Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Karstne izdanske vode

554 items

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... se, najvećim delom, vrši dreniranjem podzemne vode iz zaleđa, a manjim delom i infiltriranjem atmosferilija ı procednim vodama iz oštećene vodovodno- kanalizacione mreže (na šta ukazuju ranije izvedena bakteriološka testiranja podzemne vode i voda iz bunara). U zoni lesnog odseka, osnovnu hidrološku ...
    ... utiskivanja 200 kN. Dubina utiskivanja uslovljena je kapacitetom penetrometra. Ukupno je urađeno 6 CPT opita. Osmatranje nivoa podzemne vode — monitoring nivoa podzemne vode je vršen dva puta mesečno u bušotinama, u toku izrade dokumentacije. Bušotine su morale biti zacevljene, kako bi se obezbedila ...
    ... hidrogeološki kolektor sprovodnik. Vodopropusnije su u vertikalnom pravcu (kf= 10-3- 10-4 cm/s), dok je bočno kretanje podzemnih voda sporije (kf= 10-6 cm/s). Kretanje vode odvija se duž makropora, vertikalno naniže. Prihranjivanje izdani, najvećim delom, vrši se infiltracijom atmosferskih padavina ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... se, najvećim delom, vrši dreniranjem podzemne vode iz zaleđa, a manjim delom i infiltriranjem atmosferilija ı procednim vodama iz oštećene vodovodno- kanalizacione mreže (na šta ukazuju ranije izvedena bakteriološka testiranja podzemne vode i voda iz bunara). U zoni lesnog odseka, osnovnu hidrološku ...
    ... utiskivanja 200 kN. Dubina utiskivanja uslovljena je kapacitetom penetrometra. Ukupno je urađeno 6 CPT opita. Osmatranje nivoa podzemne vode — monitoring nivoa podzemne vode je vršen dva puta mesečno u bušotinama, u toku izrade dokumentacije. Bušotine su morale biti zacevljene, kako bi se obezbedila ...
    ... hidrogeološki kolektor sprovodnik. Vodopropusnije su u vertikalnom pravcu (kf= 10-3- 10-4 cm/s), dok je bočno kretanje podzemnih voda sporije (kf= 10-6 cm/s). Kretanje vode odvija se duž makropora, vertikalno naniže. Prihranjivanje izdani, najvećim delom, vrši se infiltracijom atmosferskih padavina ...

  • Razvoj simulacionog modela za proračun dnevnih isticanja iz karstnih vrela

    Vesna Ristić (2007)
    Karstna vrela, dnevna isticanja

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... ja Brojnost (ćelije cm-3) Bakterije Karstne vode i vode pećinskih sistema Ne 102-105 Sedimenti iz voda pećinskih sistema Ne 104-108 Vode granitskih i bazalatnih sistema Ne 102-105 Podzemne vode Ne 103-106 Da 103-107 Podzemne vode – zasićeni porozni sedimenti Ne 105-108 ...
    ... sedimente, a potom u okviru izdanske zone na mestu izbijanja ugljene kiseline dolazi do najintenzivnijeg zakišeljavanja vode. Sa severozapadne strane u bunar prodire mlaz mineralne vode u količini od 0,1 L/s, koji je manje kiseo od vode u bunaru, a više slan po ukusu. Ova voda se mineralizuje u tercijarnim ...
    ... mineralnih voda na osnovu vrednosti temperature i pH vrednosti (Dragišić & Živanović, 2014), pojava mineralnih voda u Obrenovačkoj Banji pripada toplim (subtermalnim) vodama, dok mineralne vode Velike Vrbnice, Lomnice, Slankamen Banje i Torde pripadaju hladnim vodama. Slabo kiselim mineralnim vodama pripada ...

  • Formiranje fizičkog modela karstne izdani na primeru Beljanice (Istočna Srbija)

    Saša Milanović (2010)
    Fizički model, karstna izdan, Beljanica.

