Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Klasifikacija stena

385 items

  • Epidotized sanidine in quartzlatites from Grot

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarc latiti, sanidin, epidot

  • Definisanje parametara čvrstoće na smicanje kod izvođenja kosina u ispucalom stenskom masivu

    Zoran M. Berisavljević (2016-04-01)
    Definisanje parametara čvrstoće na smicanje ispucalih stenskih masa predstavlja jedanod najzahtevnijih zadataka mehanike stena. Geotehnička istraživanja su uglavnomograničena na rezultate laboratorijskih ispitivanja malih makroskopski homogenihuzoraka, sa kojih se vrši ekstrapolacija rezultata na terensku razmeru. Ispitivanja semogu vršiti in situ, ali su i ona ograničena veličinom korišćene aparature imikrolokacijom na kojoj se vrše ispitivanja. Pored toga, moguće je vršiti različitaispitivanja na fizičkim modelima, koja su veoma složena i skupa. Ekstrapolacijapodataka sa malog uzorka na terensku razmeru daje mnogo bolje rezultate ...
    naponsko stanje, ispucalost, heterogenost, čvrstoća na smicanje, geološki indeksčvrstoće, Hoek-Brownov materijal, kompozitni uzorci, dezintegracija, povratna analiza

  • The influence of rainfall factors on soil resistance to erosion

    Nikola Živanović, Vukašin Rončević, Carla Ferreira, Milica Kašanin-Grubin, Stevan Ćorluka, Veljko Rupar, Vladimir Čebašek (2024)
    rainfall, rainfall factors, erosion, soil

  • Funkcionisanje i uticaj epikarsta na režim, bilans i kvalitet podzemnih voda istočnog dela karstnog sistema Suve planine

    Branislav Z. Petrović (2020)
    Epikarst je deo karstne izdani koji se nalazi u okviru nadizdanske zone i predstavlja kompleksnu tačku dodira i mešanja nekonsolidovanog materijala sa površine terena, ostataka karbonatnih stena izmenjenih korozivnim delovanjem vode, živog sveta i njihovih ostataka, koja je delimično zasićena podzemnom vodom. Kompletan sud o stepenu razvoja i prisustva epikarsta na nekom krečnjačkom terenu moguće je doneti uz multidisciplinarna i obavezna detaljna hidrogeološka istraživanja. Poligon za sprovedena istraživanja je bio karstni masiv Suve planine, koja u geološkom i geografskom smislu ...
    epikarst, karstni sistem, podzemne vode, procesi samoprečišćavanja, hidrohemijski i mikrobiološki procesi u podzemnoj vodi

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... rastresitosti iskopine u kašici Yz- zapreminska masa stene u masivu. Zapremina materijala u kašici bagera iznosi: Em= E· Kp:': kz, (m*) kz -koeficijent zbijenosti iskopine u kašici bagera (0,4 za ugljeve; 0,87 za mekše stene; 0,79 za vrlo čvrste stene). Broj kašika za utovar proračunat po prethodnim ...
    ... kašikar 2.1.1. Užetni bageri kašikari Užetni bageri kašikari primenjuju se u različitim rudarsko-tehničkim uslovima i za sve kategorije stena. Mekše stene se kopaju direktno bez prethodnog rastresanja materijala. Osnovni nedostatak bagera kašikara Je cikličnost radnog procesa Jer se na kopanje ...
    ... veličini ı zapreminama kašike su nadmašili užetne bagere kašikare. Otkopavanje hidrauličnim bagerima u mekim stenama po pravilu se vrši u horizontalnim pojasevima sa vrha bloka na dole. U stenama izminiranim na rastresanje otkopavanje se vrši od nivoa stajanja, sa mogućnošću dopunskog obrušavanja materijala ...

