Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Српски језерски систем

587 items

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... pojasa, u zoni karstnih vrela, razvoj miocenskih jezerskih naslaga uslovio je pojavu duboke sifonalne cirkulacije i usporavanje karstnog procesa, što je dovelo do pojave stabilnijeg režima karstnih izvora za razliku od „klasičnih“ karstnih sistema, kao i pojave podzemnog isticanja, Jedne od glavnih ...
    ... izolovanim basenima. Ovi sedimenti u većini slučajeva označavaju regresivnu fazu neogenih basena i morfološki su izraženi terasama. Jezerske terase (tNg) Jezerske neogene naslage formirane, formirane kao poststrukturne tvorevine limničkog tipa, taložene su jednim delom u rovu preko potonulog istočnog ...
    ... što Je uslovilo razvoj alogenog karstnog sistema u severnom i autogenog karstnog sistema u južnom delu pojasa. Prisustvo složenih tektonskih struktura i rasprostranjenost karbonatnih i nekarbonatnih formacija omogućilo je razvoj specifičnog karstnog sistema. Karbonatni kompleks karakterišu dolinske ...

  • History of the Belanovica (Serbia) Neogene lake basin inferred from petrological and geochemical data

    Dragana Marić, Danica Srećković-Batoćanin, Nebojša Vasić, Marija Radisavljević, Tatjana Đekić (2019)
    Neogen, Belanovica, jezerski basen, litofacije, matične stene

