Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Granični parametri

379 items

  • Геологија угљева

    Драгана Животић (2018)
    угаљ, лежишта угља

  • Uticaj ekstremnih procesa na rizike površinske eksploatacije

    Natalija Pavlović, Tomislav Šubaranović, Dragan Ignjatović (2022)
    Nepredvidivi ekološki negativni slučajni procesi mogu uticati na geo-tehnički sistem pri površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina, što u velikoj meri uvećava rizike i ugrožava realizaciju proizvodnje. Kvantitativna analiza sa proračunom verovatnoća pojava ovakvih ekstremnih događaja i procenom odgovarajućih ekonomskih posledica, posebno u uslovima globalnih klimatskih promena, omogućava definisanje rizika i optimizaciju parametara sistema površinske eksploatacije.

  • Mogućnost korelacije zatezne čvrstoće i dinamičkih svojstava belog venčačkog mermera

    Jelena Majstorović, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar, Nebojša Gojković (2022)
    Zatezna čvrstoća se koristi pri dimenzionisanju komora (raspona između stubova), određivanju rezne sile na bagerima, izračunavanja efekata miniranja itd. Iskustvo je pokazalo da zatezna čvrstoća stena predstavlja 10-15% jednoosne č vrstoće na pritisak. Za preciznije određivane ovog parametra pristupa se laboratorijskim ispitivanjima, direktim ili indireknim metodama. U ovom radu su prikazana ispitivanja zatezne čvrstoće indirektnom metodom na uzorcima belog meremera ležišta Venčac. Pre utrđivanja zatezne čvrstoće, na svakom probnom telu izvršeno je merenje brzine longitudinalnih elastičnih talasa. Na osnovu ...
    mermer, zatezna čvrstoća, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, indirektna metoda

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... og porekla, kao i da su nastala u složenom genetskom procesu kojije kontrolisan geološkim, fizičko- hemijskim i termodinamičkim faktorima i parametrima (Janković, 1990; Đorđević, 1997; Koželj, 1999, 2002; Jelenković, 1999, 2016. i dr.). Porfirska ležišta bakra u TMK, kojima genetski pripada i ...
    ... odrađena je analiza svih 6 uzoraka koji su bili podvrgnuti i laboratorijskim analizama kasnije tokom rada. Analizirani uzorci su pokazali sledeće parametre tokom merenja: Tabela 2. Rezultati analize uzoraka pomoću ručnog spektometra ZKBR7-1_726.0_00001 Paragoniticillite , ZKBR71 753.0_00001 e i ...
    ... potpuno promenjena u sericit/pirit. Pirit se Javlja u vidu zrna i kao uprskanje. 26 Analizirani uzorak ručnim spektrometrom je pokazao sledeće parametre tokom merenja: BR-JM-1 |ZKBR7-1_726.0_00001 Wvl Reflect. % |Montmorillonite |0.443 Paragoniticillite |0.404 Pyrophyllite 0.153 Slika 11. Uzorak ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... W (10* m3*), sloj oticaja h (mm) i prosečni višegodišnji koeficijent oticanja q. Radi pojašnjenja određenih parametara date su Jednačine koje su korišćene za proračun pojedinih parametara. 60 Zapremina otekle vode W (10% m*) W=Q·T gde su: Q – srednje godišnji proticaj u m?/s; T — vremenski ...
    ... centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu ı Jovaničke reke na jugu. Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km? kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje ...
    ... padavina sa meterološke stanice Ćuprija na formiranje proticaja. Osnovni ciljevi sprovedenih straživanja za svrhu su imali analizu statističkih parametara, autokorelacionu i kroskorelacionu analizu, analizu uticaja klimatskih promena na režim reke Crnice, formiranje jednačine bilansa ı upoređivanje ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... podaci za ovaj model unose se kroz podatke o parametrima površinskog graničnog sloja i podatke o profilu promenljivih meteoroloških parametara u koje se uključuje brzina vetra, pravac vetra i parametri turbulencije. Navedena dva tipa meteoroloških parametara za AERMOD model generišu se meteorološkim ...
    ... (ODG) ız emitera TE„Nikola Tesla A“, čiji su parametri prekoračili granicu tolerancije, ali nisu granične vrednosti i tolerantne vrednosti prikazane prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (SI. gl. RS br. 63/13) čije su granične vrednosti date u ftabeli 7.2. Maksimalna dobijena ...
    ... čiji su parametri u granicama dozvoljenih vrednosti prikazanih u fabeli 7.2. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 57.1ug/mš. 7.2. Modeliranje disperzije azot dioksida Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (S1I. gl. RS br. 63/13) granične vrednosti ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... usklađivanja parametara modela i graničnih uslova kako bi se dobilo što kvalitetnije slaganje modela sa prirodom. Etaloniranje hidrodinamičkog modela predstavlja najdelikatniju fazu u toku izrade Jednog modela. Od kvaliteta i pouzdanosti ulazinih podataka, reprezentativnosti zadatih parametara, znanja ...
    ... su filtarske konstrukcije postavljene u šljunkovitom sloju, t.J. trećem modelskom sloju. Parametri modela, koji se menjaju tokom kalibracije datog hidrodinamičkog modela su koeficijenti filtracije i granični uslovi. Tokom kalibracije su korišćeni nivoi podzemnih voda očitanih u bunarima i pi ...
    ... područja. Levo: severni deo modela; desno: južni dco modela. Kao što je ranije navedeno, parametri modela, koji se menjaju tokom kalibracije datog hidrodinamičkog modela su koeficijenti filtracije i granični uslovi. Sa završetkom kalibracije forimrano je 16 zona različitih koeficijenata filtracije ...

  • Specifičnosti izgradnje deonice 3 brze saobraćajnice Požarevac-Golubac na organskom tlu

    Vojislav Lučić (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su podaci koji se odnose na metode ojačanja terena izgrađenog od slabonosivog organskog tla, kao i njegove geotehničke karakteristike na primeru šireg istražnog prostora, u okolini sela Kumane duž trase treće dionice brze saobraćajnice Požarevac-Golubac. U radu su prvo prikazane osnovne karakteristike i podele organskog tla i treseta, zatim su navedene metode ojačanja tla koje mogu da se koriste na datom istražnom prostoru i na kraju je izvršena analiza i interpretacija rezultata geotehničkih istraživanja ...
    organsko tlo, treset, metode ojačanja slabonosivog tla, slieganje, konsolidacija i vremenski tok konsolidacije
    ... određivanja graničnog opterećenja šipova, granično opterećenje se sastoji iz dvije komponente: Qr = Q + Qs = qy4» + ds4s (4) tako da će krajnji oblik jednačine za određivanje granične nosivosti izgledati ovako: 39 Qr =(cN}+ yLN;)Ap+(c+ '“”2&),4s (25) U proračune za granično opterećenje takođe ...
    ... Graničnu nosivost tla je potrebno odrediti za slučajeve kratkoročne i dugoročne stabilnosti (tj. za nedrenirane i drenirane uslove) za sve moguće tipove loma tla. Kritičnim lomom se smatra onaj tip za koji se dobija najmanja vrijednost granične nosivosti. Takođe, pored uslova granične nosivosti ...
    ... stubove iznose R, = 3339kN za SLS – granično stanje upotrijebljivosti, a Ru = 4309kN za ULS — granično stanje nosivosti; • maksimalne projektovane sile po šipu za SLS R, = 1973kN za stalno opterećenje, a Ru = 2552 kN za ULS (Elaborat 2021). 6.2.2. Granično opterećenje lebdećih šipova Sa obzirom ...

  • Uticaj starosti i sastava komunalnog otpada na zbijanje

    Jovana Janković Pantić, Dragoslav Rakić, Irena Basarić Ikodinović, Tina Đurić (2022)
    Bez obzira na mogućnost da se komunalni otpad koristi kao sirovina, u Srbiji je i dalje osnovni vid odlaganja na komunalne deponije. Iako je odlaganje na deponije prema hijerarhiji otpada najnepovoljnije rešenje, u odnosu na ranije formirana smetilišta i neuređene deponije, ipak se sistemski dolazi do prikupljanja podataka, što se može smatrati poboljšanjem prakse. Mehanička obrada komunalnog otpada zbijanjem predstavlja jednu od osnovnih metoda tretmana otpada. U radu će biti komentarisan uticaj sastava i starosti komunalnog otpada na parametre ...
    komunalni otpad, zbijanje, sastav komunalnog otpada, starost komunalnog otpada

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... podaci za ovaj model unose se kroz podatke o parametrima površinskog graničnog sloja i podatke o profilu promenljivih meteoroloških parametara u koje se uključuju brzina vetra, pravac vetra i parametri turbulencije. Navedena dva tipa meteoroloških parametara za AERMOD model generišu se meteorološkim ...
    ... standardi ı normativi za svaki analizirani parametar. Sadržaj hemijskih materija u vazduhu radne atmosfere na površinskom kopu može se prihvatiti u koncentracijama koje ne izazivaju oštećenja zdravlja radnika, pri normalnim uslovima rada i osmočasovnom radu. Granična koncentracija iznad koje postoji realna ...
    ... kvaliteta vazduha (SI. gl. RS br. 63/13), Granične vrednosti vazduha - GVV u cilju zaštite zdravlja ljudi, Ciljne vrednosti vazduha - CVV i Granične vrednosti vazduha - GVV u cilju zaštite ekosistema su predstavljeni u sledećoj fabeli 2.7. [9]. Tabela 2.1. Granična vrednost, tolerantne vrednosti i granica ...

