Претрага

Упит dcterms_subject_txt:srednji deo toka.

620 items

  • Утицај соларне активности на здравље човека

    Каролина Ђукић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... izlaganje voidi ka radiacionoj bolesti i smrti a tokom života, primljena doza se akumulira. Kako su radioaktivni materijali sastavni deo Zemlje još od njenog formiranja, zemaljski izvori su odgovorni za najveći deo doze kojoj je čovek izložen tokom života. U normalnim uslovima zemaljski izvori ...
    ... tako da na Zemlju dospeva izmenjeni spektar i samo mala količina zračenja. Deo ovog spektra (-zraci) pripadaju grupi jonizujućeg zračenja. Istraživanja ukazuju da se intenzitet globalnog Sunčevog zračenja značajno menja tokom vremena što može imati veliki uticaj na klimatske promene. Kada je solarni ...
    ... bolnicama i drugi. Jonizujuća zračenja Zračenja se dele u dve osnovne grupe: jonizujuća - čija je osnovna karakteristika jonizacija sredine kroz koju prolaze; i nejonizujuća - čija energija nije sposobna da izazove jonizaciju. Najveći deo svih jonizujućih zračenja potiče od prirodnih izvora, kao ...

  • Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave

    Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...
    Hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, režim voda bilans voda, rijeka Resava

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... anomalija u ovom delu istraţnog područja ukazuju da magmatske stene, kao uzročnici anomalija u ovom delu terena, imaju manju gustinu od magmatskih stena, koje se nalaze u zapadnom delu istraţnog područja, a imaju i manju gustinu od magmatskih stena nastalih tokom turona (u istočnom delu istraţnog područja) ...
    ... poznato je da je ovaj deo terena izgraĎen od vulkanoklastičnih i sedimentnih stena sa mestimičnom pojavom magmatskih stena na površini, koje su nastalih tokom turonske i senonske vulkanske faze. U ovom delu istraţnog područja uzročnici anomalija su Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog ...
    ... magmatske stene, koje se najvećim delom nalaze u podini, a samo u pojedinim delovima su vidljive na površini. Jugoistočno od C1 nalazi se anomalija C2. Ovaj deo terena je, takoĎe, izgraĎen od vulkanoklastičnih i setimentnih stena, sa pojavama magmatskih stena nastalih tokom turonske i senonske vulkanske ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... ad. Najniže srednje mesečne temperature, u proteklih deset godina, zabeležene su Januaru 2016. godine (-1,2 "C), a najviše tokom jula 2021. godine (22,8 ?"C). Najtoplija je bila 2019. godina, a najhladnije 2016. i 2021. godina. 14 Tabela 2.6. Pregled srednje mesečnih i srednje godišnjih t ...
    ... voda iz površinskih tokova. Cirkulacija je relativno brza, zbog postojećih povezanih karstnih kanala. Dreniranje se vrši isticanjem preko vrela, podzemnim oticajem i delom preko evapotranspiracije. Uslovno “bezvodni” delovi terena Javljaju se na krajnjim severnim delovima istražnog područja. Nalaze ...
    ... vode i pojave jezeraca i lokvi. 42 Najviši planinski delovi karstnih masiva su često izgrađeni od vodonepropusnih stena, pa se deo atmosferskih padavina gubi u procesu evapotranspiracije, dok deo površinski otekne. Površinski tokovi su usmereni zavisno od nagiba terena, tako da teku ka lokalnom ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... t= 52 7.7. Ekonomski novčani tok Analiza ekonomskog novčanog toka ukazuje na ekonomsku snagu projekta. Neto ekonomski tok je dobijen kao razlika između ukupnih priliva i odliva koje stvara projekat u ekonomskom veku. Ukupni novčani priliv za ekonomski tok obuhvata ukupni prihod (4.490.148 ...
    ... tabeli 2 možemo videti sadržaje bakra, zlata i arsena u vertikalnom preseku kroz masivno – sulfidni deo ležišta. Interval sadržaja As Interval sadržaja Au Interval Srednji sardžaj Cu Srednji sadržaj Au Srednjin sadržaj As g/t g/t % % 5,44-10,93 6,51 3,78-11,00 5,11 0,07-0,23 0,18 -120 ...
    ... gravitaciono spušta do postrojenja za primarno drobljenje. Projektom su predviđena dva drobilična postrojenja, jedno je planirano u srednjem delu ležišta, a drugo u donjem delu ležišta. Nakon prolaska kroz primarno drobilično postrojenje, ruda se sistemom transportnih taka izvozi na površinu terena, do ...

  • Proučavanje razvića Bihaćkog i Cazinskog basena primenom gravimetrijskih podataka

    Snežana M. ignjatović, Ivana M. Vasiljević, Nevena R. Andrić-Tomašević, Ana S. Mladenović (2024)
    Bihaćki i Cazinski baseni su neogeni baseni, koji pripadaju spoljašnjim Dinaridima i formirani su tokom kasne faze razvoja Dinarida. Ovi baseni su od posebnog interesa zbog svoje geološke prošlosti i potencijalnih strukturnih karakteristika. U istraživanju, primenjeni su gravimetrijski podaci u clju boljeg razumevanja evolucije ovih basena. Primenom različitih postupaka matematičkih transformacija na gravimetrijskim podacima može se ustanoviti gravitacioni uticaj neogenih basena male gustine i mogu se detektovati strukture, koje su potencijalno vezane za njihovo formiranje. U ovom istraživanju, analiza ...
    matematičke transformacije podataka, kontakti, neogeni baseni

  • Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2017)
    The Visočica River rises in Bulgaria, on the Berovo Mountain. Its course in Bulgaria is 16.7 km long. It enters Serbia near the village of Donji Krivodol. Up to the village of Pakleštica, or the beginning of Lake Zavoj, its right-bank tributaries are the Krivodolštica, the Vodenička, the Rosomačka and the Dojkinačka. There are no left-bank tributaries. Among the tributaries, water levels and discharges are gauged only on the Dojkinačka River. The Vodenička had also been gauged but only ...
    hydrographic characteristics, river discharge, the Vodenička River, the Kamenička River
    ... реке у Височицу. У овом делу вододелница одваја слив Воденичке реке од Криводолштице и непосредног слива реке Височице. Слив Воденичке реке је лепезастог облика, с тим да је у доњем делу, као и код Росомачке реке, изузетно сужен и такође у овом делу не прима воде ни једног тока, односно нема притока ...
    ... Воденичка река тече на југ формирајући ток дужине нешто мање од 6 км и у овом делу нема ни једне леве притоке, а са десне стране прихвата воде 5 мање значајних кратких повремених токова без имена. Река Врла бара извире испод Бегове куле формирајући свој ток укупне дужине 7.332 км. На свом путу ...
    ... слива је издуженог карактера с тим да је у доњем делу слива изузетно сужен и у овом делу нема ни једне притоке. Укупна површина слива Росомачке реке је 22.9 км2 . На свом путу од ушћа ка извору све до села Росомач, односно на последња 2.4 км тока Росомачке реке, ова река не прима воде ни једне ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... e mnogobrojne plikativne strukture submeridijalnog pravca pruţanja sa povijanjem u severnim delovima prema severoistoku. Srednji delovi preteţno su izgraĎeni od granodioritskih masa, tako da je ovaj deo Pelagona izdignutiji, t.j. dublje je erodovan. Dominantnu ulogu u graĎi Pelagona ima grenvilski ...
    ... površine terena u donjem pa do oko 4,0-5,0 m u srednjem i gornjem delu sliva. Nivo podzemnih voda je u direktnoj vezi sa vodostajem Eleške reke. Prihranjivanje izdani je najvećim delom na račun infiltracije površinskih voda Eleške reke. Manjim delom izdan se prihranjuje i infiltracijom voda nastalih ...
    ... tskih masa. Po boji su sivi, srednje do krupnozrni sa lepidogranoblastičnom strukturom i trakastom teksturom. Trakasta tekstura je rezultat feldspatizacije koja je metasomatskog porekla. Javljaju se u vidu traka, osim dela feldspadskih masa u gnajsevima i dela u biotitima, koji su metasomatskog ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... sistema Panonskog basena sa debljinama na ovom prostoru, može se izvesti zaključak da tokom srednjeg miocena centralni deo Panonskog basena nije bio snabdevan sedimentima (Magyar et al., 2006). Na srpskom delu Panonskog basena situacija je ista s obzirom na to da su srednjomiocenski sedimenti ...
    ... aluvijalnim do jezerskim sedimentima starijeg miocena. Srednje–mlađe miocenska sedimentacija odvijala se tokom početka riftogeneze, faze maksimalne riftogeneze i neposredno posle nje. Istražni prostor severnog Banata, zajedno sa susednim delovima u Mađarskoj i Rumuniji, uključuje strukture sa ...
    ... zapunili severni, severozapadni i severoistočni deo basena tokom ponta–kvartara. Na srpskom delu Panonskog basena starost progradirajućih prednjih delova delte (foreset) gotovo je u potpunosti donjopontska. Stariji, panonski, prednji delovi delte sa redukovanom debljinom i geometrijom mogu ...