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... kroz ovo naselje, Sombor, Doroslovo, Srpski Miletić, Karavukovo, Deronje i Bač, a u dunavsku inundaciju uliva se između Bačkog Novog Sela i Mladenova. Iskopom kanala Bezdan-Bečej podeljen je na Severnu i Južnu Mostongu. Slika 9. Rečna mreža i kanalski sistem "Dunav-Tisa-Dunav" na području Bačke ...
    ... neogenog kompleksa. Predstavljeni su slatkovodnim naslagama jezerskih, jezersko-rečnih i močvarnih sredina. Izgrađeni su od peskova, šljunkovito-glinovitih peskova, glina, proslojaka lignita. Naviše postepeno prelaze u rečno-jezerske naslage kvartara sa Corbicula fluminalis i dr. Upravljanje ...
    ... značaja za vodosnabdevanje, u okviru ovog sistema prostiru se maksimalno do dubine od oko 200 m. Ukupna dubina rasprostranjenja I hidrogeološkog sistema u severnoj Bačkoj varira od 600 do 1200 m. Ispod ovog sistema, nastavlja se II hidrogeološki sistem u naslagama donjeg ponta i panona. Prostire ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... basena. Podatke o jezerskom neogenu Pomoravlja nalazimo i kod P. Stevanovića (1951-1967). Jovan Đ. Marković (1954) u svom radu „Reljef sliva Crnice ı Grze“, daje podatke o reljefu sliva, morfologiji i geološkim karakteristikama. M. Veselinović-Čučulić (1955-1977) istraživao je jezerske naslage Pomoravlja ...
    ... vrednosti proticaja reke Crnice, serije srednje dnevnih proticaja brže postaju nezavine, odnosno memorija sistema (sliva) kraće trajanje. U budućnosti možemo očekivati Još kraće memorije sistema zbog očekivanih učestalih ekstremnih događaja (Glogovac i dr., 2024). 9. BILANS VODA U SLIVU CRNICE Polazna ...
    ... strkurnu građu Istočne Srbije u radu „Geologija Istočne Srbije“ (1935). M. Luković (1950) D.Pejović (1951) ı N. Pantić (1956-1957) proučavali su Jezerske slojeve Cićevca i Popovca. R. Jovanovic (1951. 1954. 1958) raščlanjivanje mezozojskih krečnjaka na zapadnom obodu crvenih peščara, izdvajanje ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... ispresecan rasednim stukturama. Nalazi se na prosečnoj nadmorskoj visini od 400 m. Tokom neogena kotlina je predstavljala jezerski basen, zbog formiranih naslaga jezerskih sedimenata, na visini od oko 600 mnm. Sa ove visine, preko ovih sedimenata potekla je pliocenska Nišava (217 m iznad sadašnjeg ...
    ... 0,1 do 1 m. Sedimenti odgovaraju jezerskim i močvarnim facijama, a sadrže slatkovodnu faunu koja ne govori mnogo o starosti. Duž zapadnog ı južnog oboda basena javljaju se žutomrke do crvenkaste peskovite gline sa proslojcima peska, interpretirane kao jezerski sedimenti u smeni sa bujičnim i a ...
    ... izdašnosti < 0,001 IVs, koji u sušnim periodima uglavnom presušuju. 35 5. Izvorište podzemnih voda “Krupac” 5.1. Opis sistema za vodosnabdevanje Pirota Gradski sistem za vodosnabdevanje grada Pirota i okolnih sela, zavisi od četiri glavna karstna vrela: • vrelo "Kavak", kapaciteta 70-100 ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... naslage u izdanskoj zonmi ........................... 39 6.2.3. Aluvijalno – jezerski sedimenti (Q).............aaaaaaaaaaaaaaaaekee 40 6.2.3. Jezersko barski sedimenti (Q!)..........c.c..aaaaaaaa a 45 6.3. JEZERSKI SEDIMENTI - TERCIJAR – PLIOCEN 7. SISTEMATIZACIJA IZVEDENIH VREDNOSTI PARAMETARA ...
    ... • RBHolski sedimenti — les nadizdanske zone • Kopneno barski sedimenti — les izdanske zone • Aluvijalno-jezerski sedimeti • Jezersko barski sedimenti TERCIJAR - PLIOCEN • Jezerski sedimenti 6.1. KVARTAR - HOLOCEN (Q) 6.1.1. Alubijalno barski sedimenti – HOLOCEN (Q-) Ovi sedimenti su ...
    ... oko apsolutnih kota 53,60 — 57,0 mnv. Aluvijalno-jezerski sedimenti su zastupljeni do apsolutne kote 20,00-24,00 mnv, u zoni rečnog korita i imaju debljinu od oko 26,00-37,35 m. Sedimenti pleistocenske starosti se završavaju kompleksom Jezersko barskih sedimenata, koji predstavlja fosilni eluvijum ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... naslage u izdanskoj zonmi ........................... 39 6.2.3. Aluvijalno – jezerski sedimenti (Q).............aaaaaaaaaaaaaaaaekee 40 6.2.3. Jezersko barski sedimenti (Q!)..........c.c..aaaaaaaa a 45 6.3. JEZERSKI SEDIMENTI - TERCIJAR – PLIOCEN 7. SISTEMATIZACIJA IZVEDENIH VREDNOSTI PARAMETARA ...
    ... • RBHolski sedimenti — les nadizdanske zone • Kopneno barski sedimenti — les izdanske zone • Aluvijalno-jezerski sedimeti • Jezersko barski sedimenti TERCIJAR - PLIOCEN • Jezerski sedimenti 6.1. KVARTAR - HOLOCEN (Q) 6.1.1. Alubijalno barski sedimenti – HOLOCEN (Q-) Ovi sedimenti su ...
    ... oko apsolutnih kota 53,60 — 57,0 mnv. Aluvijalno-jezerski sedimenti su zastupljeni do apsolutne kote 20,00-24,00 mnv, u zoni rečnog korita i imaju debljinu od oko 26,00-37,35 m. Sedimenti pleistocenske starosti se završavaju kompleksom Jezersko barskih sedimenata, koji predstavlja fosilni eluvijum ...