  • Petrological and geochemical studies of lignite from the Tamnava West field, Kolubara basin (Serbia)

    Milena Pajić, Reinhard F. Sachsenhofer, Achim Bechtel, Ksenija Stojanović, Vladimir Krstić, Dragana Životić (2021)

  • Утицај климатских промена на режим вода слива реке Црнице

    Анђелија Глоговац, Весна Ристић Вакањац, Вељко Мариновић, Саша Милановић, Љиљана Васић (2024)
    Слив реке Црнице заузима подручје централног дела Србије. Смештен је између општине Параћин на западу, Сисевачког басена на истоку, слива Раванице на северу и Јованичке реке на југу. На разматраном подручју доминантну улогу има карсни тип издани, кога карактерише нестабилан режим у погледу осцилација издашности и нивоа подземних вода. На основу претходно спроведених опита обележавња на понору Некуводо и Брезовице доказана је подземна веза са сливом реке Црнице, чиме је доказано да је хидрогеолошка површина слива у знатној мери ...
    klimatske promene, bilans voda, režim vode, reka Crnica

  • Petrographical and organic geochemical study of the subbituminous coal from the Dubrava field, Aleksinac basin (Serbia)

    Željana Sekulić, Ksenija Stojanović, Achim Bechtel, Reinhard Sachsenhofer, Miomir Petrović, Ivan Kojić, Dragana Životić (2019)

  • Hibridni sistem za planiranje i analizu ventilacije rudnika

    Nikola Lilić, Ranka Stanković, Ivan Obradović (2000)
    Ventilacija rudnika, informacioni sistemi

  • Značaj geografske širine za lociranje uzročnika magnetnih anomalija kod prospekcije arheoloških lokaliteta

    Vesna Cvetkov (2020)

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... (serpentiniti); mezozoika (trijaski ı gornjo kredni fliš); neogena i kvartara. Na celom prostoru najzastupljenije su sedimentne stene neogena ı kvartara, nešto manjim delom stene mezozojske, a najmanjim delom paleozojske starosti. H: •·u·· peskevi ı lagorii (goray poat} —d— Kanplomarib, peičari, ganc: ...
    ... gleeci | ghovvih laporc ·f' MO 88 7 y | | Slika 7. Geološka građa Fruškogorskog koridora, list Novi Sad, 1:100000 15 PALEOZOIK Najstarije stene Fruške Gore su serpentiniti (Se), Javljaju se u zoni tunela od Iriškog Venca pa sve do izlaznog portala, i u pravcu Iriga. Oni su najverovatnije produkti ...
    ... produkti staro- paleozojskog: magmatizma. Vreme metamorfizma nije pouzdano utvrđeno, dok vreme njihove mobilizacije u mlađe mezozojske stene svakako spada u više vremenskih faza. MEZOZOIK Facije trijasa ı krede, izgrađuju brdovite delove terena i imaju najveću rasprostranjenost na Fruškoj gori ...

  • Испитивање магнетске сусцептибилности прашине антропогеног порекла

    Дубравка Новичић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)

  • Maturation and isotopic changes of individual hydrocarbons in lignite lithotypes through diagenesis and early catagenesis

    Ivan Kojić, Achim Bechtel, Reinhard Sachsenhofer, Dragana Životić, Ksenija Stojanović (2019)

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... basenske strukture je neogeni kompleks sedimenata, koga prekrivaju najmlađi kvartarni deponati. U podini basenske strukture očekivano je razviće stena mezozojske starosti. U narednom tekstu sledi opis litofacijalnih Jedinica od najmlađih do najstarijih. Prilikom sagledavanja geološke građe terena ...
    ... PI sedimenata je oko 270 m. Paket M,PI sedimenata leži konkordantno preko sarmatskih sedimenata. Sarmat je predstavljen sitnozrnim klastičnim stenama, laporima i različitim varijetetima krečnjaka. 3.3. Tektonika Strukturno-tektonska građa terena sagledana je sa regionalnog aspekta. Teritorija ...
    ... od više faktora: debljine i sastava Zemljine kore, starosti tektonskih aktivnosti, vrste magmatskih procesa, sadržaja radioaktivnih elemenata u stenama i hidrogeoloških karakteristika. (Milenić & Vranješ, 2015) Debljina Zemljine kore na teritoriji Srbije je promenljiva i raste u pravcu sever-Jug ...

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... ti. 119 Parametri koji utiču na efikasnost geološkog skladištenja CO», pored karakteristika samog ugljen-dioksida, jeste zapremina sedimentnih stena na odgovarajućoj dubini, temperaturi ı pritisku za određeni region ili formaciju. Geološko modeliranje i korišćenje informacija u simulaciji rezervoara ...
    ... sa velikim vrednostima difuzionog koeficijenta. [25] 28 5.3 Skladištenje u slanim akviferima Slani akviferi su porozne i propusne rezervoar stene, a u njihovim porama se nalazi određena količina slanog fluida. Za razliku od akvifera koji sadrže pijaću vodu, slani akviferi se uglavnom nalaze ...
    ... količina CO» ı da se nalaze na dubinama većim od 800 metara (na većim dubinama CO» se nalazi u tečnom stanju, pa zauzima manju pornu zapreminu stena). Takođe, moraju da imaju adekvatne vrednosti poroznosti i propustljivosti. Zbog male propustljivosti može doći do povećanja pritiska oko mesta ...

  • The Potential of Biomarkers to Distinguish Lower and Middle Miocene Lignites from the Coal-Mining District of Lusatia

    I. Kojic, J. Kus, D. Zivotic, K. Stojanovic (2021)

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... ne preko 1000m. U ravničarskim predelima je izuzetno retka. Hibernacija se obično odvija u grupama u šumskoj stelji, šupljim deblima ili ispod stena. Dugonogi mrmoljak, 7ifturws Rkarelinii je danas prepoznat kao grupa koja objedinjuje više geografski koherentnih klada rasprostranjenih od jugoistočnog ...

  • Flyrock induced by blasting in surface mining

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak, Snežana Ignjatović, Stefan Milanović, Jovan Marković, Nikola Simić, Rade Šarac (2022)
    Miniranje predstavlja i dalje najefikasniji i najjeftiniji način eksploatacije velikih količina čvrstih mineralnih sirovina na površinskim kopovima. Energija eksplozije se koristi za fragmentaciju čvrste stenske mase do zahtevane granulacije. Pored pozitivnih efekata miniranja, postoje i određeni neželjeni efekti svakog procesa miniranja koji se mogu javiti, a to su: potresi tla, razletanje komada stene, vazdušni udari, otrovni i zagušljivi gasovi i prašina. Razletanje komada stene je nekontrolisano izbacivanje fragmenata odminirane stenske mase i predstavlja jedan od glavnih izvora materijalne štete ...
    razletanje, bušenje, miniranje, površinska eksploatacija, bezbednost, nesreća

  • Model za optimizaciju graničnog saržaja metala u rudi u funkciji dugoročnog planiranja površinskih kopova

    Daniel P. Kržanović (2016-06-14)
    Optimizacija graničnog sadržaja metala u rudi jedan je od osnovnih koraka u planiranju i dizajniranju površinskih kopova i ima za cilj postizanje maksimalne neto sadašnje vrednosti (NPV). Iz tog razloga, optimizacija graničnog sadržaja i danas je predmet mnogih istraživanja u rudarskoj nauci, sa ciljem rešavanja praktičnih problema u eksploataciji ležišta.Dugoročno planiranje eksploatacije na površinskim kopovima podrazumeva sagledavanje svih relevantih parametara i faktora (geologije rudnog ležišta, tehnologije proizvodnog procesa, kapaciteta otkopavanja i prerade, troškova, cena metala, iskorišćenja i dr) kako ...
    površinski kop, dugoročno planiranje, optimizacija graničnog sadržaja, maksimizacija neto sadašnje vrednosti (NPV).

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... preradu tJ. procese pranja i čišćenja. Neke od najbitnijih klasifikacija uglja su: > Genetska klasifikacija, > Hemijska klasifikacija, > Petrografska (mikrostrukturna) klasifikacija i > Industrijska klasifikacija. Genetska klasifikacija najviše se primenjuje na humusnim tipovima ugljeva. Prema ...
    ... uglja Džejmsa Vata – izazvalo je skoro nezamislivu potražnju za ugljem. Klasifikacija ugljeva U praksi je prisutno niz metoda po kojima vršimo klasifikaciju ugljeva. Međutim, zajedničko za te sve metode klasifikacija je što se sve one baziraju na brojnim osobinama koje su karakteristične za ...
    ... moramo znati i da je ugalj sedimentna stena te kao takva leži u obliku slojeva između neorganskih sedimenata koje nazivamo povlata i podina. Povlatu i podinu najčešće sačinjavaju glinovite stene (gline, glinci i peskovite gline), ali i peščarske i krečnjačke stene. Zona prelaza između podine i povlate ...