACENJE. Radovi Znanstvenog savjJeta za naftu ...
    ... 1937, Beograd. Gočanin M., (1939): OMEZOZOJSKOM FLIŠU U ŠUMADIJI. Zapisnici SGD za 1938., Beograd. Grubić 4., 1966): FEKTONSKE KARAKTERISTIKE VARDARSKE ZONE. Referati VI Savetovanja geologa SFRJ, Ohrid. Komatina M., (1976): HIDROGEOLOGIJA ŠUMADIJE. Rasprave Geozavoda Vol. XVII, Beograd. Krstić ...
    ... DINARIDA. Geol. Anali Balk. Pol. knj. XXIX., Beograd. Anđelković M. (1966): RASPROSTRANJENJE ŠUMADIJSKE ZONE PREMA SEVERU I JUGU INJENA GEOTEKTONSKA PRIPADNOST. . 4nđelković M., (1967): ŠUMADIJSKA ZONA - STRATIGRAFIJA, PALEOGEOGRAFIJA, MAGMATIZAM I TEKTONIKA. Goeol. Anali Balk. Pol., knj. XXXIII, 1-17 ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... izdvojiti tri zone sa preovlađujućom zastupljenošću piroklastita: a) severni i severozapadni obod kompleksa, b). istočni deo kompleksa (oblast Petrove gore) i c) jugozapadni deo kompleksa (područje oko Orlana). U jugozapadnoj zoni, za razliku od drugih, a posebno u odnosu na na severnu zonu, dominiraju ...
    ... dislokacija. Merdarska dislokacija, vrlo markantna regionalna razlomna zona, duž koje se lokalno utiskuju i izlivaju vulkaniti, predstavlja zapadnu granicu Srpsko-makedonske mase sa labilnim ofiolitskim melanžom Vardarske zone. U okviru nje se nalazi više vulkano- plutonskih kompleksa, lokalizovanih ...
    ... Slišanski ili Radanski kompleks), nastao je duž regionalnih dislokacija između zapadnih obodnih delova Srpsko-makedonske mase i ultramafita Vardarske zone. Produkti vulkanizma pokrili su kristalaste škriljce Srpsko-makedonske mase, kredne sedimente i delom jurske serpentinite koji se nalaze u ...

  • Tektonski sklop metamorfnog oboda granitoida Bukulje

    Branislav Trivić (1998)
    Tektonski sklop, metamorfni obod, granitoid, Bukulja

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Карпато-балканида на истоку и Вардарске зоне на западу, у њеном горњем (или власинском комплексу) који лежи трансгресивно преко доњег. Дебљина горњег комплекса је око 5 km (Јанковић и др., 2003). Према другим истраживачима рудно поље Благодат је настало на југоисточном ободу Сурдуличког гранодиоритског ...
    ... андезитима. У бању дотичу воде дуж крупних разломних зона по ободу врањске котлине или у оквиру шкриљавих и других комплекса. Слично је порекло вода констатованих у доводном тунелу ХЕ „Врла 3‟ код Масурице, а уочени су и јаки термални извори при ободу речне терасе Јужне Мораве код железничке станице ...
    ... оквиру Српско-македонске металогенетске провинције, издвајају нижу јединицу-металогенетску зону Рупље-Мачкатица- Благодат-Караманица (зона Бесне кобиле) која се простире од реке Власине, према источним и југоисточним деловима Српско-македонске металогенетске провинције, сагласно са граничним дубинским ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Карпато-балканида на истоку и Вардарске зоне на западу, у њеном горњем (или власинском комплексу) који лежи трансгресивно преко доњег. Дебљина горњег комплекса је око 5 km (Јанковић и др., 2003). Према другим истраживачима рудно поље Благодат је настало на југоисточном ободу Сурдуличког гранодиоритског ...
    ... андезитима. У бању дотичу воде дуж крупних разломних зона по ободу врањске котлине или у оквиру шкриљавих и других комплекса. Слично је порекло вода констатованих у доводном тунелу ХЕ „Врла 3‟ код Масурице, а уочени су и јаки термални извори при ободу речне терасе Јужне Мораве код железничке станице ...
    ... оквиру Српско-македонске металогенетске провинције, издвајају нижу јединицу-металогенетску зону Рупље-Мачкатица- Благодат-Караманица (зона Бесне кобиле) која се простире од реке Власине, према источним и југоисточним деловима Српско-македонске металогенетске провинције, сагласно са граничним дубинским ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... centralnom delu Timočkog magmatskog kompleksa (u daljem tekstu: TMK), odnosno Borske metalogenetske zone sa ekonomski značajnim rudnim ležištima: Bor, Majdanpek, V. Krivelj, Cerovo i dr. Na istočnom obodu TMK nalazi se ı više ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina: ležište krečnjaka Zagrađe, kvarcnih ...
    ... izmenjena zona se nalazi u povlati serije konglomerata i peščara velike moćnosti. Neposrednu istočnu granicu predstavlja Borski rased koji se proteže u dužini od oko 40 km. Uz Borski rased, istočno, oko 400-500 m leže konglomerati i peščari, au nastavku je hidrotermalno izmenjena zona Velikog Krivelja ...
    ... dubljim „nivoima hidrotermalno izmenjene zone i po dubini Je kontinuirano sve do borskog raseda koji, u delu ležišta Borska reka ima pad od 45-559, što je ujedno i pad ležišta, hidrotermalno izmenjene zone i borskih konglomerata. Na površini terena, istočno od borskog raseda, konglomerati dostižu ...

