Претрага
960 items
-
Hidrogeološke karakteristike područja Javor planine | Ravno-Sušice sa severoistočnim obodom(ist. Bosna) sa osvrtom na iskorišćavanje izdanskih voda
Mihajlo Kurela (1984)Mihajlo Kurela. Hidrogeološke karakteristike područja Javor planine | Ravno-Sušice sa severoistočnim obodom(ist. Bosna) sa osvrtom na iskorišćavanje izdanskih voda, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1984
-
Zaštita podzemnih voda od zagađivanja u slivu Ibra|sa posebnim osvrtom na izvorište Žičko polje kod Kraljeva
Ivan Matić (1984)Ivan Matić. Zaštita podzemnih voda od zagađivanja u slivu Ibra|sa posebnim osvrtom na izvorište Žičko polje kod Kraljeva, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1984
-
Hidrogeološke karakteristike terena slivova Lepenice| Ribnice i Toplice sa posebnim osvrtom na višenamensko korišćenje karstnih izdanskih voda
Mihajlo Simić (1987)Mihajlo Simić. Hidrogeološke karakteristike terena slivova Lepenice| Ribnice i Toplice sa posebnim osvrtom na višenamensko korišćenje karstnih izdanskih voda, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1987
-
Hidrogeološke karakteristike sliva reke Nišave sa posebnim osvrtom na karst i mogućnosti racionalnog korišćenja izdanskih voda
Dušan Marković (1989)Dušan Marković. Hidrogeološke karakteristike sliva reke Nišave sa posebnim osvrtom na karst i mogućnosti racionalnog korišćenja izdanskih voda, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1989
-
Hidrogeološke karakteristike aluvijalnih naslaga i oboda Velike Morave sa aspekta mogućnosti iskorišćenja izdanskih voda
Dušan Stojadinović (1992)Dušan Stojadinović. Hidrogeološke karakteristike aluvijalnih naslaga i oboda Velike Morave sa aspekta mogućnosti iskorišćenja izdanskih voda, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1992
-
Hidrogeološki uslovi za izgradnju i eksploataciju sanitarnih gradskih deponija komunalnog čvrstog otpada| sa osvrtom na zaštitu podzemnih voda
Milovan Rakijaš (2004)Milovan Rakijaš. Hidrogeološki uslovi za izgradnju i eksploataciju sanitarnih gradskih deponija komunalnog čvrstog otpada| sa osvrtom na zaštitu podzemnih voda, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2004
-
Primena savremenih matematičkih modela za simulaciju kretanja podzemnih voda i transporta zagađenja na primeru izvorišta Vrbas
Dragan Kaluđerović (2000)Dragan Kaluđerović. Primena savremenih matematičkih modela za simulaciju kretanja podzemnih voda i transporta zagađenja na primeru izvorišta Vrbas, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2000
-
Novi koncept vodosnabdevanja opštine Čajetina iz podzemnih voda
Milenić Dejan, Milanković Đuro (2014)Milenić Dejan, Milanković Đuro. "Novi koncept vodosnabdevanja opštine Čajetina iz podzemnih voda" in Konferencija Voda je život - budućnost vodosnabdevanja grada Užica i opštine Čajetina, [14-15.] Jun 2014. Zlatibor, Užice:Udruženje građana urbanera = Civil Association Urbanera (2014)
-
Hydrochemical changes and groundwater grouping data by multivariate statistical methods within one karst system: recharge–discharge zone (Eastern Serbia case study)
Ljiljana Vasić, Dragana Živojinović, Vladana Rajaković-Ognjanović. "Hydrochemical changes and groundwater grouping data by multivariate statistical methods within one karst system: recharge–discharge zone (Eastern Serbia case study)" in Carbonates and Evaporites, Springer Science and Business Media LLC (2020). https://doi.org/10.1007/s13146-019-00548-6
-
Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun
Matija Zorić (2024)Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...... sistem ("open loop") jeste sistem koji se sastoji od izvora energije (toplotna pumpa voda- voda) i upojnog bunara. Otvoreni sistemi koriste podzemne vode kao izvor energije, ali se mogu koristiti i površinske vode. Dalji prikaz objekata biće urađen na dva načina: posebno će biti prikazani ist ...
... jeste 5260 m?/s (Marković i dr., 1985). Između površinskih ı podzemnih voda formiranih u okviru aluvijalnih sedimenata postoji direktna hidraulička veza, gde nivoi podzemnih voda u aluvionu direktno zavise od nivoa vode u reci. 2.4 Geomorfološke karakteristike teritorije opštine Zemun Skoro ...
... Alekinu HCOxs • malomineralizovane vode— Grupa po Alekinu Ca mineralizacije se kreće u M.CO? HCO3,CL SOž granicama 0.425-0.479 g/I Formula Kurlova i Na+ KreCaoMgns MO 48 COŠOS Lm j ' Na + KasCa,Mg; Na teritoriji Zemuna analizirana su tr: uzorka podzemnih voda iz kvartarnih sedimenata - Ugrinovačka ...Matija Zorić. Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun, 2024
-
Aktuelni parametri za ocenu održivosti akumulacije Rovni
Dokmanović Petar, Petrović Dragan (2010)Dokmanović Petar, Petrović Dragan. "Aktuelni parametri za ocenu održivosti akumulacije Rovni" in Voda 2010 : zbornik radova 39. godišnje konferencije o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda = Water 2010 : Conference Proceedings 39th Annual Conference of the Serbian Water Pollution Control Society, Divčibare, 8.-10. jun 2010, Beograd:Srpsko društvo za zaštitu voda (2010): 53-58
-
Примена дискретног ауторегресивно – кросрегресивног модела покретног просека за прогнозу дневних вредности издашности врела Мокра и Дивљана
Бранислав Петровић, Вељко Мариновић (2021)Аутокорелациона и кроскорелациона анализа временских серија падавина и истицања подземних вода карстних врела Мокра и Дивљана (Сува планина, ЈИ Србија) извршена је ради формирања стохастичког ауторегресивно-кросрегресивног модела (ARCR) и прогнозе дневних вредности издашности. Будући да је тешко предвидети просторну дистрибуцију подземних вода у оквиру карстног хидрогеолошког система услед постојања хетерогености и анизотропности карстне издани (тј. кречњачких стена у овом случају), апликативност детерминистичких модела је минимизирана, па је примена стохастичког модела у овом случају учинковитија. Овим моделом могуће је дати ...карстно врело, стохастички модел, анализа временских серија, ауторегресивно-кросрегресивни модел (ARCR)Бранислав Петровић, Вељко Мариновић. "Примена дискретног ауторегресивно – кросрегресивног модела покретног просека за прогнозу дневних вредности издашности врела Мокра и Дивљана" in Записници Српског геолошког друштва, Српско геолошко друштво (2021)
-
Monitoring podzemnih voda Beljaničkog masiva u funkciji formiranja modela karstnog sistema
Milanović Saša, Stevanović Zoran, Vasić Ljiljana. "Monitoring podzemnih voda Beljaničkog masiva u funkciji formiranja modela karstnog sistema" in Vodoprivreda 42 no. 04-Jun, Beograd:Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje (2010): 199-212
-
Uticaj cirkulacije podzemnih voda u karstu na pojavu bakteriološkog zagađenja
Vasić Ljiljana, Milanović Saša, Petrović Branislav, Stevanović Zoran. "Uticaj cirkulacije podzemnih voda u karstu na pojavu bakteriološkog zagađenja" in Vodoprivreda 45 no. 04-Jun, Beograd:Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje (2013): 219-229
-
Хидрогеолошки потенцијал карстних масива Озрена и Девице
Саша Стојадиновић, Михаило Шевић, Јаков Андријашевић. "Хидрогеолошки потенцијал карстних масива Озрена и Девице" in XVII Конгрес геолога Србије (Зборник радова XVII српског геолошког конгреса), Врњачка Бања, 17-20.05.2018., Српско геолошко друштво, Београд, Србија (2018)
-
Hidrogeotermalni resursi teritorije grada Beograda
Ana Vranješ (2012-12-12)Republika Srbija je izrazito bogata hidrogeotermalnim resursima. Podzemne vode satemperaturama preko 20oC (pa do 96oC, Vranjska Banja) relativno su dobro iskorišćene.Nasuprot njima, podzemne vode sa temperaturama do 20oC do sada uglavnom nisu bilepredmet istraživanja sa bilo kog aspekta izuzev za potrebe vodosnabdevanja. Razvojemsistema toplotnih pumpi, mogućnosti višenamenskog korišćenja ovih voda značajno suuvećane.Teritorija Beograda odlikuje se značajnim resursima podzemnih voda, pre svega u okvirualuvijalnih peskovito-šljunkovitih naslaga i neogenih tortonsko-sarmatskih krečnjačkihnaslaga. Temperatura ovih voda ne prelazi 25oC. Njihovim zahvatanjem preko istražnoeksploatacionihbunara ...geotermalna energija, hidrogeotermalni resursi, hidrogeotermalni sistemi, hidrogeotermalnapotencijalnost, energetska valorizacija, hidrogeološka rejonizacija, grad BeogradAna Vranješ. "Hidrogeotermalni resursi teritorije grada Beograda" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-12-12)
-
Određivanje dinamičke zapremine i bilans karstnih izdanskih voda Velikog vrela (južna Beljanica)
Ristić-Vakanjac Vesna, Stevanović Zoran, Polomčić Dušan, Blagojević Borislava, Čokorilo Marina, Bajić Dragoljub. "Određivanje dinamičke zapremine i bilans karstnih izdanskih voda Velikog vrela (južna Beljanica)" in Vodoprivreda 45 no. 01-Mar, Beograd:Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje (2013): 97-110
-
Режим изданских вода карстног платоа Бабине (ЈЗ Србија, Пријепоље)
Бранислав Петровић, Вељко Мариновић, Зоран Стевановић, Саша Милановић, Љиљана Васић. "Режим изданских вода карстног платоа Бабине (ЈЗ Србија, Пријепоље)" in I скуп Одељења за математику, физику и гео-науке, 27.2.2021. , Београд : САНУ, Посебна издања Књ. DCXCVIII, Одељење за математику, физику и гео-науке (2021)
-
Geofizičke metode određivanja vezane i slobodne vode u kolektor stenama
Staniša Martinović (1984)Staniša Martinović. Geofizičke metode određivanja vezane i slobodne vode u kolektor stenama, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1984
-
Prilog proučavanju optimalnih tehno-ekonomskih parametara pri izradi bušotina za vodu u ispucalim i karstifikovanim krečnjačkim stenskim masama
Božidar Kojičić (1977)Božidar Kojičić. Prilog proučavanju optimalnih tehno-ekonomskih parametara pri izradi bušotina za vodu u ispucalim i karstifikovanim krečnjačkim stenskim masama, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1977