Претрага
146 items
-
Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"
Aleksa Tomičić (2024)Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...Aleksa Tomičić . Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki", 2024
-
Sistem za podršku odlučivanju u periodu otvaranja površinskog kopa
Stefko T. Boševski (2004)Stefko T. Boševski. Sistem za podršku odlučivanju u periodu otvaranja površinskog kopa, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2004
-
Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu
Lazar Pavlović (2024)Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...... debljina 0,50 - 1 metar. Njihova osnovna uloga Jeste osiguranje bočnih strana temeljne Jame da bi se dobio prostor unutar kojeg je potrebno izvesti temelje i podzemne delove građevine u suvom. Osim zaštite temeljne jame, najčešće predstavljaju i temelje buduće građevine, kao zidovi podzemnih prostorija ...
... povoljne kod izrade dubokih građevinskih Jama u urbanim sredinama) i kao elementi temeljenja („.piloti“); •+ YFododržive dijafragme — imaju ulogu nepropusne barijere; •+ Nosivo — vododržive dijafragme — najčešće se koriste kod zaštite građevinskih jama u naseljenim mestima, gde gabarit predviđenog ...
... sa karakterističnim dimenzijama lamela (Ćorić Slobodan — Geostatički proračuni) 36 Dijafragme se koriste kao zaštita bočnih strana temeljne jame i/ili kao sastavni deo budućeg objekta (slika 4). Osim toga, one mogu da se koriste i kao vodozaštitni elementi - naročito kod hidrotehničkih objekata ...Lazar Pavlović. Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu, 2024
-
Тeхничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада на спољашњем одлагалишту површинског копа „Дрмно“ РБ Костолац
Александар Милојковић (2024)У овом мастер раду приказани су општи и детаљни подаци о спољашњем одлагалишту површинског копа ,,Дрмно“ Костолачког угљеног басена и детаљна концепција коришћења равних и косих површина намењених за рекултивацију.Такође, приказан је и опис спољашњег одлагалишта са тачно утврђеним границама површина које ће бити предмет рекултивације. Као специјалистички део овог мастер рада приказано је извођачко техничко пројектно решење реализације техничке и биолошке рекултивације. Усвојеним решењем приказана је технологија формирања одлагалишних етажа, техника извођења радова применом технолошке усвојене механизације и ...Дрмно, површински коп, спољашње одлагалиште, техничка рекултивација, биолошка рекултивација, динамика радова, предмер и предрачун... JČIIOHOBaMbČ. Ha paBHHM roBpriiHHaMa XyMyC Ce KOpHcCTH 3a HacHIabbe y CJIOJy BHCHHe 15 no 20 cm u jomr 3a 3amyMbaBaMbc JaMa, JOK Ce Ha KOCHM IHOBPIHHHaMAa XyMyCOM 3aryMbaBaJy CaMO jaMe Ca/lHHIILa. V ripBe JBe roxaHe peKyJTHBalHje XyMyC Ce OTKOIaBa y OKBHPpy IIpHIpeMHHX panoBa 3a OTKOHaBaMĐe OTKDHBKcC ...
... Ha CeBepHOJ H ceBepo3anajiHoj crpaHu ojuIaranumrıra TIOTpeOHO Je H3BPpIHHTH HOHTyMJbaBaHMbe OarpeMOM. /[uMeH3uje JaMa 3a cajHHILy Cy: rpeuHak 40 cm u nyOaMHe 40 cm. Cajmba y JaMe ce 00aBJba IO TDOyraOHOJ HIcČMH Ca pa3MaKOM caJe 1,5*%*1,5 m, mrro onroBapa Opojy oJt 4444 cannurna no xekTapy. 3a ...
