Претрага
438 items
-
Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta
Strahinja Petković (2024)Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...... površinskom kopu imali su efekat na Jamske aktivnosti, dok su radovi u jami uticali na stanje površinskog kopa. Na površini su se često Javljali problemi kao što su nekontrolisani prilivi vode ı mulja, dok su radovi u jami uzrokovali poremećaje u stabilnosti kosina površinskog kopa. Pored toga ...
... granična kontura računaju se kao polovina blokova. Eksploatacione rezerve su definisane . na osnovu odabrane metode otkopavanja. Eksploatacioni blokovi smešteni su unutar konture ležišta sa minimalnim sadržajem bakra od 0,4%, dok su pripremni hodnici projektovani izvan ove konture, u klasi ...
... kređe Mezozoik obodne zone (Jura — Kreda) o 4 [ 12 16 km JAAR V 3 Slika 2 Geografski položaj ležišta: plava boja – kontura eksploatacionog polja , crvena boja – kontura rudnog tela 2.3.Istražni radovi Geološka istraživanja ležišta započela su još tokom prošlog veka, ali su sa razvojem ...Strahinja Petković. Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta, 2024
-
Развој модела употребног квалитета помоћне механизације на површинским коповима лигнита
Драгица Јагодић Крунић (2021)Тренутно стање помоћне механизације на површинским коповима лигнита је незадовољавајуће узроковано пре свега старошћу и неблаговременом заменом машима услед чега је расположивост недовољна а трошкови експлоатације и одржавања високи. Тренутно стање и захтеви који се постављају пред ове машине указују на неопходност оптимизације процеса управљања помоћном механизацијом. Одређивање оптималног времена замене и преосталих могућности је најодговорнији управљачки задатак који треба да буде заснован на свеобухватном сагледавању економских, техничких и других узрочно последичних веза. Са економског аспекта гледано треба одржавати ...помоћна механизација, употребни квалитет, ефективност, расположивост, сигурност функционисања, ризик, трошкови животног циклуса, фази логика, Монте Карло метода... одређивање оптималног радног века помоћне механизације на површинским коповима лигнита” [15] приказује резултате анализе економских показатеља рада помоћне механизације на површинским коповима лигнита добијених на основу обраде реалних података из експлоатације и одређивање оптималног радног века ...
... (1997. – 2004.) радила је на пословима инжењера оперативе у погону површинског копа „Тамнава-Западно поље”, технолога за откопавање откривке и технолог за откопавање угља у рударско-техничкој припреми. У ДП „Површински копови”, Сектор за производно-техничке послове (2004. – 2011.) радила је на пословима ...
... и способности машина. Предложено је оптимално време замене машина у функцији пораста трошкова рада и одржавања, као и пада расположивости за сваку групу машина. Извршена је анализа садашњег начина коришћења и одржавања помоћне механизације на површинским коповима Електропривреде Србије и дат је предлог ...Драгица Јагодић Крунић. Развој модела употребног квалитета помоћне механизације на површинским коповима лигнита, Београд : [Д. Јагодић Крунић], 2021
-
Tехничко решење заштите површинског копа Дрмно од површинских вода у 2025. години
Иван Јованчевић (2024)Објекти одводњавања површинског копа морају поуздано обављати своју функцију, а да су при томе економични. Једна од функцијуа им је и да спрече доток површинских вода у радну контуру површинског копа, као и да воде које доспеју у радну контуру, прихвате и спроведу до водосабирника, а затим је одатле одстране ван радне контуре површинског копа. Овим завршним радом је сагледано постојеће стање система одводњавања површинских вода на површинском копу лигнита Дрмно у 2024. години, и дато по мом мишљењу једно ...... 2024-03-12 09:55:25 Tехничко решење заштите површинског копа Дрмно од површинских вода у 2025. години Иван Јованчевић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Tехничко решење заштите површинског копа Дрмно од површинских вода у 2025. години | Иван Јованчевић ...Иван Јованчевић. Tехничко решење заштите површинског копа Дрмно од површинских вода у 2025. години, 2024
-
Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља
Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење... Поред јужне завршне контуре одлагалишта, према насељу Reichwalde, изграђен је видиковац. Спољашње одлагалиште копа је једно од највећих брда у околини. То је постао Бојан Димитријевић, докторска дисертација: ОПТИМИЗАЦИЈА УПРАВЉАЊА ПРОЦЕСИМА РЕКУЛТИВАЦИЈЕ ПОВРШИНСКИХ КОПОВА УГЉА Универзитет ...
... ЈЕ ПОВРШИНСКИХ КОПОВА УГЉА Универзитет у Београду Рударско-геолошки факултет 21 оптимално коришћење са аспекта пољопривреде, шумарства и рекреације. Због тога се врши селективно одлагање плодног слоја одлагачима. Слика 1.11. - Обликовање и рекултивација површинског копа Cottbus-Sud Будући ...
... планским и експлоатационим фазама површинског копа, без обзира да ли се ради о новом или површинском копу на којем се врши експлоатација. Итеративност модела омогућује корективне мере током реализације планова рекултивације и с тим у вези оптимално доношење одлука о коначном плану рекултивације ...Bojan S. Dimitrijević. "Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-05-30)
-
Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj
Magdalena Milanović (2024)Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine... ı formirana je kompanija Serbia Zijin Copper DOO Bor. Od tada površinski kop i pogon flotacije posluju kao rudnik Veliki Krivelj u okviru Serbia Zijin Copper DOO Bor. [12] 39 Slika 8.1. Završna kontura površinskog kopa Peliki Krivelj sa granicom eksploatacionog polja [12] 8.1. Fizičke kara ...
... proširenje finalne konture kopa, definisane važećim Dopunskim rudarskim projektom iz 2011. godine, radi zahvatanja novih cksploatacionih rezervi u okviru overenih rezervi. Zahvatanje novih rezervi u severozapadnom delu površinskog kopa podrazumeva proširenje kopa u odnosu na konturu kopa za koju postoji ...
... “Saraka” površinskog kopa Veliki Krivelj i u stari površinski kop Bor, predmetnim Projektom definisana jJe dinamika odlaganja jalovine saglasno projektnom zadatku, bez detaljnog projektovanja odlagališta, s obzirom da su oba odlagališta, Saraka i odlagalište u Borskom kopu, već ranije projektovana ...Magdalena Milanović. Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj, 2024
-
Modeliranje buke u zoni površinskog kopa Ljubija ležišta Ciganuša - Škorac
Teodora Kaličanin (2024)Svaki neželjeni zvuk u prirodi se može definisati kao buka. Buka svakodnevno utiče na ljude i predstavlja pretnju po ljudsko zdravalje. Zbog toga su nastale mnoge metode za merenje, proračun i saniranje ovog problema.Tema ovog završnog rada master studija je modeliranje buke u zoni površinskog kopa ''Ljubija''. Opisani su pojam buke i zvuka kao osnov za kasnije iznesene podatke, kao i tipovi i različiti izvori buke. Prikazane su metode merenja buke i uređaji koji se u tom procesu koriste. Obrađen ...... razvoja kopa, ali ı u zavisnosti od dinamike radova u okviru iste faze. Studijom optimizacije završne konture površinskog . kopa na ležištima karbonatne i limonitne rude Ciganuša-Škorac predviđen je fazni razvoj površinskog kopa Ciganuša Škorac. Cilj faznog razvoja radova na površinskom kopu je: ...
... stope ulaganja u opremu, itd.). Planirani životni vek rudnika je 6 godina. Projektovani razvoj kopa će se odvijati u ukupno 4 faze, gde Faza 4 predstavlja širenje površinskog kopa do završne konture. Radovi na odlaganju jalovine se odvijaju u sve tri smene, sa efektivnim trajanjem smene od 6 ...
... rudarskih radova na površinskom kopu Ciganuša — Škorac. Eksploatacija limonitne rude na kopovima Ciganuša-Škorac u Ljubiji vršila se u prethodnom periodu do 1992. godine u skladu sa projektnom dokumentacijom, tJ. Glavnim projektom otvaranja i eksploatacije površinskog kopa Ciganuša — Škorac. Eksploatacija ...Teodora Kaličanin. Modeliranje buke u zoni površinskog kopa Ljubija ležišta Ciganuša - Škorac, 2024
-
Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима
Dejan Brkić (2010-03-30)Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm... ани смер обиласка контуре поклапа са смером протока кроз цев б‐ Корекција из контуре са којима посматрана контура дели заједничке цеви в‐ Узима се у односу на одабрани смер обиласка суседне контуре и цеви која је заједничка г‐ Узима се алгебарски знак поправке протока у контури са којом се дели ...
