Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Termalne vode

550 items

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... potapaju u vodu tako da samo polovina visine uzoraka bude u vodi (sl. 2.75). Nakon sat vremena, dodajemo Još vode, toliko da ona sada pokriva % visine uzoraka. Posle još sat vremena, dodajemo jJoš malo vode, kako bi uzorci potpuno bili pod vodom. Slika 2.15 — Uzorci do pola potopljeni u vodi Zatim ...
    ... merenja, upijanje vode možemo lako izračunati korišćenjem formule: 23 ms_md 100 (5) Ab – upijanje vode pri atmosferskom pritisku (%); ms — masa u potpunosti zasićenog uzorka vodom (p); mua — masa suvog uzorka (g). 2.3.5. Kapilarno upijanje vode Kapilarno upijanje vode uzoraka je izmereno ...
    ... uklonile kapljice vode sa njihove površine. Nakon prvog merenja uzorci se vraćaju u vodu na još 24 sata, pa se postupak merenja ponavlja — m-. Posle drugog merenja uzorci se opet potapaju u vodu na jJoš 24 sata ı ceo postupak se ponavlja sve dok uzorci ne dostignu potpuno zasićenje vodom — ms. Po završetku ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... 75°C (napojni vod). Temperatura vode u povratnom vodu je 50°C. Druga dva voda su sa temperaturom od 43°C (napojni vod) i 28°C (povratni vod). Niskotemperaturni režim rada se obezbeđuje uz pomoć tri toplotne pumpe ukupne snage 2,6 MW. Toplota iz visokotemperaturnog voda može biti preneta na nisko ...
    ... Maksimalan protok vode je 2.500 l/s, a najniži 200 l/s. Najniža temperature vode u kanalizacionoj mreži je 6 °C. energija, ekonomija, ekologija, 2021, god. XXIII, br. 1 13 Mreža daljinskog grejanja je podeljena na 4 voda (Slika 2). Dva voda snabdevaju potrošače toplom vodom temperature 75°C ...
    ... od 3,6 do 3,8. Mreža daljinskog grejanja ima temperaturu vode u napojnom vodu 82°C. Temperatura povratne vode iz sistema daljinskog grejanja je oko 40°C. Minimalna temperatura otpadne vode iz postrojenja za prečišćavanje otpadne vode je 4°C, a maksimalna 18°C. Da bi se balansiralo oscilovanje ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... JE PODZEMNIH VODA NA OSNOVU HEMIJSKOG SASTAVA 134 19. MINERALNE I TERMALNE VODE 135 XI DEO: REŽIM PODZEMNIH VODA; OSNOVNA NAČELA ZAŠTITE PODZEMNIH VODA 138 20. REŽIM PODZEMNIH VODA 139 20.1. FAKTORI REŽIMA PODZEMNIH VODA 139 20 ...
    ... dubokih termalnih voda juvenilno, ali se, sa razvojem izotopskih metoda ispitivanja u hidrogeologiji, došlo do saznanja da su, uglavnom, u pitanju vode meteorskog porekla . -Konatne (fosilne) PV su “zarobljene” u morskim ili jezerskim sedimentima. Nazivaju ih i „sedimentogenim“ vodama, s obzirom ...
    ... sastava podzemnih voda, a u poglavlju 19 je razmotrena definicija pojma “mineralne vode”, uslovi formiranja, njihova podela na: lekovite, industrijske i termalne i neki praktični aspekti njihovog korišćenja. XI DEO: REŽIM PODZEMNIH VODA i OSNOVNA NAČELA ZAŠTITE PODZEMNIH VODA Izlaganje je podeljeno ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... kalcijumovih i magnezijumovih Jona u vodi i izražava se u ppm (delovima na milion) kalcijum karbonata. Na primer, tvrdoća vode od 100 ppm znači da voda sadrži 0.1 g (100 mg) kalcijum karbonata u 1 litru vode sa gustinom od 1 g/cm5. Mekom vodom se smatra voda sa koncentracijom kalcijum karbonata ...
