Претрага
146 items
-
Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko
Boban Crnogorac (2024)U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka... ...aaaaaaaaddaa da ionnainannnnnı 35 Slika 3.20 - Oblik jame za sađenje.....aaa a aaaaktoı 38 Slika 3.21 - Šema rada rovokopača na kopanju jama za..........aaaaaaaannnn. 39 Slika 3.22 - ZMKM - rovokopač iz jednog položaja iskopa 3 Jame za sadnice (ZMKM-Zglobno multifunkionalna kombinovana mašina ...
... e kopaju se Jame sadnica zglobnom multifunkcionalnom kombinovanom mašinom (rovokopačem) pravougaonog preseka dubine 40 cm (slika 3.21), a sadnice se sade ručno. 38 Na slici 3.21 dat je šematski prikaz kopanje Jama ZMKM -rovokopačem, iz Jjednog položaja mašine kopaju se 3 jame u jednom redu ...
... deponije se Jame kopaju rovokopačem, pri tome je šema sađenja sadnica pravougaona. 37 · Slika 3.20 - –Ožal-ikjame za sađšnje S obzirom da će se biuološka rekultivacija vršiti samo na platou deponije, ı da je usvojena da će se koristiti 2000 sadnica/ha, dobijen je potreban broj Jama za sadnice ...Boban Crnogorac. Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko, 2024
-
Mineralne parageneze rudne zone Nova Jama" polimetaličnog ležišta Rudnik"
Jovica N. Stojanović (2005)Jovica N. Stojanović. Mineralne parageneze rudne zone Nova Jama" polimetaličnog ležišta Rudnik", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2005
-
Dobijanje čistog uglja (Jama Raspotočje-Zenica) za proizvodnju ugljenog praha za sagorevanje
Mikica Lukić (1998)Mikica Lukić. Dobijanje čistog uglja (Jama Raspotočje-Zenica) za proizvodnju ugljenog praha za sagorevanje, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1998
-
Utvrđivanje optimalnog tehnološkog toka rude u cilju postizanja rentabilne proizvodnje u jami Bor
Branislav Mihajlović (2000)Branislav Mihajlović. Utvrđivanje optimalnog tehnološkog toka rude u cilju postizanja rentabilne proizvodnje u jami Bor, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2000
-
Specifičnost problematike eksploazije gasnih smješa u jamama ugroženim požarima| u srednjobosanskom ugljenom basenu
Nusret Hadžimujić (1981)Nusret Hadžimujić. Specifičnost problematike eksploazije gasnih smješa u jamama ugroženim požarima| u srednjobosanskom ugljenom basenu, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1981
-
Geometrija otkopnih blokova kod podetažne metode otkopavanja u jami rudnika olova i cinka Srebrenica""
Dragoljub Djugumović (1990)Dragoljub Djugumović. Geometrija otkopnih blokova kod podetažne metode otkopavanja u jami rudnika olova i cinka Srebrenica"", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1990
-
Tehničko-ekonomska ocena opravdanosti uvođenja prečnog otkopavanja sa hidrozasidavanjem otkopanog prostora u jami Ajvalija""
Sefedin Kastrati (1985)Sefedin Kastrati. Tehničko-ekonomska ocena opravdanosti uvođenja prečnog otkopavanja sa hidrozasidavanjem otkopanog prostora u jami Ajvalija"", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1985
-
Studija uzroka pojave gorskih udara u Staroj jami rudnika Zenice, kao i mere sprečavanja njihovog dejstva radi bezbednosti radova
Muris Osmanagić (1964)Muris Osmanagić. Studija uzroka pojave gorskih udara u Staroj jami rudnika Zenice, kao i mere sprečavanja njihovog dejstva radi bezbednosti radova, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1964
-
Optimizacija tehnološkog procesa podzemne eksploatcije rudnog tela "Tilva Roš" u jami Bor ispod nivoa XIII horizonta
