Претрага

Упит dcterms_subject_txt:gravitacioni podaci

446 items

  • Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)

    Petar Dokmanović, Veljko Marinović (2021)
    “Ваљевски карст” је подручје кoje заузима површину од око 780 km2, док откривени кречњак чини око 330 km2. Припада Унутрашњим Динаридима западне Србије. У литостратиграфском погледу доминирају карстификовани кречњаци средњег и горњег тријаса у којима су формиране карстне издани. Анализирани су и систематизовани доступни подаци хидрогеолошких и других релевантних истраживања. Приказана је разграната мрежа траса подземних вода између понора и дренажних пунктова, као и главне карактеристике шеснаест карстних врела (или „разбијених“ дренажних зона) и девет (група) бунара, подељених ...
    карстнa издан, трасе подземних вода, извори, бунари, издашност, вишенаменско коришћење.

  • Industrial Waste Heat Potential for Meeting Heat Demand in the Republic of Serbia

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2023)
    Finalna potrošnja energije u industrijskom sektoru čini skoro 25% finalne potrošnje energije u Republici Srbiji. Procenjuje se da je 50-70% potrošnje energije u industriji namenjeno proizvodnji toplotne energije u različitim industrijskim procesima. Deo proizvedene toplotne energije se nepovratno gubi kao energija odvedena u okolinu: prenosom toplote kroz zidove procesne opreme, dimnim gasovim, otpadnim vodama itd. Korišćenjem otpadne toplote povećava se efikasnost korišćenja primarne energije i smanjuje ukupna potreba za energijom. Otpadna toplota se može koristiti u samom industrijskom objektu ...
    otpadna toplota, industrija, toplotne potrebe

  • An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area

    Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2015)
    Проучавано је карстни извор Перућац као главни дрен подручја планине Таре у западној Србији у циљу процене његовог режима отицања, резерви воде и дефинисања његове сливне површине. Извор се налази у североисточној, унутрашњој зони класичног динарског крша, коју карактерише доминантно проширење висококарстификованих тријаских кречњака, слабо развијена хидрографска мрежа са много понора и густе шуме. Тара је један од пет националних паркова у Србији. Циљ рада је био да се идентификује заштитна зона високог приоритета у оквиру очуваног природног подручја ...
    карстна издан, сливна површина, делинеација, заштита, менаџмент

  • Building Terminological Resources in an e-Learning Environment

    Ranka Stanković, Ivan Obradović, Olivera Kitanović, Ljiljana Kolonja (2012)

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Ocena kvaliteta i mogućnost korišćenja podzemnih voda za piće i navodnjavanje u slivu reke Ralje

    Sunčica Ninković, Nebojša Atanacković, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Mihailo Šević (2016)
    Analiza mogućnosti korišćenja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanje stanovništva kao i za navodnjavanje vršena je na prostoru sliva reke Ralje. Istražni prostor veličine oko 280 km2 je obuhvatio veći deo sliva reke Ralje koji se administrativno nalaze na području grada Beograda. Podzemne vode su glavni izvor za vodosnabdevanje i navodnjavanje u ovom području. Seoska naselja nemaju urađenu komunalnu infrastrukturu pa predstavljaju značajan faktor za degradaciju kvaliteta podzemnih voda na ovom području. U periodu 2012-2014 godine prikupljeno je 100 uzorka ...
    kvalitet voda, hidrohemijski parametri, navodnjavanje, zagađenje, reka Ralja

  • Facies analyses, biostratigraphy and radiometric dating of the Lower-Middle Miocene succession near Zajecar (Dacian basin, eastern Serbia)

    Ljupko Rundić, Nebojsa Vasić, Miodrag Banješević, Dejan Prelević, Violeta Gajić, Bojan Kostić, Jelena Stefanović (2020)
    Седиментна сукцесија између доњег и средњег миоцена и складан тј. дискордантан однос између језерско-континенталних наслага (нпр. DLS, SLS) и баденских морских седимената представља једну од занимљивих тема. У овом раду смо проучавали пет истражних бушотина (источна Србија) и анализирали главни фацијални образац, биостратиграфске карактеристике миоценске сукцесије и применили U-Pb радиометријско датирање вулканских туфова интерстратификованих у седиментној серији са слојевима угља (бушотина NRKR-17002). Добиjeна је конкордија старост од 16,9 ± 0,2 милиона година за сва анализирана зрнца циркона без наследних ...
    Доњи–средњи миоцен, језерске фације, морска трансгресија, U-Pb геохронологија, источна Србија.

  • Procena aktivnosti upravljanja održavanjem opreme za dubinsko bušenje nafte i prirodnog gasa

    Iva Filipov (2024)
    Primarni fokus održavanja je sprečavanje zastoja u radu, koji može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka. Redovne provere i monitoring performansi opreme omogućavaju pravovremeno otkrivanje problema i smanjenje rizika od havarija. U ovom kontekstu, korišćenje naprednih tehnologija, poput softverskih alata za upravljanje održavanjem, igra značajnu ulogu u optimizaciji procesa. Osim tehničkog održavanja, obuka osoblja o pravilnoj upotrebi opreme i sigurnosnim procedurama je od suštinskog značaja. Efikasna komunikacija između članova tima i jasne smernice za rad doprinose smanjenju rizika i povećanju produktivnosti. Upravljanje održavanjem takođe zahteva analizu troškova, kako bi ...
    održavanje, zastoj, oprema, upravljanje, efikasnost, ekonomičnost
    ... kako bi se obezbedila lako dostupnost delova i materijala potrebnih za održavanje. – Vođenje evidencije o opremi, pruženim uslugama i sličnim podacima. -– Razvijanje efikasnog pristupa praćenju aktivnosti osoblja na održavanju. -– Razvijanje strategija za zadržavanje osoblja višeg nivoa upravljanja ...
    ... kontroli troškova i vrednovanju performansi. lako vrsta i veličina radnog naloga mogu varirati među organizacijama, on mora sadržavati minimum podataka, kao što su: traženi i planirani datum završetka aktivnosti, opis rada, razlozi za sprovođenje aktivnosti, planirani datum početka, radni i m ...
    ... preventivnih aktivnosti koje su izvedene tokom radnog veka određenog tehničkog sistema. 2. Troškovi održavanja: U ovoj kategoriji se prikupljaju podaci o radu i materijalnim troškovima, stavka po stavka, omogućavajući analizu finansijskih aspekata održavanja. 3. Popis opreme: Ova evidencija sadrži ...

  • Režim Kameničke reke (sliv reke Visočice)

    Nenad Janaćković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Zoran Nikić (2024)
    Kamenička reka je desna pritoka reke Visočice. Svoj tok formira na donjotrijaskim sedimentnim stenama (alevroliti, peščari, konglomerati) i u ovom delu je razvijen dendritičan tip hidrografske mreže. Po prelasku na srednjetrijaske karbonatne stene ovaj tok postaje povremen, tačnije sukcesivno gubi vodu u delovima gde rasedne strukture presecaju korito ove reke, tako da tokom pojedinih godina i dužih sušnih perioda korito ove reke ostaje suvo. U radu je izvršena analiza režima proticaja Kameničke reke za 15-to godišnji osmatrački period (1964-1978), ...
    režim, bilans, bazni oticaj, poniranje, Kamenička reka

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Novi pristup proučavanju tekstura minerala značajnih za istraživanje rudnih ležišta

    Aleksandar Pačevski (2022)
    ... Evolution of Southeastern part of the Pannonian Basin and its implications Ranka Stanković, Harmonizacija geopodataka korišćenjem povezanih otvorenih podataka Ranka Stanković, Harmonization of Geodata Using Linked Open Data 18. Kongres geologa Srbije "Geologija rešava probleme", Divčibare, 01-04 jun ...
    ... veoma važna mikroskopska ispitivanja koja omogućavaju dalji uvid u sve karakteristike rude na mikrometarskoj skali, i time pružaju znatno veći broj podataka od značaja za ispitivanje ne samo gcneze ležišta, već i mogućnosti i efikasnosti njihove eksplatacije. Razvojem polarizacione mikroskopije kao osnovne ...

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • William „Strata” Smith, otac engleske geologije– 250 godina od rođenja

    Dejan Radivojević (2019)
    Smit, stratigrafija, godišnjica

  • Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave

    Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...
    Hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, režim voda bilans voda, rijeka Resava

  • Uticaj klimatskih promena na vodne resurse: primer sliv reke Mlave

    Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Boris Vakanjac, Saša Bakrač, Radoje Banković, Veljko Marinović (2023)
    Na teritoriji Jugositočne Evrope, pa samim tim i u delu gde živimo (Republika Srbija i Republika Bosna i Hercegovina) za očekivati je da dođe do značajnijeg porasta temperature vazduha u značajnijoj meri, što će imati značajnijeg uticaja na padavine, njihovu unutargodišnju raspodelu, kao i pojavu sve više prisutnih ekstremnih vrednosti (izuzetno sušnih i kišnih godina). Sve ovo će uticati i na sam režim površinskih i podzemnih voda, resursa bez kojih život na ovoj planeti ne bi ni postojao. Da ...

  • Kristalografsko proučavanje strukturne desimetrizacije granata grosularsko-andraditske izomorfne serije

    Pavle I. Tančić (2016-09-21)
    U ovoj Doktorskoj disertaciji proučavano je pet različitih zona makroskopski zonarnog grandita sa lokaliteta Meka Presedla (Kopaonik, Srbija). Pomoću hemijske i elektronske analize mikroprobe preračunati su relativno visoko homogeni sastavi zona, t.j.: Grs64±1Adr36±1Sps2 (A), Grs62±1Adr38±1Sps2 (B), Grs59±2Adr40±2Sps2 (C), Grs58±2Adr41±2Sps2 (D) i Grs58±1Adr41±1Sps2 (E). Glavne promene u sastavima izražene formulom: Ca2,93-2,97Mn0,05-0,06Mg0,00-0,01Al1,14-1,26Fe3+0,72-0,83Ti0,00-0,02Si2,97-3,02O12 ukazuju da je jedina značajnija varijacija ustanovljena samo kod Al-Fe3+ raspodela u oktaedarskom položaju. Ovakav hemijski sastav je potvrđen i sa matematičkim proračunima iz IC i Raman analiza. Urađena ...
    Macroscopically zoned grandite, chemical analysis, electron microprobe analysis, Raman, Rietveld, structure, dissymmetrization, space group

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... pomoć oko TEM analize i interpretacije podataka i pomoći u vezi publikovanja rada, kao i dr Marini Lazarov na LA-ICP- MS analizi uzoraka i tumačenju rezultata. Veoma se zahvaljujem profesoru Aleksandru Kremenoviću na analizi uzoraka i dobijanju neophodnih podataka vezanih za strukturu arsenopirita, kao ...
    ... Životne sredine. Uprkos tome, kristalo-hemijska ispitivanja arsenopirita su relativno retka. Do sada, postoji mali broj strukturnih podataka nasuprot obilju hemijskih podataka koji pokazuju varijacije u sastavu arsenopirita. Naša literatura odlikuje se oskudnim sistematskim ispitivanjima pomenutog, minerala ...
    ... (tabela 5.2) ispitivanih arsenopirita, kao i sadržaj As pokazuju značajne razlike u odnosu na podatke date u radu Janežić et al. (2003). Zastupljenost As u arsenopiritima ovog ležišta izračunata na osnovu podataka dobijenih rendgenskom difrakcijom na sprašenom materijalu iznosi # 33.3 at.% i može se reći ...