Претрага

Упит dcterms_subject_txt:energetski trendovi

267 items

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... njih predstavlja upotrebljivu, odnosno korisnu energiju. Nasuprot njima, ostali efekti nisu produktivni, pa enegija utrošena na njih predstavlja energetske gubitke. U produktivne [43] efekte miniranja mogu se ubrojati: - drobljenje stenske mase na licu mesta do željene granulacije i - premeštanje ...
    ... ekraniziranja u zavisnosti od metode (ekran u vidu sloja rastrešene stenske mase ili ekran u vidu pukotine). U zavisnosti od geometrijskih i energetskih parametara ekrana (položaja, širine, dubine ekrana, dužine talasa naprezanja, rastojanja od mesta eksplozije do tačke posmatranja iza i ispred ...
    ... parametre kompleksnih ekrana, a kao rezultat toga menjaju se parametri procesa refleksije i difrakcije od površine ekrana. Smanjenje [85] energetskih parametara procesa (pri maksimalnom stepenu ekranizacije u zaštićenoj zoni) iznosi: 1) za ekran u vidu sloja rastrešene stenske mase: brzina ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... njih predstavlja upotrebljivu, odnosno korisnu energiju. Nasuprot njima, ostali efekti nisu produktivni, pa enegija utrošena na njih predstavlja energetske gubitke. U produktivne [43] efekte miniranja mogu se ubrojati: - drobljenje stenske mase na licu mesta do željene granulacije i - premeštanje ...
    ... ekraniziranja u zavisnosti od metode (ekran u vidu sloja rastrešene stenske mase ili ekran u vidu pukotine). U zavisnosti od geometrijskih i energetskih parametara ekrana (položaja, širine, dubine ekrana, dužine talasa naprezanja, rastojanja od mesta eksplozije do tačke posmatranja iza i ispred ...
    ... parametre kompleksnih ekrana, a kao rezultat toga menjaju se parametri procesa refleksije i difrakcije od površine ekrana. Smanjenje [85] energetskih parametara procesa (pri maksimalnom stepenu ekranizacije u zaštićenoj zoni) iznosi: 1) za ekran u vidu sloja rastrešene stenske mase: brzina ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... veće i deblje ljušture od savremenih predstavnika, a oblik im zavisi od podloge na kojoj su živeli (El-Hedeny, 2005). Žive u toplim i visoko energetskim sredinama i ljušture sa više izraženim linijama rasta u odnosu na one koji žive u hladnoj i mirnijoj vodenoj sredini. U sredini promenljivog saliniteta ...
    ... sedimentacija, da se deponovana velika količina gruboklastičnog materijala. U vreme mirnije sedimentacije, u dubljim delovima zaliva sa nižim energetskim potencijalom, najpre su taloženi peskoviti i peskovito- glinoviti muljevi. Plitki delovi koji su na neki način bili zaštićenim od zamuljivanja, ...
    ... Paratetisa su se desile sa promenama uslova životne sredine. Posle tople klime tokom početkom paleogena, došlo je do zahlađenja u eocenu, da bi se trend zagrevanja obnovio tokom kasnog oliocena i nastavio u srednjem miocenu, poznat kao srednjomiocenski klimatski optimum (Zachos i dr., 2001). Topla ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... dobijati iz njih, dok značajno mesto u životu čoveka dobijaju i kada se odlikuju povišenom temperaturom, kada postaju predmet korišćenja u toplotno-energetske svrhe. Imajući u vidu značaj mineralnih voda koji se ostvaruje njihovom primenom u svakodnevnom životu čoveka, u proteklim decenijama 21. veka, ...
    ... gvožđa izazvane dejstvom mikroorganizama, zasigurno je da ovaj vid korozije predstavlja značajan deo ukupnih troškova, a zbog izraženog uticaja u energetskoj industriji (nafta, gas, itd.) troškovi su u rasponu od nekoliko milijardi dolara (Enning & Garrelfs, 2014). Osim uticaja na radni vek vodozahvatnih ...
    ... Univerziteta u Beogradu, sa namerom snimanja biofilmova i mikroorganizama u njima (Šaraba et al., 2019a). Ovaj mikroskop je opremljen i savremenim energetsko- disperzivnim spektometrom (EDS detektor) (model: X-Max Large Area Analytical Silicon Drift koji je povezan sa INCA Energy 350 Microanalysis System) ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... најзначајнији енергетски ресурс. Квалитет угља ограничава економски радијус транспорта од површинских копова, па је у непосредној близини неопходна и локација великих потрошача. Економска и технолошка принуда за оваквом просторном концентрацијом и структуирањем рударско-енергетског система има ...
    ... говори се о лигниту који је одмах после каменог угља, друго основно енергетско сировинско фосилно гориво у Пољској. Међутим, важнији економски значај започео је у другој половини 20. века и био је повезан 60.-их са рударском-енергетском активношћу у басену лигнита Туров и Конин а затим 70.-их у басену ...
    ... ОПТИМИЗАЦИЈА УПРАВЉАЊА ПРОЦЕСИМА РЕКУЛТИВАЦИЈЕ ПОВРШИНСКИХ КОПОВА УГЉА Резиме: Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурса фосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударских басена како у нас тако и у свету. Експлоатациона ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... ekonomski značaj. Autori su izdvojili dva ugljena sloja: glavni i povlatni. Eksploatacija se odvija u glavnom ugljenom sloju. Ugalj se koristi kao energetska sirovina koja direktnim sagorevanjem u našim termoelektranama proizvodi električnu energiju (Janković i Janković, 1998). Osim uglja, za Vučković ...
    ... i vode). Prirodna bogastva ljudi koriste u vidu energije i materijala. Ponekad kao što je slučaj sa kaustobolitima, i materijali se koriste u energetske svrhe. Svaka aktivnost rezultira negativnim posledicama na ukupne resurse Zemlje. Tako i kada se želi vršiti prečišćavanje neke zagađene sredine ...
    ... bila u žiži interesovanja pobornika zaštite životne sredine, ne samo na lokalnom nivou. Razlog je razumljiv, pošto su smešteni značajni rudarsko-energetski kapaciteti koji po svojoj prirodi mogu imati poguban uticaj na životnu sredinu. Za to vreme, gradska područja Uba i Lazarevca i okolnih mesta ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... ekonomski značaj. Autori su izdvojili dva ugljena sloja: glavni i povlatni. Eksploatacija se odvija u glavnom ugljenom sloju. Ugalj se koristi kao energetska sirovina koja direktnim sagorevanjem u našim termoelektranama proizvodi električnu energiju (Janković i Janković, 1998). Osim uglja, za Vučković ...
    ... i vode). Prirodna bogastva ljudi koriste u vidu energije i materijala. Ponekad kao što je slučaj sa kaustobolitima, i materijali se koriste u energetske svrhe. Svaka aktivnost rezultira negativnim posledicama na ukupne resurse Zemlje. Tako i kada se želi vršiti prečišćavanje neke zagađene sredine ...
    ... bila u žiži interesovanja pobornika zaštite životne sredine, ne samo na lokalnom nivou. Razlog je razumljiv, pošto su smešteni značajni rudarsko-energetski kapaciteti koji po svojoj prirodi mogu imati poguban uticaj na životnu sredinu. Za to vreme, gradska područja Uba i Lazarevca i okolnih mesta ...