Претрага

Упит dcterms_subject_txt:karta rizika od kontaminacije

806 items

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo

  • Речник САНУ као база терминолошких речника (на примеру речника кулинарства)

    Рада Стијовић, Олга Сабо, Ранка Станковић (2017)

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... 1925. godine pušten u rad na površinskom kopu Luize. Već 1933. izgrađen je bager sa kapacitetom od 760 m/h, visinom kopanja od 13 m, snagom motora rotornog točka od 74 kW, ukunom instalisanom snagom od 300 kW i čija masa Je iznosila 352 tone. Prvi put Je primenjen trogusenični transport 1934. godine ...
    ... pogledu funkcije razlikuje se osnovna noseća konstrukcija, pomoćne konstrukcijske kućice. Od ukupne mase bagera, spremnog za rad, na čeličnu konstukciju otpada od 35 do 50% što zavisi od tipa bagera, a od ukupne mase čelične konstrukcije 75% pripada osnovnoj nosećoj konstrukciji, a preostalih 25% ...
    ... uređaj Dohvat od sredine bagera do sredine pretovarnog levka................... Max. 93,2m Područje zaokretanja pretovarnog oruđa u odnosu na gornju gradnju bagera ....+909% Dužina odložne strele od središta obrtanja do sredine odložnog levka ............ 21m Visina odlaganja od planuma pretovarnog ...

  • Rangiranja bagera za njihovu revitalizaciju primenom višekriterijumske analize

    Ivan Obradović, Dragan Ignjatović, Ranka Stanković, Ljiljana Ivković (2006)
    Obzirom da je na našim površinskim kopovima trenutno u eksploataciji veći broj rotornih bagera sa sličnim tehničkim karakteristikama i približno istom starošću postavlja se pitanje kako rangirati bagere, i kojim redom da se izvrši njihova revitalizacija. Za ocenu stanja i rangiranje ovako velikog broja bagera najpogodnije se pokazalo korišćenje višekriterijumskih metoda sa višeatributnom ocenom, odnosno bodovanje referentnih indikatora stanja bagera na osnovu ekspertske ocene. U ovom radu prikazan je metodološki pristup koji je korišćen prilikom izrade Studije «Produžetak radnog ...
    rotorni bageri, revitalizacija, rangiranje, višekriterijumska analiza

  • Opremanje bušotine X zavojnom pumpom

    Milan Filipović (2024)
    Ovaj rad se bavi osnovnim pojmovima i karakteristikama zavojnih pumpi.Prikazan je sklop zavojnih pumpi i njena prateća oprema. Objašnjen je princip rada zavojnih pumpi kao i uloga svakog mašinskog elementa koji se nalazi u pumpi. Razmotrene su prednosti i nedostaci primene ovih primarnih mehaničkih metoda eksploatacije ugljovodonika. Dat je uvid u inovativna rešenja problematike primene zavojnih pumpi. Na konkretnom primeru bušotine X su prikazani problemi kao i rešenja primene ovih primarnih mehaničkih metoda u praksi. Napravljena je detaljna analiza ...
    zavojne pumpe, oprema, primarne mehaničke metode, ugljovodonici, analiza rada
    ... 2006) 2.2 Konstrukcija i princip rada Radno kolo zavojne pumpe se sastoji od rotora i statora. Zapreminski protok koji Je ova pumpa sposobna da ostvari zavisi od prečnika i karakteristika statora, dok pritisak zavisi od dužine pumpe (Zelić, 2006). Na slici 1 je prikazano radno kolo zavojne pumpe ...
    ... uređaja u zavisnosti od napora koji taj uređaj može da izdrži. U softveru Prosper su implementirani katalozi pumpi i elektromotora na osnovu kojih se može odrediti potrebna snaga pumpe. U slučaju pumpe KUDU 16K 2000, potrebna snaga motora je 22KW. Na dubini od 735m i proizvodnji od oko 15 3 — Oovo ...
    ... kabl prečnika od 26mm. Sa prečnikom tubinga od 114.3mm ı pumpom ~76.2mm, preostaje 15.1mm slobodnog prostora za manevar. ZAKLJUČAK Zavojna pumpa je pogodna za proizvodnju viskoznih i abrazivnih fluida, njena specifičnost uslova primene je čini manje izabranom mehaničkom metodom od ostalih. Problemi ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји

  • Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera

    Aleksandra B. Kolarski (2016-08-25)
    Radio talasi vrlo niskih frekvencija VLF (eng. Very Low Frequency) frekventnog opsega od 3 do 30 kHz, koji se prostiru talasovodom Zemlja-jonosfera (50 -90 km) su, kao što je poznato, efikasni i nezamenljivi u osmatranju pojava u niskoj jonosferi, sa tla...
    prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod Zemlja-jonosfera, globalno električno kolo, atmosfersko električno pražnjenje, kratkotrajne svetlosne pojave

  • Hidrodinamički proračun zaštite površinskog kopa Drmno od podzemnih voda u periodu 2018-2022. godina

    Dušan Polomčić, Tomislav Šubaranović, Zoran Stojićević (2019)
    Površinski kop lignita Drmno nalazi se u blizini velikih reka (Dunav i Mlava), zbog čega eksploatacija otkrivke i lignita u velikoj meri zavisi od sistema zaštite od podzemnih voda. Ukoliko je sistem zaštite od podzemnih voda dobro isplaniran, a njegov kapacitet dobro proračunat, onda će se eksploatacija obavljati u suvoj sredini, što podrazumeva sigurnu proizvodnju otkrivke i lignita. U današnje vreme uz primenu adekvatnih softvera olakšano je kvalitetno planiranje i proračunavanje sistema za zaštitu površinskih kopova od podzemnih voda. ...
    odvodnjavanje, podzemne vode, površinski kop, lignit, Drmno

  • Sanacija i stabilizacija kosina na površinskom kopu Momin Kamen u cilju izrade deonice autoputa E75, Koridor 10

    Kričak Lazar, Abolmasov Biljana, Čebašek Vladimir, Negovanović Milanka, Marjanović Miloš, Pejić Marko, Marković Jovan, Milanović Stefan, Simić Nikola (2017)

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... na visinama između 70 i 98 metara. Na teritoriji Beograda, Dunav protiče dužinom od oko 60 km, dostižući maksimalnu širinu od 1.000 metara i dubinu od 17 metara. Ova reka Je, zajedno sa Savom, plovna i od međunarodnog značaja. U okviru ovog područja nalazi se ı predušeće Gemax, u okviru koje ...
    ... izračunat je korišćenjem formule C.= d30? d60*d10 gde dio, dao i deo predstavljaju veličinu frakcijana prolazu od 10, 30 i 60%. Masa materijala ispod sita 0,003mm nije bila veća od 10% od ukupne mase uzorka, tako da areometrisanje nije rađeno. Po USCS klasifikaciji, materijal spada u grupu GP — ...
    ... drenira vodu i ima visoku nosivost. Ovakav šljunak ima visoki udeo zrna većih od 2 mm dok finih čestica ima malo. Minimalno 50% materijala mora biti veće od 2 mm u prečniku dok se manji deo materijala može sastojati od peska a glina ili prah moraju biti prisutni samo u veoma malim količinama. Materijal ...

  • Dosadašnja saznanja o bijelim boksitima na prostoru Crne Gore

    Mia Jovanović, Slobodan Radusinović, Vladimir Simić (2023)
    bijeli boksit, geološka istraživanja, geologija, geohemija

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... relativnom visinom od 50—60 m . Treća terasa izgrađena je u donjem delu od šljunkova, a u gornjem od šljunkovitih suglina i supeskova ı uglavnom Je pokrivena lesoidnim suglinama. Druga rečna terasa (t+) je ralativne visine 25-35 m. U litofacijalnom pogledu terasa Je izgrađena od peskovitog, sup ...
    ... Rakić, M., 1977. List Novi Sad L 34 — 700, Osnovna geološka karta SFRJ 1:100 000. Zavod za geološka i geofizička istraživanja, Beograd. Čičulić-Trifunović, M., Rakić, M., 1977. Tumač za list Novi Sad L 34 — 700, Osnovna geološka karta SFRJ 1:100 000. Zavod za geološka i geofizička istraživanja ...
    ... periodu od 1913. do 1928. godine. Spomenik Je prvobitno trebao biti postavljen na prostoru Terazijskog platoa, koji se tada nazivao Trg prestolonaslednika Aleksandra i bio Je zamišljen kao monumentalna fontana (Vanušić, 2008). Fontana je trebala da bude izgrađena od kamena, sa postamentom od četiri ...

  • Određivanje teorijskog termičkog potencijala napuštenih naftnih i gasnih bušotina

    Marija Ilić, Marija Živković, Dušan Danilović, Miroslav Crnogorac, Vesna Karović Maričić, Lola Tomić (2023)
    U Srbiji postoji oko 1.200 napuštenih naftnih i gasnih bušotina, koje imaju značajan potencijal za proizvodnju toplotne energije. Napuštene bušotine, u zavisnosti od lokacije gde se nalaze i termičkog potencija sa kojim raspolažu, se mogu koristiti za proizvodnju toplotne energije ili električne energije, ili za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije. Toplotna enegija koja je proizvedena iz napuštenih bušotina dobija se korišćenjem geotermalne energije, pa se i električna i /ili toplotna energija koja bi se dobila korišćenjem takvih toplotnih izvora bilansira ...
    napuštene bušotine, termički potencijal, nafta, gas

  • High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples

    Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)
    Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...
    изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... |_ VIKVII L_ ' *'I“ | vIII | _ =;II-IX faapeBal ı ~“ | ~ I Slika 10. Karta seizmičkog hazarada za povratni period od 95 godina Izvor: https://www.seismo.gov.rs/ Slika 11. Karta seizmičkog hazarada za povratni period od 475 godina Izvor: https://www.seismo.gov.rs/ 24 555. Karakteristike ...
    ... rađen za temeljnu ploču pri čemu je i dubina fundiranja 4.0m), mnogo veća od opterećenja od objekta. qa = 565.70 kPa > q = 120 kPa Imajući u vidu osobinu lesa da pri opterećenjima većim od 120 kN/m2 (u zavisnosti od zastupljene makroporoznosti u lesu) dolazi do loma strukture, ne preporučuje ...
    ... pogrebena zemlja jače zaglinjena. Ovaj tip izdani nije stalnog karaktera. On zavisi od debljine pogrebene zemlje, koja Je u datom slučaju podinski hidrogeološki izolator, zatim od količine i rasporeda poniruće vode, kao i od složenih fizičko-hemijskih procesa. U nadizdanskoj zoni, osim lebdećihizdani ...

  • Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom

    Saša D. Bošković (2016-09-09)
    Otkopavanje materijala rotornim bagerom je veoma sloţen fiziĉko-mehaniĉki proces. Pokazatelji efektivnosti tog procesa zavise od velikog broja raznovrsnih ĉinilaca od kojih se posebno mogu istaći: fiziĉko-mehaniĉke karakteristike materijala koji se otkopava, reţim rada bagera i izbor tehnoloških parametara bloka, odreska i reza, geometrije vedrica i zuba itd. Poseban problem se javlja kod otkopavanja materijala povećane ĉvrstoće, što je ĉest sluĉaj na našim površinskim kopovima. Dimenzionisanje specifiĉne sile kopanja bagera prema manjim masama izuzetno ĉvrstog materijala je neracionalno i rešenje ...
    rotorni bager, parametri reza, otpor na kopanje, dinamika bagera, kapacitet, optimizacija, specifična potrošnja energije