... CJIOOOJIHHM KOPpeHOBHM CHCTEMOM, JIOOpo (bopMHpaHHM H pa3BHJeHHM. Crapocr cayuna Tpeoa na oyne 1+0. Ha Cn. 3.22. npaKka3aH je IHeMarcku npuHkKa3 oOMKa JaMe 34 CajHHTIC, mreMaTcKu rpHKa3 cabepa cajHHia OarpeMa Ha KOCHM TIOBpImHHaMa H3 IIpojeKra pekKyruHBanuje cHoJbammer OJUaraJmimTa Ha HOBPpIIHHCKOM ...Александар Милојковић. Тeхничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада на спољашњем одлагалишту површинског копа „Дрмно“ РБ Костолац, 2024
-
Model otvaranja ležišta nafte u funkciji karakteristika kolektor stena
Mišo Soleša (1993)Mišo Soleša. Model otvaranja ležišta nafte u funkciji karakteristika kolektor stena, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1993
-
Model izbora optimalne varijante otvaranja i pripreme u podzemnoj eksploataciji
Čedomir Beljić (2004)Čedomir Beljić. Model izbora optimalne varijante otvaranja i pripreme u podzemnoj eksploataciji, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2004
-
Određivanje optimalnog sistema otvaranja i osnovne pripreme grupisanih boksitnih rudnih tela
Slobodan Majstorović (1997)Slobodan Majstorović. Određivanje optimalnog sistema otvaranja i osnovne pripreme grupisanih boksitnih rudnih tela, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1997
-
Процена утицаја на животну средину пројекта експлоатације руде из лежишта „Подвирови“ и „Поповица“
Илија Стојнић (2024)Са порастом популације, технолошким развојем и све већом потребом за природнимресурсима расла је и потреба да се ефектно контролишу утицаји развоја на животну средину. Aкције развоја могу имати утицај не само на физичко окружење, већ и на социјално и економско окружење. Савремени приступ очувања и заштите животне средине заснива се на концепту одрживог развоја, односно на прихватљивости пројеката - објеката и делатности који обезбеђују развој уз дугорочно коришћење и очување природних ресурса, природних вредности и животне средине. Процена утицаја на ...... I'[TX, rye ce yBo)u Ha VII xopgaoHT y jaMu IIonnupoBuH. OJaTie ce Hoji JIČJCTBOM TJ1AaBHOT BCHTHJIATOA H3BOJUH H3 jaMe. 4.2.2.5 OnBonmmaBame orkona OnBOoJUbaBaĐbC IHDHJMKOM OTKONaBaMa py}nHMx TeMma yKmonmmHhe ce y mocrojehH CHCTEM OJBOJUbaBaMba. Kako jaMa cmama y OpJHcKH THH py/HHKa, CBa BOJMA ...
... BEHTHJIATOpa CMeImTeHor Ha IV xopH3oHTy y jaMH IIoBHpoBH ycMepaBa HpeMa HHCKOIIy H TJ1aBHOM TpaHCHOPpTHOM XOJIHHKy yBOJMH Ha VII xopuaoHr y JaMu IIoynniponBH. V jaMu IIoynniponBH cpBexxa BagiyimHa crpyja ya1a3H Ha HHBOy rJaBHor TpaHcnopTHor morkKorma TII a V xopg3oHTa. ManaaHa BanjnlymHa crpyja ce KpO3 ...
... CMECDpHHM XOJIHHIHMAa HOMOhHy KaHajla OJIBOJUH JO H3BO3HOT HHCKOHA, OJaKJIĆ he ce NaJbe KaHajJIHMa OJIBOJIHTH JIO I HII, a 3aTHM H3 JaMe. Hy3pajJtoM oBBHx rpocTopHja y JaMu IIloynpoBH o0e30enuhe ce rpaBHTaLHOHO OTHIIaFbC BOJIe H3 IV, V i IX xopH3oHTa. V cnyuajy noBehaHor npuniBa BOJIĆ Ha OTKOIIy, y ...Илија Стојнић. Процена утицаја на животну средину пројекта експлоатације руде из лежишта „Подвирови“ и „Поповица“, 2024
-
Racionalizacija otvaranja i pripreme ležišta uglja u funkciji dubine otkopavanja na primeru ležišta Soko""
Velimir Šćekić (1991)Velimir Šćekić. Racionalizacija otvaranja i pripreme ležišta uglja u funkciji dubine otkopavanja na primeru ležišta Soko"", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1991
-
Izučavanje problema otvaranja dubokih rudnih tela na primeru rudnog tela Borska reka""
Čedomir Beljić (1994)Čedomir Beljić. Izučavanje problema otvaranja dubokih rudnih tela na primeru rudnog tela Borska reka"", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1994
-
Primena digitalne fotogrametrije u rudniku Rudnik
Digitalna fotogrametrija, lasersko skeniranje i virtuelizacija sve više pronalaze aktivne uloge u rudarstvu, prvenstveno zbog svoje široke mogućnosti primene. Laserskim skeniranjem i fotogrametrijom snimaju se i kreiraju 3D modeli otkopa, jamskih hodnika, površinskih kopova, površinskih objekata (zgrada, spomenika, predmeta), a vrši se skeniranje celih rudnika koji se rekonstruišu u 3D digitalne modele. Fotogrametrija predstavlja proces fotografisanja objekata pomoću fotoaparata i daljom obradom fotografija u različitim softverskim alatima kreiraju se realne kopije 3D modela objekata ili predmeta u digitalnoj formi. Za ...... finansijske investicije kompanije) mogu dobiti 3D modeli podzemnih prostorija koji su na zadovoljavajućem nivou za potrebe geološkog kartiranja u jami, uvida menadžmenta i inženjera u stanje jamskih prostorija i ocene kvaliteta izvedenih rudarskih radova. Pored pomenutog, razvijeni 3D modeli podzemnih ...
