Претрага

Упит dcterms_subject_txt:rezervni delovi

479 items

  • Чији је пример? Анализа лексичких обележја на примерима Речника САНУ

    Бранислава Б. Шандрих, Ранка М. Станковић, Мирјана С. Гочанин (2019)
    У овом раду поставља се питање: да ли се може утврдити ко је аутор неког текста уколико се анализирају искључиво његова лексичка обележја? Како бисмо покушали да добијемо одговор на ово питање, посматрали смо примере у оквиру речничког чланка појединачне лексеме Речника САНУ, који су забележени у пет томова (и то: I, II, XVIII, XIX и XX). Сваки пример је преузет из неког извора на шта упућују скраћенице, наведене у заградама. Од преко 5.000 понуђених извора, определили смо се ...
    идентификација ауторства, лексичка обележја, анализа обележја, примери Речника САНУ
    ... истражујемо да ли је могуће пронаћи неке специфичности у примерима из дела појединих аутора, заступљених у Речнику САНУ. Ана- лизирани су примери из дела дванаест истакнутих књижевника, филолога и научника и то: примери из дела Јанка Веселиновића, Јована Јовановића Змаја, Борислава Пекића, Бранка ...
    ... примера из дела наших дванаест изузетних књижевника, филолога и научника, цитираних у обрађеним томовима Речни- ка САНУ. Уочава се да је убедљиво највећи број примера у оквиру речничког чланка појединачне лексеме наведен из дела Вука Стефановића Караџића. Слика 1. Број примера из дела наведених аутора ...
    ... примера из дела наших дванаест изузетних књижевника, филолога и научника, цитираних у обрађеним томовима Речника САНУ. Уочава се да је убедљиво највећи број примера у оквиру речничког чланка појединачне лексеме наведен из дела Вука Стефановића Караџића. Слика 1: Број примера из дела наведених ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... vodotokove čine Prolomska reka u severnom delu kompleksa, kao i Velika i Mala Kosanica u zapadnom delu kompleksa, koji kasnije formiraju Kosanicu i zajedno sa Prolomskom rekom čine deo sliva Toplice. Na jugu vulkanskog kompleksa dominira Tularska reka dok istočni deo dreniraju Lecka i Gajtanska reka ...
    ... obodnom delu vulkanskog kompleksa. Ležište Bučumet i, delom, Vrtače su primarna ležišta juvelirskih sirovina sa očuvanim pločastim silicijskim rudnim telima, dok je Kameno rebro nalazište sekundarnog eluvijalno-deluvijalnog tipa. Kod Vrtača, primarno rudno telo je delom očuvano, a delom se juvelirski ...
    ... tektonskim pokretima i erozijom. Danas se može uočiti samo istočni deo ove kaldere u području Petrove gore. Pretpostavlja se da su zapadni i severni deo kaldere uništeni prilikom formiranja đavoljevaroške kaldere, dok je južni deo iste erodovan. Slika 8. — Gajtanska kaldera, Petrova gora. Na ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... način: 1. region Bačke i Banata (koji obuhvata severne i istočne delove Panonskog basena), 2. region Srema Mačve i Posavo-Tamnave (jugozapadni deo Panonskog basena i severozapadni deo Dinarida) 3. region jugozapadne Srbije (jugozapadni deo Dinarida), 4. region zapadne Srbije (zapadni Dinaridi), 5. ...
    ... utvrđene su i u: Podunavlju, Kladovskom ključu, Negotinskoj niziji, delovima Velikomoravskog rova (slika 7), Levačkom basenu, delovima Kruševačko- aleksinačkog i Dobričkog basena, Leskovačkom basenu, Metohiji i dr., uz napomenu da veliki delovi terena „pokriveni“ neogenom nisu uopšte ili su nedovoljno istraženi ...
    ... utvrdene su i u: Podunavlju, Kladovskom kljucu, Negotinskoj niziji, delovima Velikomoravskog rova (slika 7), Leva¢kom basenu, delovima KruSevacko- aleksinackog i Dobri¢kog basena, Leskovackom basenu, Metohiji i dr., uz napomenu da veliki delovi terena ,,pokriveni“ neogenom nisu uop%Ste ili su nedovoljno istrazeni ...

