Претрага

Упит dcterms_subject_txt:brzina longitudinalnih elastičnih talasa

130 items

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... pojavljuje udarni talas. On pobuđuje čestice vazduha, formirajući uzdužni talas pritiska. Sa udaljavanjem od mesta detonacije, brzina rasprostiranja udarnog talasa opada. Na kraju se udarni talas pretvara u običan zvučni talas, koji se kreće brzinom 333 m/s. Udarni vazdušni talas, sa pritiskom višim ...
    ... pravila zavisnosti između pojedinih karakteristika stena: povećavanjem zapreminske mase raste i brzina uzdužnih talasa, povećavanjem čvrstoće na pritisak raste i brzina prostiranja uzdužnih talasa Vu. Kod podela stena prema akustičnoj impedanci, krečnjaka spada u srednje čvrste (3 000 do 15 ...
    ... radne sredine Zs i akustične impedance eksploziva Ze koja se određuje relacijom: 2 =Wy/g (m/s) 29 Ze=D·'·A/g gde je: Vs — brzina prostiranja uzdušnih talasa u steni (Vs = 2 500 — 4 500 m/s) Y - zapreminska masa stene, (g = 2,2 g/cmž) A – gustina eksploziva (A = 0,90 – 1,25 kg/dm?) g — ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Spektralni sastav seizmičkih talasa pobuđenih različitim dinamičkim izvorima

    Aleksandra Savić (1993)
    Spektralni sastav, seizmički talasi, dinamički izvori

  • Uslovi pobuđivanja i registrovanja reflektivnih seizmičkih talasa na području Dinarida

    Tihomir Dragašević (1964)
    Reflektivni seizmički talasi, Dinaridi

  • Analiza amplituda seizmičkih talasa i njena primena kod istraživanja ležišta ugljovodonika

    Violeta Nicić (2007)
    Amplitude, seizmički talasi, ležišta ugljovodonika.

  • Kristalografsko i kristalohemijsko proučavanje olivina i piroksena nekih naših ultrabazita u vezi sa zakonitostima prostiranja seizmičkih talasa u gornjrm omotaču zemlje

    Mirjana Krstanović (1974)
    Kristalografija, kristalohemija, olivin, piroksen, ultrabaziti, seizmički talasi

  • Seizmičko modelovanje Vardarske zone inverzijom hodohrona zapreminskih talasa bliskih zemljotresa

    Slavica Radovanović (1995)
    Seizmičko modelovanje, hodohrone, zemljotresi, Vardar

  • Ispitivanje anizotropije stenskih masa merenjem brzine prostiranjja ultrazvučnih talasa

    Gligorić Miloš, Majstorović Jelena, Lutovac Suzana (2017)

  • Dijagnostika niske jonosvere radio talasima vrlo niskih frekvencija (VFL)

    Aleksandra Kolarski (2009)
    Niska jonosfera, radio talasi (VFL), dijagnostika.

  • Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera

    Aleksandra B. KOLARSKI (2016)
    prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod zemlja-jonosvera, globalno električno kolo

  • Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera

    Aleksandra B. Kolarski (2016-08-25)
    Radio talasi vrlo niskih frekvencija VLF (eng. Very Low Frequency) frekventnog opsega od 3 do 30 kHz, koji se prostiru talasovodom Zemlja-jonosfera (50 -90 km) su, kao što je poznato, efikasni i nezamenljivi u osmatranju pojava u niskoj jonosferi, sa tla...
    prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod Zemlja-jonosfera, globalno električno kolo, atmosfersko električno pražnjenje, kratkotrajne svetlosne pojave
    ... (3.1.1) 37 Kružna frekvencija radio talasa je označena sa ω = 2f, gde je f frekvencija radio talasa. Veza između frekvencije i talasne dužine radio talasa je: c/f, gde je  talasna dužina, a c brzina prostiranja elektromagnetskih talasa u vakuumu. Jonosfera sa koncentracijom ...
    ... generišu elektromagnetske talase iz radio opsega. 35 3. Prostiranje VLF radio talasa kroz Geoprostor Način radiopropagacije zavisi od promena stanja Geoprostora, koji obuhvata oblast jonizovane okoline Zemlje - jonosferu i magnetosferu Zemlje. Prostiranje radio talasa kroz slojevitu jonizovanu ...
    ... 2.6. Emisija radio talasa iz TLE Budući da unutar struktura TLE pojava protiču struje promenljive jačine, ali dovoljno jake da proizvedu momente uporedive sa momentima jačine struje kod atmosferskih pražnjenja, treba očekivati da i same TLE generišu elektromagnetske talase iz radio opsega. ...

  • Smanjenje sleganja plitkih temelja primenom mikrošipova

    Slobodan Ćorić, Dragoslav Rakić (2021)
    Mikrošipovi su šipovi malog prečnika koji se grade tako što se u tlu specijalni postupkom formira bušotina koja se zatim armira i injektira. Njihov prečnik je najčešće 150 – 300 mm, a dužina može da bude i više desetina metara. Mikrošipovi mogu da se grade u svim vrstama tla i mogu da budu vertikalni i kosi. Oni se, stoga, koriste kao zamena za konvencionalne šipove i ankere. Primena mikrošipova u fundiranju predstavlja jedan savremeni način izgradnje i sanacije temelja/objekata. ...
    mikrošipovi, sleganje plitkih temelja i mikrošipova, krutost tla i mikrošipova

  • Classification of mining waste landfills according to legislation in Serbia

    Dragana Nišić, Uroš Pantelić, Nikoleta Aleksić, Neda Nišić (2021)
    rudarski otpad, jalovina, uredba, deponija, kategorija A, klasifikacija
    ... nasipa mala, da bi usled proboja nasipa isteklo maksi- malno 200.000 m3, vreme proboja bilo 30 min, a visina talasa bila 20 m. Procenjena brzina poplavnog talasa je maksimalno 5 m/s talas bi nizvodno prešao oko 15 km, prateći tok reke. Ustanovljeno je da bi moglo doći do 2 ljudske žrtve i neminovno ...
    ... poplavnog talasa. Dakle, još jedna obaveza se indirektno nameće kroz ovu Ure- dbu, a to je izrada tehničke dokumentacije o hidrauli- čkim posledicama iznenadnog rušenja, oštećenja ili prelivanja preko nasipa. U okviru ovog dokumenta radi se proračun rasprostiranja poplavnog talasa nastalog rušenjem ...
    ... 0,7 m, ili kada je brzina talasa preko 0,5 m/s. Opasnost po zdravlje ljudi se smatra značajnom ako udes može prouzrokovati invaliditet ljudi ili dugotrajno narušeno zdravlje. Ako je pret- hodno procenjeno da bi moglo doći do gubitaka ljud- skih života, kao logičan zaključak se nameće da bi nu- ...

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • The different approaches in seismic stratigraphy interpretation

    Dejan Radivojević (2018)
    U tekstu su prikazana dva osnovna pristupa u seizmostratigrafskoj interpretaciji. Prvi kao polaznu osnovu ima seizmičke sekcije, čija se interpretacija u kasnijoj fazi koreliše sa bušotinskim podacima. Drugi u prvoj fazi analizira podatke dobijene dubokim bušenjem koji se kasnije korelišu sa seizmičkim sekcijama. Prikazan je hronološki redosled i objašnjen postupak pri seizmostratigrafskoj interpretaciji oba pristupa. Ovakav način interpretacije omogućio je naftnim kompanijama detaljnije i preciznije sagledavanje geoloških odnosa, smanjenje rizika istraživanja i racionalnije projektovanje razradnih bušotina.
    seizmostratigrafija, istraživanje nafte i gasa, karakteristične seizmičke sekvence, seiz-mofacijalna analiza
    ... vrednosti aku- stične impedance (iVi). Postoje dve mogućnosti iz- bora osnovnog seizmičkog talasa: 1. sintetički osnovni talas sa unapred definisanim frekventnim opsegom, 2. ekstrahovanje osnovnog talasa iz seizmičkih podataka snimljenih najbliže bušotini. Originalni podaci akusti- čnog karotaža ...
    ... izmerenih poda- taka o brzinama i gustinama (akustični karotaž i karotaž gustine) pojedinih slojeva izraditi idealizovanu sinte- tsku seizmičku trasu (sintetički seizmogram) za određenu bušotinu, uz pretpostavku o horizontalnoj uslojenosti i konstantnim brzinama širenja seizmičkih talasa u sloje- vima. ...
    ... koeficijentom refleksije, prisustvo difra- kcija ili gull-wing2 artefakta (ukoliko je sekcija nemi- grirana), ukazuje na najveće brzine prostiranja seiz- mičkih talasa u zoni baze sedimenata-akustične os- nove, prisustvo agradacionih rubova u povlati i drugo. 1"pojava višestrukog reflektovanja ...

  • Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi

    Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević (2024)
    Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...
    jamski magacini, eksplozivi, bezbednosna rastojanja
    ... ugroziti sledeća dejstva eksplozije u magacinu: • dejstvo vazdušnog udarnog talasa, • „prenos detonacije, • „seizmičko dejstvo ceksplozije i • razorno dejstvo eksplozije. Uticaj dejstva vazdušnog udarnog talasa umanjuje se: • izradom odgovarajućeg broja pristupnih hodnika jamskom magacinu ...
    ... slučajnog iniciranja dođe do eksplozije koja se delimično može poistovetiti sa efektima komornog minskog punjenja. Dejstvo vazdušnog udara detonacionog talasa kod potencijalne eksplozije u komori jamskog magacina je veće od komornog punjenja, dok je razorno dejstvo eksploziva manje u komori jamskog magacina ...
    ... rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i scizmičkog dcjstva cksplozije. U ovom radu su prikazani zakonski okviri i praksa prilikom projektovanja Jamskih magacina ...

  • Strukture kristala - odabrana poglavlja iz kristalografije i njena multidisciplinarnost

    Ljiljana Karanović (2024)
    Kristalografija

  • Režim pogranične reke Jerme

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Boris Vakanjac, Peđa Kostić (2019)
    Reka Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni u zoni Vlasinskog jezera, teče prema severozapadu padinama planine Gramade kroz selo Klisuru. Kod sela Strazimirovci prelazi u susednu državu Bugarsku, prolazi kroz Trnovsko ždrelo i zatim se ponovo vraća u Srbiju nedaleko od sela Petačinci. Uliva se kod sela Gradište u Nišavu. Ukupna dužina ove reke je 72.1 km od toga je 45.1 km formirala na teritoriji Srbije a preostali deo pripada Bugarskoj. Posmatrajući površine sliva nešto manje od 50 % pripada ...
    klimatske promene, režim reke, monitoring, međugranična saradnja, Jerma

  • Збирка задатака из физике - за студенте Рударско-геолошког факултета

    Весна Дамњановић (2014)
    Физика

  • Analiza rizika flotacijskih jalovišta

    Sandra Milutinović, Milena Kostović, Ljubiša Obradović, Sanja Petrović, Srđana Magdalinović (2023)
    U Srbiji i u svetu, dogodile su se brojne akcidentne situacije na flotacijskim jalovištima usled havarija. Pojave akcidenata zaslužuju da budu predmet istraživanja u cilju otkrivanja mehanizma njihovog nastajanja, obima i dometa ugrožavanja kako života ljudi tako i životne sredine, kako bi se inicirali zahtevi za projektovanje i ugradnju zaštitnih sistema čija pouzdanosti treba da bude veća od ukupne verovatnoće opasnosti. U ovom radu je dat primer i prikazana je analiza rizika od pojave akcidentnih situacija gde se naglašava ...
    Jalovišta, akcidantne situacije, izlivanje jalovine, poplavni talas