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... kreiranog za simulaciju kretanja podzemnih voda kroz karstne pukotine i kaverne, kao i da je Multi‒Node Well (MNW1 i MNW2; Halford & Hanson, 2002; Konikow et al., 2009) paket za simulaciju kompleksnih vodozahvatnih objekata (vertikalnih bunara koji zahvataju vode iz više izdani, horizontalnih i kosih ...
    ... podzemnih voda. Početni otpori su predisponirali dalje intenzivno starenje bunara putem hemijskog kolmiranja drenova na račun visokog sadržaja dvovalentnog gvožđa rastvorenog u zahvaćenim podzemnim vodama i režima eksploatacije podzemnih voda izraženog preko vrednosti ulaznih brzina podzemnih voda u drenove ...
    ... toka podzemnih voda, primenjenog na slučaj bunara sa horizontalnim drenovima kojim se te vode zahvataju. Iz ovog uslova proizilazi da kapacitet jednog drena (qd) zavisi od veličine površine po kojoj se vrši doticaj podzemnih voda iz izdani u dren (ωfk) i vrednosti brzina podzemnih voda na konturi prelaska ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... navodnjava se površinskom vodom, a deo (manji) podzemnom vodom. U tabeli 16 prikazani su rezultati koji se odnose na količine podzemnih voda koje se utroše u zavisnosti od površine koja se zaliva. Samo iz teoretskih razloga proračun vode Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 109 ...
    ... režimska osmatranja nivoa podzemnih voda, količina crpne vode i redovnu kontrolu kvaliteta podzemne vode. Sirovu podzemnu vodu sa izvorišta karakterišu povišeni sadržaji gvožđa, amonijaka i arsena. Na izvorištu instaliran je savremeni pogon za preradu i filtraciju vode (sistem «Culligan» - Italija) ...
    ... u skladu sa održivim korišćenjem voda. Značaj i uloga podzemnih voda u Srbiji proizilaze iz činjenice da se preko 70% stanovništva vodom za piće snabdeva iskorišćavanjem ovog resursa. U svim propisima Evropske unije se uređuje oblast voda, podzemne vode namenjene su primarno za vodosnabdevanje ...

  • Višeparametarska analiza prihranjivanja karstne izdani na primjerima iz sliva Skadarskog jezera.

    Milan Radulović (2011)
    Višeparametarska analiza, karstna izdan, prihranjivanje, Skadarsko jezero.