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... njihov kvalitet. Međutim, alteracija ne dovodi do izmene intaktnih delova stene. Alteracija se ne može pratiti tokom laboratorjskih opita, ali se tokom dužih opita poput ovog mogu videti izmene nastale usled atmosferskih uticaja tokom odgovarajućih vremenskih perioda. Ove izmene dovode i do smanjenja ...
    ... pukotinama tokom vremena (Sandeen, 2023) Na kraju Je važno pomenuti i uticaj biljaka, gde se pri rastu korenja biljaka stvara pritisak od otprilike 5 MPa (Kanji i dr, 2019). Pri čemu se korenje probija i usitnjava ispucale delove stenske mase, odnosno zavlači se u već oštećene delove. Daljim na ...
    ... detritusom. Nestabilnost na km 30+200 - na ovom delu trase su iskopi počeli u aprilu 2013. godine i završeni su krajem oktobra iste godine. Kosine su formirane pod nagibom 1:1, a najviša tačka kosine dostiže visinu od 20m. Tokom izvođenja radova na ovom delu puta, uočena je aktivacija 5 klizišta, a ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... su se statički nivoi podzemnih voda nalazili na sličnim kotama (srednja vrednost oko 69 mnm), kao i dinamički nivoi (sr. vr. oko 64,5 mnm). Pri radu bunara ostvarena je depresija od 4,57 m (2013), odnosno 4.20 m (2016). Tokom poplavne go- dine, vodostaj Save u septembru mesecu bio je viši za ...
    ... I METALURGIJA 68 (2017) 5 679 Vodostaj Save u sušnom periodu pre poplave, tokom septembra meseca 2013. godine varirao je izme- đu 69,78 i 70,90 mnm, i imao približne vrednosti i 2016. godine (69.98 i 70.64 mnm). Tokom septembra, 2014. godine, pet meseci nakon poplave, vodostaj je još uvek bio ...
    ... izvorišta (gornje plave linije) prika- zane i količine vode koje su zahvatane tokom prolećnih i jesenjih meseci za potrebe vodosnabdevanja grada i okolnih naselja. Slika 4 - Izdašnosti na izvorišti u Zabrežju tokom pro- lećnog i jesenjeg perioda merenja i maksima- lni kapaciteti u periodu 2012-2017 ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... Tise i manjih tokova: alevriti i peskovi (a) Sedimenti ove facije su stvarani u okviru korita reke Tise, manjih tokova i po obodu Palikog i Ludoškog jezera. Najzastupljeniji su peskovi, alevriti, alevrit-peskovi i povremeno alevrit-gline. Morfološki, to je najniži deo terena. Na SI delu lista Segedin ...
    ... sadašnjeg toka, na površini od oko 100 km?. U literaturi je ova terasna ravan opisana kao Varoška terasa ili Lesna terasa, čije je vreme stvaranja datirano kao gornji pleistocen - virm. Ova akumulativna terasa se u donjem delu sastoji od peskova i aleverita facije korita, dok u gornjem delu uključuje ...
    ... Segedin, nadmorska visina je 82 m, dok na južnom delu, istočno od Nadrljana, iznosi 80 m. Pad reke Tise duž toka od 20 km je svega 2 m, što ukazuje na to da je reka Tisa izrazito ravničarska, sa taloženjem fine granulacije sedimenata. Slatine (pd Slančaci ili slatinasto zemljište su karakterisani ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... temperatura srednjomiocenskog klimatskog optimuma (Harzhauser i dr., 2007) Vrlo povoljna klima na jugozapadnim delovima terena je nastupila još tokom srednjeg badena i opstala je tokom gornjeg badena kada su izrasli grebeni krečnjaka sa algama duž planina u Vojvodini (Erdelj, Ležimir, Mutalj, itd ...
    ... povezivao Mediteran i Paratetis sa Indijskim okeanom, pre oko 13 mil. god. (srednji miocen). Već tokom kasnog srednjeg miocena (sarmata), veze sa susednim morima su se sve više sužavale, da bi pre oko 11,6 mil. god., zapadni deo tog mora bio izolovan u okviru Panonskog basena, kada je nastalo jezero ...
    ... (d'Orbigny) je konstatovana u najnižim delovima krečnjaka koja je prema ovom autoru otkrivena samo Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija 45 u srednjem toku reke Žeravije. Viši delovi lajtovačke facije su dosta rasprostranjeniji ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... (2012) у речним долинама и равничарском делу Војводине током квартара су таложени: 1. Полициклични речни, речно-језерски, претежно шљунковито песковити седименти, формирани током еоплеистоцена закључно са Гинцом, 2. Речно-барски седименти таложени током средњег плеистоцена – Миндела и Миндел-Риса ...
    ... у јужном делу Баната, на левој обали Дунава, по стационажи тока од 1087+400 km до 1108+400 km (слика 4.3.1). Ка северу, западу и истоку границу чини нижа речна тераса Дунава и пешчани покрови ниских дина, односно дренажни канал у њиховом подножју. Јужну границу овог подручја чини ток Дунава, односно ...
    ... има и бунарима, на ширем простору данашњег изворишта и на различитим удаљењима од реке: - у јужном делу терена: 28 до 38 дана - у средњем делу терена: 27 до 80 дана - у северном делу терена: 10 до 60 дана Ови подаци односе се на период значајно вишег талвега корита Велике Мораве, односно ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... uzorci vode jednom godišnje. Tokom redovnog uzorkovanja voda, analizira se oko 50 razli itih parametara. Zbog neravnomerne pokrivenosti osmatra kom mrežom podzemnih voda, informacije vezane za kvalitativni i kvantitativni status podzemnih vodnih tela u znatnim delovima Srbije nisu adekvatne ili potpuno ...
    ... Kako su podzemne vode integralni deo vodnog ciklusa, procena bilansa podzemnih voda je neophodna za razvoj održivog planiranja. U skladu sa tim, nekoliko projekata, kao što su „Bilans podzemnih voda u Srbiji“ i „Monitoring resursa podzemnih voda u Srbiji“ su u toku, sa osnovnim ciljem da se obezbedi ...
    ... imaju identifikovana vodna tela na svojim teritorijama koje su u stvari deo jednog, prekograni nog podzemnog vodnog tela, formiranog u okviru gornje panonskih i donje pleistocenskih sedimenata (Stevanovi et al. 2011). Tokom poslednjih nekoliko godina mnogo više pažnje se obra a na identifikaciju ...

