Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Vobeov broj

339 items

  • Merenje i praćenje temperature u cevovodima

    Jelena Plećaš (2024)
    U završnom radu pod naslovom „Merenje i praćenje temperature u cevovodima“ istražuje se značaj merenja temperature u industriji. Opisuje se kako je merenje temperature ključno za efikasno upravljanje procesima i održavanje sigurnosti.Postoje i razvijene su brojne metode merenja temperature, od kojih svaka ima svoju specifičnu primenu, u određenim oblastima. Rad obuhvata pregled razvoja termometrije, različite temperaturne skale, kao i detaljan prikaz instrumenata za merenje temperature. Posebna pažnja posvećena je greškama dodirnih termometara i metodama korekcije.Na kraju,rad se fokusira na ...
    temperatura, instrumenti, senzori, termometri, cevi
    ... fakultet Završni rad Osnovne akademske studije Merenje i praćenje temperature u cevovodima Kandidat Mentor Jelena Plećaš prof.dr Snežana Broj indeksa:95/22 Aleksandrović Beograd, jul, 2024. Komisija: 1. Prof.dr Snežana Aleksandrović, mentor Rudarsko-geološki fakultet, Beograd 2 ...
    ... pojedinih molekula razlikuje se od srednje kinetičke eneregije, odakle proizilazi da je temperatura statistička veličina, koja se odnosi na veliki broj čestica koje se nalaze u toplotnoj ravnoteži.! Fizičke veličine kao što su masa, dužina, pritisak i druge označavaju se kao ekstenzivne ili parametarske ...
    ... temperature, što je 1/267 po stepenu Celzijusa. Godine 1874., Victor Regnault je postigao bolje eksperimentalne rezultate, pokazavši da je ovaj broj 1/273 i zaključio da bi pritisak gasa postao nula na - 273,15 stepeni Celzijusa. Ovo je dovelo do definicije apsolutne nule na -273,15 stepeni Celzijusa ...

  • Hidrogeološke i hidrohemijske karakteristike pojave termomineralnih voda u reonu Volkovo (Skoplje - Republika severna Makedonija)

    Hristina Petrova, Katarzyna Wątor, Ewa Kmiecik, Piotr Rusiniak, Boris Vakanjac, Vesna Ristić Vakanjac, Dimitar Petrov (2024)
    Kao rezultat tektonskog sklopa i litološko-geološkog sastava, na teritoriji Republike Severne Makedonije registrovan je veliki broj pojava termalnih, mineralnih i termomineralnih voda (T, M i TM voda). Dosadašnja hidrogeološka i hidrohemijska istraživanja ovih voda vršena od strane pojedinih autora sa ciljem da se definiše njihov lekoviti faktor kao i za potrebe banjskog turizma. Sprovedena istraživanja su, dakle, bila lokalnog karaktera i bila su vezana za njihove značajnije pojave. Tokom 70-tih godina prošlog veka, Kotevski je za potrebe izrade doktorske ...
    termomineralne vode, hidrohemijskie karakteristike, lekoviti faktor voda, Valakonje, Republika Severna Makedonija

  • Novi pristup proučavanju tekstura minerala značajnih za istraživanje rudnih ležišta

    Aleksandar Pačevski (2022)
    ... i veoma važna mikroskopska ispitivanja koja omogućavaju dalji uvid u sve karakteristike rude na mikrometarskoj skali, i time pružaju znatno veći broj podataka od značaja za ispitivanje ne samo gcneze ležišta, već i mogućnosti i efikasnosti njihove eksplatacije. Razvojem polarizacione mikroskopije ...

  • Višenamenski autonomni sistem za daljinsko praćenje parametara stanja u rudnicima i okruženju, aplikativni softver

    Kričak Lazar, Rikalo Aleksandar, Negovanović Milanka, Mitrović Stojan (2015)