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... простире на растојању од приближно 100 m од обода високосулфидационе зоне, у фрактурама преовлађују смектит и монтморилонит. Слабије развијени аргилитски фронт се уочава и изнад лежишта, док се главна зона аргилитске алтерацие налази по ободу и испод Горње зоне. Sillitoe (2017) сматра да је овај тип ...
    ... СИСТЕМА ЧУКАРУ ПЕКИ (ИСТОЧНА СРБИЈА) 12 У морфолошком погледу, Борска металогенетска зона има облик рововске структуре коју карактерише гравитационо спуштање блокова (Кожељ, 2002; Јанковић и др., 2002). У тектонском погледу, источна граница зоне је Тимочка раседна зона (Јанковић, 1967; ...
    ... растојању од приближно 100 m од обода високосулфидационе зоне). Ова алтерација је вероватно довела до формирања зона богатих глином, које су због своје ниске пропусности представљале баријеру за ток флуида богатих бакром и тиме представљају границу високосулфидационе зоне. Пиритизација је карактеристична ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... Rasedna zona Brajkovac‒Brezovac (5), pravca pružanja ZSZ‒IJI, na južnom obodu ograničava granitoide Brajkovca i Bukulje, to jest odvaja brajkovačko-bukuljski horst- antiklinorijum (A) od mioničko-kačerske potoline (C). Ova potolina se prostire duž južnog i jugozapadnog oboda ispitivanog terena ...
    ... tercijarni fenodaciti i paleozojski metamorfiti. Rasedna zona Aranđelovac‒Kubršnica (4) nalazi se na krajnje istočnom delu ispitivanog terena i pruža se pravcem SSZ‒JJI, što je ujedno i pravac toka reke Kubršnice. U vezi sa ovom rasednom zonom jesu pojave termomineralnih voda u okolini Aranđelovca ...
    ... Lazarevca, na oko 60 km južno od Beograda. U pitanju je šira oblast bukuljskog i brajkovačkog granitoida, koja pripada Jadarskom bloku, u okviru Vardarske zone. Ono što ovu oblast čini interesantnom jeste činjenica da se, na relativno malom prostoru, javljaju mineralne vode koje se međusobno značajno ...

  • Hidrogeološke karakteristike područja Cerničkog polja (Istočna Hercegovina) sa posebnim osvrtom na rizik od zagađena podzemnih vodnih resursa

    Petar Vojnović (2023)
    ... područja Cerničkog polja (Istočna Hercegovina) sa posebnim osvrtom na rizik od zagađena podzemnih vodnih resursa Petar Vojnović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Hidrogeološke karakteristike područja Cerničkog polja (Istočna Hercegovina) sa posebnim ...
    ... neravnomjeran sa odnosom između minimalne i maksimalne izdašnosti od OGmin:Gmax =1:6000. Opitom obilježavanja utvrđena je podzemna veza sa estavelom Obod u Fatničkom polju i vrelu Trebišnjice u Bileći, sa brzinama većim od 0,5 cm/s. S obzirom da karstni tereni predstavljaju geološki fenomen koji se ...
    ... Rađenović, dr Dragana Tomašević Pilipović, Nada Popsavin dr Miladin Gligorić, redovni profesor u penziji, Tehnološki fakultet Zvornik, Univerzitet u Istočnom Sarajevu dr Olga Petrović, redovna profesorka PMF u penziji, Univerzitet u Novom Sadu dr Jasmina Agbaba, redovna profesorka, PMF, Univerzitet ...