Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Ilić M.

1068 items

  • Hidrohemijska zonalnost vodonosnih naslaga Srema

    Marko M. Stanić (2004)
    Hidrohemija, vodonosne naslage, Srem

  • Tercijarne bazaltoidne stene u Srbiji

    Milivoje M. Jovanović (2003)
    Bazaltoidne stene, Srbija

  • Prioritization of strategic measures for strengthening the security of supply of the Serbian natural gas sector

    Boban Pavlović, Dejan Ivezić, Marija Živković (2020)
    To strengthen the security of supply of the Serbian gas sector, it is necessary to analyze the impact of planned strategic measures. The analysis involves the identification of the most influential threats to the security of natural gas supply and prioritization of the strategic measures for overcoming the consequences of threats. The proposed methodology is based on Fuzzy Analytic Hierarchy Process. The obtained weights for the identified threats and strategic measures are formed according to experts' judgments. The results ...
    Sigurnost snabdevanja, Donošenje odluka, Snabdevanje prirodnim gasom, Fazi AHP, Energetski indikatori

  • Sinteza i karakterizacija vanadata alkalnih metala sa elementima retkih zemalja

    Anđela Jovanović (2024)
    Predmet i cilj pisanja ovog rada su sinteza i karakterizacija vanadata alkalnih metala sa elementima retkih zemalja. Prilikom ovih istraživanja, ispitivan je sistem REE2O3–V2O5–KF, gde REE predstavlja trovalentni katjon izabranih elemenata retkih zemalja (Y, Sm, Eu, Gd, Er, Yb). Ovo istraživanje bazirano je na sintezi kristala, nakon čega su dobijeni kristali posmatrani pod binokularnom lupom, analizirani metodom rendgenske difrakcije na polikristalnom materijalu (XRPD) i metodom skenirajuće elektronske mikroskopije sa energetsko-disperzivnom spektroskopijom (SEM-EDS), kako bi se utvrdile karakteristike dobijenih kristala. ...
    elementi retkih zemalja, sinteza kristala metodom fluksa, vanadati alkalnih metala, rendgenska difrakcija, SEM-EDS metoda

  • Геолошке карактеристике лежишта ватросталних глина „Лазине“

    Давид Божић (2024)
    Овај дипломски рад бави се геолошким истраживањем и анализом лежишта ватросталних глина Лазине, које се налази у Србији. Ватросталне глине имају изузетно важну примену у индустрији, нарочито у производњи ватросталних материјала, као што су опеке и облоге које издржавају високе температуре. Циљ рада био је да се испита квалитативни састав и карактеристике глина и лежишта ,,Лазин'' процени економски значај лежишта, као и да се дефинишу потенцијали за експлоатацију и будућу производњу. Анализирана су геолошка својства терена, укључујући минералошки састав, ...
    ватростална глина, економски значај, Лазине, минерални састав
    ... caommrasarbc ncna, m upepa/ie, ako cc HaBc;c Mc ayTopa Ha HaunH OJipebeH ojt crpaiic ayropa H naBaoia BHIICHIIC, SaK M y KoOMCpLMjanHe cBpxe. Oao je HajcaoGonuuja o;1 CBHX HHIICHIDH. Ayropcrao — HekoMepunja.mnuo. JloaBoranarc yMHOowanarme, adcrTpnoyiMjy M jaBHo caomnurranarc nena, M nmpcpa,nc, ako cc ...
    ... AHbenkopHh M. (1952): I/punoz 3a nosnasahbe ceHoHa Ha KocMajy, Anana Baxnk, Beorpajt Taruh H. (1980): Muxpoqocunnaa 3aje0Onuya u OowecapMamckux Kpeulbaka cuOnuuke peke, AHama Bank, Beorpa TouagHMH M. (1935): O wpemauejckuw cnojeeuMa u3xeby Pumba u Pabe, “DuHeca, Beorpajn TouaHuH M. (1938): ...
    ... Jucrpubyiutjy i janHo caortmrrana?be nena, M npepanc, ako cc HaBCJIC HMC ayTOpa Ha Hauum aojpebeH on crpaHc ayropa HMH juaBaOtta JDHHCHIICC M aKO cc Ipepa;ka nmucrpuOyuHpa nojl MCTOM MM CNHMMHOM uueWioM. Oa MICHWNA JIOHBOJABA Koepuujanmuy Yyrnorpeoy Aema M mpepana. Cnwuna je COo(rBCpCKHM JIHIICHILAM ...

