Претрага

Упит dcterms_subject_txt:čvrstoća na istezanje

1632 items

  • Praktikum za vežbe iz Informatike 1

    Ranka Stanković, Ivan Obradović, Olivera Kitanović, Mirjana Banković (2014)
    informatika

  • Sistem poslovne inteligencije za upravljanje zaštitom na radu u rudarskoj industriji

    Ljiljana R. Kolonja (2016-09-23)
    Postojeća organizacija zaštite na radu na površinskim kopovima uglja često nije umogućnosti da blagovremeno i tačno ukaže na nedostatke, koji mogu u bližoj ilidaljoj budućnosti da budu uzrok narušavanja bezbednosti radnika, ali i uzrokoštećenja materijalnih dobara rudnika. Nemogućnost donošenja pravovremenihodluka je moguće izbeći uvođenjem softverski podržanih sistema za praćenje ianalizu bezbednosti i zaštite na radu.Osnovni cilj ove doktorske disertacije je definisanje metodologije i razvoj modelasistema upravljanja zaštitom na radu, koji će omogućiti savremen, adekvatan isveobuhvatan način praćenja i analize ...
    rudarstvo, bezbednost i zdravlje na radu, poslovna inteligencija,tehnička zaštita, ontologije
    ... bezbednošću i zaštitom zdravlja na radu, odnosno upravljanja zaštitom na radu. Sistem upravljanja zaštitom na radu, prema Britanskom standardu je „deo sveukupnog sistema rukovođenja koji omogućava upravljanje rizicima koji se odnose na zaštitu i bezbednost na radu u poslovanju organizacije ...
    ... bezbednosti na radu.“ (BSI, 1999). Na ovaj način, sistematizovan i organizovan pristup rešavanju problema organizacije zaštite na radu je podignut na nivou standarda. Drugim rečima, prepoznat je značaj organizovanog i sistemskog pristupa upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu, ...
    ... odražava na konkurentnost firme i na njenu produktivnost. Oni su ukazali i na to da bezbednost i zaštita na radu dugoročne procese pretvara u kratkoročne uz postavljanje jasnih ciljeva koji se ogledaju kroz prepoznavanje prioriteta u okviru bezbednosti i zdravlja na radu i procene ...

  • Tеслапедиа као централна база библиографских података о Николи Тесли

    Ивана Ћирић, Сузана Топаловић, Биљана Лазић (2013)
    Циљ овог рада је да прикаже идеју и процес израде најкомплетније електронске библиографске базе о Николи Тесли, симболично назване Теслапедиа. Oвaквa бaзa би укључивaлa Teслину библиoгрaфиjу, кao и библиoгрaфиjу других o њeму. Сaм кoнцeпт рaзвoja Teслaпeдиe je видљив крoз двe глaвнe идeje. Првa идeja je зaснoвaнa нa пoстaвљaњу свих пoстojeћих библиoгрaфских јединица кoje Mузej пoсeдуje нa oдрeђeну вeб-лoкaциjу a другa, пoдjeднaкo вaжнa, oглeдa сe у мoгућнoстимa дaљeг рaзвoja и нaдгрaдњe сaмe структурe базе придруживaњeм нoвих библиoгрaфских пoдaтaкa. Oвa бaзa ...
    библиографије
    ... ка по је ди нач на об ра да, ана лог на или ин фор ма тич ка, не ми нов но зах те ва по ве зи ва ње са свим оста лим де ло ви ма фун ду са. Осно ву на стан ка Му зе ја чи ни лич на за о став- шти на чу ве ног на уч ни ка. По Те сли ној же љи, Са ва Ко са но вић, ње гов не ћак и на след ник, пре нео ...
    ... Tesla Collection, 4. Нео бја вље на би бли о гра фи ја Ми ло ва на Ма ти ћа, 5. Те сли на лич на би бли о те ка. Ме ђу њи ма раз ли ку је мо сле де ће: a) Из во ре ко ји су у осно ви на ста ли као би бли- о гра фи је (Нео бја вље на би бли о гра фи ја Ми- ло ва на Ма ти ћа и Te sla Col lec tion) ...
    ... ја, про на ђе но је и пре у зе то укуп но 2.930 стра ни ца но ви на из не ко ли ко де се ти на на сло ва аме рич ких но ви на за пе ри од 1888-1922. у три раз ли чи та фор- ма та (.pdf, .txt, .jp2) ко је са др же члан ке ко ји се ти- че Те сле, као и би бли о граф ске по дат ке на ни воу на сло ва ...

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... bunara bio na značajnoj dubini u odnosu na neporemećene uslove nivoa izdani, odnosno na relativno maloj visini u odnosu na utisnute drenove. Ova činjenica jasno ukazuje na ograničen potencijal vodonosne sredine u smislu raspoloživih količina podzemnh voda u slučaju najvećeg broja bunara na izvorištu ...
    ... gubitaka na rad bušenih bunara (engl. wellbore skin layer loss, gravel pack loss, well screen loss, loss in well interior) – gubitaka na filtraciju kroz tanki sloj na konturi bušenja bunara, gubitaka u prifilterskoj zoni, gubitaka na filterskoj konstrukciji, gubitaka u unutrašnjosti bunara (na putu kretanja ...
    ... prifilterske zone drenova na kapacitet i režim rada bunara je realizovano na etaloniranom modelu na kojem je prethodno ispitivana metodologija hidraulički realne reprezentacije ovog tipa bunara na hidrodinamičkim modelima, zajedno sa ispitivanjima uzroka hidrauličkih otpora na drenovima i dinamike porasta ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... enje u horizontalnoj ravni na modelima AB, CD, EF i GH, dok se veće rasprostranjenje ovih stena jedino zapaţa na modelu IJ. Ove stene se ne mogu videti na površini terena na modelima AB i CD, dok se na modelima EF i GH zapaţa njihovo prisustvo na površini terena. Na ovim modelima magmatske stene ...
    ... jugu, koje je prikazano na modelu GH. Ove stene su na modelu prikazane kao tri razdvojene grane meĎusobno subvertikalne. Rasprostranjenje, ovih stena na površini je veoma malo u odnosu na njihovo pruţanje u potpovršini. Na delu terena, koji se nalazi juţno u odnosu na model GH, izostaje prisustvo ...
    ... nT, što navodi na zaključak da je uzročnik ove anomalije na većoj dubini u odnosu na uzročnik anomalije A1. IzmeĎu ove dve anomalije uočava se nagla promena vrednosti, koja ukazuje na postojanje kontakta, odnosno rasedne zone, čiji je pravac pruţanja jugozapad-sevroistok (upravno na pruţanje uzročnika) ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... Karta Bugeovih anomalija na području Grčke, sa naznačenim profilom (JJ’) Karta totalnog magnetnog polja na području Srbije prikazana je na Slici 22a, dok je karta totalnog magnetnog polja redukovanog na pol prikazana na Slici 22b. Postupak redukcije na pol, primenjen je na digitalizovanim aeromagnetskim ...
    ... površine. Na području Ždraljice debljina ofiolita se kreće od 2.5 km na severu do oko 1 km na jugu. Suprotno tome, u području Kuršumlije ofioliti su deblji na jugu (više od 3.5 km) nego na severu (oko 2 km). 92 Slika 46. a) Tektonska skica sa položajima profila, b) Pseudo 3D model na području ...
    ... kada je uzročnik anomalije smešten na bilo kom drugom mestu, osim na magnetskom polu i ekvatoru. Iz tog razloga je uvedena redukcija na pol ili ekvator. Kenigsbergov broj je računat na osnovu podataka merenih vrednosti susceptibilnosti i remanentne magnetizacije. Na prostoru koji je obuhvaćen ovim ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... dve etaže na uglju i jedne etaže na otkopavanju međuslojne jalovine. Raspodela ugljenog sloja na etaže je izvršena na osnovu prostornog položaja ugljenog sloja i kapaciteta bagera koji su projektovani da rade na uglju i međuslojnoj i inerslojnoj Jalovini. Verikalna podela kopa na etaže prikazana ...
    ... depresioni levak. Takođe se vidi drenažni efekat Dunavca na režim voda na desnoj Požarevačkoj strani. Posmatrajući stanje nivoa pliće izdani na slici, karakteristične za period malovođa, može se zaključiti da su nivoi izdani na Požarevačkoj strani na uzvodnom delu oko 73-74 mnm, u zoni Ključa oko 70 ...
    ... smanjio na 3,5. U nastavku eksploatacije koeficijent otkrivke se smanjuje, u periodu od 11-13. godine na 3,44, zatim u periodu od 15-35. godine na 3,38. Uzimajući u obzir i investicionu otkrivku od 27*10% čm?, srednji koeficijent otkrivke iznosi 3,47 čm?/t. Podela kopa na etaže je izvršena na osnovu ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... još više narušavao. Veliki uticaj na to su imale deponije pepela i šljake. Gacko pripada tipu karbonatnih pepela (visok sadržaj CaO), što znači da poseduje cementaciona svojstva i u kontaktu sa vodom gradi kompaktan materijal odreŽene mehaničke čvrstoće. Na taj način sprečena je emisija finih ...
    ... rad buldozera na ravnjanju i nivelaciji servisnog puta; • rad buldozera na ravnjanju kosine deponije; • rad buldozera na ravnjanju slojeva na platou deponije; • postavljanje drenažnih cevi i kanaleta; • povezivanje svih segmenata drenažnog sistema. Servisni put će biti izgrađen na platou deponije ...
    ... obzirom na buduće radove na deponiji izradiće se servisni putevi na istojJ, koji će se nadovezati na postojeću mrežu. Izrada servisnih puteva Je veoma važna jer će se koristiti u toku celog procesa rekultivacije, za dovoz materijala, manipulaciju i kretanje mašina i ljudi koji će raditi na deponiji ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... vrši nanošenjem elemenata pada diskontinuiteta na stereomrežu. o Kontinualnost- neprekidna dužina pukotina u ravni, Jedan od najvažnijih parametara. Grubo se određuje na licu kosine. o Stepen izmjene na zidovima pukotine značajno utiče na čvrstoću stijenske mase. U zavisnosti od veličine izmjene ...
    ... i kosine na magistralnom putu M-1, na dionici Lipci-Ljuta, u primorskoj opštini Kotor. Najprije je izvedeno detaljno inženjerskogeološko kartiranje područja, utvrđeni su elementi pada i pružanja pukotina i slojeva, kao i njihovo nanošenje na karti užeg područja, mjerena je čvrstoća uz pomoć Šmitovog ...
    ... loški profil 1577 Radi preciznijeg određivanja jednoaksijalne čvrstoće vršeno je mjerenje Šmitovim čekićem na karakterističnim blokovima, neke od vrijednosti su prikazane na fotografijama. Strana 32 / 34 Slike 25 i 26. Čvrstoća izmjerena Šmitovim čekićem. (Ksenija Gredić). Duž predmetne dionice ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... vrši nanošenjem elemenata pada diskontinuiteta na stereomrežu. o Kontinualnost- neprekidna dužina pukotina u ravni, Jedan od najvažnijih parametara. Grubo se određuje na licu kosine. o Stepen izmjene na zidovima pukotine značajno utiče na čvrstoću stijenske mase. U zavisnosti od veličine izmjene ...
    ... i kosine na magistralnom putu M-1, na dionici Lipci-Ljuta, u primorskoj opštini Kotor. Najprije je izvedeno detaljno inženjerskogeološko kartiranje područja, utvrđeni su elementi pada i pružanja pukotina i slojeva, kao i njihovo nanošenje na karti užeg područja, mjerena je čvrstoća uz pomoć Šmitovog ...
    ... loški profil 1577 Radi preciznijeg određivanja jednoaksijalne čvrstoće vršeno je mjerenje Šmitovim čekićem na karakterističnim blokovima, neke od vrijednosti su prikazane na fotografijama. Strana 32 / 34 Slike 25 i 26. Čvrstoća izmjerena Šmitovim čekićem. (Ksenija Gredić). Duž predmetne dionice ...

  • Geotehnički aspekti izgradnje visećeg pešačkog mosta u Starom gradu u Užicu

    Zoran Berisavljević, Miloš Marjanović, Uroš Đurić (2023.)
    U radu su prikazani rezultati geotehničkih istraživanja za potrebe izgradnje visećeg pešačkog mosta preko klisure reke Đetinje u Užicu. Predviđeno je da most, sistema prednapregnute trake, omogući prelaz pešacima sa desne dolinske strane na stranu Starog grada, koja je opasana strmom liticom (cca. 40 m visine). Za potrebe formiranja geotehničkog modela i strukturnog sklopa krečnjačke stenske mase korišćen je postupak fotogrametrijskog snimanja dronom. Predviđeno je da se zatežuća sila (od oko 30 MN), koju most prenosi na obalni stub, ...
    fotogrametrija, stabilnost kosina, pukotine, prednapregnuta sidra, test granične nosivosti, paker (Ližonov) test
    ... karakteristika. RMR vrednost određena je na jezgru za intervale od 3 m dužine, kao i na otvorenim izdancima. Da bi se definisao HB kriterijum loma, pored GSI vrednosti, potrebno je odrediti konstantu mi ı jednoaksijalnu čvrstoću na pritisak. Ove vrednosti su određene na osnovu laboratorijskih triaksijalnih ...
    ... Pored toga, na slici 6 prikazani su ı uzorci injekcione masc ı krečnjaka pre i nakon ispitivanja. Jednoaksijalna čvrstoća na pritisak krečnjaka usvojena je kao prosečna vrednost svih ispitivanja za pojedine sredine. U obzir su uzete ı vrednosti jednoaksijalne čvrstoće dobijene na osnovu opita ...
    ... prisustvo je uočeno ı na desnoj dolinskoj strani reke Đetinje. Metodologija kartiranja pukotinskog sklopa podrazumevala Je da se na datoj lokaciji definišu familije pukotina, te da se za svaku odaberu najmanje dve karakteristične na kojima bi se izmerili profili hrapavosti, čvrstoća zidova (Šmitovim ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... трења 32,5 o - Чврстоћа на савијање 0,607 MPa Прослојци седимената у доњем делу угљеног слоја: - Запреминска тежина 26,2 kN/m3 - Чврстоћа на савијање 1,905 MPa - Чврстоћа на притисак 19310 kPa - Кохезија C 2569 kPa - Угао унутрашњег трења 36 o Подинска глина на контакту са угљем: ...
    ... након 20 сати а крајњи модел похрањен је на 44,8 гигабајта складишног простора. 33 На слици 3.11 приказан је један од сирових снимака на коме се позиција извора налази на средишњој тачки профила, односно извор се налази на 250 m од почетка профила на геофонској позицији. Будући да се радило ...
    ... структура приказана је у виду интерполираних површи које су очитане на профилима постављеним управно на очекивани правац пружања раседа. Приказ интерпретације, на основу очитавања позције на профилима, дат је на слици 4.8 а), а на слици 4.9 б) приказана је позиција главног раседног система са погледом ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... u permskim sedimentima na tački T21; b) Sistem kliznih ravni u permskim sedimentima na tački TI9; c) Sistem kliznih ravni u ladinskim sedimentima na tački T15; d) Sistem kliznih ravni u ladinskim sedimentima na tački T15, e) Sistem kliznih ravni u ladinskim sedimentima na tački T10; f) Sistem ...
    ... kriterijumu na osnovu lista Ivangrad OGK SFRJ 1:100 000 i tumača (Živaljević et al., 1982, 1981 i tamošnje reference) ıi na osnovu karakteristika uočenih terenskim putem. Stene su grupisane na osnovu njihovih tektonskih pripadnosti, određene prema tektonskoj rejonizaciji (Slika 3.2) zasnovane na pristupima ...
    ... uočljivo na osnovu dijagrama je da su pukotine generalno strmijih do subvertikalnih padova ka zapadu, jugoistoku i Jugozapadu. Na osnovu elemenata pada maskimuma i submaksimuma na dijagramu Spk 270/86 i 135/61, rekonstruisan je potencijalni konjugovani pukotinski sistem (Slika 6.3 b), na osnovu ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... podlogama – u nestacionarnimn uslovima, sa vremenskim korakom od mesec dana (na teritoriji severne Ba ke), odnosno u stacionarnim uslovima (na podru ju Ma arske). Na slici 7 je prikazan intenzitet infiltracije padavina na istražnom podru ju koji je zadavan u prvom sloju modela. Grani ni uslov ...
    ... podlogama — u nestacionarnimn uslovima, sa vremenskim korakom od mesec dana (na teritoriji severne Backe), odnosno u stacionarnim uslovima (na podrucju Madarske). Na slici 7 je prikazan intenzitet infiltracije padavina na istraznom podrucju koji je zadavan u prvom sloju modela. Grani¢ni uslov op&ti ...
    ... nika 22 mm. Kapacitet unesenih podataka je 24.000, a vremenski interval merenja je bio podešen na jedan sat. Na slici 8, su prikazani rezultati pra enja režima podzemnih voda na odabranim vodovodima. Na izvorištima u Bajmoku i Subotici mogu se uo iti dosta velike oscilacije nivooa podzemnih voda ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Sadržaj Mg2+ i Na+ u vodi raste sa dubinom. Maksimalni sadržaj Mg2+ na Krupajskom vrelu iznosi 2.875 mg/l, na bušotini 7.205 mg/l, a na termalnom izvoru 13.96 m/l, dok je maksimalni sadržaj Na+ Krupajskog vrela 2.202 mg/l, 8.986 mg/l je na bušotini B-1, a čak 19.07 mg/l na termalnom izvoru Krupaje ...
    ... tako vrednosti sa maksimalnih 4.48 mg/l na vrelu Crnice, spuštaju na maksimalnih 2.74 mg/l u termalnoj vodi. Vrednosti jona Mg2+ i Na+ rastu, s tim što se kod Na+ vrednost povećava na 4.33 mg/l, dok vrednost Mg2+ raste sa maksimalnih 7.89 mg/l na vrelu Crnice na konstantnih 17 mg/l u termalnoj vodi ...
    ... se nalazi na Beljaničkom masivu između Ravnog Glavičorka na jugu, vrha Ravne Glave (1027 m n.m.), Malog Glavičorka na severu i vrha Velike glave (1028 m n.m.) na istoku. Jama se nalazi u dnu jedne od najvećih vrtača na masivu prečnika oko 150 m, a od jamskog otvora koji se nalazi na dnu vrtače ...

  • Uticaj utiskivanja gas-lift gasa na prenos mase i toplote

    Branko Grubač (2019)
    Nakon uvođenja kontinualnog gas-lifta, primećen je porast proizvodnje tečnog naftnog gasa, TNG, u postrojenju za preradu gasa, kao jednog od finalnih proizvoda dobijenog iz fluida gaso kondenzatnih i rastvorenog gasa iz naftnih bušotina. Pretpostavljeno je da se prisustvom gas-lift gasa uspostavlja drugačija ravnoteža faza u odnosu na slučaj bez gaslifta, te da je gas-lift gas stripovao propan i butane iz tečne u parnu fazu, što je dovelo do povećanja prinosa TNG-a. Napravljen je model bušotine koja radi u kontinualnom gas-liftu ...
    gas-lift, modelovanje bušotine, prenos mase i toplote, taloženje parafina
    ... uslovi Temperatura na dnu bušotine °C 69,05 Pritisak na dnu bušotine bar 87,49 Gas-lift gas Količina utisnutog gas-lift gasa Sm3 18077 Pritisak na glavi bušotine bar 73,50 Temperatura na glavi bušotine °C 4,27 Doktorska disertacija Uticaj utiskivanja gas-lift gasa na prenos mase i toplote ...
    ... i pritisku na dnu i glavi bušotine. Podelom tubinga i kezinga na veći broj cevi omogućava se određivanje profila pritiska i u stubu bušotine [106]. 8. UTICAJ GAS-LIFTA NA PRENOS MASE I SASTAV FLUIDA IZDVOJENOG NA SEPARATORU U ovom poglavlju prikazana je analiza uticaja gas-lifta na prenos mase ...
    ... sastava gasa koji se utiskuje na prenos mase veći je na nižim temperaturama.  Utiskivanje jednokomponentnih gasova ima veći uticaj na prenos mase u odnosu na višekomponentni gas - prirodni gas. Doktorska disertacija Uticaj utiskivanja gas-lift gasa na prenos mase i toplote ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... odraziti na aktivnost satelitskih, telefonskih i telekomunikacionih sistema, utiču na signale radio televizijskih stanica, na radarske sisteme, utiču na sisteme nacionalne bezbednosti, na avionski saobraćaj, utiču na prenos i distribuciju električne energije, rad naftovoda i gasovoda, utiču na biosferu ...
    ... uticaja na rad računara, mikroprocesora, instrumenata i prateće opreme na svemirskim letelicama. Solarni, magnetosferski i jJonosferski poremećaji utiču na pojavu indukovanih električnih struja, koje mogu da imaju geoefektivni uticaj na podmorske telekomunikacione kablove i instalacije i na komunikacione ...
    ... Horizontalna komponenta (H) se može projektovati na pravac geografskog severa (X komponenta) koja predstavlja projekciju H komponente na X-osu, i na istočnu komponentu (oznaka Y) koja je projekcija H komponente na Y-osu. Deklinacija (D) je ugao između astronomskog. severa (geografskog meridijana) ...

  • Primjena magnetometrijskih ispitivanja na arheološkom lokalitetu Nedeljkova humka

    Mirko Petković, Vesna Cvetkov, Milorad Ignjatović, Dejan Naumov (2020)
    ... objekta 10 [nT] na rastojanju od 1 [m], onda ona na 2 [m] iznosi 1,25 [nT], a na rastojanju od 3 [m] je svega 0,37 [nT]. To je na granici detektabilosti za većinu instrumenata, što čini objekat nakon dva metra dubine teško „vidljivim“. S obzirom da je veći- na objekta na praistorijskim lokaliteti- ...
    ... SSI-JJZ, prateći pravac oranja, na međusobnom rastojanju 1 [m]. Profili su mjestimično pogušćeni na 0,5 [m] na prostorima gdje su prilikom mjerenja uočene povećane vrijednosti vertikal- nog gradijenta totalnog geomagnetskog polja (gradT). Prvo istražno polje u odnosu na sjever rotirano je za 54° ...
    ... obzirom na to da je ispitivani prostor oranica, sa veoma mladom po- ljoprivrednom kulturom, donja sonda je postavljena na visinu od 0,98 [m], a gor- nja na 1,82 [m] čime je postignut najbo- lji odnos između signala i smetnje. Da bi se što ravnomernije pokrio teren uzor- kovanje je vršeno na 0,5 ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... glina i uglja. Na području Sente i Ade, sedimenti donjeg i gornjeg ponta takođe su utvrđeni u dubokim bušotinama. Dubine na kojima se nalaze sedimenti donjeg ponta jako variraju na području Sente. Na prostoru Gornjeg brega konstatovani su na dubini od 691 m, a kod Sente na 1323 m. I njihova ...
    ... generalno se nalaze na dubini preko 1600 m. Na području Ade, na dubini 1930 m, u bušotini Ads-1 konstatovani su sivo zeleni granitoidi i sivo-zeleni gnajsevi. M e z o z o i k (Mz) Mezozojske tvorevine karakterišu rasedanje i vulkanski proboji i pojava na različitim dubinama. Na osnovu podataka ...
    ... bušotinama na različitim dubinama što je posledica divergencijskih procesa tonjenja i izdizanja panonskog basena tokom valahijske tektonske faze. Dubina granice povećava se od zapada prema severoistoku. Na zapadu konstatovana je na dubinama od oko 45 m, na 77 m (kod Pačira), istočnije na 150 m (kod ...