  • Istraživanje i valorizacija subgeotermalnih energetskih resursa

    Dejan Milenić, Ana Vranješ (2015)
    hidrogeologija, geotermalna energija

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... Jastrepca, osim u jugozapadnom delu. Taloženi su na prostoru Moravskog rova, koji predstavlja složenu tektonsku depresiju, izgrađenu od većeg broja manjih basena. Istraživano područje obuhvata delove kruševačkog basena na severu, delove topličkog basena na jugu i delove moravskog i niškog basena na ...
    ... (1980), u istočnom delu kruševačkog basena i u delu niškog basena naslage gornjeg miocena imaju promenljiv sastav i predstavljene su jezerskim sedimentima, u okviru kojih u nižem delu preovlađuju gruboklastični sedimenti, naročito na severoistočnom obodu Jastrepca, dok u višem delu preovlađuju peskoviti ...
    ... преобликовања или употребе дела у свом делу, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дела. У односу на све остале лиценце, овом лиценцом се ограничава највећи обим права коришћења дела. 4. Ауторство – некомерцијално ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... ležište. U okviru zone izmenjenih stena, gornji deo nije mineralizovan izuzev neposredne krovine ležišta gde je sadržaj bakra vrlo nizak. Donji deo izmenjene zone, koji naleže na konglomerate, predstavlja ležište Borska reka. U okonturenom delu ležišta, silifikacija i sulfatizacija su nešto jače ...
    ... sužava i u najdubljim delovima ležišta ograničava na uske prostore oko intruzija kvarcdioritporfirita. Osnovni izvor bakra i zlata u TMK i u ležištu Borska reka su kalk-alkalne magme gornjokredne starosti. One su nastale topljenjem dubokih delova Zemljine kore i delova gornjeg omotača. Rudni ...
    ... REZIME Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim ...

  • From DELA Based Dictionary to Leximirka Lexical Database

    Biljana Lazić, Mihailo Škorić (2020)
    In this paper, we will present an approach in transforming Serbian language Morphological dictionaries from a DELA text format to a lexical database dubbed Leximirka. Considering the benefits of storing data within a database when compared to storing them in textual documents, we will outline some of the functionality that the database has made possible. We will also show how hand-made rules that use category labels lexical entries are marked with can be used to link lexical entries. ...
    Morfološki rečnici, jezički resursi, Leksimirka
    ... Измењено: 2023-10-14 04:08:39 From DELA Based Dictionary to Leximirka Lexical Database Biljana Lazić, Mihailo Škorić Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] From DELA Based Dictionary to Leximirka Lexical Database | Biljana Lazić ...
    ... ac.rs Scientific paper From DELA based dictionary to Leximirka lexical database UDC 811.163.41’322.2 811.163.4’374 DOI 10.18485/infotheca.2019.19.2.4 ABSTRACT: In this paper, we will present an approach for transforming morphological dictionaries from a DELA text format to a lex- ical database ...
    ... December 2019 81 Lazić B., Škorić M., “From DELA based dictionary to . . . ”, pp. 81–98 of terms, the extraction of time expressions and advanced search of text repositories and libraries. The morphological dictionaries were developed in the DELA text format (fr. Dictionnaires électroniques du ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... saobraćajnice u Srbiji, gde kroz centralni deo prolazi auto-put E-75 odnosno koridor 10. Takođe, severnoj granica opštine, odnosno reka Dunav predstavlja koridor 7. Na prostoru opštine, nalazi se i železnica koja spaja južne i severne delove Srbije. Sa „starim“ delom Beograda povezana Je sa 6 mostova ...
    ... celina predstavlja samo istražno područje, što se može uočiti na slici 5. Ravničarski deo nalazi se izmedju Save (leva obala) i Dunava (desna obala). U okviru ovog ravničarskog dela izdvoje na su dva dela prema nadmorskim visinama odnosno aluvijalna ravan Save i Dunava i Zemunsko-bežanijski lesni ...
    ... Vrednosti gustine terestričnog toplotnog toka na najvećem delu teritorije Srbije su veće od njegove prosečne vrednosti za kontinentalni deo Evrope. Najveće vrednosti (> 100mW/m2) su u Panonskom basenu, Srpsko-makednosnkom masivu i u graničnim delu Dinarida sa Srpsko-makedonskim masivom. Najmanje vrednosti ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... poznati. 4.2.4. Uslovno ,„,bezvodni “ delovi terena Uslovno „bezvodni“ delovi terena su u okviru stena ili njihovih kompleksa koji se odlikuju nepovoljnim hidrogeološkim svojstvima i uslovima za formiranje izdanskih voda u njima. U ovakve delove spadaju delovi terena izgrađeni od glinovito-laporovitih ...
    ... okviru ležišta podzemnih voda u delu od Bagrdanske klisure do ušća Velike Morave u Dunav otvoreno je više eksploatacionih polja, usled čega na formiranje nivoa podzemnih voda je dominantan antropogeni uticaj. Rad se sastoji iz opšteg i specijalnog dela. U opštem delu su dati podaci o istražnom ...
    ... Geomorfološke karakteristike terena Najveći deo istražnog područja karakteriše ravničarski tip terena. Severno od Bagrdanske klisure se prostire velikomoravska potolina. Po obodu kotlina, u višim delovima sačuvani su ostaci Jezerskih terasa, a u nižim delovima kotlina, kao i po obodu aluvijalnih ravni ...