    ... nakon kolektora (voda koja se iz cevi uliva u potok — slika 4.2), uzorak 2 predstavlja vodu iz potoka nakon ulivanja vode iz kolektora (slika 4.3), dok uzorak 3 predstavlja vodu iz samog kolektora. Slika 4.1. Mesto uzorkovanja ispitivanih voda (44"%06'16.5"N 20%28'59.9"E), nadmorska visina 456 ...
    ... 2C! — NaZe i -Mg* +2CLE 3. REMEDIJACIJA VODE PRIRODNIM ZEOLITIMA Izuzetno brz rast svetske populacije ı veoma dobro razvijene industrije odrazio se i u značajnom porastu i potrošnje sveže vode i proizvodnje otpadnih voda. Potražnja za slatkom vodom je već premašila ponudu, a trenutno je sve ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... rudničkim vodama putem voda Crne Reke, koja se uliva u reku Vardar odnosno kasnije dospeva i u Egejsko more iz razloga što otpadne vode sa rudnika su za sada boljeg kvaliteta od kvaliteta voda same reke. Kvalitet podzemnih voda za sada je u nenarušeno stanje, šta znači da su podzemne vode dobrog ...
    ... kontaminaciji vode, vazduha i zemljišta, izmeni reţima podzemnih i površinskih voda, kao i izmeni flore i faune. Analizom bilansa voda u leţište uglja „Suvodol“ potvrĎeno je da prihranjivanje podzemnim vodama gornja meĎuslojna izdan (MI1) je na račun atmosferskih padavina i podzemnim vodama koje dotiču ...
    ... površinske vode odlikuju se dobrim kvalitetom. To su bezbojne i prozračne vode, bez mirisa i ukusa. Na osnovu vrednosti pH (6,9–7,2) one pripadaju neutralnim vodama, a na osnovu tvrdoće (9,24 0 dH), saglasno klasifikaciji Klut–a spadaju u grupu tvrdih voda Mineralizacija ispitivanih voda je mala ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... karstne podzemne vode karakteriše sličan hemijski sastav kao iz dubljih delova akvifera. Radi se o termalnim vodama, temperature od 22,5-28oC. Male su mineralizacije (311,66 mg/L) i pripadaju izrazito hidrokarbonatnoj klasi, kalcijskoj grupi I tipa (CICa), tabela 43. Karstne podzemne vode koje se na ...
    ... Za razliku od površinskih voda, rudničkle vode koje se formiraju u rudarskim radovima, imaju znatno složeniji hemijski sastav. Radi se zapravo o vodama sa visokom mineralizacijom i to od 2074 – 2560 mg/L. U hemijskom sastavu, utvrđeno je da su rudničke vode koje se u ON-1 javljaju iz starih ...
    ... rudničkih voda iz uglja (Poglavlje 3.4.4.). Hloridne rudničke vode, posebno su karakteristične za eksploataciono polje uglja „Osojno” u lubničkom basenu. Sadržaj jona hlorida (Cl-) u ovim rudničkim vodama, konstatovan je od 664,8 mg/L. Kod ostalih ležišta uglja, ovaj jon u rudničkim vodama retko ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... grupe voda iz istočne Srbije, dve pojave termalnih voda iz tercijarnih granitoida se odlikuju povišenim koncentracijama U, što može da ukaže na cirkulaciju voda kroz stene izuzetno obogaćene uranom. ROC analiza je pokazala da se povišene koncentracije urana javljaju u podzemnim vodama u kojima ...
    ... sprovedena širom sveta, navode se različite koncentracije U u podzemnim vodama. Prilikom istraživanja termalnih voda u Hrvatskoj, koje su locirane prvenstveno u delu Panonskog basena, sa manjim brojem pojava u Dinaridima (temperautre voda od 30 do 92 °C), određene su koncentracije U u opsegu 0.019 – 0 ...
    ... uslovima cirkulacije termalnih voda u redukcionim sredinama u kojima je uran u obliku U(IV), što otežava migraciju urana u podzemnim vodama (Kuleff et al. 1980). U uslovima nižih temperatura se najčešće ostvaruju oksidacioni uslovi usled manje dubine zaleganja podzemnih voda ili izloženosti atmosferskom ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... 500 m, temperatura rečne vode ne sme prelaziti 30 oC. Na taj način voda Dunava se u nizvodnom delu toka povećava za oko 3 oC u odnosu na tok iznad mesta crpenja vode za hlađenje NE. Fizičko-hemijski proces u akvatičnoj sredini odvija se kada se zbog povišene temperature vode, koja se iz NE ispušta ...
    ... bez vode ostaje veliki broj gradova i naselja koji se iz sistema snabdeva. Centralizovanje sistema vodo- snabdevanja i ranije je isticano kao nedostatak rešenja otvaranja ovog izvorišta pored Dunava, jer je u pitanju međunarodna reka zbog čega ne možemo imati kon- trolu u pogledu kvaliteta vode na ...
    ... reke koristi između 90-132 m3/s vode, a izgradnjom dva nova reaktora, pri radu svih šest reaktora potrošnja će iznositi 232 m3/s vode. Sistem se sastoji od primarnog (hlađenje reaktora) i sekundarnog kruga u kojem se voda pretvara u vodenu paru za pogon turbina koje proizvode električnu ene- rgiju ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... (optimum pH 3) (Jemcev & Đukić, 2000), zabeležene su u izvorištima termalnih voda vulkanskih oblasti, solfatarama, hidrotermalnim izvorima morskog dna, kiselim rudničkim vodama, itd. (Ghosh & Dam, 2009). Tako, u izvorištima termalnih voda nacionalnog parka Jelouston rod sumpor-oksidujućih bakterija Sulfolobus ...
    ... Osim prirodnih termalnih staništa, termofilni prokarioti su pronađeni u kućnim ili industrijskim grejačima toplih voda na temperaturama od 60-80°C. Tako su mikroorganizmi približni vrsti Thermus aquaticus, koja je često prisutna u izvorištima termalnih voda, izolovani iz grejača tople vode. U mikrobiološkom ...
    ... bušotina dubina od 100-400 m i više izvora mineralnih voda (Filipović, 2003). Dubina istražne bušotine „B-1“, kojom je dobijena termalna voda temperature od 28,5°C, iznosi 200 m. Istražnom bušotinom „B-2“, čija dubina iznosi 160 m, dobijene su termalne vode temperature od 26°C. Međutim, samoizliv iz ove bušotine ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... kvalitetnom pijaćom vodom, od ukupnih količina voda, podzemne vode obezbeđuju stanovništvo sa 75% učešća (Stevanović, 1995). Podzemne vode formirane u okviru karstnih izdani, čine najbitniji resurs podzemnih voda, kako u jugozapadnom delu Srbije, tako i u velikom delu istočne Srbije. Vode koje se zahvataju ...
    ... mogućnost mešanja voda ovih vrela, sa vodama drugih karstnih vrela. Sadržaj mikrokomponenti ı makrokomponenti je u granicama MDK, vode su malomineralizovane, što potvrđuje to da je vodozamena brza ı da nema dugog kontakta sa okolnim formacijama. 9. Režim i rezerve podzemnih voda izvorišta Krupac ...
    ... dužine kontakta vode sa stenskom masom. Za tačno definisanje srednjeg vremena zadržavanja voda, neophodno je izvršiti ciklus mesečnih uzorkovanja podzemnih voda u periodu od najmanje Jedne godine, kako bi se definisale varijacije sadržaja stabilnih izotopa !TO i ?H u podzemnim vodama i pratile njihove ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... супстанци није само везан за киселе рудничке воде, већ се повишен садржај опасних материја може јавити и у неутралним и алкалним рудничким водама (слика 2-2). Слика 2-2. Основни типови рудничких вода у односу на pH (INAP 2009) Неутралне рудничке воде могу имати високе садржаје метала и/или ...
