Претрага

Упит dcterms_subject_txt:formiranje kamenca (karbonatnih naslaga)

146 items

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Kako je teren pretežno izgrađen od karbonatnih tvorevina, unutar kojih su zastupljene značajne rezerve karstnih podzemnih voda to će se ovom tipu izdani posebno posvetiti pažnja u okviru ovog poglavlja. Pored karstne izdani formirane u okviru karbonatnih naslaga, na istražnom prostoru su zastupljeni ...
    ... vode i formiranja bigrenih naslaga (bigreni plato ispod Malog vrela), to se i na površini pločice istaložio sloj bigra (vidi sliku 91, iz poglavlja 5.3). Ono što je značajno je da se na mesečnom nivou, na veoma maloj površini pločice od svega 11.34 cm2 istaloži 0.1153 gr bigrenih naslaga. Pločice ...
    ... izvorima koji retko prelaze 0,1 l/s. Uslovno bezvodni delovi terena Ukoliko bi se posmatrale međusobne hidrogeološke karakteristike karbonatnih naslaga i tvorevina zastupljenih u centralnom delu masiva, odnosno kompleksa kristalastih škriljaca, kao i stena zastupljenih u okviru ordovicijuma ...

  • Tectonothermal evolution of an asymmetric extensional system: the Juhor Mts in Central Serbia (Northern Serbomacedonian massif)

    Miloš Radonjić, Uroš Stojadinović, Elco Luijendijk, Dejan Radivojević, Željko Golubović, Nikola Vuković (2018)
    асиметрична екстензија, панонски басен, српско‐македонски масив, термохронологија
    ... афске разлике између  метаморфита Јухорa и околних миоценских до квартарних наслага. Ово указује да су каснији де‐ формациони  догађаји  који  су  захватили  северне  делове  Српско‐македонског  масива  везани  за  формирање и развој  југоисточног обода Панонског басена. Остаје доста непознатих чињеница о  ...
    ... догодила дуж екстензионог  детачмента  у  чијој  подини  се налазе метаморфити  Јухора док  је  у  повлати дошло до  таложења  доње до средње миоценских наслага у Моравској депресији (Моравски детачмент према Sant et  252  al.,  2016).  Накнадна  плиоценско‐квартарна  инверзија  Панонског  басена  је  довела  ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... Формирање карбонатних талога може се одвијати не само у кречњачким срединама, већ и код бунара који каптирају шљунковито-песковите седименте са садржајем карбоната изнад неколико масених процената. Према Houben-у и Treskatis-у (2007) мешање вода није главни узрочник формирања ових наслага ...
    ... даља објашњења везана за формирање хематита. Појаву магнетита и магхемита у узорцима бунарских талога код бунара паралелно нападнутих процесима корозије и колмирања помињу Clarke and Barnes (1969) током испитивања пропадања бунара у западном Пакистану. Већина карбонатних минерала имају кратак период ...
    ... слици 3.6. Са аспекта старења бунара њихов значај није подједнак. Гвожђевите бактерије и слуз продукујуће бактерије имају највећег удела у формирању наслага у бунарима, док с друге стране сулфатo-редукујуће бактерије учествују у процесу корозије. Слика 3.6: Сет примењених BART тестова за један ...

  • Investigation of accessory elements of representative petrologic radioactivity carriers at Stara Planina, Serbia

    Boris Vakanjac, Ivana Jelic, Milena Rikalovic, Vesna Ristic-Vakanjac, Dusan Nikezic, Zorana Naunovic, Slavko Dimovic (2019)
    Ова студија се бави обиљем најчешћих акцесорних елемената носилаца радиоактивности на Старој планини на четири дефинисане локације. Све истраживане локације имају повећану радиоактивност, већу од 200 цпс, до 1250 цпс. У свим испитиваним узорцима детектовани су следећи елементи и одређене њихове концентрације: Зр, Рб, В, Мо, Сн, Зн, Цу, Ас, Сб, Ба, Ни, Цр, В и Ти. Анализа је показала да су у зависности од узорка утврђене повишене концентрације свих детектованих елемената осим титана. Како се сви локалитети који ...
    ацесорни елемент, радиоактивност, токсичност, биохазард, животна средина