  • Машински елементи - приручник

    Милош Танасијевић, Филип Милетић (2022)
    машински елементи

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Одлагање индустријског отпада

    Динко Кнежевић, Славко Торбица, Златко Рајковић, Мирко Недић (2014)
    Депонија отпадних материјала

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... brazdom na veći prednji i manji zadnji deo. Brazda se pruža od vrha do ventralne ivice. Vrh je mali i nizak, smešten u centralnom delu, jako povijen unapred. Prednji deo desnog kapka se obavija oko levog i u većem delu ga preklapa. Ostatak nepreklopljenog dela levog kapka ima oblik trouglaste površine ...
    ... koja u središnjem delu ljušture kod nekih primeraka imaju malo izdignute čvoriće, a u zadnjem delu su malo iskošena ka zadnjoj ivici. Brava taksodontna, prava sa sitnim zubima raspoređenim u dve grane. Duža grana (na zadnjem delu) ima preko 30 zubića, a kraća (na prednjem delu) ima oko 20 zubića ...
    ... subtrougaonog oblika sa vrlo asimetričnom ljušturom. Vrh se malo izdiže iznad središnjeg dela. Prednji deo ljušture zaobljen, zadnji deo kratak i trouglast. Kod mladih individua ljuštura je dosta izdužena u zadnjem delu. Skulpturu na desnom kapku čine ravnomerno raspoređena, zaobljena i jaka koncentrična ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... sedimenti, imaju najveće rasprostranjenje u krajnjim obodnim delovima Pelagonijske kotline i to u njenom jugoistočnom i juţnom delu. Debljina im je veoma promenjiva i kreće se 1,0–2,0 m u obodnim delovima do oko 50 m u centralnim delovima. IzgraĎuje ga nesortirani glinovito–peskovit materijal sa samcima ...
    ... severoistočnom delu leţišta iznose 2,59x10 -6 do 1,45x10 -5 m/s, u istočnom delu 6,43x10-6 do 2,31x10 -5 m/s, a u juţnom i jugoistočnom delu leţišta 5,90x10-6 do 3,63x10 -5 m/s. Transmisibilnost vodonosne sredine ove izdan takoĎe je promenljiva. U severoistočnom delu leţišta iznosi 1 ...
    ... sredina u centralnom delu leţišta kreću se od 1,35x10 -4 do 4,87x10 -8 m/s, a u ostalim delovima od 6,37x10 -8 do 3,64x10 -8 m/s. Veličina transmisibilnosti u centralnom delu leţišta kreće se od 4,05x10 -4 do 8,26x10 - 7 m 2/s; u istočnom, u juţnom i jugoistočnom delu leţišta od 1,68x10 ...

  • Uporedna morfologija fosilnih kičmenjaka

    Katarina Bogićević (2018)
    fosili, kičmenjaci, uporedna morfologija

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato Je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao ı opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži: U specijalnom delu dato je: Cilj ...
    ... se u praksi najveći deo energije potroši na pokretanje delova mašina za usitnjavanje, a samo mali deo ukupne energije se potroši na samo usitnjavanje materijala. Na primer, u mlinu sa kuglama, manje od 1% ukupne energije se upotrebi za smanjenje krupnoće sirovine, a glavni deo se pretvara u toplotu ...
    ... Specijalnog dela. Opšti deo obuhvata: Geografski položaj ı istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta ı eksploatacije rude, opis šeme procesa u postrojenju za pripremu olovo-bakar-cink-ove rude, pomoćne operacije i kratak opis odlaganja jalovine. Specijalni deo obuhvata: ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... h i d r o g e o l o g i j e STRUKTURA UDŽBENIKA Izlaganje je podeljeno na 12 delova, označenih brojevima I-XII. Svaki od delova čini po jedno predavanje. I DEO: UVOD Cilj I DELA je upoznavanje sa nekim osnovnim pojmovima vezanim za hidrogeologiju, vode u prirodi i podzemne ...
    ... površinu u vidu kiše, snega ili drugih vidova padavina. Deo padavina koje se izluče na površinu zemlje otiče u reke, mora i okeane, deo voda se infiltrira u podzemlje, a deo odmah (ponovo) isparava u atmosferu. Posle izvesnog vremena, deo infiltriranih voda pojavljuje se na površini u vidu izvora ...
    ... kao parametar filtracije. V DEO: IZDANI (1) „IZDAN“ (uz „podzemne vode“) predstavlja najvažniji pojam i ključnu reč u okviru predmeta „Osnovi hidrogeologije“. Zbog obima i značaja, izlaganje o izdanima je podeljeno u dva dela ovog udžbenika (V i VI). Ovaj, V deo, čine dva glavna poglavlja: 9 ...

  • Definisanje strukturnih odnosa primenom postupka horizontalni gradijent

    Snežana Ignjatović, Ivana Vasiljević, Natalija Jovanović (2019)
    Različiti postupci matematičkih transformacija se mogu primeniti na gravimetrijskim i magne tometrijskim podacima, kako bi se na istražnom terenu definisali strukturno-tektonski odnosi. U radu su prikazani rezultati dobijeni korišćenjem postupka horizontalni gradijent i ukupni horizontalni gradijent na gravimetrisjkim podacima. Navedeni postupci su pomogli da se detektuju kontakti sa velikim padnim uglom (vertikalni ili subvertikalni kontakti), koji se mogu interpretirati kao rasedi. Za test područije uzet je istražni prostor koji se nalazi na jugoistoku Srbije u okolini Vranjskog basena. Položaji ...
    gravimetrijski podaci, matematičke transformacije, rased, Vranjski basen
    ... Minimalne vrednosti u cen- tralnom i zapadnom delu karte ukazuju na spuštene delove podloge, odnosno u ovom delu terena se nalazi basen. Minimum u centralnom delu karte ima pravac pružanja severoistok-jugozapad, dok se minimum u zapadnom delu prostire u pravcu severozapad-jugois- tok. Na karti ...
    ... ukupni horizontalni gradijent. Vranjski basen se nalazi u jugoistočnom delu Sr- bije, a formiran je kao depresiona struktura tokom neo- gena i kvartara. Vranjski rov je složen depresioni pro- stor sa dominatnim centralnim delom, koji se sastoji od jedne relativno uzane zone spuštene od 1000-1500 ...
    ... slici 9 primećuje se da postoje i izvesna odstupanja. U jugoistočnom delu karte (slika 9) defi- nisan kontakt najverovatnije ukazuje na granicu masivnog magmatskog tela (Surdulički masiv) sa oko- lnim metamorfnim stenama. U ostalom delu karte defi- nisani kontakti ukazuju na postojanje raseda koji su ...

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава