Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Otpor na smicanje

1702 items

  • Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi

    Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević (2024)
    Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...
    jamski magacini, eksplozivi, bezbednosna rastojanja
    ... jamskih magacina eksploziva u Republici Srbiji sa osvrtom na odstupanja u odnosu na međunarodnu praksu. Da bi magacin zadovolji uslove izgradnje u Republici Srbiji potrebno je da bude izgrađen u jalovim stenama ili korisnoj mineralnoj sirovini, na suvom mestu, po mogućstvu u čvrstoj radnoj sredini van ...
    ... pravim uglom, • postavljanjem komora za smeštaj cksplozivnih sredstava upravno na glavni hodnik magacina, • izradom odbojnih udubljenja upravno na komore (minimalne dužine 3 m), • izradom odbojnih udubljenja na mestima gde se pristupni hodnici magacina lome pod uglom od 90%. Proračuni rastojanja ...
    ... sredine i stvaranja pukotina, u steni u neposrednoj blizini eksplozije, odnosno na relativno malom rastojanju, na većoj udaljenosti energija cksploziva izaziva talasanje sredine. Seizmički sigurno rastojanje proračunava se na osnovu formule: R=12·k-"0Q (5) Gde je: R - seizmički sigurno rastojanje ...

  • Ograničenja primene optimizacionih algoritama u slučaju kopova

    Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Milica Pešić Georgiadis, Petar Marković, Dejan Ranković (2020)
    Proces optimizacije površinskih kopova, kao sastavni deo strateškog planiranja, veoma je važan sa stanovišta ostvarivanja maksimalnih efekata proizvodnje. To je složen zadatak koji vrlo često podleže vrlo strogim geometrijskim i drugim praktičnim rudarskim ograničenjima. Ova ograničenja u posebno su izražena na površinskim kopovima uglja, te u značajnoj meri mogu povećati stepen neizvesnosti rudarskog projekta, odnosno izazvati neželjena dejstva u pogledu profitabilnosti poslovanja. Iz tog razloga, veoma je važna primena savremenih optimizacionih alata, koji u značajnoj meri mogu olakšati celokupan ...
    ... izvršena na računaru respektabilnih hardverskih potencijala (I7-procesor, 32 Gb radne memorije) što je svakako pozitivno delovalo na dužinu trajanja pojedinačnih optimizacija (brži računar - kraće trajanje optimizacije). Rezultati analize prikazani su u Tabeli l i na dijagramu datom na Slici 6. ...
    ... industrijskog standarda pomoću kog se na globalnom nivou može izvršiti valorizacija različitih rudarskih projekata. Optimizacioni algoritmi su univerzalni, u smislu da se baziraju na ekonomskom blok modelu, zbog čega njihovi rezultati teoretski nisu osetljivi na vrstu korisne mineralne sirovine. ...
    ... primenjene tehnologije, na kopovima metaličnih mineralnih sirovina po pravilu se eksploatacija vrši horizontalnim etažama. Visina cetaža je najčešće ujednačena, tJ. ista za sve etaže ili Je sučaj da se na kopu javljaju dve visine, odnosno 84 razlikuju se visine etaža na otkrivci i mineralnoj sirovini ...

  • Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2017)
    The Visočica River rises in Bulgaria, on the Berovo Mountain. Its course in Bulgaria is 16.7 km long. It enters Serbia near the village of Donji Krivodol. Up to the village of Pakleštica, or the beginning of Lake Zavoj, its right-bank tributaries are the Krivodolštica, the Vodenička, the Rosomačka and the Dojkinačka. There are no left-bank tributaries. Among the tributaries, water levels and discharges are gauged only on the Dojkinačka River. The Vodenička had also been gauged but only ...
    hydrographic characteristics, river discharge, the Vodenička River, the Kamenička River

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење

  • Srbija u OneGeology Europe

    Danka Blagojević, Ranka Stanković, Petar Stejić, Velizar Nikolić (2014)
    Геолошки завод Србије као носилац Пројекта ОneGeologyEurope заједно са Рударско геолошким факултетом и Министарством за природне ресурсе, рударство и просторно планирање су се укључили у међународни Пројекат OneGeology Europe у мају 2013. године у већ поодмаклој фази израде Пројекта. До краја 2013. године испунили су завршене активности које треба да доведу до пуноправног укључења у Пројекат чиме је Република Србија нашла своје место на Геолошкој карти Европе 1:1М. Геолошка карта Србије 1:1М представља компилациону односно поједностављену верзију ОГК 1:500 ...
    OneGeologyEurope, метаподаци, хармонизација података, вишејезични мета-информациони систем