    ... сливова (АЗЖС 2015а). Оквирном директивом о водама се уводе појмови као што су „статус воде“ у односу на хемијске и биолошке показатеље и „водно тело“ површинских или подземних вода. На простору Србије издвајање водних тела површинских и подземних вода извршено је на основу Правилника о утврђивању ...
    ... маломинерализованим водама са ниским садржајима гвожђа и сулфата. У оквиру кластера A, подкластер A1 има највише узорака рудничких вода везаних за полиметалична Pb-Zn лежишта, као и рудничке воде из напуштених рудника каменог угља и бакра. У подкластер A2 сврстане су рудничке воде везане за лежишта ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... podzemnih voda. Podzemne vode su formirane generalno u okviru pet vodonosnih slojeva izradenih od peskova. Za potrebe javnog vodosnabdevanja i industrije na srpskoj strani se zahvataju dominantno vode iz prvog, manje iz drugog vodonosnog sloja, dok se na madarskoj strani za iste namene koriste vode pretezZno ...
    ... ku Topolu, Mali Idoš, Vrbas, Kulu i Crvenku. Kapaciteti i nivoi podzemnih voda na izvorištima za industriju su preuzeti iz elaborata o rezervama podzemnim vodama. U tabeli 2 dat je prikaz trenutne potrošnje podzemnih voda, kao i neke karakteristike anketiranih vodovoda. 4. Etaloniranje modela ...
    ... Bactku Topolu, Mali Ido8, Vrbas, Kulu i Crvenku. Kapaciteti i nivoi podzemnih voda na izvoristima za industriju su preuzeti iz elaborata o rezervama podzemnim vodama. U tabeli 2 dat je prikaz trenutne potroSnje podzemnih voda, kao i neke karakteristike anketiranih vodovoda. 4. Etaloniranje modela E ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... — specifična masa uzorka (g/cm*); pm — stvarna zapreminska masa vode (g/cm?); me — masa uzorka (g); mi- masa piknometra ispunjenog disperzijom (uzorak + destilovana voda) (g); m – masa piknometra ispunjenog destilovanom vodom (g). Prividna zapreminska masa (p») Je određena primenom metode na ...
    ... određivanje upijanja vode kamena (3.5) čija je vrednost izražena u procentima. A = %* 100 (3.5) Ab – upijanje vode kamena pri atmosferskom pritisku (%); ms — masa vodom zasićenog uzorka (g); mua — masa suvog uzorka (8e). 2.4.2.4. Određivanje kapilarnog upijanja vode kamena Metoda za određivanje ...
    ... srednja vrednost krečnjaka za restauraciju iznosi 8,09 %. 3.3.5.Upijanje vode na atmosferskom pritisku Upijanje vode podrazumeva sposobnost kamena da, potopljen u vodu pod određenim uslovima, primi u svoje pore određenu količinu vode i da Je u njima zadrži (Bilbija & Matović, 2009). Ova sposobnost kamena ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... хемијске еволуције вода, без ризика да ће за почетну и крајњу воду бити изабране оне које се не налазе на истом путу отицања. 5.5. Оцјена квалитета воде 5.5.1. Употреба у домаћинству Квалитет вода у сливу Требишњице оцијењен је на основу Уредбе о класификацији вода и категоризацији водотока ...
    ... позитивно утиче на квалитет њених вода, оптерећених антропогеним утицајима у доњем току. Техника извођења закључка о врсти матичне стијене примијењена је и на извор Требишњице, потопљен водама акумулације Билећа, према којем подземно отичу воде Мушнице. Узорак воде са дубине од 10 m изнад потопљеног ...
    ... издани које су под утицајем тачкастих извора загађења, попут киселих рудничких вода (Zhu, Anderson, 2002). С обзиром да на мјесту узимања узорка почетне воде, на Требишњици у Горици, на Мушници у Срђевићима, и на водама које се улијевају у акумулацију Горица, нису идентификовани слични загађивачи ...

  • Funkcionisanje i uticaj epikarsta na režim, bilans i kvalitet podzemnih voda istočnog dela karstnog sistema Suve planine

    Branislav Z. Petrović (2020)
    Epikarst je deo karstne izdani koji se nalazi u okviru nadizdanske zone i predstavlja kompleksnu tačku dodira i mešanja nekonsolidovanog materijala sa površine terena, ostataka karbonatnih stena izmenjenih korozivnim delovanjem vode, živog sveta i njihovih ostataka, koja je delimično zasićena podzemnom vodom. Kompletan sud o stepenu razvoja i prisustva epikarsta na nekom krečnjačkom terenu moguće je doneti uz multidisciplinarna i obavezna detaljna hidrogeološka istraživanja. Poligon za sprovedena istraživanja je bio karstni masiv Suve planine, koja u geološkom i geografskom smislu ...
    epikarst, karstni sistem, podzemne vode, procesi samoprečišćavanja, hidrohemijski i mikrobiološki procesi u podzemnoj vodi

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara

    Jana Šujica (2024)
    U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...
    povećanje iskorišćenja, utiskivanje polimera, numerička simulacija
    ... u prisustvu vezane vode) ili gas (iznad tačke rose u prisustvu vezane vode); • Dvofazni-kada su prisutne 2 mobilne faze: naftu(il: kondenzat ispod pritiska zasićenja u prisustvu vezane vode) i gas, gas (iznad tačke rose) ı vodu ili naftu (iznad pritiska zasićenja) i vodu; • Trofazni-kada imamo ...
    ... 1.3. prikazane su krive frakcionog protoka u funkciji zasićenja vodom pri različitim uslovima mobiliteta. FR AK CI ON I P R O T O K ZASIČENJE VODOM, % Figure 1.1.3. Krive frakcionog protoka [6] Viskozitet vode predstavlja Jjedan od najvažnijih parametara za definisanje ponašanja polimera ...
    ... skivanje polimera Postupak istiskivanja nafte primenom polimera podrazumeva dodavanje praškastih polimera u vodu pre njenog injektovanja u ležište, čime se povećava viskoznosti vode. Čak i mala promena mobiliteta vodene faze može uticati na istiskivanje nafte. Na slici 1.7.1. može se primetiti ...

  • Multi-elemental analysis of real water samples from the Požega area, Serbia

    Nebojša Pantelić, Jana Štrbački, Ivana Maloparac, Nikola Tomašević, Biljana Dojčinović, Aleksandar Kostić (2022)
    Cilj ovog rada bio je ispitivanje kvaliteta realnih uzoraka vode za piće, prikupljenih sa teritorije grada Požege i okolnih seoskih naselja. Za određivanje koncentracije makro i mikroelemenata u uzorcima vode korišćena je analitička tehnika induktivno kuplovana plazma sa optičkom emisionom spektrometrijom, ICP-OES. Dobijeni rezultati upoređivani su sa maksimalno dozvoljenim kocentracijama elemenata propisanim nacionalnim Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće, kao i preporukama Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA). Analizirane vode su malomineralizovane ...
    General Materials Science

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... централни систем за грејање санитарне воде нити централни системи за хлађење простора у постојећим зградама. 4.2 Систем за пречишћавање отпадних вода и избор топлотне пумпе Пречишћавањем комуналних, делом третираних индустријских отпадних вода и дела воде од инфилтрације у Шапцу настаје ефлуент ...
    ... примену топлотних пумпи у СДГ, неопходно је одредити количину топлоте која се из пречишћене воде као топлотног извора може користити у топлотним пумпама. Температуре воде на излазу из система пречишћавања отпадних вода су приказане на слици 4. 0 10 20 30 40 50 60 0 500 1000 1500 2000 2500 3000 ...
    ... урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ ...