Претрага

Упит dcterms_subject_txt:srednji deo toka.

620 items

  • Inženjerskogeološka svojstva terena u srednjem delu toka reke Neretve

    Ermedin Halilbegović (2007)
    Inženjerskogeološka svojstva, teren, reka Neretva, srednji deo toka.

  • Facies analyses, biostratigraphy and radiometric dating of the Lower-Middle Miocene succession near Zajecar (Dacian basin, eastern Serbia)

    Ljupko Rundić, Nebojsa Vasić, Miodrag Banješević, Dejan Prelević, Violeta Gajić, Bojan Kostić, Jelena Stefanović (2020)
    Седиментна сукцесија између доњег и средњег миоцена и складан тј. дискордантан однос између језерско-континенталних наслага (нпр. DLS, SLS) и баденских морских седимената представља једну од занимљивих тема. У овом раду смо проучавали пет истражних бушотина (источна Србија) и анализирали главни фацијални образац, биостратиграфске карактеристике миоценске сукцесије и применили U-Pb радиометријско датирање вулканских туфова интерстратификованих у седиментној серији са слојевима угља (бушотина NRKR-17002). Добиjeна је конкордија старост од 16,9 ± 0,2 милиона година за сва анализирана зрнца циркона без наследних ...
    Доњи–средњи миоцен, језерске фације, морска трансгресија, U-Pb геохронологија, источна Србија.

