Претрага

Упит dcterms_subject_txt:donji slojevi saobraćajnica

241 items

  • Analiza fenomena vertikalnog i radijalnog dreniranja vode pri konsolidaciji stišljivog i bedovoljno konsolidovanog tla| a u vezi sa tim i efikasnosti horizontalnih drenažnih slojeva odnosno vertikalnih drenova

    Miloš Vlahović (1973)
    Vode, drenažni slojevi

  • William „Strata” Smith, otac engleske geologije– 250 godina od rođenja

    Dejan Radivojević (2019)
    Smit, stratigrafija, godišnjica
    ... prikazali slojeve stena koje su se nalazile u blizini Bath-a tako što su ih izdvojili na osnovu boje, tvrdoće i fosila. Izdvojili su 23 sloja kojima su nadenuli živopisna imena kao što su Fuller's Earth, Lias Blue i Ditto White. Među ovim slojevima uočili su nešto neuobičajeno. Između slojeva koje su ...
    ... alat za određivanje mesta sloja u geološkom zapisu, obzirom da je znao da primena isključivo litološkog pristupa može dovesti do pogrešne korelacije stena različite starosti sa sličnom litologijom. Napravio je ogromnu zbirku fosila koju je mogao da poveže sa određenim slojem, na osnovu čega se može ...
    ... u pitanju i konflikt interesa obzirom na kupovinu nekretnine Tucking Mill koja se nalazila u blizini kanala. REDOSLED SLOJEVA U BATH-U Priča o čuvenom redosledu slojeva počinje u junu 1799. godine u južnoj Engleskoj kada su se tri prijatelja koji su se zanimali za stene i fosile našli na večeri ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... седимената, а изграђене су од (Глишић и др., 1990): 1. Језерских седимената горњег олигоцена-доњег миоцена, подина угљеног слоја, 2. Доњeмиоценска лапоровито - глиновита серија са угљем, 3. Доњe-средње миоценских кровинских седимената, 4. Плоценских седимената и 5. Квартарних седимената ...
    ... наношењем: - горње и доње слојне границе (top&bottom); - само горње (top); - само доње (botom); - затворене путање (креирање објекта, closed loop) и - линије (line). 26 а. б. Слика 3.6 – а. Прозор за додавање новог полигона, б. дефинисање карактеристика слоја (креираног полигона) ...
    ... Лежиште угља и басен Ђурђевик формиран је у плитким језерима, делтним равницама и флувијалним срединама током горњег олигоцена и доњег миоцена. 2.3.3.1. Подина угљеног слоја (Ol3, M1) Подинске слатководне стене, изграђене су од грубог кластичног материјала, конгломерата са танким прослојцима угља ...

  • Efikasnost različitih tipova glina Srbije za adsorpciju metilen plavog

    Maja D. Milošević (2016-12-09)
    Adsorpciona efikasnost različitih uzoraka glina sa lokaliteta Srbije određenaje njihovim tretiranjem različitim koncentracijama rastvora metilen plavog (MP).Detaljna mineraloška karakterizacija ispitivanih glina i rezultati njihove interakcijesa rastvorima MP dobijeni su primenom optičkih, rendgenskih, hemijskih, DTA ispektroskopskih metoda.Na osnovu formiranja MP agregata u izmenljivim pozicijama i površiničestica gline, razlikuju se dva tipa glinovitih minerala: visoko naelektrisani(smektiti) i nisko naelektrisani (kaoliniti). Dimeri se stvaraju na naelektrisanimpovršinama, a granica njihovog razvoja omogućuje determinaciju mineralne vrste.Molekuli MP stoje pod uglom od 21.5o kada se ...
    minerali glina, metilen plavo, kristali metilen plavog, difuznarefleksija, adsorpcija, flokulacija, naelektrisanje slojeva
    ... električni sloj se sastoji iz dva dela: unutrašnjeg dela koji uključuje apsorbovane jone i spoljašnjeg difuznog sloja gde su joni raspoređeni pod dejstvom električnih sila i termalnog kretanja. Potencijal Sternovog (eng. Stern) sloja koji razdvaja nepomični (kruti) sloj od difuznog sloja naziva se zeta ...
    ... i proces zapaža se da se iz dispersnog sloja (DDS – debljina dispersnog sloja) izdvajaju velike čestice i prve padaju na dno menzure stvarajući sloj određene debljine (DAS – debljina akumuliranog sloja). Zatim se talože sitnije čestice stvarajući jasan sloj između nataloženog sedimenta i suspenzije ...
    ... strukturu ako se različiti slojevi smenjuju periodično duž c ose (Slaganje slojeva A tipa i B tipa može biti: ABABAB, AABAABAA, AAABAAABAAA i td.). Neuređena (nepravilna) struktura se javlja kada su slojevi duž kristalografske c ose nasumično raspoređeni (slaganje slojeva A tipa i B tipa može biti npr ...

  • Palinološka analiza glavnog i povlatnog ugljenog sloja u Moluhama

    Marko D. ERCEGOVAC (1964)

  • Uporedno tehničko-ekonomska studija vertikalne i horizontalne koncentracije eksploatacije moćnih ugljenih slojeva

    Rudi Ahšan (1964)
    Vertikalna, horizontalna koncentracija, ugalj

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... nataloženi diskordantno preko badenskih krečnjaka, a bez prisustva sarmatskih slojeva. Kvartar: među kvartarnim sedimentima mogu se prema starosti izdvojiti slojevi holocena sa više različitih genetskih tipova: Holocen - Slojevi padinskog lesa (Q» !) se rasprostiru od Trga republike pa do buduće metro ...
    ... prisutne u svim bušotinama na sekciji ,, Centar“. Među njima su zastupljeni morski sedimenti badena, morsko-brakični slojevi sarmata i kaspibrakični sedimenti panona: Baden - badenski slojevi su nabušeni samo u bušotini kod Ekonomskog fakulteta Bt- 56. Izgrađeni su u faciji lajtovakih ili tašmajdanskih ...
    ... 6.4.2.2. Uklještene dijafragme Kada je dubina fundiranja dovoljna da obezbedi uklještenje donjeg kraja dijafragme, tada pomeranja dijafragme imaju oblik kao na slici 16 a. Sprečavanje rotacije donjeg kraja dijafragme podrazumeva pojavu aktivnih i pasivnih pritisaka tla sa obe strane zida (s/ika ...

  • Racionalni sistemi podzemnog otkopavanja slojeva mrkog uglja velike debljine u složenim uslovima eksploatacije

    Mirko Ivković (1997)
    Podzemno otkopavanje, eksploatacija, mrki ugalj

  • Izvori toplote u rudnicima uglja sa naročitim osvrtom na jamu II krovni sloj" rudnika lignita "Lipnica""

    Hamid Tanović (1980)
    Ugalj, toplota, lignit, Lipnica

  • Paralelizacija ugljenih slojeva i njihovi odnosi u Sarajevsko-Zeničkom basenu kao geološki uslovi racionalne valorizacije rezervi uglja

    Milan Drobnjak (1990)
    Paralelizacija , ugalj, valorizacija, Sarajevo, Zenica

  • P-T analiza uglja RB Kolubara

    Rada Vitomir (2024)
    Rudarski basen Kolubara predstavlja jedno od najvažnijih ležišta lignita u Republici Srbiji i ključni je faktor u snabdevanju zemlje energijom. Kvalitet uglja iz ovog basena direktno utiče na efikasnost termoelektrana i zadovoljenje energetskih potreba. U ovom radu, opisan je značaj tehničke i elementarne analiza uglja kako bi se utvrdili fizičko-hemijski parametri uglja iz Rudarskog basena Kolubara. U drugom delu rada dat je opis P-T analize uglja i njen značaj za ocenu mogućnosti čišćenja uglja. Takođe, dati su i rezultati ...
    Rudarski basen Kolubara, pliva tona analiza, lignit, kvalitet uglja, energetska efikasnost
    ... 3. Pregled ugljonosnih slojeva Slojevi uglja u basenu Kolubara variraju po dubini, debljini i kvalitetu, što je rezultat različitih geoloških i paleoklimatskih uslova koji su vladali tokom perioda njihovog formiranja. Ugljonosni slojevi su obično smešteni između slojeva peska, šljunka i gline ...
    ... distribuciji ugljenih slojeva, kao i u određivanju pristupačnosti ovih resursa za eksploataciju (Đukičin, Đorđević, i Milanković, 2014). Ugljeni slojevi u basenu Kolubara su uglavnom ligniti, koji su nastali akumulacijom biljnog materijala u močvarnim uslovima. Ovi slojevi se karakterišu različitim ...
    ... prisustvom brojnih geoloških slojeva koji su nastali tokom različitih geoloških epoha. Ovi slojevi su se formirali u različitim geološkim uslovima, uključujući fluvijalne, jezerske i močvarne sredine, što Jje rezultiralo formiranjem raznolikih tipova sedimentnih stena. Slojevi peska i šljunka, na primer ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... iznad kalkšista u atarima Botunja, Gornje i Donje Komarice. Otkriveni su kao asocijacija kvarcita, liskunskih kvarcita i dvoliskunskih škriljaca u kojima se kao retka manja tela nalaze amfibolski škriljci. Kvarc-liskunske stene se smenjuju u slojevima debljine od nekoliko centimetara do jednog ...
    ... podina prvog i drugog modelskog sloja, dok na slici 12 je prikazana karta podine trećeg sloja. yićevo 7a0000 Legenda —— lzohipse podne | sloja (mrmjč Podina | sloja (mnm) * • - Bunam(podma i sloja u meim)| izohipse podine Il sloja (rnnm} Podina II sloja (mnm) 101- 105 108100 [ _]m-ws ...
    ... bj 5 10 20 x Slika 11. Karta izohipsi podina. Levo: prvog modelskog sloja; desno: drugog modelskog sloja. 24 Legenda Izohipse podine III sloja (mnm) Podina III sloja (mnm) NB s » 101 - 105 • · MBunarj(podina III sloja u mnm) 93.5 rI'rlz%.B (mnm) 7500000 78510000 7520000 7530000 —— ...

  • Korelacija metanonosnosti dubine zalijeganja ugljenih slojeva miocenske i pliocenske starosti u BiH sa prijedlogom kriterija za klasifikaciju po stepenu opasnosti od metana

    Abdulah Bašić (1988)
    Metanosnost, dubina zaleganja, ugalj, BiH

  • Analiza fenomena vertikalnog i radijalnog dreniranja vode pri konsolidaciji stišljivog i nedovoljno konsolidovanog tla| a u vezi sa tim i efikasnost horizontalnih drenažnih slojeva odnosno vertilaknih drenova

    Miloš Vlahović (1973)
    Drenaža, voda, tlo

  • Ocena zaštitne funkcije povlatnih slojeva izvorišta Jasik (Opština Batočina) primenom GLA metode

    Rastko Petrović, Igor Jemcov, Dušan Polomčić (2014)
    U cilju utvrđivanja rezervi podzemnih voda i analize uslova zaštite u periodu 2012. i 2013. godine, sprovedena su detaljna hidrogeološka istraživanja na području izvorišta Jasik (opština Batočina). Uspostavljen je sistem monitoringa, čiji je rezultat predstavljao prikupljanje detaljnih hidrogeoloških podataka. Za potrebe analize, izrađen je hidrodinamički model, na osnovu koga je simulirano kretanje podzemnih voda, odnosno, utvrđene zone sanitarne zaštite. Pored navedenog, za potrebe utvrđivanja uslova zaštite podzemnih voda, bilo je neophodno utvrditi podložnost aluvijalne izdani izvorišta Jasik zagađenju. Polazeći ...
    Izvorište Jasik, GLA metoda, zaštita podzemnih voda

  • Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara

    Jana Šujica (2024)
    U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...
    povećanje iskorišćenja, utiskivanje polimera, numerička simulacija
    ... prikazanih kroz slojeve modela U tabeli 3.3.3.1. prikazane su apsolutne vrednosti propusnosti po slojevima modela. Tabela 3.3.3.1. Apsolutne vrednosti propusnosti po sloju APSOLUTNE VREDNOSTI sLOJ PROPUSNOSTI sloj 1 80,85 sloj 2 74,96 sloj 3 60,57 sloj 4 112,51 sloj 5 106,14 sloj 6 99,02 ...
    ... 02 sloj 7 84,85 sloj 8 99,12 sloj 9 70,08 sloj 10 &1,15 sloj 11 73,45 sloj 12 63,38 sloj 13 32,83 sloj 14 83,38 sloj 15 64,19 U modelu je definisan samo jedan PVT region, prikazan na slici 3.3.3.3. Slika 3.3.3.3. PVT region 3.3.4. SOLUTION sekcija definiše početne uslove koji ...
    ... mobiliteta ı ukoliko je ležište heterogeno, injektiranje polimera će omogućiti smanjenje mobilnosti vode u visokopropusnim slojevima. Ovo ima primenu u slučajevima gde su slojevi oivičeni glinovitim ili šejlovitiim strukturama. [8] Dokazano je da je niža vrednost mobiliteta povoljnija. Prilikom klasičnog ...

  • Filter rules for soil and geosynthetics

    Dragoslav Rakic, Irena Basaric Ikodinovic, Milenko Ljubojev (2021)
    Štetni efekti izazvani strujanjem vode kroz različite građevine (brane, nasipi i sl.) uspešno se rešavaju ugradnjom različitih filterskih slojeva. Osnovne funkcije filterskih slojeva su brza evakuacija vode uz sprečavanje unutrašnje erozije i iznošenje sitnih čestica tla. Ovi filterski slojevi najčešće se grade od krupnozrnih materijala (pesak, šljunak, kameni agregati), ali se pored prirodnih materijala sve više koriste i veštački geosintetički materijali. U radu su prikazana osnovna filtarska pravila koja treba ispoštovati da bi se izvelo uspešno projektovanje različitih filtracionih ...
    filter, baza, granulometrijski sastav, vodopropustljivosti, stabilnosti, začepljenje, izdržljivost

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... (Mafović, P., 2009). Krečnjak sa površinskog: kopa „Skržut“ se najčešće pojavljuje u vidu debeloslojevitih masa čiji sloj iznosi 0.5 m, ili u vidu bankovitih krečnjaka gde je sloj debljine oko 1 m, a u nekim delovima čak 2 m (Matović, P., 2009). Ovakva teksturna osobina značajno olakšava eksploataciju ...
    ... građevinski i arhitektonski kamen, u izgradnji velikih objekata, od prve polovine prošlog veka, naročito za izradu ivičnih traka na ulicama i drugim saobraćajnicama, kao ı za popločavanje javnih prostora ı hidrotehničke radove. Njegova široka primena rezultat je estetskog i ujednačenog izgleda, lakog o ...
    ... granitoidnom masivu Bukulje i pruža se po njegovom severoistočnom obodu. Put koji vodi do površinskog kopa je asfaltiran i dobro povezan sa saobraćajnicom Aranđelovac — Lazarevac. Istoimeni potok Ploča prolazi kroz ovo područje, međutim ne ometa samu cksploataciju kamena Jer Je najčešće bez vode ...

  • Rezultati geoloških istraživanja lignita Kostolačko-kovinskog ugljonosnog basena – geološke i morfostrukturne karakteristike

    Bogoljub Vučković, Biljana Radovanović, Vesna Matić, Lidija Glamočanin, Bogdan Radić, Ksenija Eraković, Dragana Životić (2022)
    Geološka istraživanja Kostolačkog basena i ležišta Kovin vrše se više od 80 godina, dok eksploatacija traje više od 100 godina. Tokom dugog perioda rudarskih aktivnosti na površini od oko 320 km2, izbušeno je preko 3.200 bušotina i više od 265.000 m jezgra. Nova saznanja o geološkim karakteristikama, morfologiji i kvalitetu ugljenih slojeva nameću neophodnost reinterpretacije i izrade jedinstvenog 3D modela Kostolačko-kovinskog basena. Primenom savremenih softverskih paketa olakšano je povezivanje ugljenih slojeva sa posebnim osvrtom na morfologiju i kvalitet slojeva i ...
    lignit, Kostolac, Kovin, geološka istraživanja, 3D model

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... a) b) Slika 28: Prikaz lokacija i kapaciteta izvorišta podzemnih voda u prvom (a) i drugom (b) vodonosnom sloju 74 Slika 29: Prikaz linija nivoa podzemnih voda u prvom vodonosnom sloju 6. ZAKLJUČAK Podzemne vode u Srbiji i pored intenzivnog korišćenja (koristi ih oko 75% stanovništva), nisu ...
    ... od kvaliteta rečne vode, i koje se nalaze neretko u urbanim zonama, zonama intenzivne poljoprivredne i industrijske aktivnosti, kao i u blizini saobraćajnica. Održavanje izvorišta vode i sistema za snabdevanje vodom u predstojećem periodu mora biti imperativ održivog korišćenja podzemnih voda kao strateškog ...
    ... drugih mesta u blizini ove reke. Iz aluvijalne izdani ovog regiona zahvata se oko 2 m3/s. U regionu Srema, Mačve i Posavo-Tamnave značajni vodonosni slojevi formirani su za vreme pliocena i kvartara od rečnih (Drine i Save) i rečno-jezerskih sedimenata. Najdeblji vodonosni sedimenti nalaze se u Mačvi ...