  • Prilog poznavanju režima isticanja vrela Gornji Dušnik, (Suva planina)

    Aleksandar Tanasković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Saša Milanović, Dušan Polomčić, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović (2024)
    Karstno vrelo Gornji Dušnik nalazi se u istoimenom selu u jugoistočnoj Srbiji, u opštini Gadžin Han. Ovo vrelo drenira zapadne delove Suve planine i kaptirano je za potrebe vodosnabdevanja Gadžinog Hana, kao i sela Gornji i Donji Dušnik. Iako je ovo vrelo kaptirano, sistematska osmatranja isticanja karstnih voda na njemu do sada nisu vršena. U periodu od 1. novembra 1977. do 31. januara 1979. godine, uspostavljen je monitoring na ovom vrelu od strane Geozavoda (merenja vršena sporadično i to ...
    bilans voda, režim isticanja, autokorelacija, kroskorelacija, spektralna analiza, vrelo Gornji Dušnik

  • Мултимедијални документ „Култне радио емисије“ - осврт на стање у архивама радио станица у Србији

    Биљана Лазић, Јелица Поклопић (2011)
    радио емисије, архиве медијских кућа

  • Određivanje sadržaja kiselih funkcionalnih grupa na površini biougljeva primenom Boehm-ovih titracija

    Aleksandar D. Krstić, Aleksandar Đ. Lolić, Marija A. Ilić, Aleksandar M. Mijatović, Snežana J. Zlatanović, Zoran P. Nedić, Vesna M. Pavelkić (2015)
    Biougalj se dobija pirolizom iz organskog otpada. Smatra se ,,modifikatorom'' zemljišta i koristi se kao đubrivo i kao rezervoar za skladištenje ugljenika. Kvantifikacija funkcionalih grupa je važna zbog hemijske reaktivnosti biougljeva koji imaju uticaj na svojstva zemljišta. U istraživanju su korišćena 3 uzorka biouglja različitog porekla i jedan referentni, aktivni ugalj. Sadržaj kiselih funkcionalnih grupa je određivan titracijom po Boehm-u na dva načina: uvođenje N2 tokom titracije i tretman sa BaCl2. Optimizovan je način pripreme tri Boehm ova rastvora ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... cetrifugira na 2000-2500 obrtaja po minuti. Kao rezultat dobija se istaloženi materijal na dnu epruvete koji se izdvaja pomoću teške tečnosti specifične težine (1,8 — 2,2 g/cm3). Separacija se sprovodi centrifugiranjem u trajanju od oko 20 minuta na 3000 obrtaja, pri čemu neorganski talog ostaje na dnu ...
    ... a često se na njemu javlja ornamentacija u vidu skuptura i struktura. Skupturne elemente možemo podeliti na levigatne (bez skulpture), apikulatne (sa izduženim ecelementima) i murornatne (sa grebenima) (SI. 1). Kao rezultat promene egzine mopgu se javiti strukturne tvorevine koje na osnovu mesta ...
    ... skupturnih elemenata na egzinu spore (Traverse., 2007). Perina ili spoljašnji sloj može biti manje uočljiva, ali ima važnu ulogu u dodatnoj zaštiti ı adaptaciji spore na spoljašnje uslove. Tetradni ožiljak je jedna od najvažnijih karakteristika spora. Nalazi se na mestu gde se spore dodiruju u grupi ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... osušena i proseJavana na standardnom slogu sita veličine 0.003 mm 0.125 mm, 0.25 mm, 0.5 mm ı ! mm. Materijal koji je ostao na sitima, merimo i preračunavamo. Na osnovu poznate prvobitne mase proba izračunavamo procente masa, a njihovim sabiranjem ı kumulativni procenat. Na frakciji većoj manjoj ...
    ... jednog litra koje su dopunjene destilovanom vodom do granice od jednog litra (Matović i dr., 2019). Metoda se zasniva na Stoksovom zakonu na osnovu koga su izračunate brzine taloženja na putu od 10 centimetara za čestice u rasponu 0.063-0.032 mm). Pipetom je u određenim vremenskim intervalima izvlačena ...
    ... kod skoro svih uzoraka ukazuje da je moda (preovlađujuća veličina zrna ili čestica) u odnosu na medijanu (srednju vrednost — 50%) na strani krupnijih zrna ili čestica. Prema histogramima prikazanim na slici 8, svi klastiti imaju dominaciju jedne mode (frakcije). Dakle, uglavnom su unimodalni sa ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)