Zoran Petković (1980)Zoran Petković. Optimizacija tehnološkog procesa podzemne eksploatcije rudnog tela "Tilva Roš" u jami Bor ispod nivoa XIII horizonta, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1980
-
Uticaj geoloških uslova i fizičko-mehaničkih svojstava ugljene serije na racionalizaciju otkopavanja u jami Sretno" RMU Breza"
Mirko Ivković (1985)Mirko Ivković. Uticaj geoloških uslova i fizičko-mehaničkih svojstava ugljene serije na racionalizaciju otkopavanja u jami Sretno" RMU Breza", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1985
-
Fuzzy stohastički model izbora sistema otvaranja podzemnog rudnika
Saša M. Jovanović (2016-05-16)Investiciono okruženje skopčano sa rudarskom industrijom je veoma svojstveno kada seuporedi sa okruženjima koje susrećemo u tipičnim proizvodnim industrijama. Neke odkarakterisitka rudarstva, koje su često naznačene kao jedinstvene su: visok intenzitetinvesticija, dugi predproizvodni periodi, visok rizik i neobnovljivost resursa.Investiranje u sistem otvaranja rudnika predstavlja dobar primer ireverzibilneinvesticije. Takva investicija zahteva pažljivu analizu, jer nakon njene realizacije ona sene može nadoknaditi bez značajnog gubitka vrednosti. Očigledno je da izbor sistemaotvaranja podzemnog rudnika pripada strateškom planiranju...... transport i izvoz mineralne sirovine, prevozom ljudstva, ventilacijom, odvodnjavanjem i servisiranjem jame. 2.3.1 Otvaranje horizontalnim prostorijama Horizontalna prostorija otvaranja naziva se potkop. Horizontalne jamske prostorije obuhvataju grupu jamskih prostorija koje se odlikuju velikom ...
... sistemi otvaranja se mogu klasifikovati na sledći način: otvaranje zasnovano na horizontalnim prostorijama, otvaranje zasnovano na kosim prostorijama, otvaranje zasnovano na vertikalnim prostorijama, otvaranje zasnovano na kombinaciji ove tri vrste prostorija Sistem otvaranja podzemnog ...
... slici br. 2 vidimo otvaranje rudnika kosim oknom. Dok na slici br. 3 vidimo otvaranje kosim potkopom. Slika br. 2 Otvaranje kosim oknom: 1- koso okno, 2- prečni hodnici, 3-smerni hodnici, 4- granica zone deformacije terena Otvaranje kosim oknom najčešće je kod otvaranja strmih slojevitih i ...Saša M. Jovanović. "Fuzzy stohastički model izbora sistema otvaranja podzemnog rudnika" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-05-16)
-
Rock Stability Analysis On The Model Of Designed And Constructed Roadways In The Jama Bor
Zlatanović Dragan, Milisavlјević Vladimir, Tokalić Rade, Čebašek Vladimir. "Rock Stability Analysis On The Model Of Designed And Constructed Roadways In The Jama Bor" in Underground Mining Engineering - Podzemni radovi no. 26, :Univerzitet u Beograd - Rudarsko-geološki fakultet (2015): 35-47
-
Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava
Sara Nikolić (2024)Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...... Izbor vrste eksploziva izvršen je na osnovu tehničkih karakteristika koje je potrebno da poseduje eksploziv koji se primenjuje za rad u jami. Za miniranje u jami koristiće se patronirani amonijum-nitratski eksploziv »Amoneks-1« koji proizvodi fabrika Trayal - Kruševac. Tehničke karakteristike eksploziva ...
... će isti biti uračunati u troškove eksploatacije na nivou cele Jame. 53 10. ORGANIZACIJA I DINAMIKA IZVOĐENJA RADOVA 10.1. Organizacija radova Organizacijom izvođenja radova predviđeno je da se rad na izradi MES za potrebe Jame izvodi u tri smene. Izrada prostorija MES se može vršiti sa Jednom ...
... KAPACITETA MES Studijom ekonomske opravdanosti za podzemnu eksploataciju preostalih rezervi boksita u ležištu definisan je kapacitet proizvodnje rude iz jame od Qrod=150.000t/god. Proračun kapaciteta MES izvršen je za ovu proizvodnju i odgovarajući obim pripremnih radova. 3.1. Izbor vrste eksploziva ...Sara Nikolić. Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava, 2024
-
Primena termografije u rudarstvu
Stevan Đenadić, Vesna Damnjanović, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Dragutin Jovković, Filip Miletić (2019)Danas, gotovo da nema oblasti u nauci i tehnici u kojoj se Infracrvena termografija ne primenjuje kao metoda za lociranje i praćenje zagrejanih objekata ili tela, beskontaktnu procenu temperature površina, i nedestruktivno ispitivanje materijala. U radu su prikazane mogućnosti i perspektive primene ove metode u oblasti rudarstva.... kamerama bila opremljena i specijalnim filterima? - U slučaju podzemne eksploatacije na osnovu vlažnosti u jami, dubine jame, krivudavosti jame, vrste gasova koji se mogu očekivati u jami. - Da li će se vršiti utvrđivanje porekla rezervnih delova sumnjivog porekla koji se ugrađuju u mašine ist ...
... upravo inspekcija radi sprečavanja samozapaljenja uglja [10-13]. Slika 7. Termogram uglja u procesu paljenja (kamera Capture1454) [19] U jamama i površinskim kopovima gde je neizbežno odvodnjavanje, ICT se koristi za inspekciju crpnih pumpi (Slika 8). Slika 8. Termogram ležajeva crpne ...Stevan Đenadić, Vesna Damnjanović, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Dragutin Jovković, Filip Miletić. "Primena termografije u rudarstvu" in IX Međunarodna konferencija UGALJ 2019, Zlatibor, Srbija, 23-26. oktobar 2019., Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2019)
-
Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi
Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...... prostorija, glavnih puteva, postrojenja i objekata u jami. Razlikuje se situacija kada je eksploziv smešten u niše i kada je smešten u komore. U Tabeli 1 je dat 68 prikaz ovih rastojanja. Tabela 1. Minimalne udaljenosti jamskog magacina od objekata u jami Objekat koji Minimalna udaljenost (m) U vidu ...
... ventilaciju cele jame ili jednog njenog dela) 60 100 Otpremni hodnik za redovan izlaz i prolaz, glavni vetreni hodnici 20 25 Okno, komore, pumpe, elektro-rasklopne stanice, trafo stanice 60 100 Glavno izvozno okno za prevoz ljudi, potkop, niskop (za ulazak/izlazak ljudi u jamu) 100 100 Ostali ...
... eksplozije u komori jamskog magacina postoji odsustvo čepa, dok uticaj ima i ispunjenost komore eksplozivom. Bezbednost zaposlenog osoblja i objekata u jami i na površini mogu ugroziti sledeća dejstva eksplozije u magacinu: • dejstvo vazdušnog udarnog talasa, • „prenos detonacije, • „seizmičko dejstvo ...Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević. "Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi" in 16th International mining conference OMC 2024, Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2024)
-
Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji
Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić. "Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji" in Zbornik radova XVI srpskog Simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Univerzitet u Beograd, Rudarsko-geološki fakultet (2022)
-
Zaštita od miniranja
Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)Suzana Lutovac, Miloš Gligorić. Zaštita od miniranja, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet, 2024
-
Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji
Strahinja Sarajlić (2024)U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija... prostorija za otvaranje ležišta, predviđena su dva ventilaciona okna — jedno za dovod, a drugo za odvod vazdušne struje. Ova okna obezbeđuju dovoljan kapacitet ventilacije za podzemne prostorije, omogućavajući kontinuiran dotok svežeg vazduha, a ujedno služei kao dodatni ulazi iizlaziiz jame, što značajno ...
... na a iaaaaaaeaaaaakaaaaakabat 14 5. Koncept otvaranja, razrade i eksploatacije ležišta mineralne sirovine.....t..........aaa.......... 16 5.1. Osnovni koncept eksploatacije predmetnog rudnog tela....aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaannnnnnn 16 5.2. Otvaranje i razrada zemljišta...........aaa.aaaaaaeaea e ...
... kao i na relevantna globalna iskustva i trendove, odabran je koncept otvaranja ležišta kombinacijom niskopa i ventilacionih okana. U fazi istraživanja, niskopi će služiti kao istražne rudarske prostorije, dok će u fazi otvaranja 11 i eksploatacije delovati kao izvozni i ventilacioni niskopi. Analizom ...Strahinja Sarajlić. Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji, 2024
-
Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal
Elnori Elmabrouk Ali Elhaddad (2015-04-16)Doktorskom disertacijom analizirani su i proučavani problemi proizvodnje nafte iprimenjene metode za njihovo rešavanje na naftnom polju Amal. Ukratko jeprikazana proizvodnje nafte u Libiji, njene karakteristike i rezerve, da bi se videoznačaj ovog naftnog polja.Utvrđeno je da su na naftnom polju Amal ključni problemi koji prate procesproizvodnje taloženje parafina, pojava slojnog peska, neefikasan rad gasliftsistema, neefikasna desalinizacija nafte i ekološki problemi. Proizvodniproblemi, pojedinačno i više njih zajedno, na nekim bušotinama uzrokovali susmanjenje proizvodnje nafte od 40 do 75%. Zbog ...... naftom. Primenjeni sistem ispuštanja slojne vode u taložne jame za isparavanje neće moći da zadovolji povećanu proizvodnju slojne vode sa tehničke strane. Takođe, ekološki je nedopustivo da se dalje nastavi sa ispuštanjem slojne vode u taložne jame bez njene prethodne pripreme. Za rešenje ovog problema ...
... ranijim procesom usmeravana u taložne jame na isparavanje, sada će se usmeravati na dalji proces pripreme. Treba naglasiti da će slojna voda, nakon završenog procesa pripreme ukoliko je potrebno iz bilo kog razloga i dalje moći da se usmerava u taložne jame za isparavanje ali neće biti štetna ...
... slojna voda će moći da se preusmeri u taložne jame za isparavanje. 58 Rezervoar sa tečnim hidrofobnim filterom RTHF Izlaz nafte (u R – 1) Ulaz slojne vode Pufer rezervoar P T Bušotine za utiskivanje slojne vode Merač protokaPumpe Taložne jame Slika 5.24. – Šematski prikaz predloženog ...Elnori Elmabrouk Ali Elhaddad. "Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-04-16)
-
Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal
Elnori Elmabrouk Ali Elhaddad (2015-04-16)Doktorskom disertacijom analizirani su i proučavani problemi proizvodnje nafte iprimenjene metode za njihovo rešavanje na naftnom polju Amal. Ukratko jeprikazana proizvodnje nafte u Libiji, njene karakteristike i rezerve, da bi se videoznačaj ovog naftnog polja.Utvrđeno je da su na naftnom polju Amal ključni problemi koji prate procesproizvodnje taloženje parafina, pojava slojnog peska, neefikasan rad gasliftsistema, neefikasna desalinizacija nafte i ekološki problemi. Proizvodniproblemi, pojedinačno i više njih zajedno, na nekim bušotinama uzrokovali susmanjenje proizvodnje nafte od 40 do 75%. Zbog ...... naftom. Primenjeni sistem ispuštanja slojne vode u taložne jame za isparavanje neće moći da zadovolji povećanu proizvodnju slojne vode sa tehničke strane. Takođe, ekološki je nedopustivo da se dalje nastavi sa ispuštanjem slojne vode u taložne jame bez njene prethodne pripreme. Za rešenje ovog problema ...
... ranijim procesom usmeravana u taložne jame na isparavanje, sada će se usmeravati na dalji proces pripreme. Treba naglasiti da će slojna voda, nakon završenog procesa pripreme ukoliko je potrebno iz bilo kog razloga i dalje moći da se usmerava u taložne jame za isparavanje ali neće biti štetna ...
... slojna voda će moći da se preusmeri u taložne jame za isparavanje. 58 Rezervoar sa tečnim hidrofobnim filterom RTHF Izlaz nafte (u R – 1) Ulaz slojne vode Pufer rezervoar P T Bušotine za utiskivanje slojne vode Merač protokaPumpe Taložne jame Slika 5.24. – Šematski prikaz predloženog ...Elnori Elmabrouk Ali Elhaddad. "Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-04-16)