... 1: контура I, цев 1: +1/18+35/123=+251/738 контура I, цев 2: ‐5/72+35/123‐6/619=+91/443 – промена смера протока контура II, цев 12: ‐1/12+6/619++53/219‐‐114/731=+2/161 – промена смера протока контура IV, цев 12: +1/12‐53/219‐6/619+114/731=‐2/161 – промена смера протока итерација 2: контура III ...
... дијагонале у матрици извода функција контура (218). Код модификоване Харди Крос методе ова празна поља се попуњавају на основу суседности контура. Тако нпр. цев 4 је заједничка за контуре I и II, цев 10 за контуре II и III, док је цев 5 заједничка за контуре I и III. Тако се у случају ...Dejan Brkić. "Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2010-03-30)
-
Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима
Dejan Brkić (2010-03-30)Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm... ани смер обиласка контуре поклапа са смером протока кроз цев б‐ Корекција из контуре са којима посматрана контура дели заједничке цеви в‐ Узима се у односу на одабрани смер обиласка суседне контуре и цеви која је заједничка г‐ Узима се алгебарски знак поправке протока у контури са којом се дели ...
... 1: контура I, цев 1: +1/18+35/123=+251/738 контура I, цев 2: ‐5/72+35/123‐6/619=+91/443 – промена смера протока контура II, цев 12: ‐1/12+6/619++53/219‐‐114/731=+2/161 – промена смера протока контура IV, цев 12: +1/12‐53/219‐6/619+114/731=‐2/161 – промена смера протока итерација 2: контура III ...
... дијагонале у матрици извода функција контура (218). Код модификоване Харди Крос методе ова празна поља се попуњавају на основу суседности контура. Тако нпр. цев 4 је заједничка за контуре I и II, цев 10 за контуре II и III, док је цев 5 заједничка за контуре I и III. Тако се у случају ...Dejan Brkić. "Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2010-03-30)
-
Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda
Đorđije M. Božović (2023)Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package... hidrogeoloških parametara. Različite vrste graničnih uslova su primenjene u okviru 3D hidrogeološkog modela, kako na njegovim spoljašnjim konturama, tako i unutar prostora kopa. Polomčić et al. (2013a) su izradili 3D hidrogeološki model kao prethodni korak u izradi hidrodinamičkog modela izvorišta za vodo ...
... Dimkić & Pušić (2008; 2014) i Dimkić et al., (2011a; 2011b; 2011c), definisanje optimalnog kapaciteta drenova na bunarima beogradskog izvorišta podzemnih voda je zasnovano na analizi brzina filtracije podzemnih voda na konturi filterske konstrukcije drena. U uslovima beogradskog izvorišta, radi se o onim ...
... definiše njegove propusne karakteristike (Kpz/dpz). Bilo da se razmatra površina po spoljašnjoj konturi prifilterske zone drena, bilo po unutrašnjoj konturi (za koju se može usvojiti da je ekvivalentna konturi po filterskoj konstrukciji drena), za veličinu površine po kojoj se vrši doticaj u dren u opštem ...Đorđije M. Božović. Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda, Beograd : [Đ. Božović], 2023
-
Doprinos određivanju optimalnog kapaciteta rudnika uglja
Mirko Perišić (1964)Mirko Perišić. Doprinos određivanju optimalnog kapaciteta rudnika uglja, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1964
-
Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)
Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa... površinskog kopa “Suvodol” iznose oko 120 l/s, a u konture površinskog kopa “Brod-Gneotino” u proseku dotiče oko 130 l/s. Odvodnjavanje leţišta uglja u rudnicima „Suvodol“ i „Brod-Gneotino“ vrši se kombinovano, pomoću obodnih kanala za prihvatanje površinskih voda koje se slivaju sa padina, kanala ...
... materijala. U okviru površinskih kopova klizanje terena je česta pojava, kao posledica narušavanja stabilnosti otkopnih etaţa i prodiranja podzemnih voda sa severne i severoistočne strane kopa i od podzemnih voda koje dotiču kroz i ispod tela brane u kop. Na primer, oktobra meseca 1995. godine ...
... javlja u okiru površinskog kopa, a ista ima lokalni karakter. Odronjavanje se obično javlja pri potkopavanju etaţa ili narušavanjem njihove stabilnosti. Slika 1.20. Površinski kop rudnika uglja „Brod-Gneotino” Slika 1.21. Odlaganje rudne jalovine sa površinskog kopa „Brod-Gneotino” Kostadin ...Kostadin J. Jovanov. "Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-06-24)
-
Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem
Mirko Kurdulić (2024)Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina... Blokovi koje preseca granična kontura računaju se kao polovina bloka. Eksploatacione rezerve definišu se na osnovu metode otkopavanja. Eksploatacioni blokovi smešteni su u konturi ležišta sa graničnim sadržajem bakra od 0,4%, a pripremni hodnici su projektovani van te konture, u klasi kvaliteta od ...
... Srednji sadržaj bakra (Cu): 3,22 % – Srednji sadržaj zlata (Au): 2,06 g/t – Srednji sadržaj srebra (Ag): 3,74 g/t Konture otkopnog bloka i količina rezervi unutar tih kontura čine osnovu za određivanje definitivnih eksploatacionih rezervi rude i sadržaja korisnih komponenti u rovnoj rudi. Za ...
... Shematski prikaz | r.t, O +280 riSILIFIKACIJA “2 3Č ON {Siicijskakapa)- nT +00 c·(č +104 05 rt.c TILVA MIKA (r.:A,B,C,D, i 1) LEGENDA Kontura rudnog polja \--155 Rudna tela masivno-sulfidnog tipa mineralizacije \\ r.t. NOVO OKNO Rudna tela sa štokverkno-impregnacionim tipom N Q_Q 9•50 ...Mirko Kurdulić. Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem, 2024
-
Варијанта решења примене екрана у заштити Површинског копа Дрмно од вода
Дарко Станић (2024)Због напредовања рударских радова, Површински коп Дрмно се приближава кориту реке Дунав на северној страни. Постоје две могуће границе површинског копа, а због сигурне експлоатације потребно је одабрати квалитетно предодводњавање.То је могуће израдом водонепропусног екрана.Одрађени су прорачуни прилива подземних вода у коп за обе локације површинског копа, применом водонепропусног екрана. Локација 1 има контуру површинског копа по постојећој Студији изводљивости, а Локација 2 има контуру копа на основу резултата нових геолошких истраживања. Свака локација има по две варијанте предодводњавања ...... 12:23:42 Варијанта решења примене екрана у заштити Површинског копа Дрмно од вода Дарко Станић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Варијанта решења примене екрана у заштити Површинског копа Дрмно од вода | Дарко Станић | | 2024 | | http://dr.rgf.bg ...Дарко Станић. Варијанта решења примене екрана у заштити Површинског копа Дрмно од вода, 2024
-
Техничко решење површинског копа Галовићи код Косјерића од вода
Јован Тодоровић (2024)Површинска експлоатација лежишта минералних сировина, поред експлоатације и прераде подразумева и успешно одводњавање површинског копа. Одводњавање једног површинског копа треба да буде добро одабрано, да објекати одводњавања својим капацитетима могу да обезбеде сакупљање и одвођење површинских вода и успешну заштиту од подземних вода. Циљ израде овог завршног рада је избор техничког решења заштите површинског копа Галовићи од површинских и подземних вода, како би се обезбедила сигурност рада, стабилност косина и ефикасност експлоатације.Добро изабрано техничко решење одводњавања омогућава смањење ризика ...... Измењено: 2024-10-08 10:23:06 Техничко решење површинског копа Галовићи код Косјерића од вода Јован Тодоровић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Техничко решење површинског копа Галовићи код Косјерића од вода | Јован Тодоровић | | 2024 | | ...
... KapTa ca HO3HIMHJOM CKCIIIOATALIHOHOT HOJba HpHKa3aHa je Ha Cmanui 1.2. Jaapunu pao Pyoapcko-zeonouku qpakyamem Josan Tooopoauli P88/19 .· Kontura eksploatacionog polja ležišta "Galovići" Cnuka 1.2 - IJosuuuja ekonnoamauuoHoe no:ba nanopua I anosuhu Jasepunu pao Pyoapcko-zeonouiku (pbakyamem ...Јован Тодоровић. Техничко решење површинског копа Галовићи код Косјерића од вода, 2024
-
Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“
Mihajlo Topalović (2023)Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...Mihajlo Topalović. Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“, 2023
-
Osnovi hidrogeologije
Petar Dokmanović (2021)... svojstava terena, drenažni bunari mogu da se se lociraju ili van kontura kopa ili na pojedinim etažama površinskog kopa, kako je prikazano na slici 22.2.2.4. Iscrpljena voda se sprovodi do drenažnih kanala i, dalje, van radijusa uticaja kopa. 163 O s n o v i h i d r o g e o l o g i j e Slika ...
... je vodosabirnik na kopu, odakle se voda, dalje, evakuiše, van radijusa uticaja kopa. Kako je ranije već istaknuto, rasedi mogu da predstavljaju i barijere kretanju PV voda (ka LMS), što pojednostavljuje odbranu od rudničkih voda. Slika 22.2.2.1. Šema površinskog kopa u zoni uticaja ovodnjenog ...
... na kopu Na slici 22.2.2.2, prikazano je dreniranje izdani u povlati i bokovima podzemnog rudarskog rada, kojim se postiže preventivno i regulisano otklanjanje mogućnosti potencijalno opasnih prodora PV. Izdrenirana PV se sprovodi do vodosabirnika, a potom evakuiše van radijusa uticaja kopa. ...Petar Dokmanović. Osnovi hidrogeologije, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Planiranje i upravljanje optimalnim zalihama materijalnih resursa u eksploataciji mineralnih sirovina
Svetislav Pavlović (1996)Svetislav Pavlović. Planiranje i upravljanje optimalnim zalihama materijalnih resursa u eksploataciji mineralnih sirovina, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1996
-
Model izbora optimalne varijante otvaranja i pripreme u podzemnoj eksploataciji
Čedomir Beljić (2004)Čedomir Beljić. Model izbora optimalne varijante otvaranja i pripreme u podzemnoj eksploataciji, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2004
-
Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra
Aleksandar Milojević (2024)Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...... prikazana su izračunata naprezanja po konturi prostorija. Tabela 4.4. Naprezanja po konturi prostorija Poprečn | Maks. Prltlsžik Koef. a Tangencgalna Cvrstoć Koef. ; : gornjih | zasvođeni naprezanja po ana < | i presek | Dubina ; .. . čvrstoće masa profil konturi prostorije | pritisak F[m?] Him] ...
... komponenata u ležištu, ı sadržaj As, kao osnovne štetne komponente, opadaju sa dubinom. Konture masivno-sulfidnog do semi-masivno-sulfidnog tipa mineralizacije se u planu delom preklapaju sa konturama porfirske mineralizacije bakra donje zone. Sa iste slike je moguće uočiti ı položaj tekstu ...
... na konturi komore za smeštaj eksploziva ı detonatora 36 Total Displacement m Slika 4.13. Ukupna pomeranja u stenskom masivu komore za smeštaj eksploziva i detonatora Na osnovu podataka dobijenih numeričkom analizom za maksimalna pomeranja u masivu i maksimalna pomeranja na konturi podgrađene ...Aleksandar Milojević. Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra, 2024
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara... : otvoreni kop, sušara u Vreocima, trmoelektrana. U ovoj tački se očekuje veće prisustvo sekundarnih minerala. Lokalitet tačke K-6 smeštena je u neposrednoj blizini asfaltnog puta i otvorenog kopa polja ˝C˝ u Baroševcu. Ovaj lokalitet je interasantn zbog blizine otvorenog kopa, asfaltnog ...
... aprilu. Na lokaciji neposredno pored otvorenog kopa i uticaja termoelektrane (K-4), zastupljenost frakcije >10 µm dominira u martu i aprilu. Na ostalim lokacijama prisutnost najkrupnije frakcije zavisi od položaja tačke. Što je lokacija bliža otvorenom kopu ili termoelektrani učestalost krupnih frakcija ...
... blizini. Takođe, kao izvor zagađenja predstavlja i otvoreni kop u Baroševcu (K-6) od koga opadaju koncentracije ka Vreocima (K-5) i Lazarevcu (K-8). Lokacija K-8 je pod dominantnim uticajem inhalatornih čestica iz ugljene prašine sa kopa u Baroševcu. Značajan uticaj kod inhalatornih čestica Lazarevca ...Željko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)