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... preko 70 naselja, među kojima je i grad Pirot. Prema popisu stanovništva iz 2012. godine, u opštini živi oko 55300 stanovnika. U samom gradu Pirotu broj stanovnika je oko 38500 (Milanović & Petrović, 2022). 7635000 Slika 2.1. Geografski položaj vrela Krupac (preuzeto od Milanović& Petrović, 2022) ...
    ... tvorevina u centralnim delovima i razlomljene su brojnim rasedima. U daljim tektonskim procesima stvorena je visočka kraljušt, koja se sastoji iz većeg broja reversnih raseda, duž kojih je došlo do taloženja mezozojskih sedimenata, koji su kasnije ispresecani poprečnim rasedima (Milanović & Petrović, 2022) ...
    ... Berilovac, nehlorisana Oznaka metode | Jedinica Dobijena MDK zaštitu zdravlja | voda (voda sa vrela Krupac i mere vrednost Pirot) Gradište) Redni broj Datum uzorkovanja 09.01.2006 || Temperatura C 11.6 2 Boja ("Co-Pt) PV-8 M-II-3 9Co-Pt skala | Bez 5 3 Miris PV-8 M-II-5 Bez Bez 4 Ukus SM P-IV-3 ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... Nakon smanjivanja krupnoće uzorka mlevenjem uzorka rude mase 1 kg do različite finoće 50, 60 i 70% -0.074 mm dalje je sledio proces flotiranja. Ukupan broj opita flotiranja je 3. Reagensni režim kao ı kompletan opit flotiranja je prilagođen uslovima i opremi flotacije Rudnika „Grot”. U tabeli 4 data ...
    ... smo pokušali korekcijom finoće mlevenja, što je i tema ovog završnog rada, da utvrdimo kako finoća mlevenja utiče na tehnološke rezultate. U opitu broj 2 finoća mlevenja bila je 50% klase -0,074 mm a potrebno vreme mlevenja za ovu finoću u laboratorijskom mlinu bilo je 6 min. Opit 2 - Finoća mlevenja ...
    ... veoma niskim iskorišćenjem olova od oko 35% što je direktna posledica manje finoće mlevenja. Gubitak cinka kroz GK/Pb Je i dalje niži nego u opitu broj 1 i iznosi oko 13 %. Gubitak olova u jalovini je sličan opitima 1 i 2 i iznosi oko 11%. U grubom koncentratu cinka dobro su flotirali minerali cinka ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... miocena pre 20 miliona godina i dešavala se uporedo sa izdizanjem Dinarida (Matenco & Radivojević 2012). Ekstenzijom dolazi do formiranja velikog broja gravitacionih raseda u kojima se deponuju kontinentalne naslage donjeg miocena. Dalja evolucija se može podeliti na tri 4 faze: transgresija ...
    ... ostaci makrofaunc poput školjke Inoceramus impressus na osnovu kojih je utvrđena gornjokredna starost. Takođe, u turbiditima je pronađen veliki broj mikrofaune poput Globofruncana lapparenti lapparenti, Globotruncana conica, kao i rodovi Globigerina sp., Anomalina sp., Tentalina sp. i druge ...
    ... sarmatski konglomerati ı peščari, panonski pesak i gline i pliocenski pesak i gline sa ugljem. Tabela 1 Podaci o terenskim tačkama osmatranja Broj tačke Naziv Koordinate Starost || Zmajevac 45.156680, 19.775938 Gornja Jura 2 Put za Rakovac 45.170744, 19.773647 Gornja kreda 3 Put za Rakovac ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... vršena su geološka istraživanja uz postojanje istražnih bušotina kao i hidrogeoloških objekata na teritoriji Novog Beograda postoji veoma veliki broj informacija o geološkoj građi i genezi iste na ovom području. Nivo informacija opada sa dubinom, ali može se reći da su u velikoj meri istraženi ...
    ... izradi istražno-eksploatacione bušotine za vodu u beogradskoj industriji piva „Pogon“-2, fond stručne dokumentacije BIP-a, Beograd 1964. Veliki broj elaborata o rezervama podzemnih voda na teritoriji opštine Novi Beograd ukazuje na veoma dobru istraženost ovog dela Beograda. Takođe, veliki doprinos ...
    ... SREDNJA TEMPERATURA VAZDUHA 0.5 Slika 12. Prikaz hidroizotermi pri najnižim srednje dnevnim temperaturama vazduha (Pranješ, 2012) Na osnovu velikog broja istraživanja na predmetnom području. U okviru iste doktorske disertacije daju se kvantitativni parametri datog hidrogeotermalnog sistema. Raspoložive ...

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... vezi sa emisijom ugljen-dioksida (CO»), glavnog antropogenog gasa staklene baste. P Suočen sa posledicama klimatskih promena, intenzivnim porastom broja stanovnika, neracionalnom upotrebom prirodnih resursa, zagađenom Žživotnom sredinom i nedostatkom ekološke svesti, svet se danas nalazi na prekretnici ...
    ... zavisi od cene ugljenika, smanjenje emisije postiže se postepenim povećanjem poreza Kvote - Regulator postavlja fiksno ograničenje za emisiju CO» i broj emisijskih dozvola (sertifikata), kompanije kupuju kvote direktnom prodajom ili putem aukcija, formiranje cena je rezultat trgovanja kvotama između ...
    ... što na ukupne emisije do kojih dođe prilikom proizvodnje u određenim industrijama stavi ograničenje, a onda svaki proizvođač dobije odgovarajući broj besplatnih bodova u vrednosti od jedne tone ugljen-dioksida koji se ispusti u atmosferu. l1 Proizvođači robe ili proizvoda koji u svojoj proizvodnji ...

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... Bartolome Andreo, kao i Dragan Milovanović. Te prve godine bilo je, dakle, 10 predavača iz 7 država, dok je broj učesnika bio 21 iz 11 zemalja sveta. Redovna rotacija dela predavača i broj učesnika u narednim godinama predmet su daljeg teksta. Kurs ne bi bio moguć bez ekipe Centra, i njihovog ...
    ... razvoj naše hidrogeološke škole kroz izradu magistarskih teza i doktorskih disertacija (Stevanović, 2011). Od 1971. godine do danas odbranjen je veći broJ doktorskih disertacija na temu snabdevanja podzemnim vodama i hidrogeologije karsta. Među njima je i autor ovog priloga, koji je odbranio doktorsku ...
    ... Od osnivanja Centra za hidrogeologiju karsta do danas, odnosno u poslednjih 15 godina rada centra, njegovi članovi su učestvovali ili vodili veliki broj naučnih, istraživačkih i komercijalnih projekata. Naučno istraživački istorijat centra se može podeliti i prikazati generalno kroz tri celine. Prva ...

  • Збирка задатака из Механике 1 и Отпорности материјала

    Aна Петровић, Инес Гроздановић (2023)
    статика, отпорност материјала

  • Terenska nastava iz geofizike: Arheološki lokaliteti na području Trstenika

    Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasiljević, Vesna Cvetkov (2020)
    geofizika, geofizička istraživanja u arheologiji, arheologija u okolini Trstenika

  • Definisanje strukturnih odnosa primenom postupka horizontalni gradijent

    Snežana Ignjatović, Ivana Vasiljević, Natalija Jovanović (2019)
    Različiti postupci matematičkih transformacija se mogu primeniti na gravimetrijskim i magne tometrijskim podacima, kako bi se na istražnom terenu definisali strukturno-tektonski odnosi. U radu su prikazani rezultati dobijeni korišćenjem postupka horizontalni gradijent i ukupni horizontalni gradijent na gravimetrisjkim podacima. Navedeni postupci su pomogli da se detektuju kontakti sa velikim padnim uglom (vertikalni ili subvertikalni kontakti), koji se mogu interpretirati kao rasedi. Za test područije uzet je istražni prostor koji se nalazi na jugoistoku Srbije u okolini Vranjskog basena. Položaji ...
    gravimetrijski podaci, matematičke transformacije, rased, Vranjski basen

  • Дигиталне библиотеке у рударству и геологији са посебним освртом на представљање сиве литературе

    Биљана Лазић, Александра Томашевић, Михаило Шкорић (2019)
    Имајући у виду потребу за проналажењем информација похрањених у различитим облицима документације која се генерише у областима рударства и геологије на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, отпочет је процес развоја дигиталне библиотеке ROmeka@RGF, на платформи за приказивање дигиталних колекција - Омека. Значајан део документације представља такозвана сива литература која је претежно заступљена у виду вишетомне документацијe. Први савладани изазов представљало је повезивање различитих вишетомних делова пројектних извештаја у једну целину која би била лако доступна и претражива.
    дигиталне библиотеке, сива литература, Омека, језички ресурси, речници

  • Navigacija budućnosti: poslovni rizici i prilike u rudarskoj industriji

    Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Vuk Lazić (2024)
    Sektor rudarstva i metalurgije se globalno suočava sa brzo evoluirajućim okruženjem u 2024. godini, koje karakteriše jedinstvena međusobna zavisnost rizika i prilika. Sektor je u središtu globalne energetske tranzicije, uz rastuću potražnju za kritičnim mineralnim sirovinama poput litijuma, nikla i bakra, koji su od suštinskog značaja za tehnologije obnovljive energije i električna vozila. Međutim, ova sve veća odgovornost donosi brojne izazove, uključujući pojačanu pažnju na ekološke, društvene i upravljačke (ESG) faktore, fizičke i tranzicione rizike uzrokovane klimatskim promenama, i ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... klip koji treba da legne na talog i očitavamo visinu h2 (Slika 8). Rezultati se izražavaju kroz Jednačinu (h2/h1)x100 i zaokružuju na najbliži ceo broj. 13 EN 933-8:2012+A1:2015 (E) Dimensions in millimetres 35 0 1. Flungerhead dimensions to give the plunger assembly. 6. Slotforrule excluding ...
    ... frakcija do dna menzure h2 - Visina gornjeg nivoa staložanih krupnih frakcija do dna menzure 100 * h2(mm)/hl (mm) (Zaokružen na najbliži ceo broj) Srednja vrednost ES (%) / SE (10) Ispitao: Pregledao: AGI-OB-119/01/20.07.2021 Strana 1/1 Slika 12. Rezultati ekvivalenta peska prikazani na ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... određena su najvećim delom rudnomikroskopskim ispitivanjem, uz dodatnu upotrebu SEM-EDS metode. Ukupan broj mikroskopski ispitanih uzoraka je 45 (od kojih je 22 analizirano i SEM-EDS-om), a broj istih po lakalitetima iznosi: Rudnik (8), Gokčanica — Rujak (3), Gokčanica — Drenjak (14), Sastavci (9) ...
    ... skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost Naučna oblast: Geo-nauke Uža naučna oblast: Fundamentalna i primenjena mineralogija UDK broj: 549.324.62(497.11)(043.3) ABSTRACT Arsenopyrite from the ore deposits of Šumadija-Kopaonik zone: paragenesis, composition and products of oxidation ...
    ... radi bolje i odgovarajuće zaštite Životne sredine. Uprkos tome, kristalo-hemijska ispitivanja arsenopirita su relativno retka. Do sada, postoji mali broj strukturnih podataka nasuprot obilju hemijskih podataka koji pokazuju varijacije u sastavu arsenopirita. Naša literatura odlikuje se oskudnim sistematskim ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.