Претрага

Упит dcterms_subject_txt:maksimalna suva zapreminska težina

226 items

  • Модел померања терена услед утицаја рударских радова на основу радарских сателитских снимака

    Зоран Гојковић (2023)
    Површински коп, као систем који обезбеђује енергетску стабилност или снабдевање сировинама које су од изузетне важности за привредни напредак, својим функционисањем утиче на околна насељена места. Међу бројним аспектима овог утицаја, може се издвојити издвојити и анализирати утицај вертикалних и хоризонталних померања која се јављају на површи терена. Мониторинг вертикалних и хоризонталних померања површи терена околних насељених места треба да има што бољу временску резолуцију (временски период између праћења деформација) како би се вертикална и хоризонтална померања контролисала и ...
    Сентинел 1 интерферометрија, слегање, Перманентни скатерери, Костолац

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... stenama. Finozrni tankoslojeviti do laminirani ružičasto-crveni laporci čine 3 metra debeo šesti paket u stubu. Ove stene su jako zdrobljene težinom povlatnih krečnjaka (Slike 8.55). Krečnjaci čine sedimentno telo – paket, nastalo klizanjem. U njegovom donjem delu su tankoslojeviti ružičasto ...
    ... kalcitom, zrakastim kalcedonom ili nalazimo samo relikte kalcedona u središnjem delu loptice. Sporedni sastojak u osnovi čine listići serpentinita maksimalne veličine do 0.05 mm i metalični minerali. Opisani rožnaci nastali su zamenom kalcita silicijskom kiselinom, na šta ukazuju gore opisani postepeni ...
    ... razvijeni paralelno sa površima slojevitosti (Slika 8.82). Pružanje u slojevima može biti jako veliko, a karakterišu se malim amplitudama pikova (maksimalno do par mm) podjednako u oba varijeteta krečnjaka. Ovaj hemijski tekturni oblik prisutan je u svim varijetetima kroz ceo stub (8.82a i b). ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... Redukcione krive kiša maksimalnog, srednjeg i minimalnog intenziteta (m.s. Bitolj) Na osnovu vrednosti maksimalne dnevne kiše odreĎene verovatnoće Pdn, zatim na osnovu redukcionih krivih kiša čije su numeričke vrednosti date u tabeli 4.2, sračunate su vrednosti maksimalnih visina kiše Pmax, (mm/min) ...
    ... raspodele izvršena je statistička analiza maksimalnih dnevnih suma padavina na kišomernoj stanici Bitolj (tabela 4.4), a rezultati ove analize dati su u vidu krive raspodele maksimalnih dnevnih padavina (slika 4.5). Tabela 4.4. Pregled verovatnoća maksimalnih dnevnih padavina P (mm) m.s. Bitolj Tip ...
    ... Dolenci za osmatrački period iznosi 2.24 m 3/s dok se maksimalni srednje mesečni protok se javio marta 1981 godine u iznosu od 10,18 m 3/s. Minimalni srednje mesečni proticaj zabeleţen je u iznosu od 0,20 m3 /s septembra 1988 godine. Maksimalni proticaj Crne Reke na vodomernoj stanici Novaci za navedeni ...

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... et al., 2016). 2) Друга вулканска фаза је углавном развијена у западним деловима комплекса. Продукти ове фазе настали су кристализацијом из 'сувљих' магми (мало лакоиспарљивих компоненти) и слабије вискозности, које су веома често смештане у субакватичним условима (Banješević, 2010). Представљена ...
    ... на Olympus BX51 микроскоп. За калибрацију термалног сточића је коришћен примарни стандард са чистим CO2 са лабораторијским називом WRECT-006160. Максимална температура загревања инклузија на овом уређају је 600°С; поједине од мерених инклузија нису достигле тоталну хомогенизацију до ове температуре ...
    ... Енаргит: Веома мала еухедрална зрна, која се јављају близу py-cov жица и у млађим пукотинама. Рутил: Углавном се јавља у виду малих зрна, максималне величине до 400 микронa. Углавном су ова зрна разбацана у деловима узорка који су алтерисани кварцом. Минералне парагенезе и редослед депоновања: ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... kao što su Sladinci kod Golupca, povremeno i u litoralnoj (intertajdal zoni), koja je uglavnom bila pod vodom (slojevi sa Ostrea), a povremeno na suvom, kada je nastao sloj limonitisanih peščara sa školjkama Acanthocardia i ježevima Parascutella. Ovaj jež može povremeno opstati u zoni zapljuskivanja ...
    ... Posavine na severu, Semberije na severoistoku i istoku, Sprečanske kotline na jugu, i planine Ratiš i Tinjske kotline na zapadu. Duga je 56 km, a maksimalno široka do 25 km. Najviši vrh je Stolice (916 m). Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija ...
    ... raspoređenim talasastim lamelama, koje pokrivaju celu površinu. Brava ugnuta na donjem kapku, a ispupčena na gornjem. Ugao između vrhova određuje maksimalno kretanje gornjeg kapka. Spoljašnji i unutrašnji delovi ligamenta su dobro razvijeni. Mišićni otisak je veoma širok i subčetvorougaonog oblika. ...

  • Mineral Resources of Serbia: Environmental, Societal and Economic Challenges

    Vladimir Simić, Rade Jelenković, Dragana Životić (2019)
    ... |47+8 2.7+#+0.2 |I6+1 83.53 0.102 0-10 45+3 |54+4 |730+50 |51+9 2.4+0.2 |I6+1 85.85 0.105 0-20 38+3 |51+4 |690+40 |40+8 24+0.2 |I5+1 73.89 0.091 Suvi Dol 0-5 38+3 |52+ 490+30 |35+8 1x7+0.1 |10.1+0.7 69.39 0.085 5-10 33+2 |48+3 |470+30 |34+9 1.7+0.2 |7.9+0.6 63.84 0.078 10-15 37+3 |50+3 |40600+30 ...
    ... of detected radionuclides from different locations (in Bq kg'" units) Location 226Ra 232Th 40K 238U 235U 137Cs Korbevac 44 54 730 49 2.55 16 Suvi Dol 36 50 473 34 1.77 8,4 Ranutovac | 32 39 555 31 1.65 12.2 Toplac 40 54 675 42 1.95 7.6 Bujkovac 24 29 510 23 1.35 17 Table 4. The content ...