  • Influence of paleoenvironmental conditions on distribution and relative abundance of saturated and aromatic hydrocarbons in sediments from the NW part of the Toplica basin, Serbia

    Nikola Burazer, Aleksandra Šajnović, Nebojša Vasić, Milica Kašanin-Grubin, Dragana Životić, João Graciano Mendonça Filho, Predrag Vulić, Branimir Jovančićević (2020)
    Stratigraphy,Economic Geology,Geology,Geophysics,Oceanography

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... gische Zeitschrift, 84(1): 3–41. Böhme M, Ilg A 2003. fosFARbase, www.wahre–staerke.com (accessed 20 December 2018). Böhme, M., Ilg, A., Winklhofer, M. 2008. Late Miocene “washhouse” climate in Europe. Earth Planetary Scientific Letter, 275:393–401. Böhme, M., Ilg, A., Ossig, A., Küchenhoff, H., 2006 ...
    ... 2004, Firenze, Italy. Delfino, M., J.C. Rage, A. Bolet, and D. M. Alba. 2013. Early Miocenedispersal of the lizard Varanus in to Europe: reassessment of vertebral material from Spain. Acta Palaeontologica Polonica, 58: 731–735. Delfino, M., Kotsakis, T., Arca, M., Tuveri, C., Pitruzzella, G., Rook ...
    ... J., Rummel, M. 2018. New material of Ophisaurus, Anguis and Pseudopus (Squamata, Anguidae, Anguinae) from the Miocene of the Czech Republic and Germany and systematic revision and palaeobiogeography of the Cenozoic Anguinae. Geological Magazine, 155: 20–44. Klembara, J., M. Böhme, M. Rummel. 2010 ...

  • Процена ризика од удеса на флотацијском јаловишту "Ваља Фундата

    Милица Илиевски (2024)
    У овом завршном раду под називом: „Процена ризика од удеса на флоатацијском јаловишту „Ваља Фундата““ кроз 8 поглавља описане су примењене методе за управљање флотацијском јаловином, као и могући сценарији удеса који могу настати услед нестабилности брана или природних катастрофа.Рад користи технике попут FMEA и ALARP за анализу ризика, при чему се ризик дефинише као функција вероватноће и последица инцидента.Препоручене су мере за смањење ризика и унапређење стабилности брана,укључујући редовно одржавање и надградњу инфраструктуре.Резултати рада указују да је ризик ...
    флотацијска јаловина, процена ризика, рушење бране, удеси, еколошке последице
    ... nenoHHje, Kao mrro je OHO cJryuaj ca y)IeCOM Ha JenoHHjH. Crapa y Hramiju, uuja je BHcHHa y TpeHyTKy yheca OMma OKO 50 m, a saanpeMuHa oko 250.000 m*. Tana je uHcreKno oko 180.000 m* u noruHy:ao je 268 Jbyu . OBa nenoHuja ce He yOpaja y HajBehe JenoHuHje Ha CBeTy, aJ1H Je y)leČC KOJH Cc JOrOJUHO ...
    ... (pmoraumjckor JamoBHmTa „Bajba ODyHannara“ aaHocu 5.400.000 m?, a • F - konnuuHHa KHiie, y m. Ako ce 3a IiporHo3Hpabee Hajroper Moryher cieHapHja y3My MaKCHMAaJIHC KOJIHUHHC najnaBHHa, HKaJIa 3aOe1exxeHe y CpOnju (Heroruny) on 211,1 mm (1)/m?, 3a koje ce MO)Ke, OHT HO HajrOpeM MoTyheM crieHapuHjy ...
    ... MaKCHMAaJIHO HpOJČKTOBaHOJ KOTH OJL 545 MHB MaHocM 3.600.000 m?. IIpojekroBaHa BHCHHa CHTyDHOCHOT HajIBHIICM5a H3HOCH MHHHMAJIHO 2 m, IITO Jaje yKynaH KanarnuTeT JaJtOBHIITa KOJH MO)KE Jla IIpHXBaTH nupucrne:ze Bojne oji 7.200.000,00 m* [5]. Uak H aKoO ce y3Mc y 003up Ja y TpeHyTKy OOMJIHHX najnaBHHa ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... rastojanje između podetaža: 20 m; — Horizontalno rastojanje između otkopnih hodnika: 14 m; — Rastojanje od poda hodnika do vrha lepeze: 31,3 m; — Ugao pri vrhulepeze: 60o; — Rastojanje između lepeza: 2,5 m; — Broj bušotina u lepezi: 8; — Dimenzije otkopnog hodnika: 5 x5 m Kako bi se omogućilo bušenje ...
    ... iniciranje zarušavanja krovinskih stena. Za ovu analizu koristi se Laubšerov dijagram, prikazan na slici 7. / Prelazna zona __ M R M R y ij o M R M R Slika 7 – Laubšerov dijagram za određivanje mogućnhosti zarušavanja stenske mase 21 Da bi došlo do zarušavanja, stenska masa ...
    ... zone nalazi se na dubini od kote -20 m n.v. ispod savremene površine terena. Ova mineralizacija se prostire do kote -520 m n.v., pri čemu vertikalni interval prostiranja masivno-sulfidne do polu-masivno-sulfidne mineralizacije bakra i zlata iznosi oko 500 m. Orudnjeni prostor (rudno telo/ležište) ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014)
    Badenske školjke, Panonski basen

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... Komac, B. and Zorn, M. (2011). Geotourism – a short introduction. Acta Geographica Slovenica. 51/ 3. pp. 339 - 342. Henriques, M. H., Pena, R., Brilha, J., Mota, T., (2011): Geoconservation as an Emerging Geoscience. Springer - Verlag. Geoheritage. 3. pp. 117–128. Ilić, M., Mladenović, Z., Zlatanović ...
    ... kotline na jugu (Slika 14). Oko nje se uzdižu planine Javor (1512 m), Golija (1833 m), Ninaja (1362 m), Homar (1461 m), suhar (1362 m), Hum (1502 m), Žilindar (1616 m), Giljeva (1444 m), Ozren (1430 m), Jadovnik (1732 m) i Zlatar (1627 m). Pravac pružanja je JI-SZ i ima oblik pravougaonika čije se ...
    ... oblik latiničnog slova S u dužini od 33 kilometra. Istaknuti vrhovi ove oblasti su: Vranji krš 1399 m, Crni vrh 1796 m, Odvraćenica 1674 m, Bojevo brdo 1748 m, Vlasovo 1725 m, Crvena glava 1721 m (Slika 4). Najviši vrh Golije je Jankov kamen, 1833 mnv. Golija je 2001. god. Uredbom Vlade Republike ...

  • Анализа трошкова откопавања руде олова и цинка у лежишту “Грот”

    Borislav Ugrinov (2024)
    У овом дипломском раду детаљно је приказан рудник Грот,односно рудно поље ,,Благодат,, које чине његова три ревира Ђавоља Воденица-Баре,Воденица II и Вучков ревир,са акцентом на анализу трошкова откопавања руде олова и цинка.Уводни део рада пружа нам ширу слику и даје опште информације о самом појму трошкова,његовом настанку и историјском развоју,затим о елементима фактора добитка који су усковезани за рударску производњу у које спадају укупан приход и трошковe. Након тога,неколико тачака тј. наслова посвећено је самом руднику Грот представљајући његове опште ...
    aнализа трошкова, Грот, Благодат,олово, цинк, рентабилност
    ... (1.445 m) z VIII (1.405 m). 22 Penup Bano.ba BojteHutma II BHcHHCKH HHTepBaJt Opy}ibbeh5a Je 242 m. HajBHmuta KoTa ca Opy}iPbePbeM Je Ha 1.650 m, a HajzHma Ha 1.408 m. PeBHp je Hcrpa)XHBaH OCHOBHHM XODH3OHTHMAa: IV (1.590 m), V (1.535 m) a VI (1.490 m), Kao H MebyxXopH30HTOM 1.650 m. 5.3 ...
    ... IV (1.590 m) u B (1.535 m) xopH3oHTy, Kao B ca MebyxopH3oHTuwMa 1.692 m u 1.645 m. EgxcnnoarTanuja y peBHpy Bape - 'PaBojba BojnteHuna, onBHja ce o 1982. ronaHHe. Penup Byuk0oBO BHcHHCKH HHTepBaJt Opy}iPbeh5a Je 159 m. HajpBHuta KoTa ca Opy}iPbePbeM Je Ha 1.476 m, a HajHMa Ha 1.317 m. PeBHp je ...
    ... IpHMapHo J|poO0Jbebbe py}ie. CepBHCHO OKHO je H3paljeHo ca IIOBpIHHHe, a H3 Psera cy pa3BHjeHa HaBH3HimrTa I (1713 m), II (1662 m), III (1621 m), IV (1585 m), V 11535 m) s VI (1490 m) XOpH3OHT4, KOJH Cy H3y3cCB VI xOpH3oHTa, HOTKOTHIHMa IIOBe3aHH H Ca IIOBDIHHHOM. Hs okHa cy H3paljeHH H Kpahu JleJ1IOBH ...

  • Pleistocenska malakofauna Gročansko-smederevskog i Požarevačkog podunavlja

    Biljana M. Mitrović (2006)
    Pleistocenska malakofauna, požarevačko podunavlje

  • Istraživanje kinematike mlevnja u uslovima mehaničko-hemijskog aktiviranja minerala

    Milan M. Petrov (2003)
    Mlevenje, aktiviranje minerala

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru Severnog Banata

    Dejan M. Radivojević (2014)
    sedimeti, Srbija, Miocen

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... flotacijskog jalovišta. Na površini (0 m) i dubini od 1 m koncentracija bakra je iznosila 260 mgkg-1 odnosno 320 mgkg-1 . Na dubini od 5 m prosečna koncentracija bakra je bila 2500 mgkg-1 , na dubini od 10 m 4200 mgkg-1 , na dubini od 15 m 3300 mgkg-1 i na dubini od 20 m 4300 mgkg-1 . Sa porastom dubine ...
    ... y of copper recovery from the flotation tailings by acid leaching, Journal of Hazardous Materials 158: 23- 34 3. Anwar M. A., Iqbal M., Qamar M. A., Rehman M., Khalid A. M. (2000) Determination of cuprous ions in bacterial leachates and for environmental monitoring, World Journal of Microbiology ...
    ... copper after five weeks of the bioleaching experiment was 68.34±1.21 %, 72.57±0.57 % and 97.78±5.50 % for 15 m, 20 m, and 10 m samples, respectively. Almost a complete dissolution of copper of 10 m sample was a result of dissolution of CuSO4, which precipitated as a consequence of long-term oxidative ...

  • Metodologija ispitivanja konstrukcije bagera u cilju utvrđivanja stanja za njihovu revitalizaciju

    Darko M. Daničić (2004)
    Metodologija, bageri, revitalizacija

  • Modelsko ispitivanje uticaja ekrana na smanjenje potresa od miniranja

    Dragan M. Bogunović (2005)
    Modelsko ispitivanje, miniranje, smanjenje potresa

  • Prognozna ocena resursa kaolinitisanih glina u sedimentnim basenima Srbije

    Vladimir M. Simić (2003)
    Ocena resursa, kaolinitisane gline, sedimentni baseni

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone

    Violeta M. GAJIĆ (2014)
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafske jedinice, sedimentologija, turbiditi