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... угљокиселих вода зависе од концентрације раствореног угљендиоксида. Минимална количина угљендиоксида, која одређује припадност подземних вода угљокиселим је 250 mg/l. Доминација угљендиоксида у овим водама прелази 80 %. Када су у питању балнеолошке потребе, угљокиселе минералне воде се деле на 3 ...
    ... угљокиселим водама. На тржишту су ове минералне воде познате под комерцијалним називима Боржомские, Кисловодские, Есентукскије и др. Коришћење минералних вода, није се битно променила у смислу њене основне намене, за купање, лечење и пиће. Издвајањем различитих типова угљокиселих вода и њиховом ...
    ... х вода се одвија дуж тектонски ослабљених зона које су маркиране угљокиселим водама. Дренирање угљокиселих вода одвија се преко извора и бунара мале издашности, до 0,2 l/s. Њихова укупна издашност са самоизливом не прелази 1,0 l/s. Бунари су у целини бушени кроз шкриљце. Угљокиселе воде се дренирају ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... o enje kvaliteta voda u okviru neogenih i karstnih izvorišta ne postoji. Odre ivanje ili kontrola kvaliteta voda ovih izdani rezultat je realizacije namenskih projekata ili studija ili obaveza vodovoda ukoliko su vode kaptirane. Problemi koji prate zahvatanje podzemnih voda mogu se svrstati u ...
    ... o pracenje kvaliteta voda u okviru neogenih i karstnih izvoriSta ne postoji. Odredivanje ili kontrola kvaliteta voda ovih izdani rezultat je realizacije namenskih projekata ili studija ili obaveza vodovoda ukoliko su vode kaptirane. Problemi koji prate zahvatanje podzemnih voda mogu se svrstati u probleme ...
    ... podzemnih voda, dodatne koli ine podzemne vode mogu se dobiti putem vešta kog prihranjivanja aluvijalnih izdani ili regulacijom karstnih izdani. Primenom vešta kog prihranjivanja može se obezbediti dodatnih 40 m3/s vode, tako da zajedno sa procenjenim obnovljivim rezervama podzemnih voda mogu e je ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... o pracenje kvaliteta voda u okviru neogenih i karstnih izvoriSta ne postoji. Odredivanje ili kontrola kvaliteta voda ovih izdani rezultat je realizacije namenskih projekata ili studija ili obaveza vodovoda ukoliko su vode kaptirane. Problemi koji prate zahvatanje podzemnih voda mogu se svrstati u probleme ...
    ... podzemnih voda, dodatne kolicine podzemne vode mogu se dobiti putem veStaékog prihranjivanja aluvijalnih izdani ili regulacijom karstnih izdani. Primenom vestackog prihranjivanja moze se obezbediti dodatnih 40 m*/s vode, tako da zajedno sa procenjenim obnovijivim rezervama podzemnih voda moguée je zahvatati ...
    ... podzemnih voda, dodatne koli¢ine podzemne vode mogu se dobiti putem veStaékog prihranjivanja aluvijalnih izdani ili regulacijom karstnih izdani. Prema vodoprivrednoj osnovi Srbije, kao i na osnovu raspolozivih informacija, primenom vesta¢kog prihranjivanja moze obezbediti dodatnih 40 m 7/5 vode, odnosno ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... količina vode za piće. U proteklom periodu za- hvatane su količine 230 – 320 l/s vode, a u letnjim mesecima potrošnja je i znatno viša, što je posledica jednog od najvećih problema, a to je neracionalna potrošnja vode. Pored ovog, probleme za službu vodo- voda predstavlja i kvalitet vode, zbog povišenih ...
    ... podzemnih voda koje je formirano na desnoj obali Save, u selu Zabrežje i sa kojeg se vodom za piće snabdeva više od 50% stano- vništva opštine. Rezerve podzemnih voda na ovom iz- vorištu u aluvijonu Save, formiraju se infiltracijom površinskih voda tako da je i režim zahvatanja podze- mnih voda bunarima ...
    ... nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve podzemnih voda i istražene mogućnosti obezbeđenja dopunskih količina podzemnih voda na postojećem izvorištu. Utvrđeno je da najveće probleme u vodosnabdevanju predstavlja velika potrošnja vode u gradu, usled neracionalnog ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... površinske vode iznosi 0,0021 mg/l (Salminen, et al. 2005). Za razliku od slatkih voda, morske vode su znatno bogatije litijumom (0,17 mg/l) (Hem 1992), dok malomineralizovane podzemne vode sadrže između 0,01 i 0,5 mg/l litijuma (Hitchon 1999). Povišeni sadržaji litijuma u prirodnim vodama mogu ...
    ... Reke i jezera 5‒25 14 Morska voda 0,01‒7 1 Zemljišna vlaga <1‒117 54 Podzemne vode 5‒85 17 Naftne vode (rasoli) 5‒60 / Termalni izvori i gejziri 100‒600 / Medijana koncentracija silicijum-dioksida u površinskim vodama iznosi 14 mg/l, dok je u podzemnim vodama analogna vrednost 17 mg/l (Langmuir ...
    ... u podzemnim vodama od pH vrednosti. 1 – vode poreklom iz kiselih magmatskih stena; 2 – vode poreklom iz bazičnih magmatskih stena (Крайнов 1973). Jana S. Stojković Doktorska disertacija 24 2.1.4.3. Taloženje fluora iz podzemnih voda (hidrogeohemijske ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... potapaju u vodu tako da samo polovina visine uzoraka bude u vodi (sl. 2.75). Nakon sat vremena, dodajemo Još vode, toliko da ona sada pokriva % visine uzoraka. Posle još sat vremena, dodajemo jJoš malo vode, kako bi uzorci potpuno bili pod vodom. Slika 2.15 — Uzorci do pola potopljeni u vodi Zatim ...
    ... merenja, upijanje vode možemo lako izračunati korišćenjem formule: 23 ms_md 100 (5) Ab – upijanje vode pri atmosferskom pritisku (%); ms — masa u potpunosti zasićenog uzorka vodom (p); mua — masa suvog uzorka (g). 2.3.5. Kapilarno upijanje vode Kapilarno upijanje vode uzoraka je izmereno ...
    ... uklonile kapljice vode sa njihove površine. Nakon prvog merenja uzorci se vraćaju u vodu na još 24 sata, pa se postupak merenja ponavlja — m-. Posle drugog merenja uzorci se opet potapaju u vodu na jJoš 24 sata ı ceo postupak se ponavlja sve dok uzorci ne dostignu potpuno zasićenje vodom — ms. Po završetku ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... 75°C (napojni vod). Temperatura vode u povratnom vodu je 50°C. Druga dva voda su sa temperaturom od 43°C (napojni vod) i 28°C (povratni vod). Niskotemperaturni režim rada se obezbeđuje uz pomoć tri toplotne pumpe ukupne snage 2,6 MW. Toplota iz visokotemperaturnog voda može biti preneta na nisko ...
    ... Maksimalan protok vode je 2.500 l/s, a najniži 200 l/s. Najniža temperature vode u kanalizacionoj mreži je 6 °C. energija, ekonomija, ekologija, 2021, god. XXIII, br. 1 13 Mreža daljinskog grejanja je podeljena na 4 voda (Slika 2). Dva voda snabdevaju potrošače toplom vodom temperature 75°C ...
    ... od 3,6 do 3,8. Mreža daljinskog grejanja ima temperaturu vode u napojnom vodu 82°C. Temperatura povratne vode iz sistema daljinskog grejanja je oko 40°C. Minimalna temperatura otpadne vode iz postrojenja za prečišćavanje otpadne vode je 4°C, a maksimalna 18°C. Da bi se balansiralo oscilovanje ...