  • Funkcionisanje i uticaj epikarsta na režim, bilans i kvalitet podzemnih voda istočnog dela karstnog sistema Suve planine

    Branislav Z. Petrović (2020)
    Epikarst je deo karstne izdani koji se nalazi u okviru nadizdanske zone i predstavlja kompleksnu tačku dodira i mešanja nekonsolidovanog materijala sa površine terena, ostataka karbonatnih stena izmenjenih korozivnim delovanjem vode, živog sveta i njihovih ostataka, koja je delimično zasićena podzemnom vodom. Kompletan sud o stepenu razvoja i prisustva epikarsta na nekom krečnjačkom terenu moguće je doneti uz multidisciplinarna i obavezna detaljna hidrogeološka istraživanja. Poligon za sprovedena istraživanja je bio karstni masiv Suve planine, koja u geološkom i geografskom smislu ...
    epikarst, karstni sistem, podzemne vode, procesi samoprečišćavanja, hidrohemijski i mikrobiološki procesi u podzemnoj vodi

  • Praktikum iz miniranja na površinskim kopovima

    Lazar Kričak, Milanka Negovanović (2020)
    Miniranje, bušenje, parametri miniranja, dnevnik miniranja

  • New approach to correlation of hydrocarbon reservoirs in sandstone layers of the "Mokrin" field"

    Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)
    геофизички каротаж, депозиционе средине, лежишта угљоводоника, миоцен, пост‐ рифтнo, секвенциона стратиграфија

  • Машински елементи - приручник

    Милош Танасијевић, Филип Милетић (2022)
    машински елементи

  • Režim Kameničke reke (sliv reke Visočice)

    Nenad Janaćković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Zoran Nikić (2024)
    Kamenička reka je desna pritoka reke Visočice. Svoj tok formira na donjotrijaskim sedimentnim stenama (alevroliti, peščari, konglomerati) i u ovom delu je razvijen dendritičan tip hidrografske mreže. Po prelasku na srednjetrijaske karbonatne stene ovaj tok postaje povremen, tačnije sukcesivno gubi vodu u delovima gde rasedne strukture presecaju korito ove reke, tako da tokom pojedinih godina i dužih sušnih perioda korito ove reke ostaje suvo. U radu je izvršena analiza režima proticaja Kameničke reke za 15-to godišnji osmatrački period (1964-1978), ...
    režim, bilans, bazni oticaj, poniranje, Kamenička reka

  • Грешка инклинације код депозиционе реманетне магнетизације

    Mirko Petković, Vesna Cvetkov (2019)

  • Opening and development of the subhorizont at a level of 20m in mine Veliki Majdan - Ljubovija, Republic of Serbia

    Mitić Saša, Milojević Dragan, Makar Nenad, Tokalić Rade (2011)

  • Prilog poznavanju promena kvalitativnih parametara voda vrela Banje kod Valjeva

    Jovana Lončar, Maša Vulović, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Radisav Golubović, Vesna Ristić Vakanjac (2024)
    Zbog nepristupačnosti karstnih masiva i nenaseljenosti slivova karstnih vrela, često se sprovode osmatranja parametara kvaliteta i kvantiteta voda sporadično, po potrebi i to godišnje, sezonski/kvartalno, mesečno, nedeljno. Analize ovako formiranih nizova mogu dovesti do pogrešnih zaključaka, naročito kada se vrše analize ekstrema. Međutim, kada su u pitanju karstne izdanske vode, režim pojedinih parametara može biti jako uslovljen pluviografskim režimom. Najčešći su slučajevi da nakon otapanja snežnog pokrivača, zatim pri kišama jačih intenziteta ili dužih trajanja dolazi do skoro istovremenog ...
    karstno vrelo, režim isticanja, padavine, suspendovani nanos, ukupni broj bakterija