Претрага

Упит dcterms_subject_txt: oktaedarski kompleksi Ni(II)

658 items

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... ŠRCĆ| SROC < Švbš| Sže)| d w | m ŠMNGS|BERS | “. NI I =.S * ~+ = P·x@ @ iF ss sS:S s Š e Š * = iH L e Dacit 45 – 55 (dacit I faze) 25.08 144.432 50 1.471 0.004 0.506 1.0 Alterisani dacit 24.04 | 17.756 | — | O.424. | 0.0001 | 0,544 LO (dacit II faze) 20 Nikola Anđelić 28 22 Sh ea ...
    ... oški kompleks čvrstih stena i • inženjersko-geološki kompleks mekih stena. U prvu grupu spadaju sveži ı alterisani daciti. Koeficijent čvrstoće (f) ispitivanih svežih dacita računati po formuli Protođakonova iznosi 9.5, a alterisanih &. Inženjersko-geološke karakteristike ovog kompleksa bi trebalo ...
    ... potreban za izradu nasipa || ii Profil II – I' : 12] Dacit I faze, zdrav š 10] |___J Od]?žcni matcrijal Nasip 2 Betonski blokovi 508' 506] 504I 502] 50()l 498' ao6l 44l 492' 400l – ––– e – -—= == i g Š Š š Š # Slika 4.14. Izgled profila II — I' sa naznačenom površinom stenskog ...

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... vazduha. U situaciji A balon nastavlja da se penje, dok se u B spušta. U situaciji C, usled izjednačavanja temperature balon se neće kretati (ni gore ni dole). [5] Vi si na (k m) | |_ '5„ ?13„ ·10„ _ '20° '20° '20° A B c Temperatura (*C) Slika 3.2. Peza između adijabatske promene i ...
    ... O8x(1.0+0.0015x)“* F O.11x(1.0+-0.0004x)“* O.O8x(1.0+0.0015x)“?* - x ın mctcrs US EPA je razvila regresionu šemu za model izvora industrijskih kompleksa (Industrial Source Complex (ISC3)). Model koristi sledeću regresionu jednačinu za horizontalne i vertikalne koeficijente disperzije: oy = 465 ...
    ... sredini u najvećoj meri je u funkciji dispergovanja sitnih frakcija prašine sa suvih površina ı distribucije, pod uticajem vetra, izvan rudarskog kompleksa. Aktivne etaže na površinskim kopovima i putevi kamionskog transporta u određenim prirodnim uslovima (deficit vlage, visoka temperatura, povećana ...

  • Mikroelementi u uljnim šejlovima Aleksinca i njihov uticaj na životnu sredinu

    Nikoleta Aleksić (2021)
    ... 2017 2018 pH II II II II II Rastvoreni kiseonik mg/dm3 IV II II II II BPK5 mg/dm3 II II II II II Amonijum jon mg/dm3 III III III II II Nitrati mg/dm3 II II II II II Hloridi mg/dm3 II II II II II Mikrobiološki parametri Ukupne koliformne bakterije cfu/100 ml II II II II II Zaključak ...
    ... vrednosti od 5-9, nikl se predominantno nalazi u obliku dvovalentnih jona, Ni2+, ili kao Ni(H2O)6 2+. U ovom opsegu pH vrednosti, nikl može takođe da se adsorbuje na okside gvožđa i mangana ili da formira komplekse sa neorganskim ligandima (OH-, SO4 2-, Cl- ili NH3) [5, 6]. Uzimajući u obzir toksične ...
    ... najdominantnija je bila akumulacija Cu i Ni u mahovinama. Na osnovu trendova i obogaćenja mahovina ali i zemljišta PTE (As, Cr, Cu, Ni, Fe i V), vinograd može predstavljati dominantni difuzni izvor zagađenja. Statistički značajne korelacije između koncentracija Co, Cr i Ni u listovima vinove loze i u i t ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... glave; at+ax – atlas–aksis kompleks; cv – vratni pršljenovi; tv – trupni pršljenovi; B: skelet glave sa ventralne strane. 56 B Sl. 38. Anatomska nomenklatura skeleta glave zmija (I) i pojedinačne kosti (II) korišćene u radu; opšte ...
    ... supraokcipitale, 6 – eksokcipitale, 7 – baziokcipitale, 8 – prootik, 9 – baziparasfenoidale; I–B (nepčano vilični kompleks): 10 – maksila, 11 – pterigoid, 12 – ektopterigoid, 13 – palatinum; II: A,B – baziparasfenoidale, C – maksila, D – palatinum, E,F – dentale, G – kompleksna (compound) kost, H – frontale ...
    ... paleontološka istraživanja ovog pećinskog kompleksa traju od 2004. (sl. 20a). U Velikoj Balanici opisano je pet slojeva diferenciranih u više horizonata (sl. 20b). Slojevi Velike Balanice se mogu grupisati u dva stratigrafska kompleksa. Gornji kompleks čine slojevi sa crvenkastim (2а), sivim (2b) ...