  • New approach to correlation of hydrocarbon reservoirs in sandstone layers of the "Mokrin" field"

    Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)
    геофизички каротаж, депозиционе средине, лежишта угљоводоника, миоцен, пост‐ рифтнo, секвенциона стратиграфија
    ... Висок принос  седиментног материјала  током овог периода довео  је до формирања сeдиментне  секвенце велике дебљине у оквиру које су издвојени дубоководни језерски, прелазни (делтни) и  копнени (флувијални) седименти. Ови седименти су слично као у суседним подручјима (Magyar et  al., 2004,  Juhasz et al., 20 ...
    ... Mokrin high (KMH),  (Ivanišević  Radivojević, 2018).    Хетин формација –  лапорци отвореног  језера  су  генерално представљена дубокoводним  језерским седиментима, хемипелашким и карбонатним лапорцима. На истражном простору пред‐ 401  стављена  је  глиновитим  лапорцима  који  су  депоновани  ...
    ... атиграфске  јединице  (слика 1а) и ре‐ конструисане  депозиционе  средине,  што  је  утицало  и  на  боље  схватање  елемената  „угљоводо‐ ничног система“. Комерцијалне количине угљоводоника утврђене су у турбидитским пешчарима у  депресији Банатско Аранђелово западно од Сегединског раседа (КМ‐117, 17 ...

  • Proučavanje razvića Bihaćkog i Cazinskog basena primenom gravimetrijskih podataka

    Snežana M. ignjatović, Ivana M. Vasiljević, Nevena R. Andrić-Tomašević, Ana S. Mladenović (2024)
    Bihaćki i Cazinski baseni su neogeni baseni, koji pripadaju spoljašnjim Dinaridima i formirani su tokom kasne faze razvoja Dinarida. Ovi baseni su od posebnog interesa zbog svoje geološke prošlosti i potencijalnih strukturnih karakteristika. U istraživanju, primenjeni su gravimetrijski podaci u clju boljeg razumevanja evolucije ovih basena. Primenom različitih postupaka matematičkih transformacija na gravimetrijskim podacima može se ustanoviti gravitacioni uticaj neogenih basena male gustine i mogu se detektovati strukture, koje su potencijalno vezane za njihovo formiranje. U ovom istraživanju, analiza ...
    matematičke transformacije podataka, kontakti, neogeni baseni

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... 51 Tačka 6.10 – a)Sistem kliznih ravni u permskim sedimentima na tački T21; b) Sistem kliznih ravni u permskim sedimentima na tački TI9; c) Sistem kliznih ravni u ladinskim sedimentima na tački T15; d) Sistem kliznih ravni u ladinskim sedimentima na tački T15, e) Sistem kliznih ravni u ladinskim ...
    ... masu i debljina materijala varira od nekoliko m do 30 m (Živaljević et al., 1982). Jezerske i deluvijalne tvorevine su rasprostranjene u neznatnoj meri ı male su debljine 16 (Živaljević et al., 1982). Jezerske tvorevine su najčešće vezane za glacijalne prostore i nastanak ledničkih jezera, ...
    ... Jedinice na tački osmatranja T19. Prvi paralelni sistem kliznih ravni ima srednji pad ka Jugozapadu i pruža se pravcem severozapad-jugoistok. Paleonaponskom analizom je utvrđeno gravitaciono levo kretanje kod ovog sistema. Drugi paralemlni sistem kliznih ravni ima subvertikalan pad ka severoistoku ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... posredna. Neposredna se ostvaruje kod rečnih (ili jezerskih) korita usečenih u krečnjačke stene, bez prisustva aluvijalnih (ili jezerskih klastičnih) naslaga (13.1.5). Posredna veza se ostvaruje posredstvom vodopropusnih aluvijalnih (ili jezerskih klastičnih) naslaga (slika 13.1.6). Slika 13 ...
    ... materija, koje im daju neprijatan miris i ukus. Nemaju praktičan značaj, zbog slabe vodopropusnosti i lošeg kvaliteta PV. Izdani u jezerskim sedimentima. Jezerski/limnički sedimenti mogu biti klastični, hemijski i organogeni. Zbijene izdani sa slobodnim nivoom se formiraju u (klastičnim) šljunko ...
    ... okviru nekadašnjih jezerskih basena, a današnjih arteskih basena, formirani su debeli sedimentni kompleksi, u okviru kojih se mogu izdvojiti jedan ili više peskovitih ili šljunkovitih vodonosnih slojeva pod pritiskom. Izdani u marinskim rastresitim sedimentima. Slično jezerskim, i u okviru nekadašnjih ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... Божевачке косе, Моравског рова и Млавског басена. Развијени су доњи, средњи и горњи миоцен и доњи плиоцен. Доњи миоцен је слатководно језерски. У састав језерских седимената улазе глиновити лапорци и угљевите глине. Знатно веће распрострањење имају јужно према Лапову, где се налазе и угљени слојеви ...
    ... основу фосилних остатака из бушотина у ковинској депресији доказано је да језерска фаза на простору јужног Баната није била континуирана, односно да је на простору ковинске депресије дошло до ранијег повлачења језерских вода и прекида у седиментацији. Прекид у седиментацији условио је појаву да ...
    ... 1. Полициклични речни, речно-језерски, претежно шљунковито песковити седименти, формирани током еоплеистоцена закључно са Гинцом, 2. Речно-барски седименти таложени током средњег плеистоцена – Миндела и Миндел-Риса, који представљају завршни члан речно-језерске фазе, 3. Речни седименти таложени ...