... dnevnoj svetlosti. Slika 10. 3D model dela potkopa na horizontu „-50“ Sledeći model prikazuje rad bušaćih kola na napadnom čelu jednog od otkopa u jami rudnika Rudnik. Na Slici 11 su obeleženi delovi otkopnog hodnika, pa tako možemo videti da je u gornjoj polovini slike označen i obeležen zalom. Odnosno ...
... koristi, u ovom slučaju AutoCAD za potrebe geologije i rudarstva. Ovakvi 3D modeli pružaju mogućnost pregleda jamskih prostorija bez potrebe silazaka u jamu i najbitnije od svega svakome može biti dostupno. Veoma značajnu ulogu imali bi i u konzervaciji rudnika za muzeje, gde bi trajno ostale zabeležene ...Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Katarina Urošević. "Primena digitalne fotogrametrije u rudniku Rudnik" in XI Međunarodna konferencija ugalj i kritični minerali CCM 2023, Zlatibor, 11-14. oktobar 2023., Beograd : Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2023)
-
Oдређивање броја камиона за транспорт руде на површинском копу Шупља стијена
Грујичић Стефан (2024)Транспорт на површинским коповима се одвија паралелнпо са осталим процесима екаплоатације. Како не би долазило до непредвиђениих трошкова, потребно је усагласити све системе производње. Димензионисање адекватног транспортног система обезбеђује максималну продуктивност механизације и профитабилну експлоатацију. Чињеница да трошкови транспорта заузимају знатан део укупних трошкова иде у прилог томе да је одређивање потребног броја камиона за превоз откопаног материјала од великог значаја. У овом раду извршен је прорачун броја камиона потребног за транспорт руде од откопних етажа до дробилице на ...... MHHCPaJIHM4, IIO BHCHHH MOT y IipaTHTH CBE OJI IIDBOT JIO JIČBETOr xopH3oHTa peBHpa Crapa JaMa. 22 Legenda Kosi profil (od 1365 m do 1472, azimut 160, pad -6) Ime __ Istocna struktura O Stara jama ·} zaapadna struktura Cnuka 2.4 T eonouku njanH – noO0yoicRu npodbun (o) 1365 0o 1472 , axunwym ...
... Jlemumre "IHHynxba CrujeHa" oKajm3OBaHO Je y KpOBHHH MjeneHHukKor paceJna y xH/ipoTepMaJIHO H3MCHbĆCHHM aHJle3HTHMa. OOyxBaTa Opy)UbeHy CTpyKTypy Crape JaMe H ĐeeHe THipojiyxkeTKe y npaBny Hcroka (HcrouHa crpykrypa) H saanana (3ananna crpykTypa). OpyyubeMe je JIOKaJIH3OBaHO y XHJIpOTepMaJIHO H3MCHbCHHM ...
... OMEeTAaJIO pa/loBe. 24 2.4. I/IH?KCH)CPCKO-I'COJIOIHKC KapaKkTepucTHKe teKHiiTa IIo IIpojeKTy eTaJbHHX TCOJIOHIKHX HcTpaxkMBaMa peBHpa Crape jaMe H 3ananHa crpykTypa mexurmrra IHHKa H OHOBa "IHHynjJba CrujeHa" 3a (bH3Huko — MeXaHHuka HcCIHIHTHB2a!ba IUIaHHpaHo je y3HMabe y3opaka H3 Jesarpa ...Грујичић Стефан. Oдређивање броја камиона за транспорт руде на површинском копу Шупља стијена, 2024
-
Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate
Ivana Božović (2024)Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...... Centralna rudna sipka CRS-2 namenjena je gravitacionom transportu rude sa nivoa VII horizonta do nivoa glavnog transportnog potkopa. Dugi niz godina u jami “Grot” u upotrebi je Podetažna metoda otkopavanja otvorenim otkopima sa delimičnim magacioniranjem rude (“Grotska metoda otkopavanja”). Ova metoda ...
... vršiće se gravitaciono, kanalima duž etažnih hodnika. Predviđeno je da se snadbjevanje otkopa cenergijom vrši iz postojećih cnergetskih postrojenja jame. Prema odabranoj opremi za otkopavanje rude koristiće se: komprimirani vazduh, tehnička voda i dizel gorivo. 3.5 Prikaz postupaka pripreme mineralnih ...
... -64 mm. Uloga procesa drobljenja je usitnjavanje rovne rude do granulacije koju može dalje da primi proces mlevenja. Prilikom izvoženja rude iz jame, vagonima (poz. 06), ruda se istovara u istovarni buner kapaciteta 240 mž odnosno 540 t (poz 302a) odakle se ekscentričnim dodavačem transportuje ...Ivana Božović. Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate, 2024
-
Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"
Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Aleksa Paunović. "Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"" in 15. Simpozijum „Rudarstvo 2024“ Održivi razvoj u rudarstvu i energetici, Vrnjačka banja, 21-24. maj 2024., Beograd : Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (2024)
-
Hibridni sistem za planiranje i analizu ventilacije rudnika
... i prihvatljiva iznosi 05.10.1 g ≤∆≤ . Stanje provetrenosti jame Stanje provetrenosti jame određuje čitav niz parametara, međutim, ocena se može dati uz zadovoljavajuću tačnost na osnovu sledećih parametara : ♦ ekvivalentni otvor jame, ♦ koeficijent iskorišćenja vazdušne struje, ♦ pokazatelj dobave ...
... notacija Index About the book Ekvivalentni otvor jame Ekvivalentni otvor rudnika određuje veličinu otvora A (m2) kroz koju bi prolazio ukupan zapreminski protok vazduha Q (m3/s) pod uticajem ukupne depresije rudnika h (Pa). Ekvivalentni otvor jame se određuje prema sledećem obrascu : h Q 19.1A = ...
... = , (8.5) gde su : Q - ukupni zapreminski protok vazduha (m3/s), h - depresija (Pa). Vrednost ekvivalentnog otvora jame, prema kojoj je ocena stanja provetrenosti jame zadovoljavajuća i prihvatljiva, iznosi A>1.0 . Koeficijent iskorišćenja vazdušne struje Koeficijent iskorišćenja vazdušne struje ...Nikola Lilić, Ranka Stanković, Ivan Obradović. Hibridni sistem za planiranje i analizu ventilacije rudnika, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2000
-
Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka
Andrijana Stanišić (2024)Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci... y// Slika 3.3.-2. Prikaz jame na Vrletnici u planu (Mandić, 1990) Jame kao oblik karstnog reljefa koji predstavlja prelaz od površinskih ka podzemnim oblicima prisutne su u okviru južnih delova pojasa Ravaničkih krečnjaka (Samanjac). Predispoziciju za formiranje Jama čini presek dva vertikalna ...
... vertikalna, pa čak ı subvertikalna razloma ili više njih. Jama na Vrletnici zauzima krajnje severne delove krečnjačkog platoa Samanjca. Ulaz u Jamu razvijen je duž inicijalne pukotine sa pravcem pružanja istok — zapad. Vertikalnim kanalom na dubini od 35 m dolazi se do vrha sipara odakle se nastavljaju ...
... 15 Pećina na južnoj strani Tomin vrh 616 -22 110 pećina povremeno Tominog vrha aktivna 16 Jama na Samanjcu Samanjac 700 -126 126 jama povremeno aktivna 17 Jama na Vrtlenici Samanjac 645 -45 86.8 jama van funkcije 3.3.3.Razvoj ı evolucija karstnog procesa Generalno gledano područje istraživanja ...Andrijana Stanišić . Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka, 2024
-
Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел
Синиша Арсеновић (2019)Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...... Дебљина слоја у јами Ђурђевик II се креће од 5 - 25 m, просечно 18 m, са генералним правцем пружања северозапад - југоисток и падом према југозападу. Док је у северном делу Ђурђевичког басена залегање плитко (подручје копова) идући према југу је дубље (подручје јама) па се и нова јама Ђурђевик II ...
... миоценског периода. Међутим, има доста мањих руптура које је тешко оријентисати и одредити којој фази припадају. Током израде јамског ходника у јами Ђурђевик, на малом хоризонталном растојању наилазило се на поремећаје угљеног слоја у дужини од 5 m. На овако малим одстојањима скок износи 1-2 ...
... успешно вођење радова урађена су геомеханичка испитивања чији су параметри уграђени у процес општег рада при експлоатацији. Током извођења радова у јами Ђурђевик редовно су вршена испитивања физичко- механичких својстава угља и пратећих седимената (Стевић, 1985; 1988; 1989; Стевић и др, 1989). Ге ...Синиша Арсеновић. Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел, Београд : Рударско-геолошки факултет, 2019
-
Terenska nastava iz geofizike: Arheološki lokaliteti na području Trstenika
... istraživanja na pet arheoloških lokaliteta, na uku- pnoj površini od oko 5,5 ha, sa ciljem ot- krivanja nepokretnih arheoloških celina (objekti, jame, bedemi, itd.) nedestruk- tivnim geofizičkim metodama. Rezultati ovih istraživanja, koji su potvrđeni da- ljim arheološkim istraživanjima, stavlje- ...Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasiljević, Vesna Cvetkov . "Terenska nastava iz geofizike: Arheološki lokaliteti na području Trstenika" in Aktuelna interdisciplinarana istraživanja tehnologije u arheologiji jugoistočne Evrope: zbornik radova / Prvi skup Sekcije za arheometriju, arheotehnologiju, geoarheologiju i eksperimentalnu arheologiju Srpskog arheološkog društva, 28.02.2020., Beograd, Beograd : Srpsko arheološko društvo (2020)
-
Појава НИМБИ синдрома међу становништвом Лознице и околине услед планираних рударских активности
Сара Арсенић (2024)Рад обрађује историјски развој нимбизма, његову анализу, природе и димензије, и његово превазилажење. Анализа се фокусира на планиране рударске активности у околини Лознице и њихов утицај на ставове локалног као и околног становништва и стручне јавности укључујући резултате испитивања јавног мњења кроз анкету. Анкета садржи тринаест питања и рађена је за три групе: становници Београда и околине, Лозница и оклоина и стручна јавност. Такође се и разматра како се различити политички и еколошки фактори манифестују у овом контексту, као ...... ZNAM Cnuka 3: Tpeha crpaHa aHKkeTe 22 a m a n m n n 11. DA LI BI OTVARANJE RUDNIKA DONELO NEME KORISTI STANOVNIŠTVU LOZNICE I OKOLINE? DA, OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA NE, NIKAKVE NE ZNAM 12. DA LI BI OTVARANJE RUDNIKA DONELO NEKE KORISTI DRŽAVI? DA NE NE ZNAM 13. NA KOJI NAČIN ...
... DA LI SMATRATE DA BI TREBALO OTVORITI RUDNIK? DA NE NEMAM STAV Cnuka 2: Jipyra crpaHa aHKeTe 21 g a m a n g 6. DA LISMATRATE DA BI OTVARANJE RUDNIKA NANELO ŠTETU ŽIVOTNOJ SREDINI U VAŠOJ OKOLINI? DA, VELIKU ŠTETU DA, UMERENU ŠTETU NE BI NANELO ŠTETU NE ZNAM 7. DA LISMATRATE DA ...Сара Арсенић. Појава НИМБИ синдрома међу становништвом Лознице и околине услед планираних рударских активности, 2024
-
Pokazatelji recentne tektonske aktivnosti u speleološkim objektima Dževrinske grede (istočna Srbija)
Ana Mladenović, Jelena Ćalić (2022)Sistem Timočkog raseda predstavljen je sistemom desnih transkurentnih raseda generalnog pružanja sever – jug, koji su bili aktivni u periodu oligocena i miocena u okviru Karpato-balkanskog orogena. Početak njihove aktivnosti vezuje se za rotaciju tektonskih jedinica Karpato-balkanida (Dacia Mega Unit) oko rigidne Mezijske jedinice. Aktivnost ovih transkurentnih raseda je akomodirala ovu rotaciju, pa se smatra da je kumulativno kretanje duž Timočkog raseda tokom perioda njegove aktivnosti bilo do 100 km. Usled kompleksnih tektonskih rotacija, rasedi ovog sistema doveli su ...Ana Mladenović, Jelena Ćalić. "Pokazatelji recentne tektonske aktivnosti u speleološkim objektima Dževrinske grede (istočna Srbija)" in 18. Kongres geologa Srbije "Geologija rešava probleme", Srpsko geološko društvo (2022)