  • Mathematical modeling to define catchment size and real evapotranspiration (case study: Andrića karst spring, Western Serbia)

    Marina Čokorilo Ilić, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković, Bojan Hajdin (2018)
    Water resources in karst are extremely important sources of drinking water supply. The quality of groundwater formed in karst aquifers is generally high and in most cases only chlorination is required. However, from a hydrogeological perspective, these water resources are the least studied. Often only basic information is available on catchment size, groundwater reserves (dynamic and static, if any) and groundwater balance. Detailed hydrogeological investigations and long-term monitoring of karst spring discharges are needed to acquire such information. In ...
    karstno vrelo, veličina sliva, stvarna evapotranspiracija, karstno vrelo Andrića

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... kalcijumovih i magnezijumovih Jona u vodi i izražava se u ppm (delovima na milion) kalcijum karbonata. Na primer, tvrdoća vode od 100 ppm znači da voda sadrži 0.1 g (100 mg) kalcijum karbonata u 1 litru vode sa gustinom od 1 g/cm5. Mekom vodom se smatra voda sa koncentracijom kalcijum karbonata ...
    ... nakon kolektora (voda koja se iz cevi uliva u potok — slika 4.2), uzorak 2 predstavlja vodu iz potoka nakon ulivanja vode iz kolektora (slika 4.3), dok uzorak 3 predstavlja vodu iz samog kolektora. Slika 4.1. Mesto uzorkovanja ispitivanih voda (44"%06'16.5"N 20%28'59.9"E), nadmorska visina 456 ...
    ... 2C! — NaZe i -Mg* +2CLE 3. REMEDIJACIJA VODE PRIRODNIM ZEOLITIMA Izuzetno brz rast svetske populacije ı veoma dobro razvijene industrije odrazio se i u značajnom porastu i potrošnje sveže vode i proizvodnje otpadnih voda. Potražnja za slatkom vodom je već premašila ponudu, a trenutno je sve ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... uslovi kada su zastupljeni HS- i H2S0. Uran je u podzemnim vodama sa pozitivnim Eh vrednostima razmatran kao U6+, osim u izuzetno redukcionim vodama, gde je U4+ podrazumevani oblik urana u vodi, dok je Th je u svim uzorcima podzemnih voda unošen kao Th4+. Određivanje jonske sile. Analitičkim ...
    ... upućuje na obogaćenje podzemnih voda jonima Mg. Takođe, odsustvo Ca u podzemnoj vodi se može objasniti procesom dedolomitizacije ili jonskom izmenom. Slika 5.11. Jonski odnosi Ca i Mg u podzemnim vodama Osim rastvaranja karbonatnih stena, poreklo jona Ca i Mg u vodi može da se veže za procese ...
    ... a u podzemne vode, dok se pri rastvaranju minerala magmatskih stena oslobađaju određene koliličine SiO2 (Hounslow 1995). U podzemnim vodama obogaćenim Si komponentom, poreklo Mg jona u vodi (Mg>Ca) može da ukaže na izdani formirane u ultrabaznim stenama pri čemu je TDS takvih voda uglavnom niska ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... 500 m, temperatura rečne vode ne sme prelaziti 30 oC. Na taj način voda Dunava se u nizvodnom delu toka povećava za oko 3 oC u odnosu na tok iznad mesta crpenja vode za hlađenje NE. Fizičko-hemijski proces u akvatičnoj sredini odvija se kada se zbog povišene temperature vode, koja se iz NE ispušta ...
    ... bez vode ostaje veliki broj gradova i naselja koji se iz sistema snabdeva. Centralizovanje sistema vodo- snabdevanja i ranije je isticano kao nedostatak rešenja otvaranja ovog izvorišta pored Dunava, jer je u pitanju međunarodna reka zbog čega ne možemo imati kon- trolu u pogledu kvaliteta vode na ...
    ... reke koristi između 90-132 m3/s vode, a izgradnjom dva nova reaktora, pri radu svih šest reaktora potrošnja će iznositi 232 m3/s vode. Sistem se sastoji od primarnog (hlađenje reaktora) i sekundarnog kruga u kojem se voda pretvara u vodenu paru za pogon turbina koje proizvode električnu ene- rgiju ...