  • Facies analyses, biostratigraphy and radiometric dating of the Lower-Middle Miocene succession near Zajecar (Dacian basin, eastern Serbia)

    Ljupko Rundić, Nebojsa Vasić, Miodrag Banješević, Dejan Prelević, Violeta Gajić, Bojan Kostić, Jelena Stefanović (2020)
    Седиментна сукцесија између доњег и средњег миоцена и складан тј. дискордантан однос између језерско-континенталних наслага (нпр. DLS, SLS) и баденских морских седимената представља једну од занимљивих тема. У овом раду смо проучавали пет истражних бушотина (источна Србија) и анализирали главни фацијални образац, биостратиграфске карактеристике миоценске сукцесије и применили U-Pb радиометријско датирање вулканских туфова интерстратификованих у седиментној серији са слојевима угља (бушотина NRKR-17002). Добиjeна је конкордија старост од 16,9 ± 0,2 милиона година за сва анализирана зрнца циркона без наследних ...
    Доњи–средњи миоцен, језерске фације, морска трансгресија, U-Pb геохронологија, источна Србија.

  • Hidrogeotermalni resursi teritorije grada Beograda

    Ana Vranješ (2012-12-12)
    Republika Srbija je izrazito bogata hidrogeotermalnim resursima. Podzemne vode satemperaturama preko 20oC (pa do 96oC, Vranjska Banja) relativno su dobro iskorišćene.Nasuprot njima, podzemne vode sa temperaturama do 20oC do sada uglavnom nisu bilepredmet istraživanja sa bilo kog aspekta izuzev za potrebe vodosnabdevanja. Razvojemsistema toplotnih pumpi, mogućnosti višenamenskog korišćenja ovih voda značajno suuvećane.Teritorija Beograda odlikuje se značajnim resursima podzemnih voda, pre svega u okvirualuvijalnih peskovito-šljunkovitih naslaga i neogenih tortonsko-sarmatskih krečnjačkihnaslaga. Temperatura ovih voda ne prelazi 25oC. Njihovim zahvatanjem preko istražnoeksploatacionihbunara ...
    geotermalna energija, hidrogeotermalni resursi, hidrogeotermalni sistemi, hidrogeotermalnapotencijalnost, energetska valorizacija, hidrogeološka rejonizacija, grad Beograd

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... Kosi zbijeni tip manje izdašnosti razvijen je u okviru lesnih naslaga. U morfološkom pogledu lesni plato je karakterističan i predstavlja zaravan koja je sa istočne strane ograničen strmim odsecima visine do 30 m. U podini lesnih naslaga nalaze se gline i peskovi debljine od nekoliko metara pa do ...
    ... na delu Bežanijske Kose i Zemuna. Na Bežanijskoj Kosi ı Zemunu Makiški slojevi su konstatovani bušenjem ispod debelih naslaga (oko 40 m) lesa i drugih barsko-rečnih naslaga. Dok je, na ostalim delovima terena povlata predstavljena uglavnom peskovitim glinama, barskim glinama, prašinastim peskovima ...
    ... su različite tvorevine u vidu: Barskih sedimenata (b), različitih facija aluvijalnih sedimenata (ap) ı (a), kopnenog lesa (-w) kao i terasnig naslaga (t). Recentne bare (b) U okviru aluvijalne ravni Dunava i Save u današnjem reljefu Jasno se zapažaju udubljenja lučnog oblika čiji se pravci ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... - donjokredni fliš, a gornji predstavlja povlatu izgrađenu od miocenskih slatkovodnih sedimenata i genetski različitih kvartarnih naslaga. Kompleks karbonatnih stena izgrađuje ležište karbonatne sirovine „Čokoće“ i prostor „Krša“, severno od njega. Najniži deo geološkog stuba čine dogerski ...
    ... koju je karakterisalo “uklizavanje” fragmenata trijaskih dolomita u karbonatni mulj jurskog basena. Karbonatni fliš izgrađen Je pretežno od karbonatnih stena, a u manjoj meri i od klastičnih stena. U flišnoj Jedinici ponekada ima i peščarskih slojeva ı paketa čistih slojevitih mikrita, čija debljina ...
    ... karakteristične inženjersko-geološke zone. Prvu zonu predstavljaju klastični miocenski sedimenti u južnom i jugoistočnom delu ležišta, sa debljinom naslaga od 10 do 20 m. Inženjersko-geološke karakteristike, odnosno otporne i deformabilne karakteristike, su znatno niže u odnosu na sve čvrste stenske ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... nastanak novih uslova za život i evoluciju karbonatnih platformi na kojima su se razvijali različiti plitkovodni organizmi, među kojima preovlađuju alge Lithotamnion i mnogi beskičmenjaci. Na terenima Srbije i severoistočne Bosne započeto je formiranje karbonatnih platformi izgrađenih od različitih ...
    ... i paleobiogeografskih zaključaka. Stevanović (1949) ukazuje na sličnost badenskih naslaga basena Korenite-Jadra u zapadnoj Srbiji sa sedimentima iz Bosne kao i na razlike ovih sedimenta od sinhroninih naslaga u severnoj Šumadiji. Stevanović (1959) vrši biostratigrafsku analauzu faune okoline ...
    ... velikim oblastima Paratetisa (Rögl, 2001). Lajtovačke krečnjake u badenu (donji srednji miocen), prema Kroh (2007) karakterišu znatne količine karbonatnih sedimenata, uključujuć́i i male karbonatne platforme (Schmidt i dr., 2001) i koralne “tepihe”. Lajtovački krečnjaci Fruške gore (Mutalj i Bešanovački ...

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... povlata platforme sačinjena je od marinskih naslaga akumuliranih tokom tri megaciklusa, koji su razdvojeni periodima okeanske regresije. Ovi megaciklusi su kasni vend — devon, kreda – eocen ı kasni baden — sarmat. Ukupna debljina sedimentnih naslaga se kreće od par stotina metara do oko 6 km ...
    ... krečnjačkim peščarima — bogatim ostacima marinskih organizama. Poslednji period prvog megaciklusa, rani devon, odlikuje se ujednačenom akumulacijom naslaga kvarcnih peščara, šejlova i crnkastih krečnjaka. Siva ı crna boja ovih stena Je u najvećem broju slučajeva posledica prisustva organske materije ...
    ... dijagrama geofizičkog karotaža u bušotini W1, prikazanih na slici 12, možemo izdvojiti tri zone koje pokazuju kolektorska svojstva u okviru sarmatskih naslaga. Kolektori su stene povećane poroznosti ı propusnosti, uglavnom pesak i peščari. U zonama 1 i 2 dolazi do ukrštanja krivih neutronskog karotaža ı ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... i do prekristalizacije minerala gline. Tipičan les sadrzi 50-80 % nekonsolidovane prašine. Ovakav razvoj omogućava formiranje karakteristične makroporozne strukture lesnih naslaga. Formirana struktura poroznosti je intergranularna i interagregatna. Pore imaju kapilarnu do superkapilarnu krupnoću ...
    ... e izdani, najvećim delom, vrši se infiltracijom atmosferskih padavina u podzemlje. Na kontaktu lesnih naslaga sa glinovitijom podlogom (pogrebena zemlja) dolazi do akumulacije ı formiranja sezonskih izdani. 21 • Lesne naslage u izdanskoj zoni do pojave aluvijalno-barskih sedimenata intenzivno ...
    ... perioda, stepskom sedimentacijom, dok je u toplijim razdobljima, dolazilo do prekida u sedimentaciji i formiranja biljnog pokrivača, čijim je izumiranjem ı procesom raspadanja došlo do formiranja slojeva „pogrebene zemlje”. Gornji kompleks lesa je tzv. kopneni les ili les u nadizdanskoj zoni, i čine ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... . rezerve su akumulirane u kvartarnim i neogenim vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti i u planinskim masivima od karstifikovanih karbonatnih stena. Podzemne vode u Srbiji i pored intenzivnog (koristi ih oko 75% stanovništva), nisu još uvek dovoljno . Na osnovu do sada obavljenih hid ...
    ... rezerve su akumulirane u kvartarnim i neogenim vodonosnim naslagama_intergranularne poroznosti i u_ planinskim masivima_ izgradenim od karstifikovanih karbonatnih stena. Podzemne vode u Srbiji i pored intenzivnog koriSéenja (koristi ih oko 75% stanovnistva), nisu jo§ uvek dovoljno prou€ene. Na osnovu do sada ...

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... су испитиване стене током свог формирања примиле и сачувале магнетизацију насталу услед индуктивог дејства магнетног поља Земље. Стена може имати више врста магнетизација, што зависи од физичких и хемијских услова који су деловали на стену од времена њеног формирања до времена узорковања. Код па ...
    ... карактеристика Јадарског блока узети су узорци из кречњака, кристаластих и битуминозних кречњака са глиновитом компонентом, алевролита, пешчара и карбонатних пешчара са двадесет локалитета девонске, карбонске и пермске старости, из аутохтона блока и са навлаке Ликодре (Сл. 1). Палеогеографска р ...
    ... Палеотетиса проузроковало је интезиван палеотранспорт и палеоротације, чији се интезитет смањује са затварањем овог пространог океанског простора. Формирање Кимријског терана и његов интензивни северо- северозападни дрифт доводи до приближавања Јадарског блока јужној маргини Евроазије. 6 Весна Цветков ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... Organske materije, koje predstavljaju produkte ili ostatke živih organizama, u PV dospevaju iz humusa, lesa, tresetišta, naslaga uglja, bituminoznih stena, nafte, nekih karbonatnih stena i dr. Rastvaranje organskih materija dovodi do povećanja koncentracija organskih kiselina, fenola i drugih organskih ...
    ... od pritiska i temperature, njegov sadržaj u PV je 1–3000 mg/l, retko i do 20 g/l. Velike količine CO2 troše se pri rastvaranju karbonatnih i silikatnih stena i formiranju malomineralizovanih hidrokarbonatnih voda, u zoni intenzivne vodozamene. PV sa povišenim koncentracijama CO2 zovu se ugljokiselim ...
    ... minerale koji su rastvorljivi ili podložni hemijskom raspadanju, pa je rastvaranje stena je najvažniji agens formiranja hemijskog sastava PV. Rastvaranje je posebno izraženo kod rastvorljivih naslaga halita, gipsa i anhidrita u kojima se, upravo rastvaračkim dejstvom vode, formiraju karakteristični karstni ...

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... pleistocenskih naslaga. Zajedničko za ove cikluse je da se po pravilu u bazi nalaze sedimenti korita, šljunkovito–peskovito–alevritskog sastava, koji sa smanjenjem dubine prelaze u granulometrijski heterogene peskove sa alevritima i manjim sadržajem sitnijeg šljunka. Debljina pleistocenskih naslaga je u proseku ...
    ... vitih sedimenata. 5.6.4 Identifikacija reprezentativnih vrednosti naslaga dna površinskih vodnih tela (reke Save i rukavaca Adica) Kalibracijom modela je identifikovana reprezentativna vrednost koeficijenta propusnosti naslaga na dnu rečnog korita Save od [KSava/dSava]=3,75x10-7 s-1. Rukavac Adica ...
    ... Projsag i drugog prema Reni tehnologiji formiranja drenova, došlo do toga da su neki od drenova utisnuti kroz tanke slabijepropusne sedimente povodnja. U prvom slučaju, interval prolaska obložnih kolona jednog drena kroz sedimente povodnja je prilikom formiranja konstrukcije drenazacevljen punim, tj ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... zalazeći ispod površine se kompleksnost povećava. Jedinice na površini su veoma mlade, skoro u potpunosti kvartarne sa ostatkom od pliokvartarnih naslaga, dok ispod površine ne prelaze starost od srednjeg trijasa na najvećoj dubini. Tektonika je takođe Jednostavna sa Jasno izdvojenih 5 cjelina u ...
    ... područja čine raznovrsne stijene od najstarijih stijena trijaske starosti koje predstavljaju paleoreljef ovog dijela terena, do mladih kvartarnih naslaga. Starije paleozojske i jurske naslage nisu zastupljene u rejonu. – MEZOZOIK (Mz): Mezozoik na istražnom području, u poređenju sa susjednim rejonima ...
    ... duž oboda glavna 2 toka područja i u manjim oblicima na obroncima Majevice. Maksimalna dubina se viđa do 43 m, ali se mogu naći ıi debljine ovih naslaga i od 2 m. Aluvijalno-plavni _sedimenti (ap) na širem istražnom prostoru, na osnovu litoloških karakteristika, izdvojeni su kao zasebne 2 Jedinice ...