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... Zhan (2002), preko parametra koji predstavlja otpor infiltraciji podzemnih voda iz vodonosne sredine u dren. Inicijalno je odabran granični uslov ravnomernog nivoa u drenu, međutim, uključenjem otpora u prifilterskoj zoni i gubitaka usled trenja u unutrašnjosti drena, prvobiti granični uslov postaje mešoviti ...
    ... zadatih graničnih uslova. Diskretizacija vremena se vrši u slučaju onih numeričkih modela koji imaju komponentu vremena, tj. koji su nestacionarnog tipa. Na ovaj način, parametri kojima se definišu vodonosna sredina (hidrogeološke odlike stenskih masa, geometrija izdani i dr.) i granični uslovi ( ...
    ... i MODFLOW programu predstavi hidraulički parametar otpora infiltraciji podzemnih voda iz izdani u dren. U skladu sa pristupom analitičkih elemenata, svaki od drenova je predstavljen preko niza diskretnih intervala u okviru kojih je zadat unutrašnji granični uslov. Za potrebe simulacije drenova na ...

  • Могућност примене приручних апарата за одређивања отпорности земљишта на ерозионе процесе шумских екосистема

    Никола Живановић, Вукашин Рончевић, Владимир Чебашек, Вељко Рупар, Стеван Ћорлука, Синиша Половина (2022)
    Деградирани шумски екосистеми не пружају довољну заштиту земљишта те су често велике површине захваћене ерозионим процесима. Важну улогу при оцени отпорности земљишта на ерозионе процесе има напон смицања. Истраживано подручје лоцирано је у југозападном делу Београда чије су површине под шумом изложене интензивним ерозионим процесима. Читава површина испресецана је јаругама и плитким клизиштима. Одабрано је 13 профила на јаругама на којима је извршено мерење отпорности земљишта приручним апаратима на три тачке дуж профила (лева обала, јаруга, десна обала) и ...
    Теренско мерење, Ерозија земљишта, Јаруга, Џепна крилна сонда, Џепни пенетрометар

  • Simulation of groundwater regime and quantification of groundwater balance by means of hydrodynamic analysis: Case of open-cast mine 'Jakovačka Kumša'

    Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković, Đorđije Božović, Predrag Pajić (2019)
    Hidrodinamička analiza, kao metodološki postupak, korišćena je za simulaciju režima i kvantifikaciju bilansa podzemnih voda na širem području Površinskog kopa „Jakovačka Kumša“. Istražni prostor obuhvata i deo beogradskog izvorišta podzemnih voda koje se nalazi u neposrednoj blizini površinskog kopa, u priobalju reke Save. Na površinskom kopu se vrši eksploatacija peska, koji se koristi kao građevinski materijal. Analizom i sintezom podataka koji se odnose na geološke i hidrogeološke ka-rakteristike područja, u radu je prikazan trodimenzionalni hidrogeološki model istražnog područja. Prevođenje ...
    hidrogeološki model, hidrodinamički model, izvorište podzemnih voda, numerička metoda konačnih razlika, Modflow

  • Hidrodinamički proračun zaštite površinskog kopa Drmno od podzemnih voda u periodu 2018-2022. godina

    Dušan Polomčić, Tomislav Šubaranović, Zoran Stojićević (2019)
    Površinski kop lignita Drmno nalazi se u blizini velikih reka (Dunav i Mlava), zbog čega eksploatacija otkrivke i lignita u velikoj meri zavisi od sistema zaštite od podzemnih voda. Ukoliko je sistem zaštite od podzemnih voda dobro isplaniran, a njegov kapacitet dobro proračunat, onda će se eksploatacija obavljati u suvoj sredini, što podrazumeva sigurnu proizvodnju otkrivke i lignita. U današnje vreme uz primenu adekvatnih softvera olakšano je kvalitetno planiranje i proračunavanje sistema za zaštitu površinskih kopova od podzemnih voda. ...
    odvodnjavanje, podzemne vode, površinski kop, lignit, Drmno

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... 00001 | parametri. Veća kolebanja fizičko-hemijskih parametara voda se ne javljaju. Analizirajući rezultate fizičko- hemijskih ispitivanja „„V“ obima podzemnih voda ovog vrela, izvodi ...
    ... hidrogeološkim karakteristikama karstne izdani i opisom celokupnog sistema za vodosnabdevanje grada Pirota. Opisane su korišćene metode za dobijanje parametara, koji ukazuju na specifičnosti uslova dreniranja podzemnih voda. Izvršene su i analize kvaliteta (fizičko- hemijske karakteristike), kao i režima ...
    ... godina za klimatološku stanicu Pirot (prema podacima RHM7Z). (preuzeto od Milanović& Petrović, 2022) 2.2.2. Temperatura vazduha Ovaj klimatski parametar direktno je zavisan od blizine Stare planine, odnosno od geomorfoloških karakteristika Pirotske kotline. Temperatura vazduha je merena u periodu ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... litosfere, sračunata preko geotermlanog modela (Milivojević, 1993) najmanja Je u području Panonskog basena, Srpsko-Makedonskog masiva i njegovog graničnog dela sa Dinaridima i iznosi oko 40km. Na području Karpato-Balkanida i ostalog dela Dinarida dostiže 150km. Na području 24 Mezijske platforme ...
    ... njegove prosečne vrednosti za kontinentalni deo Evrope. Najveće vrednosti (> 100mW/m2) su u Panonskom basenu, Srpsko-makednosnkom masivu i u graničnim delu Dinarida sa Srpsko-makedonskim masivom. Najmanje vrednosti su u području Mezijske platforme. (Milivojević, 1993) Na osnovu slike 8 koja ...
    ... izdani. Geotermalne karakteristike imaju za cilj da upoznaju čitaoca sa opštim geotermlanim karakteristikama, koje obuhvataju opšte geotermalne parametre nekog područja u vidu gustine terestričnog toplotnog toka, dubine do Moho sloja ıi veličini geotermalnog gradijenta. Detaljniji uvid u geotermalne ...

  • Uporedni prikaz proizvodnje električne energije iz uglja zemalja Evrope sa najvećim udelom: politika i projekcija proizvodnje

    Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić (2022)
    Energetski razvoj zemalja Evrope decenijama je bio baziran na uglju. Instalisana snaga svih energetskih kapaciteta koji su zasnovani na uglju je preko 2000 GW. Ugalj je i dalje od bitnog značaja za dobijanje električne energije u Evropi. I pored toga što postoji veliki potencijal uglja, trend je smanjenja proizvodnje električne energije iz uglja do 2050. godine. Imajući u vidu Zelenu agendu i politiku EU, zemlje Evrope se okreću obnovljivim izvorima energije. Srbija u okviru obnovljvih izvora ima potencijala prevashodno ...
    ugalj, električna energija, 2050. godina, projekcija proizvodnje

  • Примена аутокорелационе анализе издашности врела са циљем разумевања карстних хидрогеолошких система

    Весна Ристић Вакањац, Вељко Мариновић, Саша Милановић, Љиљана Васић, Бранислав Петровић, Петар Војновић, Радисав Голубовић (2023)
    Карстна издан у највећој мери се прихрањује на рачун падавина. Међутим, чест случај је да режимска осматрања истицања појединих врела, не прате и осматрања метеоролошких парамeтара (на првом месту падавина, дебљине снежног покривача и температуре ваздуха). У овим случајевима аутокорелационе анализе нам умногоме могу помоћи да разумемо сам механизам истицања карстног врела, да ли се ради о узлазном или силазном режиму истицања, као и да имамо информацију о томе какве су анализиране године биле (сушне или кишне) и да ...

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2023)
    Reka Resava zbog veličine sliva i količine vode koju daje Velikoj Moravi predstavlja jednu od najznačajnijih njenih desnih pritoka. U okviru njenog sliva jasno se izdvajaju gornji, geomorfološki raznolik deo sliva, koji je uglavnom izgrađen od karbonatnih sedimenata, i donji deo koji pripada Velikomoravskom basenu. Proticaj reke Resave se beleži u profilima Manastir Manasija koji kontroliše gornji deo sliva u iznosu od 358 km2 i Svilajnac, koji se nalazi na oko 3.5 km pre njenog ušća i koji kontroliše ...