  • Interaction of sodium dodecylsulfate (SDS) with homoionic montmorillonites: adsorption isotherms and metal-ion release

    M. Ilic, J. Gonzalez, A. Pohlmeier, H. D. Narres, M. J. Schwuger (1996)
    The interaction of dodecylsulfate anions (DS−) with homoionic Ca-, Mg-, Ni-, Cu-, Cd-, Pb- and Fe-montmorillonites were investigated. Mg- and Cd-montmorillonite do not adsorb DS−, and an anion exchange at the edges of the clay mineral does not take place. Three different adsorption processes are identified on the other montmorillonites: i) Fe-montmorillonite is covered with amorphous iron hydroxide, and DS−-anions are bound at positively charged sites. ii) On Ca- and Pb-montmorillonite DS− is precipitated as Me(DS)2. iii) On Ni- ...
    Натријум додецилсулфат, адсорпциона преципитација, монтморилонит

  • An update on the mineral-like Sr-containing transition metal arsenates

    Tamara Đorđević, Ljiljana Karanović (2021)
    We report on the crystal structures of three novel synthetic SrM-arsenates (M = Ni and Fe3+), isostructural or structurally related to the minerals from tsumcorite, carminite and brackebuschite groups. They were synthesised under mild hydrothermal conditions and further characterised using single-crystal X-ray diffraction (SXRD), scanning electron microscopy with energy dispersive spectroscopy (SEMEDS) and Raman spectroscopy. SXRD and SEM-EDS yielded formulae: (I) SrNi2(AsO4)2·2H2O, (II) Sr1.4Fe3+ 1.6(AsO4)2(OH)1.6 and (III) SrFe3+(AsO4)(AsO3OH). All three structures are built up of slightly distorted MO6 octahedra ...
    арсенати метала, кристална структура, дифракција рендгенских зрака на монокристалима, хидротермална синтеза, Раманова спектроскопија, релевантна једињења у животној средини, арсенeochemistry and Petrology

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Dosadašnja saznanja o bijelim boksitima na prostoru Crne Gore

    Mia Jovanović, Slobodan Radusinović, Vladimir Simić (2023)
    bijeli boksit, geološka istraživanja, geologija, geohemija

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... ne može shvatiti ni kao društvena sredina u užem smislu, jer podrazumeva i samog čoveka u užem smislu, jer odnosi u njoj nisu regulisani samo društvenim zakonima. Ona, dakle, predstavlja kvalitativno novu kategoriju geološkog i geografskog prostora, koja je zasnovana na kompleksu odnosa prirodne ...
    ... drumskog saobraćaja i termo izvora. Kod povišenih koncentracija Ca i Fe dominantan uticaj imaju prašina zemljišta, dok su za Cr i Ni vezane blizine industrijskih kompleksa i objekata za proizvodnju legura, su doprineli i povišenim nivoima Sb i Zn (Kihoung & Hung., 2010). Željko R. Cvetković Mineralni ...
    ... pepelu (Clork and Sloss; 1992) su klasifikovali Ni u (I i II kategoriju) odnosno, jednako je raspoređen između šljke i letećeg pepela i obogaćeni leteći pepeo i osiromašena šljaka. Koncentracije nikla koja su izmerena u oba ispitivana perioda su ispod 5 mg/kg tako da ne postoji opasnost o ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... ne može shvatiti ni kao društvena sredina u užem smislu, jer podrazumeva i samog čoveka u užem smislu, jer odnosi u njoj nisu regulisani samo društvenim zakonima. Ona, dakle, predstavlja kvalitativno novu kategoriju geološkog i geografskog prostora, koja je zasnovana na kompleksu odnosa prirodne ...
    ... drumskog saobraćaja i termo izvora. Kod povišenih koncentracija Ca i Fe dominantan uticaj imaju prašina zemljišta, dok su za Cr i Ni vezane blizine industrijskih kompleksa i objekata za proizvodnju legura, su doprineli i povišenim nivoima Sb i Zn (Kihoung & Hung., 2010). Željko R. Cvetković Mineralni ...
    ... pepelu (Clork and Sloss; 1992) su klasifikovali Ni u (I i II kategoriju) odnosno, jednako je raspoređen između šljke i letećeg pepela i obogaćeni leteći pepeo i osiromašena šljaka. Koncentracije nikla koja su izmerena u oba ispitivana perioda su ispod 5 mg/kg tako da ne postoji opasnost o ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... su u okviru stena ili njihovih kompleksa koji se odlikuju nepovoljnim hidrogeološkim svojstvima i uslovima za formiranje izdanskih voda u njima. U ovakve delove spadaju delovi terena izgrađeni od glinovito-laporovitih kompleksa stena u neogenim basenima, kompleksi flišnih naslaga i kristalastih ...
    ... tipom poroznosti, arteski tip izdani je razvijen u okviru kompleksa peskovitih, šljunkovitih, peskovito-šljunkovitih i peskovito-glinovitih stena u tercijarnim basenima. Tačno rasprostranjenje izdani nije poznato. Debljina kompleksa je promenljiva i kreće se u dosta širokim granicama od nekoliko ...
    ... prikazana početna mreža diskretizacije strujnog polja u planu. 25 š Žt·u· : :?E'iii; HH 8 ; } H H | || || :: 925 H H bši –T žH H HHR | HBE ii ii š iBiHi ::: ' ž EEH Fi [ f RBHIJB i HH +f +H = :: el H š H :: ši TH 8 Š +} H f B Š :: :: _ i + :: :: THFFH-FHHH | l a HH ši ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... — — I* || Nc=46- = 1 | _ ML ı IJ_ ii I || I\ ii |___ ·”\ ii | Nc=53 ii || 48 46 44 42 40 LEGENDA: LITOLOŠKE OZNAKE LITOLOŠKI SASTAV |I VAŽNIJA INŽENJERSKOGEOLOŠKA SVOJSTVA | SE| E I _,_O„š ž NAZIV, ŠRAFURA LITOLOŠKIH KOMPLEKSA ZE|B| | IOZNAKA a | a | Moau . |__Momu ...
    ... konzolne dijafragme — tri karakteristična slučaja: I slučaj: Ako je nivo podzemne vode sa jedne ili druge strane dijafragme II slučaj: Ako je nivo podzemne vode na istoj visini II slučaj: Ako je nivo podzemne vode u različitim visinama (zanemaruje se početno strujanje) Slika 14. Tri karakteristična ...
    ... Poprečni geotehnički presek terena Ć / O OQ Me O, d p O o O O O ~ Z o> e j| O /\ ~ / O/p lzvršil'a J O _ iT— —= p Ovlašćel ii .. o = _= ii - Z — / O — a s== 7 Broj priloga: 1:2000 92 90 88 86 84 82 80 78 76 74 72 70 68 66 64 62 60 58 ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... se iz prikazane šeme odvodnjavanja kopa može zaključiti da se u postavljenom konceptu bunarima generalno dreniraju samo hidrogeološki kompleksi iznad povlate II ugljenog sloja. Istekle podzemne vode prikupljaju etažni kanali i vodosabirnici, kao ı drenažni kanali. Drenažni kanali se postavljaju ...
    ... voda Modelski sloj 5 – gline i banak II ugljenog sloja (ugalj IIa) Modelski sloj 6 – pesak i alevriti u okviru II ugljenog sloja (između Ila i IIb) Modelski sloj 7 — II ugljeni sloj, drugi banak (ugalj IIb) Modelski sloj 8 – peskovi i alevriti u podini II ugljenog sloja. 45 52 00 0 2 5 4 4 ...
    ... alevritima – sedimenti gornjeg ponta (kompleks između prvog i drugog i drugog i trećeg ugljenog sloja u neogenu), – gline sa alevritima i ugalj u okviru gornjeg ponta su slabe propusnosti (nalaze se u povlati prvog ugljenog. sloja i interkalirani u okviru kompleksa između prvog i drugog ugljenog sloja ...

