Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Polić Suzana

186 items

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... approach, Acta Geotechnica Slovenica, 2012. 4. СПИСАК ИЗАБРАНИХ НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ РАДОВА НАСТАВНИКА И САРАДНИКА ФАКУЛТЕТА 561 163. Ristić S., Polić Radovanović S., Katavić B., Nikolić Z., Ristić O., Pačevski A.: Some experimental results of ruby laser beam interaction with Neolithic ceramics from ...
    ... на ПК Потрлица Механизација и аутоматизација у рударству и енергетика Д. Игњатовић Б. Колоња, Н. Лилић, Т. Манески 101. Лутовац М. Сузана 24.06.2005. Примена закона брзине осциловања стенске масе изазване минирањем у рударству Израда подзем. просторија С. Трајковић Д. Марковић ...
    ... Матовић Б. Весна 03.12.1998. Техничка и петролошка својства латита Фрушке горе ? Д. Миловановић М. Вуков, С. Цмиљанић 106. Ерић П. Сузана 04.12.1998. Минералошко испитивање дистенско - корундског шкриљца локалности Бобалош у источној Србији Минералогија Д. Бабич М. Логар, ...

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... 17 775 1, july, 2004, www.worldenergy.org 95. Popović A., Đinović J., Mikašinović B., Cvjetićanin N., Nešić V., Gavrilović M., Simonović B., Polić P., Ispiranje potencijalno toksičnih elemenata sa deponije pepela i šljake Termoelektrana “Kostolac A” i “Kostolac B”, Naučno-stručno savetovanje ...
    ... Prof. dr Ljiljana Živković, redovni profesor Energetski procesi i zaštita Univerzitet u Nišu Fakultet zaštite na radu u Nišu, Niš Prof. dr Suzana Savić, redovni profesor Bezbednost i rizik sistema Univerzitet u Nišu Fakultet zaštite na radu u Nišu, Niš Izjava ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... oblast – fundamentalna i primenjena mineralogija, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko – geološki fakultet. Članovi komisije : dr Suzana Erić, profesor – docent, naučna oblast – fundamentalna i primenjena mineralogija, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko – geološki fakultet. ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... oblast – fundamentalna i primenjena mineralogija, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko – geološki fakultet. Članovi komisije : dr Suzana Erić, profesor – docent, naučna oblast – fundamentalna i primenjena mineralogija, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko – geološki fakultet. ...

  • Површинско распадање керсантита из Тешића мајдана у корелацији са начином обраде на примеру малог степеништа (Београдска тврђава)

    Невенка Новаковић (2024)
    Архитектуру Београда на прелазу 19. у 20. век обележила је употреба керсантита из каменолома Тешића мајдана. Kao камен високих декоративних својстава, керсантит је коришћен за јавне споменике, делове или потпуну изградњу објеката (Народна скупштина Србије, Мало степениште, Народни музеј и др.). Како очување споменика културе изискује познавање својстава уграђеног камена, истраживања су обухватила детаљно проучавање петролошких, хемијских и физичких карактеристика керсантита из Тешића мајданa и узорака камена из споменика Мало степениште (студија случаја). Након детаљног мапирања стања керсантита, лабораторијских ...
    керсантит, Мало степениште, споменик културе, архитектонски камен, физичко-хемијско распадање, мапирање, форме распадања, површинска обрада

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... школске 1986/87., стипендиран до краја струдија од ЈПРБ Колубара Лазаревац, а као најбољи студент апсолвент добитник награде из Фонда Проф. Василије и Сузана Павловић. Школске 1994/’95. на последипломским студијама - Смер за површинску експлоатацију лмс, сагласно програму за подстицање научног подмлатка ...