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... ološkog zavoda srednja visina snežnog pokrivača retko prelazi 10 cm. Maksimalne vrednosti visine snežnog pokrivača zabeležene tokom dvadesetogodišnjeg perioda osmatranja (Februar) iznosi 29 cm. U nižim delovima terena snežne padavine se zadržavaju do 40 dana. U višim delovima terena snežne padavine ...
    ... ponora i ponorskih zona u okviru gotovo svih rečnih tokova koji protiču preko karbonatnog kompleksa. Pojave poniranja naročito su karakteristične za uske krečnjačke klisure Ravanice i Mirosave. Nizvodno od ponorskih zona, duž rečnog toka, deo voda se preko niza izvora ponovo pojavljuje (Jemcov ...
    ... 5 m pa do preko 2 m. Hidrogeološki aktivni delovi su uzlazni deo glavnog kanala kao i niži horizont, dok su ostali delovi periodično aktivni, u zavisnosti od priliva vode u kanalske sisteme. 6. Pećina na Vavilu nalazi se na visini od 200 m iznad toka Crnice (621 mnm). Ulaz u pećinu ima oblik kalote ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... na nizvodnom profilu udaljenom 500 m, temperatura rečne vode ne sme prelaziti 30 oC. Na taj način voda Dunava se u nizvodnom delu toka povećava za oko 3 oC u odnosu na tok iznad mesta crpenja vode za hlađenje NE. Fizičko-hemijski proces u akvatičnoj sredini odvija se kada se zbog povišene temperature ...
    ... dolazi do akumulacije radioaktivnosti u sedimentu. Oscilacijama vodostaja, odnosno, usled različitih brzina toka i količina vode, zagađenje se povećava i pomera se nizvodnije. Na delovima toka gde je ostvarena dobra hidraulička povezanost rečnih i podzemnih voda, iz sedimenta (mulja) na dnu korita, ...
    ... odvijala tokom tercijara. U nastaloj potolini nadira- njem voda Tetisa, tokom periodičnih tektonskih pokre- ta praćenih vulkanizmom i u kasnijim fazama razvoja Panonskog mora, na ovom prostoru nataložene su debele naslage glinovito-peskovitih sedimenata. Nji- hova debljina u pojedinim delovima basena ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... “krovnu galeriju” od padavina i proticaja Ravanice - srednje mesečne vrednosti za period VI-X.1974. god. (Miladinović 1995) Povoljnost koja se pritom sreće, nalazi se u činjenici da najvećim delom godine Ravanica u ovom svom izvorišnom delu toka, ima male proticaje ili čak presuši, tako da se ...
    ... proticaja Izgare u području rudnika „Soko“, vršen je tokom 1992. godine. Osnovne hidrografske karakteristike reke Izgare na profilu kod rudnika su: - površina sliva F= 75,9 km2; - dužina toka L= 12,0 km; - srednji uravnati pad I= 2,92 %. Srednji mesečni proticaji Izgare, registrovani na navedenom ...
    ... formiran duž toka Belog Timoka i drugih manjih površinskih tokova, zatim proluvijumom (pr) i rečnim terasama (t1, t2). Tektonske karakteristike basena. Tereni masiva Vrške Čuke posmatrano u celini, predstavljaju jednu veliku i široku antiklinalu pravca pružanja SSZ-JJI čiji se temeni deo izdiže u ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... Otkriveni su na tački Beli majdan na kome se u srednjem veku eksploatisao kamen. Lokalitet Je izgrađen od smene srednjozrnog i finozrnog peščara ı krečnjaka. Peščari se u donjem delu stuba javljaju u slojevima do 20 cm debljine, dok su u višim delovima nešto tanji. U peščarima Je slabo izražena ...
    ... sedimenti se javljaju u vidu donjih i srednjih paludinskih slojeva. (Čučulić-Trifunović & Rakić 1977). Gornji paludinski slojevi su otkriveni samo u dubokim bušotinama Vojvodince 8 (Rundić et al. 2016), dok se pretpostavlja da su na prostoru Fruške gore erodovani tokom izdizanja. Donji paludinski slojevi ...
    ... neumayri, Hydrobia pupila, Melanopsis lanceolata ı drugi. Srednji paludinski slojevi su izgrađeni uglavnom od peskova i peskovitih glina i alevrita sa ostacima Unio sibinensis, Vivipara cf. bifarcinata (Čučulić-Trifunović & Rakić 1977). Tokom kvartara depozicija se odvijala u močvarnim, rečnim i ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... dva turbiditna toka jedna iznad drugog. Zakonomernost njihovog pojavljivanja ne može se jasno definisati mada je nešto veća učestalost u donjem i u gornjem delu stuba. Alohemijski (alohemosparitski) krečnjaci su nastali na račun plitkovodnog materijala donešenog turbiditnim tokovima i kao takvi ...
    ... relativno Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 44 blizu, odnosno da je transport bio kratak i pod dejstvom debritnih tokova (Thornton 1984). Slika 6.4. Unutrašnja organizacija fragmenata (pakovanje/fitting). a. Srednje do gusto pakovanje krečnjačkih fragmenata sa ...
    ... sedimentacija vršeni su turbiditnim tokovima i tokovima pri dnu (konturnim tokovima). Kampan-mastrihtska starost ljiškog fliša određena je na osnovu nalaska makro i mikrofaune (Marković 1960) severno od Ljiga. Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 8 O problemima ...

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... njihovih tokova u krečnjački teren. U severozapadanom delu terena ističe se reka Janjina čija se dolina odlikuje blagim stranama, a njen tok uglavnom protiče preko terena izgrađenog od klastičnih sedimenata. Nasuprot severnim, istočnim i Jjugozapadnim delovima terena, Jugoistočni deo terena ima ...
    ... na terenu svakako se izdvaja reka Lim u SI delu terena, koja se uliva u Drinu kod Međeđe. Veće pritoke Lima su Poblaćnica, koja je izuzetno korisna jer je njen tok upravan na pravac pružanja regionalnih struktura, zatim Sutjeska, Radojna i Uvac. Južni deo terena drenira Ćehotina koja se kod Foče ...
    ... Naviše ove tvorevine prelaze u gornji trijas, a najrasprostranjenije su u jJužnem delu terena, ka Ožlju ı Ljubišnji. To su uglavnom masivni i bankoviti krečnjaci. U toku donje jure dolazi do opšteg produbljivanja ovog dela Dinarida i u ranijim trijaskim depresijama stvaraju se laporoviti krečnjaci ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... Drugim rečima, pretpostavlja se da su geotermlani gradijent i toplotni tok relativno uniformni u svim delovima Zemlje. (Milenić & Vranješ, 2015) Geotermalne karakteristike nekog terena, a samim tim i vrednosti toplotnog toka i geotermalnog. gradijenta, zavise od više faktora: debljine i sastava ...
    ... Vrednosti gustine terestričnog toplotnog toka na najvećem delu teritorije Srbije su veće od njegove prosečne vrednosti za kontinentalni deo Evrope. Najveće vrednosti (> 100mW/m2) su u Panonskom basenu, Srpsko-makednosnkom masivu i u graničnim delu Dinarida sa Srpsko-makedonskim masivom. Najmanje ...
    ... vazduha varirale su od -2,1"C tokom februara 2003. godine, dok Je maksimalna vrednostila tokom septembra 2009. i iznosila 33.6 *C. Srednje mesečne temperature bile su u rasponu od 2.8 *C (januar) do 25.7 *C (avgust). Što je tipično za kontinentalni tip klime. Srednja višegodišnja temperatura vazduha ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... zatim ubrzana tokom srednjeg-gornjeg miocena. Ovo je takođe, saglasno sa informacijama dobijenim analizom dužina FT traka. U poređenju sa tipičnim termalnim i izostatičkim ponovnim uravnotežavanjem ekstenzionih struktura ovog tipa (npr. Wernicke, 1985), to znači da je veći deo geometrije dome ...
    ... Pluton Ravnište je opisivan kao lakolit srednjih dimenzija, dok brojne žice i intenzivne promene u stenama u koje se granodiorit utiskivao indiciraju na apikalni deo batolita (Rakić et al., 1976). Intruzija Ravnište je ovde interpretirana kao apikalni deo batolita većih razmera. Na terenu se mogu ...
    ... sukcesije distalne adrijske jedinice koja ukazuje na postepeno produbljavanje tokom vremena, započetog tokom D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 139 srednjeg Trijasa. Ključni u ovoj interpretaciji su kalkšisti sa interkalacijama mermera ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... Izdan se prihranjuje na račun infiltracije voda rečnih tokova, infiltracijom voda atomosferskog. taloga i delom podzemnog isticanja iz karstne izdani. Dreniranje se vrši direktnim isticanjem u rečni tok tokom perioda niskih voda. Jednim delom dreniranje podzemnih voda se vrši preko bunara, i to ...
    ... a to je vrednost srednje godišnjih padavina koja je uzeta kao reperna za proračun parametara bilansne Jednačine. U suštini, iskoriščena je vrednost srednje godišnjih padavina koja je karakteristična za deo sliva oko ušća Crnice u Veliku Moravu. Dakle, karakteristična Je za deo koji Je hipsometrijski ...
    ... temperatura vazduha, uočeno Je da tokom zimskih meseci (slika 2.13.) linija trenda ukazuje na porast temperatura tokom godina, uočavamo da nakon 1996. godine srednje godišnja temperatura vazduha u zimskom periodu ne ide ispod nule, što ukazuje na sve toplije zime. Tokom prolećnih (slika 2.14) ı letnjih ...

  • Ostvarivanje dobiti pri uvođenju sistema agregatnih zamena na osnovnoj rudarskoj mehanizaciji površinskih kopova EPS

    Predrag Jovančić, Ignjatović Dragan, Đenadić Stevan (2021)
    Jedan od osnovnih zadataka na površinskim kopovima uglja je ostvarivanje zadovoljavajućeg vremenskog i kapacitetnog iskorišćenja kontinualnih sistema. Da bi se to postiglo, neophodno je izvršiti izmene u postojećoj strategiji održavanja. Preduslov je uvođenje agregatne zamene vitalnih delova na rudarskim mašinama. Benefiti su višestruki. Očekivani rezultati ovakvog pristupa su: smanjenje zastoja i povećanje vremena rada; direktne materijalne uštede; bolja organizacija rada; racionalizaciju radioničkih i magacinskih kapaciteta; povećanje vrednosti mašina. Da bi se uvela agregatna zamena neophodne su investicije za nabavku ...
    agregatne zamene, održavanje, mehanizacija, Benefit Cost analiza

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... Копаоника. Друга тектоно-магматска фаза трајала је током средњег и горњег миоцена. У првом делу ове фазе је доминирао екстензиони тектонски режим који је узроковао издизање базалтних растопа до нивоа средње коре. То је изазвало повећање топлотног тока, стапање горње коре и услед тога формирање гранита ...
    ... могао бити процес који је омогућио путеве топлотног тока и стварања магми. Међутим, готово никаква или само ограничена екстензија у току ове фазе могла је да 'закључа' те магме у доњој кори и омогући тек њихово споро издизање до горњих делова коре. Даље фазе деламинације које су укључивале и ...
    ... Schmid et al. 2008). Северозападни део Неотетиса, у литератури познат и као Meliata – Maliac океан (Channel and Kozur 1997; Stampfli and Borel 2004), је наставио да се шири током горњег тријаса, што је трајало све до лијаса односно почетка догера (доња – средња јура). Крајем доње јуре почело је ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... Копаоника. Друга тектоно-магматска фаза трајала је током средњег и горњег миоцена. У првом делу ове фазе је доминирао екстензиони тектонски режим који је узроковао издизање базалтних растопа до нивоа средње коре. То је изазвало повећање топлотног тока, стапање горње коре и услед тога формирање гранита ...
    ... могао бити процес који је омогућио путеве топлотног тока и стварања магми. Међутим, готово никаква или само ограничена екстензија у току ове фазе могла је да 'закључа' те магме у доњој кори и омогући тек њихово споро издизање до горњих делова коре. Даље фазе деламинације које су укључивале и ...
    ... Schmid et al. 2008). Северозападни део Неотетиса, у литератури познат и као Meliata – Maliac океан (Channel and Kozur 1997; Stampfli and Borel 2004), је наставио да се шири током горњег тријаса, што је трајало све до лијаса односно почетка догера (доња – средња јура). Крајем доње јуре почело је ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... Rudni rastvori vode poreklo iz relativno homogenih endogenih izvora. Njihov hemizam se vremenom menjao, tokom kretanja ka površinskim delovima terena duž strukturno predisponiranih pravaca a usled reakcija sa okolnim stenama i usled mešanja sa drugim tipovima fluida i drugih faktora. Osnovni prenosilac ...
    ... SPECIJALNI DEO 3.1. METODE ISPITIVANJA Istraživanje Je realizovano u više faza koje se mogu podeliti u 3 stadijuma: terenski rad, laboratorijska ispitivanja i kabinetski rad. 3.1.1. TERENSKA ISPITIVANJA Terenski rad na prostoru ležišta Borska reka je izveden početkom maja 2024. godine. Tokom terenskog ...
    ... pokazao sledeće parametre tokom merenja: BR-JM-1 |ZKBR7-1_726.0_00001 Wvl Reflect. % |Montmorillonite |0.443 Paragoniticillite |0.404 Pyrophyllite 0.153 Slika 11. Uzorak BR-JM-1 27 Slika 12. Uzorak BR-JM-1. Hlorit postepeno zamenjuje hornblendu po obodnim delovima, uvećanje 5x, propuštena ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... Sumarna srednja izdašnost svih vrela kreće se kod regionalnih ležišta od svega 0,1 m3/s (Kalafat) do 8,67 m3/s (Kučajsko-beljanički masiv). Ispod 0,5 m3/s vode tokom godine, drenira se preko vrela u okviru pet ležišta u istočnoj i dva u zapadnoj Srbiji. S druge strane, sumarno srednje isticanje ...
    ... Metohija). Sumarna srednja izdasnost svih vrela krece se kod regionalnih lezista od svega 0,1 m’/s (Kalafat) do 8,67 m?/s (Ku¢ajsko-beljanicki masiv). Ispod 0,5 m*/s vode tokom godine, drenira se preko vrela u okviru pet lezita u istocnoj i dva u zapadnoj Srbiji. S druge strane, sumarno srednje isticanje preko ...
    ... višestruko odstupaju od propisanih MDK. Problem kvaliteta podzemnih voda je izražen i u srednjoj Bačkoj i ogleda se u povišenim koncentracijama organskih materija, arsena, gvožđa i mangana, dok su u zoni toka Tise i zapadnoj Bačkoj podzemne vode opterećene ponekad i ekstremno povišenim koncentracijama ...

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... области палеоекватора, на средњој палеоширини од 4 јгш, а њихов палеотранспорт према северу последица је ширења Палеотетиса. Корелација положаја VGP Јадарског блока и APWP Европе и Африке током карбона, указује да је дошло до сужавања (делимичног затварања) Палеотетиса током средњег карбона. Палеомагнетни ...
    ... Правац и смер ротације средњег вектора ChRМ наводи на закључак да је блок део Гондванског промонторија. Чињеница да положај VGP блока одступа свега неколико степени од APWP Африке, додатно доприноси ставу да Јадарски блок поседује Афрички афинитет. Седименти средњег карбона депоновани су у области ...
    ... геомагнетном пољу нормалног поларитета која се одвијала испод екватора, на средњој палеоширини од 31,6 јгш што коинцидира са позицијом океанског простора који се формирао између Гондване на југу и Лауразије на северу током девона (MOREL & IRVING, 1981). У том новонасталом океану, који се простирао ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... karakter uzajamne hidrauličke veze se menja tokom godine. U periodu niskih rečnih vodostaja (Hmin), reke imaju ulogu prirodnog drena, pa se njihov (površinski) oticaj najvećim delom (ili u celosti) formira na račun dreniranja aluvijalne izdani, duž rečnog toka, odnosno, nivo PV je nagnut ka reci (slika ...
    ... padavina. Deo padavina koje se izluče na površinu zemlje otiče u reke, mora i okeane, deo voda se infiltrira u podzemlje, a deo odmah (ponovo) isparava u atmosferu. Posle izvesnog vremena, deo infiltriranih voda pojavljuje se na površini u vidu izvora, ili „nevidljivo“ ističu u površinske tokove i vodne ...
    ... gornjeg dela mantla (peridotita i serpentinita), pa se naziva i bazaltna kora ili SIMA (po preovlađujućim elementima silicijumu i magnezijumu). Mantl je unutrašnja geosfera i nalazi se između Zemljine kore i jezgra. Njegova prosečna debljina je oko 2900 km i čine ga tri dela: gornji, srednji i donji ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... Keraša je veličine 976 km2. Deo voda delom dobija i sa slivova jezera Ludoš i Palić sa kojima je vezan. Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 19 Čik je duboko usečeni vodotok koji vode dobija najviše iz vodonosnih naslaga u srednjem i donjem delu toka. Ima sliv veličine 570 km2 ...
    ... loše ekonomske situacije šire u regionu, predstavlja kvalitet voda Tise i postojanje većeg broja industrijskih i drugih zagađivača u srednjem i gornjem delu toka, izvan teritorije Srbije, koji su poslednjih godina neadekvatnim tretmanom otpadnih voda industrije prozrokovali nekoliko teških incidentnih ...
    ... Morfološki to su najniži delovi terena. Istočno, reka Tisa sa svojim meandrima je izrazito ravničarska reka sa padom od svega 2 m na dužini toka od 20 km zbog čega se vrši taloženje sedimenata fine granulacije. Isti sedimenti konstatovani su u aluvijalnim ravnima manjih tokova i po obudu Palićkog ...