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku

    Milica Dutina (2024)
    U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...
    terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti
    ... 22 Prema klasifikaciji GN-200 sredine aluvijalnog kompleksa uglavnom pripadaju I i II a lokalno i III kategoriji zemljišta. Na osnovu terenskih zapažanja tokom bušenja i kartiranja Jezgra, može se zaključiti da čitav aluvijalni kompleks, predstavlja izuzetno dobro nosivu podlogu za dopunska ...
    ... ___________| wWwii „ aG g J o a ——— a II I —— dzdiıižTrr“O.. H _ | : •x-| III _____ Y=19.6k IOOG OG KOR O TR KO NSO NL O O, I SOKE ld L NI — I RI — I ~I —~ pr~: —~ I — ~ —~ 2 I_ _Dg - c=22kN/m - ı– «–DODJOA9 O i a -= _ Mv=9500kN/m" _ RR IOOG A K A A KA KA p b ii | , o o o |-) o o o o o o oO O ...
    ... (167.5m) Istražna bušotina __4.6m_ Nivo podzemne vode -4.9m ii= KoaliK . —:0-O— · Kota fundiranja čeličnog rezervoara za gorivo i@ Kota fundiranja prodajnog objekta |-1.8m. Kota fundiranja znaka Geotehnički presjek terena II - I' Ime i prezime Razmjera Br. priloga Milica Dutina, H 1:250 ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... od bazičnih do ultrabazičnih stena. Sekvenca kojom su predstavlјeni (od dna prema gore) odlikuje se ultrabazičnim kompleksom, kompleksom gabrova, mafičnim intruzivnim kompleksom, pilou lavama i na kraju je sve prekriveno sedimentnim stenama (uglavnom rožnac, ređe i krečnjak), u asocijaciji sa ...
    ... ofiolitskog kompleksa Ždraljice i ovde je teren dosta pokriven obradivim zemljištem i šumama. Na prostoru BJR Makedonije (u daljem tekstu Makedonija) ofiolitski kompleksi se mogu pratiti od Skoplja, duž doline Vardara do Đevđelije i makedonsko-grčke granice. Ofiolitski kompleks Demir Kapije ...
    ... ofiolita predstavljeni su telima izduženim u pravcu SZ-JI, dugačkim oko 50 km i oko 25 km širokim, koja čine ofiolitski kompleksi Demir Kapije i Đevđelije. Izdanak ofiolitskog kompleksa se može pratiti van administrativnih granica Makedonije, na prostoru severne Grčke. Na teritoriji severne Grčke izdanak ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... B : G C E C| L ı a —— — Po lj op ri vr ed ni fa k. A a u — — Ba ta jn ic a 1 |_ __ __ __ __ __ Kl :F ic iu a{ {e -y % | _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ B : F \ c C i u { e : k ) z ı a — — Ba nk a bi lj ni h ge na I I I — — Ge of iz ič ki in st ...
    ... _ _ _ _ _ _ _ _ I U E K ] |_ _ _ _ _ _ _ _ _ I E A a z u —— — D ob an ov ač ka I I u —— — Ze le ni hi t i a — —— — Ga le ni ka |_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ l e l ev }- } _ _ _ _ _ _ _ _ I . . _ _ M O Slika ...
    ... peskoviti alevroliti Prikaz topografskih oznaka —— Gc:anica opštine Zemun 49 75 00 0 |} L 3 48 3il X 3 I 5 MO J Z U P( Bi Ni Ni WC N K J E I J LO R 1 .O EJ A LO R EI e - e e 5 ~ I M J N aU pi W M lM B D N ip ec xu yn pa st ui ok py r 49 ...

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ... омењива у ј‐ни (36)  A‐Помоћна промењива у ј‐ни (87)  B‐Блазијусов експонент (‐)  α‐Прандтлов коефицијент у ј‐ни (93) (‐)  β‐Прандтлов експонент у ј‐ни (93) (‐)  B‐Помоћна промењива у ј‐ни (36)  B‐Помоћна промењива у ј‐ни (87)  B*‐Помоћна промењива у ј‐ни (53)  С‐Помоћна промењива у ј‐ни (87)  D‐Пом ...
    ... 04856  +12129398327  ‐1204004519864  +0,003400943  ‐0,000240858=  +0,051718    Σ  +28272624496  ‐9363566465958    ΔI(Du)=‐0,003400943; према ј‐ни (231)  II  4  +0,03434  +18257737380  ‐2563013020964  +0,001280657  ‐0,003400943=  +0,032215  7  ‐0,05429  ‐10633160046  ‐944052622692  +0,001280657    ‐0 ...
    ... у енергетско   нији  котао  арео,  и  пор м  нивоу  до аснијим  ко уштеда је ид ни мање ефика своје групе    у оквиру S edure  for  E одишњих  тр итанским  Ф е  на  гориву ношћу од 55 мање ефикасно уштеда I II 109  142  105  138  97  127  88  116  79  103  68  89  53  69  42  56  0  0  о графички с ...

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ... омењива у ј‐ни (36)  A‐Помоћна промењива у ј‐ни (87)  B‐Блазијусов експонент (‐)  α‐Прандтлов коефицијент у ј‐ни (93) (‐)  β‐Прандтлов експонент у ј‐ни (93) (‐)  B‐Помоћна промењива у ј‐ни (36)  B‐Помоћна промењива у ј‐ни (87)  B*‐Помоћна промењива у ј‐ни (53)  С‐Помоћна промењива у ј‐ни (87)  D‐Пом ...
    ... 04856  +12129398327  ‐1204004519864  +0,003400943  ‐0,000240858=  +0,051718    Σ  +28272624496  ‐9363566465958    ΔI(Du)=‐0,003400943; према ј‐ни (231)  II  4  +0,03434  +18257737380  ‐2563013020964  +0,001280657  ‐0,003400943=  +0,032215  7  ‐0,05429  ‐10633160046  ‐944052622692  +0,001280657    ‐0 ...
    ... у енергетско   нији  котао  арео,  и  пор м  нивоу  до аснијим  ко уштеда је ид ни мање ефика своје групе    у оквиру S edure  for  E одишњих  тр итанским  Ф е  на  гориву ношћу од 55 мање ефикасно уштеда I II 109  142  105  138  97  127  88  116  79  103  68  89  53  69  42  56  0  0  о графички с ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja