Претрага

Упит dcterms_subject_txt:rezervni delovi

479 items

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... treba obezbediti potreban broj prenosnih i ručnih vatrogasnih aparata sa masom praha dovoljnom za gašenje požara na garnituri, kao i na spremištu rezervnog, goriva i drugim objektima na gradilištu. Sredstva za čišćenje uređaja koja su natopljena dizel gorivom ili uljem moraju se stavljati u limene ...
    ... pumpnih stanica i cevovoda. Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od_površinskih i podszemnih voda 2. OPŠTI DEO Kostolački ugljonosni basen je deo opštine Požarevac i Braničevskog, okruga. Samo ležište je površine 55.77 km?. U tabeli 2.1 prikazane su koordinate istraznog ...
    ... Dunav tJ. centralni i severni deo istražnog prostora. – II ugljeni sloj — koji se deli na: I Banak II ugljenog sloja II Banak II ugljenog sloja Sloj ima takođe veliko rasprostranjenje i morfološki prati III ugljeni sloj i ima pad od zone isklinjenja u južnom delu basena ka severu. – III ugljeni ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... (1918), koji navodi da generalno postoje tri tipa cirkulacije podzemnih voda: suvi deo sa prokapnim vodama, prelazni deo i deo sa aktivnom cirkulacijom podzemnih voda. Suvi deo, zapravo predstavlja potpovršinski deo, koji je najčešće suv, a sastoji se od velikog broja kaverni i kanala, koji u periodu ...
    ... istočnom delu masiva, a najveći deo serije pripada senonu (K2 3). Okonturivanjem istražnog prostora zahvaćene su male površine sedimenata ove starosti i to po istočnoj obodnoj strani masiva. Niži delovi predstavljeni su konglomeratičnim, peskovitim i laporovitim sedimentima, dok se viši delovi odlikuju ...
    ... resursa Srbije“ ), kao što su severni i južni deo Beljanice i deo u okviru Kučajskog masiva, koji se drenira preko Crnice i Grze. Pa tako vrednosti raspoloživih rezervi za severni deo Beljanice na srednje godišnjem nivou iznosi Qrasp=3.8 m3/s, za južni deo iznosi Qrasp= 0.82 m3/s, dok za vrelo Crnice ...

  • Проширивање мреже пловних путева Републике Србије у функцији одбране земље

    Милан Кресојевић, Весна Ристић Вакањац, Драган Трифковић (2023)
    Мрежу пловних путева Републике Србије чини мрежа међународних и међудржавних пловних путева. Међународне пловне путеве чине реке Дунав, Сава, Колубара, Дрина, Канал Дунав-Тиса-Дунав (Д-Т-Д) „Нови Сад – Савино село“ и Беочински рукавац – канал, док међудржавни пловни пут на коме важи међународни режим пловидбе чини река Тиса. Поред наведених пловних путева који већим делом обухватају територију Аутономне покрајине Војводине, Република Србија има потенцијал проширења мреже пловних путева и у централном делу Србије пре свега у Поморављу. Проширењем мреже пловних ...
    унутрашњи пловни пут, Велика Морава, одбрана земље, бродови Речне флотиле

  • Изучение сопротивления угля при резании в условиях подводной добычи

    Gojković Nebojša, Čebašek Vladimir, Vujić Slobodan, Petrovski Aleksandar, Milutinović Aleksandar (2011)

  • Оптимальное динамическое управление сроком эксплуатации горных машин. ч. ii. модели с ограниченным интервалом

    Вуйич Слободан, Miljanović Igor, Максимович Светомир, Milutinović Aleksandar (2010)

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... osnovi dužine * 42.0 m i širine 22.80 m. U središnjem delu se nalazi velika sala dimenzija 24.40x11.80 m, visine 7.00 m, iznad koje je drvena krovna konstrukcija. U prednjem delu su administrativne prostorije i on je spratnosti Pr+1, a zadnji deo je prilikom gradnje podignut na viši nivo, obzirom ...
    ... kompletnog zadnjeg dela objekta viši je od ostalog dela poda za ~ 1.00 m. U toku rekonstrukcije koja je sprovedena 1983. godine, pod bine je izveden od armiranog betona, a ispod njega je formiran depo, dok je iznad izvedena nova međuspratna konstrukcija, gde je takođe formiran deo sadašnjeg depoa ...
    ... https://{a3.geosrbija.rs, 2023.). Rad se sastoji iz tekstualnog dela i grafičkih priloga. Geotehnička istraživanja terena za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina na lokaciji u Jagodini 2 Katedra za geotehniku U tekstualnom delu prikazane su vrste i obim izvedenih terenskih i laboratorijskih ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... povlatnim i podinskim ugljenim slojem razvijenim uglavnom u središnjem delu sinklinale. c) Prostor južnog dela basena (južni delovi polja Tamnava-istok, Tamnava-zapad, Radljevo, zapadni deo polja ˝F˝i severozapadni deo polja Šopić-Lazarevac) gde je ugljena serija predstavljena ugljenim slojevima ...
    ... sugestijama tokom istraživanja koji su uticali na interpretaciju delova doktorske disartacije. Prijatna mi je dužnost da se zahvalim dr Ljiljani Jakšić na svim korisnim savetima u delu hemijskih proučavanja i pomoć prilikom interpretacije delova doktorske disartacije. Hvala docentu dr Aleksandri Rosić ...
    ... je najvećim delom od geološkog sastava podloge. Intenzivnije razuđen reljef nalazi se na granični delovima basena, sagrađeni od čvrstih paleozojitskih i mezozojskih tvorevina. Geografska karta područja Kolubarskog basena prikazana je na slici 1. Južno od Beograda, u živopisnom delu Šumadijske ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... povlatnim i podinskim ugljenim slojem razvijenim uglavnom u središnjem delu sinklinale. c) Prostor južnog dela basena (južni delovi polja Tamnava-istok, Tamnava-zapad, Radljevo, zapadni deo polja ˝F˝i severozapadni deo polja Šopić-Lazarevac) gde je ugljena serija predstavljena ugljenim slojevima ...
    ... sugestijama tokom istraživanja koji su uticali na interpretaciju delova doktorske disartacije. Prijatna mi je dužnost da se zahvalim dr Ljiljani Jakšić na svim korisnim savetima u delu hemijskih proučavanja i pomoć prilikom interpretacije delova doktorske disartacije. Hvala docentu dr Aleksandri Rosić ...
    ... je najvećim delom od geološkog sastava podloge. Intenzivnije razuđen reljef nalazi se na granični delovima basena, sagrađeni od čvrstih paleozojitskih i mezozojskih tvorevina. Geografska karta područja Kolubarskog basena prikazana je na slici 1. Južno od Beograda, u živopisnom delu Šumadijske ...

  • Analiza rada električnih centrifugalnih pumpi

    Milica Stanojević (2024)
    Ovaj rad analizira rad električne centrifugalne pumpe (ESP) u naftnoj industriji, sa fokusom na problem taloženja kamenca (karbonatnih naslaga) unutar sistema. Električne centrifugalne pumpe (ESP) predstavljaju srce mnogih naftnih bušotina. Njihova visoka pouzdanost i sposobnost rada u zahtevnim uslovima čine ih neophodnim za stabilnu i kontinuiranu proizvodnju.Senzori igraju ključnu ulogu u praćenju rada ESP sistema i detekciji ranih znakova taloženja kamenca. Problem taloženja kamenca je izuzetno značajan, jer može dovesti do smanjenja efikasnosti pumpe, povećanja troškova održavanja, i dugoročnih zastoja ...
    električne centrifugalne pumpe (ESP), formiranje kamenca (karbonatnih naslaga), hemijski inhibitori
    ... poslednji deo koji će biti kontaminiran bušotinskim fluidima (Takacs, 2009). 3.2.4 Usis pumpe sa gasnim separatorom Usisna sekcija predstavlja područje na kojem bušotinski fluid ulazi u ESP sistem. Tokom projektovanja ESP sistema potrebno je posvetiti posebnu pažnju usisnom delu sistema jer ...
    ... procenat ne bi trebao prelaziti 15%. Najčešće je usisna komponenta zasebni deo pumpe koji se postavlja na dno sekcije pumpe. Povremeno je pumpa ugrađena u pojedinačnoj konfiguraciji pa je u tom slučaju usis pumpe njen integrisani deo (Fetoui, 2017 c). Integrisani usis prikazan je na slici 3.2.4.1. ...
    ... spojen sa protektorom (hidrozaštita) koji obezbeđuje neophodne uslove za bezbedan rad motora (Takac, 2019). Na vrhu protektora nalazi se usisni deo a u nekim slučajevima i separator gasa, sa osnovnim zadatkom da izdvoji slobodan gas i omogući nesmetan rad pumpe. Izdvojeni gas se usmerava u m ...

  • О сопротивлении угля при резании в условиях подводной добычи

    Gojković Nebojša, Čebašek Vladimir, Слободан Вуйич, Miljanović Igor, Александар Петровски, Milutinović Aleksandar (2011)

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... мобилним деловима Земљине коре, а посебно у деловима њеног растезања (Степанов, 1989). Тако произилази да су уочени линијски правци у литосфери Србије, по свему, правци дисјунктивних неотектонских кретања. То су, такође, канали предиспонирани за миграцију угљедиоксида из дубоких делова литосфере ...
    ... хидрокарбонатне и хлоридне слане воде (Басков и Суриков, 1989). Она у Европи заузима велики део Балканског полуострва, Алпа, Карпата, Динарида и подручја Великог Кавказа. У Азији обухвата велики део алпске планинске области, у Африци – планине Атласа и у Америци је развијена у Кордиљерима и ...
    ... македонске масе (слика 2). Највећи број појава ових вода налази се по јужном ободу Панонског басена и у јужном централном делу Србије. Више усамљених појава јавља се ван овог централног дела. Закључено је, на основу минималних температура од којих се доломит и калцит транформишу и ослобађају угљендиоксид ...

  • Флотабилност халкопирита из полиметаличне руде рудника „Рудник”

    Ђурица Н. Никшић (2022)
    The doctoral dissertation Chalcopyrite flotability from polymetallic "Rudnik" mine ore consists of two parts. The first part is a general part in which the theoretical foundations of the flotation concentration process, the flotation properties of chalcopyrite, the influence of certain flotation reagents and the mechanism of action on the flotation properties of chalcopyrite are presented. This part also describes the process of flotation concentration of polymetallic ore from the "Rudnik" mine. The second part is ...
    Халкопирит, флотацијска концентрација, KAX, NaCN, pH пулпе

  • Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave

    Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...
    Hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, režim voda bilans voda, rijeka Resava

  • Bозможные ошибки и риски при анализе устойчивости откосов в открытых карьерах

    Vujić Slobodan, Petrovski Aleksandar, Čebašek Vladimir, Gojković Nebojša, Miljanović Igor, Milutinović Aleksandar, Josipović Pejović Milena (2011)

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... даваоца лиценце. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дела. 3. Ауторство – некомерцијално – без прерада. Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, без промена, преобликовања или употребе дела у свом делу, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или ...
    ... или сличном лиценцом. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дела и прерада. 5. Ауторство – без прерада. Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, без промена, преобликовања или употребе дела у свом делу, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца ...
    ... razlikuju u pogledu litološkog sastava. Stariji deo profila predstavlja bazalni deo savremenog korita reke Save. U pitanju su sedimenti facije korita izgrađeni od peskova sitnozrne do krupnozrne granulacije, uz značajnije učešće šljunkovitih peskova. Mlađi deo profila facije holocenskog korita Save je izgrađen ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... zona ležišta obuhvata intenzivno hidrotermalno izmenjene stene andezitskog sastava. Ova zona je posebno značajna jer uključuje donji deo koji predstavlja glavni deo rudnog tela. Ova hidrotermalna izmenjenost Je rezultat dugotrajnog delovanja hidrotermalnih fluida, koji su uticali na mineralnu o ...
    ... što ukazuje na hidrotermalne promene u okviru mineralizovanih stena. Sve analize unutar granica sadržaja od 0,3% Cu tretirane su kao deo rudnog intervala. Delovi sa sadržajem bakra ispod ovog praga ostali su van granica rudnog tela, osim gde je prostorni kontinuitet zahtevao njihovo uključivanje ...
    ... cevovod Na usisnom delu armatura je DN 150, brzina strujanja je: W= ŽQ „m/s dp·7l 4.·100 E . —___-=1l,„57m/s 0,15“ · z - 3600 usvaja se du = 150 mm, pri kome je wu= 1,6 m/s 50 7.2.Vodosabirnik Vodosabirnik će predstavljati dva taložna niskopa sa horizontalnim delom. Dimenzije vodosabirnika: ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji Je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : " geologija ležišta, " određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, " lokacija ı opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: " potrebni proračuni ...
    ... viših delova ležišta u niže delove. Ovo potkrepljuje činjenica da Je kvalitet boksita u Jugozapadnom ı obodnom delu veoma loš. U okviru samog rudnog tela istražnim radovima su konstatovana manja ili veća rasedanja, što je samo po sebi prouzrokovalo spuštanje rude boksita u dublje delove ležišta ...
    ... metara. Linija terena se od Jugoistoka prema severozapadu diže pod uglom od 5%. Rudno ležište je najvećim delom pokriveno glinovito-šljunkovito-peskovitim sedimentima. U centralnom delu ležišta iznad ovih sedimenata nalaze se kredni krečnjaci, nepravilno slojevitog je oblika i rasedima ispresecano ...

  • Возможные заблуждения и риски при анализе устойчивости откосов карьеров

    Vujić Slobodan, Petrovski Aleksandar, Čebašek Vladimir, Gojković Nebojša, Miljanović Igor, Milutinović Aleksandar, Josipović Pejović Milena, Jovčevski Sašo (2011)

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... sprovedene odredene aktivnosti sa Madarskom i Rumunijom. Status podzemnih voda je delom bolje definisan u zakonodavnoj regulativi u Republici u odnosu na prethodni period kada su u pitanju propisi o vodama, dok je u manjem delu zakonskih akata ali koji su mati¢ni za oblast geologije napravijen presedan u ...
    ... Podzemne vode i zakonska regulativa u Srbiji Zakonodavstvo vezano za podzemne vode u Srbiji sastoji se od nekoliko delova, koji se uglavnom bave pitanjem kvaliteta i zaStite podzemnih voda kao dela Zivotne sredine i vodnog ciklusa. Ovi dokumenti su: Zakon o vodama (2010), Zakon o rudarstvu i geoloSkim ist ...
    ... voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je sliéan onom u vecini evropskih zemalja i iznosi oko 75%. PovrSinske vode se koriste u znacajnoj meri u juznom delu Srbije, koji je siromaSan podzemnim vodama. Podzemne vode su praktiéno jedini izvor vodosnabdevanja za centralnu Srbiju i Vojvodinu. Na osnovu Vodoprivredne ...

  • Ograničenja primene optimizacionih algoritama u slučaju kopova

    Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Milica Pešić Georgiadis, Petar Marković, Dejan Ranković (2020)
    Proces optimizacije površinskih kopova, kao sastavni deo strateškog planiranja, veoma je važan sa stanovišta ostvarivanja maksimalnih efekata proizvodnje. To je složen zadatak koji vrlo često podleže vrlo strogim geometrijskim i drugim praktičnim rudarskim ograničenjima. Ova ograničenja u posebno su izražena na površinskim kopovima uglja, te u značajnoj meri mogu povećati stepen neizvesnosti rudarskog projekta, odnosno izazvati neželjena dejstva u pogledu profitabilnosti poslovanja. Iz tog razloga, veoma je važna primena savremenih optimizacionih alata, koji u značajnoj meri mogu olakšati celokupan ...
    ... kontura, koja obezbeđuje najveći profit na otkopavanju, možda nc ispunjava ciljeve ostalih delova sistema i u tom smislu ne predstavlja optimalno rešenje za globalne interese projekta. Površinski kop, kao deo sistema, može beležiti i negativno poslovanje, ako celokupan sistem (termoelektrana, distribucija ...
    ... MINES Stevanović D.!, Banković M.?, Pešić Georgiadis M.?, Marković P.“, Ranković D.> Apstrakt Proces optimizacije površinskih kopova, kao sastavni deo strateškog planiranja, veoma je važan sa stanovišta ostvarivanja maksimalnih efekata proizvodnje. To Je složen zadatak koji vrlo često podleže vrlo ...
    ... Slika 1. Procentualno učešće uglja u proizvodnji električne energije S obzirom na značaj površinskih kopova uglja, proces njihove optimizacije kao deo strateškog planiranja, predstavlja Jedan od najznačajnijih aspekata u donošenju investicionih odluka. Površinski kop po pravilu je najvredniji objekat ...