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... sedimenti starijeg i srednjeg pleistocena, – holocenski sedimenti savremenog toka Save i njenih pritoka. Budući da su slične u pogledu litološkog sastava klastita, Božović et al. (2022) ističu da nije jednostavno povući granicu razdvajanja između sedimenata koji pripadaju starijem delu profila rečnih ...
    ... vezane samo za sedimente formirane tokom starijeg i srednjeg pleistocena (Gaudenyi et al., 2012; 2013; 2014; Knežević et al., 2018). Eksploatacija podzemnih voda preko bunara sa horizontalnim drenovima (kao i bušenih vertikalnih bunara) je vezana za stariji deo profila kvartarnih naslaga (ranije poznat ...
    ... relativno uniformnim srednjozrnim do krupnozrnim peskovima, sa šljunkovitim peskovima u bazalnom delu. Pleistocenske rečne naslage su stvorene tokom toplih, odnosno umerenih faza donjeg i srednjeg pleistocena, kroz više sukcesivno taloženih ciklusa aluvijalne sedimentacije (Nenadić et al., 2016; ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... sarmata, pri čemu u nižim delovima dominiraju glinovito-peskoviti, a u višim peskovito-šljunkoviti sedimenti (Rajčević, 1978). Sedimentološka ispitivanja u donjem toku Dobrave otkrila su 10 metara visoke glinovito-peskovite sedimente, sa alevritskim glinama u donjem delu. Materijal je slabo sortiran ...
    ... kao ı promenama u njihovoj organizaciji tokom ontogenetskog i filogenetskog razvoja, uključujući njihove sličnosti i razlike (Bogićević, 2018). Paleontologija se fokusira na čvrste delove organizama, kao što su kosti i zubi, dok ne proučava mekane delove poput organa za varenje, disanje i razmnožavanje ...
    ... iz donjeg i srednjeg trijasa, ultrabazite iz Jure, kao i krečnjake i peščare iz krede. Istražna bušenja su otkrila različite stene na dubinama od 120 do 2.037 m, uključujući dijabaze, grafitne škriljce i hloritsko-serpentinitske škriljce (Filipović i dr. 1967). U jugozapadnom delu istraživanog ...