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... konkretno za aluvijalne izdani duž tokova većih reka, sa izuzetkom Vojvodine i Mačve, gde se osmatra i prva (zbijena) izdan formirana u mladim jezerskim naslagama. U kratkom periodu (1995.-2001.), osmatran je režim pojedinih karstnih vrela u istočnoj i zapadnoj Srbiji, ali su ova osmatranja prekinuta ...
    ... od kojih je 21 iz postojeće mreže AŽS. Projektovani koncept podrazumeva i: 1/Brzo integrisanje neposrednih korisnika PV u nacionalni osmatrački sistem PV, odnosno, uspostavljanje „sistemskog“ rešenja/ obaveze osmatranja nivoa, izdašnosti i kvaliteta PV, uz kontinuitet ažuriranja podataka o neposrednim ...
    ... izvorišta PV, odnosno, resursa koji koriste. Ovo u najskorije vreme treba ispraviti, s obzirom da bi se adekvatnim integrisanjem izvorišta PV u sistem nacionalne monitoring mreže, ostvarila značajna racionalizacija i dobra pokrivenost teritorije. Kvalitativni monitoring PV, koji je, od skora ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... сеизмичкој секцији. Због изражене топографије пожељна је примена мање робусних аквизиционих система, што представља додатни разлог за оптимизацију аквизиционог система. Упрошћавање аквизиционог система доводи до деградације резолуције и тај процес је прихватљив само у мери која неће довести у питање ...
    ... дефинисање оптималних параметара аквизиције за 2D и 3D сеизмичка истраживања. Применом аквизиционих система високе резолуције дошло се до таласне слике погодне за интерпретацију раседа и раседних система мањег и скока већег од 5 m, на основу чега је извршена просторна интерпретација угљене серије ...
    ... е иницијалног геолошког профила путем два аквизициона приступа. Први је систем високе резолуције који је формирао таласну слику коју је готово могуће директно интерпретирати. Други приступ аквизицији односи се на систем деградираних перформанси који је довољно поуздан за дефинисање основних ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... analizi poznatih tehničkih sistema, kao ı termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju geotermalnu funkciju na prostoru istražnog terena, dok se termotehnički sistemi odnose na istražno-eksploatacione ...
    ... geotermalnih objekata (istražno eksploatacionih bunara), odnosno "open loop" sistema. Otvoren sistem ("open loop") jeste sistem koji se sastoji od izvora energije (toplotna pumpa voda- voda) i upojnog bunara. Otvoreni sistemi koriste podzemne vode kao izvor energije, ali se mogu koristiti i površinske ...
    ... Al (Sistem u okviru peskova i šljunkova sa fosilom Corbicula fluminalis na užoj teritorji grada Beograda) • A2 (Sistem u okviru peskova kvartarne starosti na užoj teritorji grada Beograda) • AD (Sistem u okviru peskova kvartarne starosti na široj teritorji grada Beograda) • BI (Sistem u okviru ...

