Претрага
243 items
-
Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе
Ana S. Mladenović (2015-06-19)Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји... копаоничке провинције јављају се два релативно мања магматска комплекса: вулканско-плутонски комплекс Голије и вулкански комплекс Рогозне. У даљем тексту дат је приказ свих релевантних информација о старостима и петрогенетским афинитетима ових магматских стена, док се за детаљније описе о геохемијским ...
... Жељина, које прате неколико мањих магматских тела (видети детаље у следећем поглављу). У миоцену је ово подручје било изложено екстензији која је имала правац С – Ј (Schefer et al. 2011), која је довела до ексхумације Студеничког екстензионог метаморфног комплекса. Ова екстензија почела пре око 21 ...
... то да је ова екстензија паралелна орогену имала регионални значај у контролисању формирања седиментних басена, екстензионих метаморфних комплекса и магматских процеса, и вероватно била везана за напредовање процеса повлачења субдукујуће плоче испод Динарско – Хеленидског орогеног лука. Термално ...Ana S. Mladenović. "Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-06-19)
-
Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе
Ana S. Mladenović (2015-06-19)Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји... копаоничке провинције јављају се два релативно мања магматска комплекса: вулканско-плутонски комплекс Голије и вулкански комплекс Рогозне. У даљем тексту дат је приказ свих релевантних информација о старостима и петрогенетским афинитетима ових магматских стена, док се за детаљније описе о геохемијским ...
... Жељина, које прате неколико мањих магматских тела (видети детаље у следећем поглављу). У миоцену је ово подручје било изложено екстензији која је имала правац С – Ј (Schefer et al. 2011), која је довела до ексхумације Студеничког екстензионог метаморфног комплекса. Ова екстензија почела пре око 21 ...
... то да је ова екстензија паралелна орогену имала регионални значај у контролисању формирања седиментних басена, екстензионих метаморфних комплекса и магматских процеса, и вероватно била везана за напредовање процеса повлачења субдукујуће плоче испод Динарско – Хеленидског орогеног лука. Термално ...Ana S. Mladenović. "Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-06-19)
-
Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa
Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza... vulkanskog kompleksa su postmagmatska. Paragenetski su vezana sa intermedijarnim vulkanskim kompleksom Leca, a stvarana su u epitermalnim i teletermalnim uslovima hidrotermalng stadijuma. Genetska veza između magmatskog kompleksa i ležišta juvelirskog kamena leckog vulkanskog kompleksa nije utvrđena ...
... biti u genetskoj vezi sa magmatskim kompleksom, odnosno njihov nastanak bio bi singenetski sa andezitskim stenama. Verovatnije je da se radi o postmagmatskom procesu stvaranja rudnih tela juvelirskog kamena koji je u paragenetskoj vezi sa matičnim magmatskim kompleksom. U prilog ovom viđenju ...
... toplotne energije, koju su obezbedila dublje ležeća magmatska ognjišta. Poreklo silicije, koja je hidrotermalnim rastvorima deponovana u razlomnim strukturama, verovatno treba tražiti u stenama andezitskog vulkanskog kompleksa i u zaostalom magmatskom rastopu. Najverovatnije da su najveće količine ...Zoran Ž. Miladinović. "Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-12-11)
-
Interpretation of Trace Element Chemistry of Zircons from Bor and Cukaru Peki: Conventional Approach and Random Forest Classification
Dina Klimentyeva, Milos Velojic , Albrecht Von Quadt, Shawn Hood. "Interpretation of Trace Element Chemistry of Zircons from Bor and Cukaru Peki: Conventional Approach and Random Forest Classification" in Geosciences (2022). https://doi.org/https://doi.org/10.3390/geosciences12110396
-
Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti
Ana Radivojević (2024)Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.... Crveni granit African Red geotektonski pripada Bušveldskom magmatskom kompleksu starosti 2,5 Ga intrudovanom u Arhajski Kaapvaal kraton izgrađen od gnajseva, zelenih stena i intruzivnih stena starosti 3,6-3,2 Ga (Krčner et al., 1989). Kompleks se prostire na površini od 90 000 km? sa zapreminom od ...
... grada Mokopane (https:/www.redgraniti.com/en/portfolio/african-red-kelgran/) Petrogeneza samog kompleksa još uvek nije u potpunosti razjašnjena. Magmatska aktivnost ovog rano proterozojskog kompleksa počela je Rooiberg bimodalnim vulkanizmom tipa bazalt-riolit, zatim intrudovanjem bazične i ...
... Rashoop granofiš ı, Bušveld kompleks Rustenburg sloje Uitkomst kompl Silovi vezani za Roisberg felzična grupa- Transvaal supergrzpa Arhajske stene rased linije scizmičke aktivnosti Površinski produžetak Bušveld kompleksa paleoproterozojske fcizičnc do alkalne magmatske stenc mezo-paleoproterozojske ...Ana Radivojević. Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti, 2024
-
Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization
Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović. "Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization" in XVII Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem , Pirot, Serbia, 02-06. October 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13739443
-
Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone
Aleksandar Luković (2021)Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...... se uzeti otvaranje borskog rudnika 1903 godine koje je označilo početak ogromnog naučnog interesovanja za Timočki magmatski kompleks (TMK). Tom prilikom Antula (1905) upotrebljava naziv timočki andezitski masiv. Nakon rata, Antonijević (1957) počinje da upotrebljava termin timočka eruptivna oblast ...
... jedinice mogu se naći u skorašnjem radu Jelenković et al. (2016). 17 2.2.2. Podela i opšte karakteristike vulkanskih stena Timočki magmatski kompleks (TMK) se nalazi u istočnoj Srbiji pružajući se pravcem S-J u dužini od oko 80 km. Ovaj pojas se prema severu nastavlja na rumunske Banatite ...
... zasebnu vulkansku fazu, nešto drugačijeg sastava matične magme. 73 5.1.2. Rasprostranjenje i teksturna svojstva hemoilmenita Timočki magmatski kompleks je na osnovu ranijih istraživanja jasno podeljen na dve glavne vulkanske faze, što je opisano u potpoglavlju 2.2.2. Kao što smo videli istočna ...Aleksandar Luković. Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone, Beograd : [A. Luković], 2021
-
Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“
Mihajlo Topalović (2023)Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...Mihajlo Topalović. Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“, 2023
-
Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije
Ivana N. Jelić (2023)Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...... Bukulja- Brajkovac, Rudnik, Kotlenik). Nastanak ležišta ovih rudnih polja vezuje se za tercijarne magmatske komplekse i zajedničke regionalne strukture razlamanja koje kontrolišu razmeštaj tih kompleksa. Za potrebe istraživanja u okviru ove doktorske disertacije odabrano je ležište Rudnik kao najznačajnije ...
... magmatizam, što je uslovilo obrazovanje granitoidnog kompleksa. Formacioni predstavnici stvarani u plutonskom nivou su granodiorit-kvarcmonconiti, dok su kvarclatiti i dacito-andeziti stvarani u subvulkanskom i vulkanskom nivou. Evolucija magmatskog kompleksa Golije se razvijala iz dva dublja i veća plu ...
... može vezati za I fazu vulkanizma Kopaoničke oblasti i ne smatra se rudonosnom). 28 S obzirom na genetsku povezanost sa određenim magmatskim kompleksima, rudni kompleks Golije obuhvata: 1. Skarnovsko-hidrotermalna orudnjenja kontaktnog pojasa granodiorit-kvarcmonconita. Rudna polja su vezana sa ...Ivana N. Jelić. Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije, Beograd : [I. Jelić], 2023
-
Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca
Dalibor Erak (2019)Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...... gornjeg kompleksa metamorfnih stena (Dimitrijević, 1997). Ovaj autor navodi da donji kompleks izgrađuje zapadni deo Srpsko-makedonske mase i da je predstavljen stenama metamorfisanim do amfibolske facije, dok se u istočnim delovima Srpsko-makedonske mase diskordantno preko donjeg kompleksa nalazi ...
... (2015) izučavaju tektono-magmatsku evoluciju prostora planine Kopaonika u području između Dinarida i Karpato-balkanida. Kombinujući podatke paleostres analize sa podacima o kenozojskom magmatizmu definišu četiri “britl” deformacione faze i dva krupnija tektono-magmatska događaja. Na taj način definišu ...
... donjopaleocenske starosti na uzorcima magmatogenog porekla ukazale su da se područje magmatske aktivnosti, koje je i izvor materijala magmatogenog porekla, nalazi u domenu gornjokrednog područja magmatske aktivnosti, vezane za subdukciju. Takođe, ističu da je kolizija bila praćena gornjoolig ...Dalibor Erak. Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet, 2019
-
Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika
Kostić N. Bojan (2021)Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...... vulkanskog kompleksa (Brankova kula - Prolom Banja). Od 2014. godine počinje da radi u laboratoriji za SEM na Rudarsko-geološkom fakultetu. Doktorske akademske studije upisuje 2016. godine na Rudarsko-geološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, sa smerom interesovanja za magmatske i metamorfne ...
... hemijski sastav i oblik magmatskog intruziva, dubina na koju se magmatsko telo utiskuje (pritisak i temperaturni kontrast), kao i učešće fluida. Kontaktno metamorfne stene mogu nastati na 84 najrazličitijim dubinama Zemljine kore: neposredno uz plutonska magmatska tela, duž raseda i zona ...
... kapaciteta i delovati kao jedinstveno magmatsko telo, koje je kao takvo u stanju da izvrši kontaktno metamorfne promene okolnih stena. U ovom istraživanju, navedeni autori objašnjavaju da je formiranje magmatskih plutona u početnoj fazi rezultat sjedinjavanja više magmatskih tela utisnutih u okolne stene ...Kostić N. Bojan. Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije
Dragana D. Petrović (2015-12-29)Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...... od bazičnih do ultrabazičnih stena. Sekvenca kojom su predstavlјeni (od dna prema gore) odlikuje se ultrabazičnim kompleksom, kompleksom gabrova, mafičnim intruzivnim kompleksom, pilou lavama i na kraju je sve prekriveno sedimentnim stenama (uglavnom rožnac, ređe i krečnjak), u asocijaciji sa ...
... ofiolitskog kompleksa Ždraljice i ovde je teren dosta pokriven obradivim zemljištem i šumama. Na prostoru BJR Makedonije (u daljem tekstu Makedonija) ofiolitski kompleksi se mogu pratiti od Skoplja, duž doline Vardara do Đevđelije i makedonsko-grčke granice. Ofiolitski kompleks Demir Kapije ...
... ofiolita predstavljeni su telima izduženim u pravcu SZ-JI, dugačkim oko 50 km i oko 25 km širokim, koja čine ofiolitski kompleksi Demir Kapije i Đevđelije. Izdanak ofiolitskog kompleksa se može pratiti van administrativnih granica Makedonije, na prostoru severne Grčke. Na teritoriji severne Grčke izdanak ...Dragana D. Petrović. "Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-12-29)
-
Osnovi hidrogeologije
Petar Dokmanović (2021)... (Na+) je prisutan u svim PV, posebno u dubljim izdanima. Njegove visoke koncentracije svojstvene su za konatne i PV sonih ležišta. U PV magmatskih i metamorfnih kompleksa dospeva rastvaranjem natrijumovih feldspata i feldspatoida. Već pomenutim procesom jonske izmene, jone Ca2+ iz PV zamenjuju Na+ joni ...
... koloidnih i lebdećih čestica, kao i u vidu minerala i organskih kompleksa. Izvori mikrokomponenti u PV najčešće su rudni minerali (Zn, Cu, Pb, Ag, Mo, U, As), akcesorni minerali (Be, Se), organske materije (J, Mo), morska voda (J), kao i magmatske, metamorfne i halogene stene (Li, Rb, Cs). Mikrokomponente ...
... bazalt 10-5–1 5–50 Magmatske i metamorfne stene, ispucale 10-11–10-2 0–10 Magmatske i metamorfne stene, neispucale 10-12–10-8 0–5 Prema odnosu poroznost stena - vodopropusnost, sve stene se mogu razvrstati u tri grupe: 1-neporozne-vodonepropusne (kompaktne magmatske, metamorfne i ...Petar Dokmanović. Osnovi hidrogeologije, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Petrologija magmatskih i metamorfnih stena - praktikum
Kristina Šarić (2014)Kristina Šarić. Petrologija magmatskih i metamorfnih stena - praktikum, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2014
-
Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji
Strahinja Sarajlić (2024)U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija... bio izložen intenzivnim tektonskim stresovima i značajnoj magmatskoj akltivnosti, pri čemu je kulminacija tih procesa nastupila krajem gornje krede. Kao direktna posledica ovih tektonskih i magmatskih događaja, 14 formiran je Timočki tektonski rov, koji je sukcesivno ispunjen masivnim naslagama ...
... kiselim vulkano – intruzivnim magmatskim kompleksima. Karakterišu ga relativno jednostavan mineralni sastav, prostorno – geografska veza sa porfirskim subvulkanskim intruzivnim stenama, kao i prostorna lokalizacija u tvorevinama prve vulkanske faze Timočkog magmatskog kompleksa. Rudni minerali su deponovani ...
... m sa specifičnim litološkim jedinicama, tektonskim strukturama i postrudnim tektonskim deformacijama. Položaj ležišta u okviru Timočkog magmatskog kompleksa precizno je utvrđen, uključujući i kontrolne faktore koji utiču na prostornu distribuciju rudne mineralizacije i postrudnu tektoniku. ...Strahinja Sarajlić. Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji, 2024
-
Petrološke karakteristike magmatskih i metamorfnih stena okoline Prilepa
Risto Stojanov (1972)Risto Stojanov. Petrološke karakteristike magmatskih i metamorfnih stena okoline Prilepa, Skopje:, 1972
-
Petrološke karakteristike magmatskih i kontaktno-metamorfnih stena Cera
Vera Knežević-Đorđević (1960)Vera Knežević-Đorđević. Petrološke karakteristike magmatskih i kontaktno-metamorfnih stena Cera, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1960
-
Petrološke karakteristike magmatskih i metamorfnih stena okoline Prilepa
Risto Stojanov (1972)Risto Stojanov. Petrološke karakteristike magmatskih i metamorfnih stena okoline Prilepa, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1972
-
Petrologija magmatskih stena dijabazarožnjačke formacije kod Ždraljice(Kragujevac)
Kristina Resimić (2000)Kristina Resimić. Petrologija magmatskih stena dijabazarožnjačke formacije kod Ždraljice(Kragujevac), Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2000
-
Petrološke karakteristike tercijarnih magmatskih i kontaktno-metamorfnih stena Avale
Nada Vasković (1990)Nada Vasković. Petrološke karakteristike tercijarnih magmatskih i kontaktno-metamorfnih stena Avale, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1990