  • Development and Evaluation of Three Named Entity Recognition Systems for Serbian - The Case of Personal Names

    Branislava Šandrih, Cvetana Krstev, Ranka Stanković (2019)
    In this paper we present a rule- and lexicon-based system for the recognition of Named Entities (NE) in Serbian news paper texts that was used to prepare a gold standard annotated with personal names. It was further used to prepare training sets for four different levels of annota tion, which were further used to train two Named Entity Recognition (NER) sys tems: Stanford and spaCy. All obtained models, together with a rule- and lexicon based system were evaluated on ...
    NER, Named Entity Recognition Systems, Serbian, Personal Names
    ... coded a Python script that transforms each sentence into a training sam- ple, represented as a list of triplets.6 For exam- ple, for the sentence “srpski reditelj Aleksandar Saša Petrović” (Serbian director Aleksandar Saša Petrović), the corresponding triplet representation for the PERS_4 model would ...
    ... sub- 8Training Stanford NER, https://nlp.stanford. edu/software/crf-faq.shtml#a section, an output file has the following content: T1 ROLE 0 14 srpski reditelj T2 PERS_FULL 16 39 Aleksandar Saša Petrović After running STANFORDNER on a text, an output is provided in already mentioned CoNLL02 format ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... materijal (Lemez-Fernandez et al., 1990). Zeolitski tufovi prostorno i genetski su vezani za marinske i jezerske tufove i tufite senonske i neogenske starosti. Geneza je vezana za jezerska i marinska sedimentna ležišta, gde Je tuf nastao kao produkt devitrifikacije vulkanskog stakla (Mumpton ...
    ... miocena deponovan je vulkanski pepeo, uglavnom sastavljen od staklene mase. Sedimentni zeolit nastaje dijagenetskim promenama vulkanskog stakla u jezerskim sredinama [1]. Formiranje depozita je stoga povezano sa neogenim eksplozivnim vulkanizmom dacitnog sastava i dijagenezom piroklastičnih stena ...
    ... promene. EHfikasnost uklanjanja metalnih katjona iz otpadnih voda zavisi od inicijalne koncentracije Jona metala u otpadnoj vodi, pH vrednosti sistema, prethodne hemijske i termičke modifikacije zeolita kao i sama količina vode koju treba prečistiti (Margeta et al., 2013). Hemijski sastav otpadnih ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... prekriveni su kvartarnim tvorevinama. Razlikuju se različiti tipovi sedimenata kao što su jezerski pretorton, marinski, brakični i kaspibrakični sedimenti iz tortona, sarmata, panona i ponta, a uključeni su i jezerski paludinski slojevi. Debljina i dubina ovih neogenih tvorevina su veoma varijabilne; ...
    ... periodu od 25-30 godina, kako bi se osigurao održiv razvoj i stabilnost sistema (Polomčić D., 2001). Budući da izvorišta podzemnih voda čine važan deo sistema vodosnabdevanja, neophodno je uspostaviti odgovarajući sistem upravljanja kako bi se minimizovale potencijalne štetne posledice eksploatacije ...
    ... kontinuiranu kontrolu rada i nadzor svih aspekata sistema kako bi se obezbedilo dugoročno očuvanje kvaliteta i kvantiteta podzemnih resursa. Preduzeće “POTISKI VODOVODI-TISZA MENTI VIZMUVEK” DOO- Horgoš gazduje na većinom vodovodnhih sistema na teritoriji opštine Kanjiža i vrši zahvatanje podzemnih ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија